Dame i gospodo narodni poslanici, ovim zakonom direktno štitite počinioce krivičnih dela. Kako? Prvo, vi ostavljate deo imovine onome ko je tu imovinu ukrao, ostavljate mu deo imovine ukoliko mu je potrebno za izdržavanje, svoje ili člana njegove porodice.
Da prokomentarišem malo to, a propo, gospođo ministar, vaše priče od danas u pogledu tog dela imovine. Koliko mi se čini, vi ste rekli da je to mali deo imovine, koji predstavlja, u stvari, ličnu imovinu, je li tako?
Čini mi se da je lična imovina nešto sasvim drugo. Koliko ja znam, u ličnu imovinu mogu da spadaju sredstva, odeća, obuća itd., a onome ko je izvršio tako teška krivična dela, na kraju, ta lična imovina, tamo gde treba da ide, neće biti ni potrebna. Vi znate da tamo gde on ide nisu potrebne ni pertle, je l tako? Tako, ovaj deo imovine, za koji kažete da ga ostavljate učiniocu krivičnog dela, samo može da pospeši ovu moju tvrdnju – da, u stvari, time štitite počinioca krivičnog dela, a kažete, istovremeno, da je intencija zakonodavca da niko ne može da se okoristi imovinom stečenom krivičnom delom. Znači, to dvoje, jednostavno, ne ide jedno s drugim.
Dalje, vi predviđate jednu krajnje ciničnu meru, da direktor može da odluči da privremeno ta imovina ostane kod učinioca krivičnog dela. To u prevodu znači – da mu vi, jednostavno, omogućavate da proda tu imovinu, da otuđi tu imovinu. Samo što mu ne kažete – otuđi imovinu, prodaj, okoristi se i od toga.
Onaj ko je učinio tako teško krivično delo, mislite li da će se ikada libiti da učini još jedno krivično delo, da proda ovu imovinu? Naprotiv, on će je odmah otuđiti.
Iz ovoga se, u stvari, vidi da vi štitite učinioca krivičnog dela. Ko onda štiti građane Srbije, ko štiti penzionere i radnike, kao socijalno najugroženije u ovoj zemlji? Dajete im 10% povećanja penzije, a evo, imamo situaciju da ste podigli 60% grejanje, da se podiže 100% cena impulsa itd. itd. Jednostavno, to je zamajavanje građana Srbije i to je svima jasno.
Iz ovog našeg amandmana, odnosno iz predloga člana 49, koji govori o raspodeli imovine koja je prodata, a koja je pribavljena krivičnim delom, vidi se i način na koji vi želite da raspodelite tu imovinu. Jednostavno se vidi da ni ovde ne vodite računa o građanima Srbije, o socijalno najugroženijim kategorijama stanovništva u ovoj zemlji.
Vi predviđate da po 20% od ove imovine ide Direkciji, ide Jedinici i ide sudu. Zamislite da je vrednost ove imovine milion evra. Treba li Jedinici da ide 200 hiljada evra, kao onoj koja je uspela da otkrije počinioca, odnosno da otkrije imovinu? Treba li da ide narednih 200 hiljada evra sudu? Treba li da ide 200 hiljada evra Direkciji? Pa, šta su oni to uradili za 600 hiljada evra, kažem, pod uslovom da je vrednost ove imovine milion evra? Preostalih 40% ide samo za socijalno ugrožene kategorije.
Mi smo, sasvim logično, tražili da se ovo pokrene, da 60% ide za socijalne kategorije, a preostalih 40% da se raspodeli na ove kategorije: na Jedinicu, Direkciju i sud. Mislimo da je to vrlo ispravno rešenje.
Dakle, da ponovim još jednom, ovim zakonom se štite počinioci krivičnog dela. Primenom ovog zakona, znajte, vi ćete postati novi kumovi ovog zakona, biće to onda zakon o zaštiti počinilaca krivičnih dela i svedoka saradnika. Hvala vam.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne)
Na član 62. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivan Andrić, Slobodan Maraš i Zoran Ostojić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima poslanik Zoran Ostojić.

