Gospodine potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Malović, pokušaćemo da nastavimo ono što smo juče započeli, mislim da nas javni interes obavezuje na tako nešto. Nije sporan značaj efikasnije borbe države protiv korupcije i organizovanog kriminala, to podržavamo i u tome želimo da učestvujemo, ali je sporan način na koji se to radi.
Ovaj zakon je, zaista, neverovatan. Mi od člana do člana prelazimo iz jedne krajnosti. S jedne strane, mi moramo da štitimo pravo građana koje, nekontrolisanim slobodama koje sebi daje izvršna vlast, ovaj zakon ugrožava, a, s druge strane, moramo da štitimo interese društva, zbog toga što već u narednom članu zakona vlast pokazuje neverovatno razumevanje za one koji su počinili krivično delo.
Objasnite nam kako je moguće da, na primer, neko ko neredovno servisira kredit, ko uloži čitav svoj imetak u servisiranje kredita, pa više to ne može da radi, ostaje bez svoje imovine i ova država nema razumevanja za činjenicu da on, recimo, egzistencijalno zavisi i da ga ugrožava egzistencijalno primena zakona i zaplena imovine, a, s druge strane, država ima razumevanja za nekog počinioca krivičnog dela, jer, bože moj, hajde da mu ostavimo nešto što je stekao otmicama, trgovinom ženama, hajde da mu ostavimo što je stekao trgovinom narkoticima, jer ako mu uzmemo sve što je stekao krivičnim delom, on neće imati od čega da živi.
Da li može to na neki drugi način da se reši? Ako treba da živi, hajde da kažemo da mu je omogućeno to nekim drugim zakonom, a ne dopuštanjem da nastavi da koristi deo imovine koja je stečena krivičnim delom.
Drugo pitanje, koje je, isto tako, veoma važno, molim vas da ga ne banalizujemo – kakve veze ima pitanje života i smrti onoga ko čini krivično delo s pravom na raspolaganje imovinom koja je stečena krivičnim delom?
Mi imamo pripadnike "zemunskog klana" koji su izvršili najteža krivična dela, osuđeni su na više stotina godina robije. Da li to znači da njihovom imovinom, imovinom koja je stečena otmicama ili najtežim oblicima krivičnih dela, mogu slobodno da raspolažu njihove porodice? To je potpuno neprihvatljivo.
Ovde imate nekoliko amandmana koji su razumni, bez obzira na činjenicu da dolaze iz opozicije. Mislim da biste morali da ih prihvatite. To bi bilo jako važno zbog zakona.
Inače, ovaj zakon će proći, ili čitav ovaj set zakona će proći onako kako su prošli neki drugi.
Kako se vladajuća koalicija odnosi prema zakonima ove zemlje? Objasnite mi zašto bi poslanici LDP-a, ili članovi LDP-a morali da poštuju zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, kada ga poslanici vladajuće koalicije ne poštuju?
Skupština je usvojila Zakon kojim se definiše nadležnost Odbora za sprečavanje sukoba interesa. Da li smo doneli taj zakon, gospođo Malović?
Juče vas preklinje predsednik Odbora, gospodin Beljanski, a on je predsednik zato što smo mi to od njega tražili, hajde da kažemo da nam ne treba taj odbor, i kaže: "Molim vas, opominjemo četiri poslanika vladajuće koalicije da poštuju zakone u ovoj zemlji", a oni kažu: "Mi ćemo to tražiti od Ustavnog suda".
Mi imamo ministra za ljudska prava, koji kaže: "Ustavni sud ne postoji", pa će poslanici jedni drugima oduzimati mandate, zbog toga što će oni procenjivati ko poštuje, ko ne poštuje, ko krši, ko ne krši Ustav, a, s druge strane, postoje zakoni koje vladajuća koalicija izvrgava ruglu. I inicijative koje su dobre se na ovakav način karikiraju.
Kako može neko tražiti od Parlamenta razumevanje za egzistencijalnu ugroženost onih koji su u tom statusu zbog toga što ih je konačno stigla ruka pravde?
Kako mi možemo da imamo razumevanja za nekoga ko je stekao novac otmicama, da mu deo tog novca ostavimo, jer on bez toga ne može da živi, treba da ima auto, treba da ima stan, treba da putuje, da školuje decu?
O tome su morali da misle ranije. Valjda, postoji neka opomena, postoji neko vaspitno značenje kazni koje se izriču, pa kad neko vidi otmičare ošišane do glave, u lancima, u kombinezonima, onako kako ih izvode pred sud, a ne kako se smeju u lice pravdi, onda će se, valjda, promeniti i odnos prema krivičnim delima, pa će neko shvatiti da to nije put kojim je poželjno krenuti.