Poštovana potpredsednice, koleginice i kolege poslanice i poslanici, ovim amandmanom predlažemo da se u drugom stavu čl. 62. promeni tekst, pa da umesto: "Po pribavljenom mišljenju Republičkog javnog tužioca, ministar unutrašnjih poslova, u roku od 15 dana od donošenja akta iz stava 1. ovog člana, raspoređuje rukovodioca Jedinice", taj stav glasi: "Direktor policije", dakle, ne ministar, "raspisuje konkurs za rukovodioca Jedinice", znači, konkurs, a ne postavljenje, "u roku od 15 dana od donošenja akta iz stava 1. ovog člana, i to tako da se izbor rukovodioca obavi najkasnije 45 dana od dana raspisivanja".
Ovo je amandman vezan za član 7, na koji smo, takođe, podneli amandman. Suštinski, ako Vlada promeni mišljenje, onda mora da prihvati i amandman na član 7. i ovaj. Ako Vlada ne promeni mišljenje, što će biti loše, onda ne mora da prihvati ni ovaj amandman.
Suštinska razlika između našeg i Vladinog predloga je departizacija te specijalne jedinice policije koja treba da otkrije imovinu počinioca krivičnih dela.
Dakle, mislimo da rukovodioca te jedinice ne treba da postavlja ministar, jer je to politička ličnost, nego da ga postavlja direktor policije, jer je to najviša profesionalna funkcija u policiji. Mislimo da rukovodioca te jedinice direktor treba da postavi na osnovu javnog konkursa, kojim bi omogućio da se i neki ljudi iz, ne znam, finansijske policije ili uprave, poreske uprave ili advokata, takođe, jave na taj konkurs i vode tu jedinicu.
Mislimo da mandat rukovodioca te jedinice treba da traje pet godina, jer ne treba da zavisi od promene na čelu Ministarstva, i mislimo da je to pravi način da se građani i svi drugi, koji treba da steknu poverenje u tu jedinicu, na pravi način prema njoj odnose, da ne bude kao prema nekoj drugoj jedinici, koja je poznatija kao jedinica iz prošlosti, kao Jedinica za specijalne operacije Državne bezbednosti, pod režimom Slobodana Miloševića i stranaka koje su mu pomagale tokom 90-ih godina.
Dakle, gospođo ministarka, prošli put sam, povodom člana 7, rekao – častan vam je izlaz, ne vidim šta je tu sporno, osim što, možda, oduzmemo malo ovlašćenja od nekoga ko je zamenik predsednika Vlade, ministar unutrašnjih poslova, prvi potpredsednik Vlade itd., i to samo malo, da ne mora da postavlja rukovodioca te jedinice, nego da to ostavimo direktoru policije.
Ako se prihvati amandman na član 7, onda je amandman na član 62. nužan, ako ne – nikom ništa, drugi put. Ali, doći ćemo, ako ne brzo, za nekoliko meseci, onda, možda, za godinu-dve, na ovu temu, kada budete videli da ta jedinica vuče repove političkih odluka, vuče repove partijskih odluka. I vama će biti u interesu da se to više ne dešava. Hvala.

Da li još neko želi reč povodom ovog amandmana? (Ne)
Na član 62. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe SRS-a, podneo sam amandman na član 62. Predloga zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, koji glasi: "Rukovodilac Jedinice, u roku od 15 dana, određuje lice koje će se starati o imovini za koju postoje osnovi sumnje da je pribavljena krivičnim delom". Predlaže se da, posle stava 2, ovo postane stav 3. člana 62.
Član 62. ovog predloga zakona, na koji sam podneo amandman, nalazi se u delu prelaznih i završnih odredaba i odnosi se na rokove koje ministar unutrašnjih poslova mora ispoštovati, a to je donošenje akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Jedinici u roku od 30 dana, to je stav 1, zatim, u roku od 15 dana posle akta o sistematizaciji imenovanje, odnosno raspoređivanje rukovodioca Jedinice, što je stav 2.
Amandmanom kojim sam podneo predlaže se dodavanje trećeg stava u članu 62, kojim bi se samo upotpunio ovaj niz rokova i kojim bi se dao rok od 15 dana rukovodiocu Jedinice da odredi lice koje će se starati
o imovini za koju postoje osnovi sumnje da je pribavljena krivičnim delom.
Ovaj amandman se oslanja na amandman poslanika SRS-a Mirka Munjića, kojim se predlaže da rukovodilac Jedinice određuje ko će se starati o pomenutoj imovini. Međutim, Vlada je odbila ovaj amandman, kao i amandman na član 7, s identičnim obrazloženjem. Po tom obrazloženju, to je već regulisano Zakonom o krivičnom postupku.
Ako su vam česta obrazloženja za odbijanje i drugih amandmana da je to već regulisano Zakonom o krivičnom postupku, odnosno Krivičnim zakonikom, čemu onda ovaj zakon? Zašto niste primenjivali već postojeća zakonska rešenja, a imali ste za to do sada mogućnost?
Bojim se da će ovaj zakon imati samo jednu reklamnu ulogu pred građanima Srbije, da će se država, navodno, uhvatiti u koštac s tajkunima, profiterima, kriminalcima, koji su se obogatili na nezakonit način. To lepo zvuči, ali, kao što je juče rekao poslanik SRS-a Zoran Krasić, nastradaće nekolicina sitnih profitera u moru onih koji bi trebalo da se nađu pod udarom zakona.
Sećate li se zakona o ekstraprofitu iz 2001. godine? Toliko pompezno najavljivan, reklamiran. Pominjale su se sume novca koje će država da ubere od profitera, a na kraju se svelo na to da se jedva deseti deo naplaća od onog što je bilo predviđeno. Da bude situacija još tragičnija, pod udarom zakona su se tada našla lica koja su po zvaničnom kursu kupovala devize u državnim bankama, radi lečenja u inostranstvu. Tako su građani Srbije koji su po klinikama u svetu morali da se leče, zbog presađivanja koštane srži, presađivanja bubrega, zbog operacija na srcu itd., što nisu mogli da obave u Srbiji, postali ekstraprofiteri. Među njima su bili i roditelji maloletne dece, kojima je, upravo, država Srbija omogućila da se kupovinom deviza po zvaničnom kursu leče u inostranstvu.
Zato su oni koji su stekli ogromnu dobit, ogromnu imovinu, ostali po strani. U međuvremenu su se, 2001. godine, prestrojili na drugi, sasvim suprotni ideološki kolosek, pa su i dalje ostali nedodirljivi.
Neka ministar pravde, neka ministar unutrašnjih poslova vidi šta će s njima kada se usvoji ovaj zakon, ili će opet da nastradaju sitni profiteri, dok će se ovi nedodirljivi opet prestrojiti, ili se već prestrojavaju na treći ideološki kolosek, čija je glavna ideologija samo novac.
Šef SRS-a Dragan Todorović je juče pre podne nabrojao sve afere, od one ''buldožer revolucije'', pa do danas, i to samo one najkrupnije. Ako primenite ovaj zakon, ako država oduzme imovinu stečenu posle tih nabrojanih afera, Srbija će, verujte, biti bogatija od Kuvajta. Vi to nećete uraditi. Uništili biste na takav način kompletnu stranačku infrastrukturu, nekoliko stranaka sadašnje vladajuće koalicije. Kada se saberu cifre, prosto, da se čovek naježi, što kaže naš narod.
U amandmanu koji sam podneo na član 62. pominje se lice koje će se starati o imovini za koju postoji osnovana sumnja da je pribavljena krivičnim delom. To lice mora biti, pre svega, sposobno da profesionalno obavlja tu dužnost.
Ta imovina može biti u različitom obliku. Može biti raštrkana po celoj državi, ili po celom svetu, da ne pominjemo ona egzotična ostrva, poznata po Kolesaru, Janjuševiću, ostalima. Dalje, neko može posedovati imovinu u gradu, skupocene stanove, sve do imovine u rodnom selu. Može imati lokale i apartmane od Preševa do Horgoša. Može imati vozni park koji je nezamisliv običnom građaninu. Da ne pričamo o bankovnim računima s ogromnim sumama novca.
Dakle, to lice će pred sobom imati težak zadatak, da nadzire i kontroliše imovinu takvog obima, a znajući kako se rokovi kod nas u pravosuđu otežu zbog zastarelosti postupka, biće potreban i te kako veliki broj lica koja će se starati o imovini za koju se sumnja da je pribavljena krivičnim delom, jer će takvih situacija, ako se bude sprovodio ovaj zakon, biti mnogo.
Analizirajući član 62, ali i ostale članove, lako se može uočiti da se često prepliću nadležnosti Ministarstva pravde i Ministarstva unutrašnjih poslova. Tako, recimo, Republički javni tužilac daje mišljenje na akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, a može se protumačiti i da daje mišljenje o budućem rukovodiocu Jedinice koga postavlja, odnosno raspoređuje ministar.
Ako je došlo do toga da o kadru Ministarstva unutrašnjih poslova treba Republički javni tužilac da da saglasnost i da ga proverava, onda u koga treba imati poverenje u ovoj državi? Šta će se dogoditi ako, recimo, Republički javni tužilac ne da pozitivno mišljenje na akt o sistematizaciji ministru unutrašnjih poslova, ili na razmeštanje rukovodioca Jedinice? Hoće li stati i primena ovog zakona?
Nije li ovo skriveni kamen spoticanja, da se prebacuje odgovornost s jednog ministarstva na drugo ministarstvo u pojedinim slučajevima, kada treba da se zaštite pojedinci od primene ovog zakona?
Pošto je ovde gospođa ministar, želeo bih da je pitam u šta se to pretvorio Četvrti opštinski sud u Beogradu?
S obzirom na to da mnogi, mogu reći, već bivši odbornici, ili oni koji će to uskoro postati, iz SRS-a, koji su ukrali mandate SRS-u, pišu nekakve predstavke, dopise iz cele Srbije, da li je u pitanju Trgovište, Mali Zvornik, kako smo čuli pre neki dan, ili Ćuprija, Paraćin, Jagodina, i svi se obraćaju Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu, tražeći zaštitu nekih svojih prava, da li se taj četvrti opštinski sud pretvorio u istureno odeljenje interesne grupe za otimanje mandata SRS-u? Da li tamo radi neki privatni sudija, koji će otimati mandate SRS-u?
Ne razumem da neki bivši odbornici mogu da kažu ovde da su bili prinuđeni da potpisuju ugovor i ovlašćenja. Da li su se probudili, kao ''Trnova Ružica'', posle šest meseci i shvatili šta su uradili?
Dakle, ne samo mene, već i javnost u Srbiji interesuje šta je, u stvari, Četvrti opštinski sud, da li je to istureno odeljenje interesne grupe za otimanje mandata SRS-a?