Zbog toga mislim da je jako važno usvojiti amandman koji su predložili opozicija i SRS. Rešenje je bitno. Ovako, odluka, pa mi treba da arbitriramo, kao što sada arbitrira vladajuća koalicija – da li će se primeniti zakon ili ne. Rešenje je doneto, rešenje je uručeno i Direkcija mora to da sprovede. Ovako će Direkcija reći: "Mi nemamo rešenje".
Ko će obavestiti Direkciju o toj odluci, na takav način, to treba da bude uređeno zakonom, jer ćemo se sutra susreti s ovakvim pitanjima s kojima se danas susrećemo.
Ako vlast ne poštuje zakone, zašto smo dužni mi da ih poštujemo? Ako ih Parlament ne poštuje, zašto bi ih društvo poštovalo?
Ovde će svako tražiti neku korist za sebe, pa će ljudi reći: "Neću da platim porez, neću da platim gas, jer mi nije jasno zašto moram da ga platim, neću da platim telefon, jer zašto je telefon poskupeo 50%, niko me nije pitao".
Postoje neki odnosi koji su uređeni u društvu. Te odnose moramo afirmisati svojim ispravnim odnosom prema njima, pa tako poslanici treba da uvaže odluku Odbora za sprečavanje sukoba interesa, jer ako oni ne poštuju tu odluku, zašto bismo mi sutra poštovali Agenciju za borbu protiv korupcije? Zbog čega?
Vi treba da uvažite ove amandmane koji vraćaju smisao zakonu. Ne može se biti malo odgovoran za krivična dela.
Lično, mislim da mi nismo ti koji treba da vode računa o egzistenciji onih koji su izvršili najteža krivična dela. Računa o njima moraju da vode institucije koje su za to nadležne, a nadležnost tih institucija se utvrđuje nekim drugim zakonima, pa ako je neko socijalni slučaj, onda će se o njemu starati država, u skladu sa zakonima kojima su uređeni ti odnosi.
Mislim da je loše ukoliko ovo ostane na postojećoj osnovi, pa bi trebalo da prihvatite amandmane koji idu u tom pravcu i da olakšate Direkciji položaj. Kad dobije rešenje, Direkcija mora da postupa. Ovako, na kakav način će neko moći da primeni odluku, recimo, o trajnom oduzimanju imovine?
Vi znate kome se imovina oduzima. Ta imovina nije stečena tako što je neko bio sportista, pisac ili uspešan biznismen, nego najtežim krivičnim delima. Onaj ko treba tu odluku da primeni, mora da ima podršku države. Podrška države se, između ostalog, ogleda i kroz jasno rešenje, i to rešenje je uručeno, na osnovu tog rešenja dalje država postupa, i ne dolazi u obzir razumevanje za najteža krivična dela i imovinu koja se tako stiče. To nikako ne možemo da prihvatimo i molim vas da to razumete i da uvažite taj amandman.
Ne sporim da su postojale i da postoje pozitivne namere, ali ima i nekih nedoslednosti koje su potpuno nerazumljive. Toliko smo vam primera naveli u setu ovih zakona koji guraju u drugu stranu, potpuno po strani ostaju ta važna pitanja, koja su ovde dobila, kroz ove zakone, dobre odgovore, kvalitetne.
Hajde da kažemo, ako vi ne poštujete Odbor, zašto bismo sutra mi poštovali Agenciju? Šta, Agencija može da nam zabrani da se bavimo 10 godina politikom? Kako to može da zabrani? Kako Agencija može da zabrani nekom da se 10 godina ne bavi politikom? Na koji način?
To su sve nejasnoće, otklonite ih i dobićete podršku. Ovako, to će samo biti politički marifetluk jedne vlade, koji je izvadila iz fioke zakone koji su stručno sporni, koje osporavaju institucije, Odbor za sprečavanje sukoba interesa to osporava, Savet za borbu protiv korupcije, što daje legitimitet ne našoj sumnji, nego našim primedbama da se na tome moramo ozbiljnije raditi, pažljivije, i da je ovo jedna ad hok kampanja, koja će, nažalost, proći kao sve prethodne kampanje koje je država pokretala da bi se borila protiv korupcije.
Strada neki politički protivnik ili neki politički neposlušnik u okviru stranke, strada neki nepodoban biznismen. Kada se postavi pitanje pravila koja se time uspostavljaju, to pitanje ostaje bez odgovora, jer su to presedani. To je ono što samo po sebi nije dobro. Zato nema podrške zakonu, bez spremnosti da zakon na ozbiljan i odgovoran način tretira ovaj vrlo važan problem. Hvala.