Gospodin Srboljub Živanović, o amandmanu.

Dame i gospodo poslanici, videli ste iz ovog izlaganja kolega, a i opozicije, kolika je simbioza između mafije i vlasti. Ja ću vam, ipak, na jednom primeru reći, verovatno će se mnogi setiti tog primera, to je bilo prošle godine u ovoj skupštini, kada sam rekao da je Đinđić, u stvari, bio šef srpske mafije dok je bio živ, a da je taj njegov trend nastavio Boris Tadić.
Posle ćeš odgovoriti, nema problema ...
Ali, moram vam reći da me niko iz te vladajuće koalicije nije prozivao koliko me je prozivao jedan čovek, reći ću sada njegovo ime, i više nikada ga neću reći, zato što on ima svoje konspirativno, drugo političko ime, to je građanin Vučić. U stvari, to je radioaktivni otpad broj dva. On me je prozivao, rekavši da sam tom svojom izjavom njemu naneo veliki politički udarac i da sam naneo njegovoj političkoj karijeri veliku štetu.
Ne znajući, u stvari, šta sam učino, dani su prolazili, razmišljao sam, ali njegove sugestije, ili njegovi, da kažem, napadi su bili svakodnevni. Tražio sam od njega jedno veliko objašnjenje, ali mi je rekao – to ću ti objasniti jednog dana, ali, da znaš da si zaustavio moju političku karijeru i da si jedan od velikih krivaca što nisam izabran za gradonačelnika grada Beograda.
To sam shvatio kao dobronamernu kritiku bivšeg stranačkog kolege, ne znajući da je on u službi mafije, da je on u službi određenih prozapadnih država, određenih obaveštajnih službi. Nije mi, ipak, bilo dovoljno vreme koje mi je bilo na raspolaganju u stranci.
Vrlo brzo sam, posle svega, shvatio gde je, u stvari, taj politički cilj ''radioaktivnog otpada broj dva'', ali moj izlazak za ovu govornicu je bio da kažem da će ovaj zakon doprineti jednom velikom obračunu unutar same porodice.
Plašim se da Srbija ne postane Divlji zapad. Pitaćete me, kako, a ja ću vam odgovoriti – zato što će se treća lica, koja treba ili koja mogu da naslede tu otetu imovinu, boriti svim mogućim sredstvima da ta imovina ne bude oduzeta, jer se ovde, u pojedinim članovima, čl. 27, 28, 29, 30, 34, da više ne nabrajam, objašnjava da treće lice ima pravo da povede postupak ako mu taj protiv koga je podneta krivična prijava prevede tu otetu imovinu.
Bojim se da ne dođe do unutrašnjeg obračuna u samim porodicama, da deca ne potegnu oružje da bi ubila svoga oca, onoga ko je oteo tu imovinu u Srbiji, na taj kriminalni, zločinački, lopovski način.
Ono što je, takođe, vrlo bitno, vreme odlazi, moram brzo da govorim, jeste kriminal koji je bio u šabačkoj opštini, gde je bivši poslanik i bivši ministar Dušan Petrović, to govorim argumentovano, jer imam određene podatke, zajedno sa Borisom Tadićem, kada su bili u privatnoj poseti Italiji, zajedno s predsednikom Opštine, to može potvrditi i odbornik SO Šabac, odbornik SPS-a ...

Vreme.

Sad ću da završim.
...da je memorandumom izglasano da se prenese oprema jedne zloglasne ''fabrike-ubice'' iz Rumunije za uništenje fizičko-hemijskog otpada u šabačku opštinu. Na sumnjiv način je u SO izglasan taj memorandum, gde smo mi, odbornici opozicije, tada reklamirali to. Moram vam iskreno reći, tada je odbornička grupa DSS-a bila u poziciji, u vlasti, ali je glasala protiv takvog memoranduma...

Molim vas, privedite kraju, govorite zaista dugo.