Gospođa Nada Kolundžija, a zatim Miroslav Petković.

Gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, namera predlagača ovog zakona, kao i parlamentarne većine, koja podržava ovaj set zakona, jeste da se stvore uslovi da se država efikasnije bori protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Ono što je za nas jako važno jeste, svaki put kada se ukaže mogućnost da se politički arbitrira i da se na taj način stvori mogućnost za nove prostore korupcije, da je to nešto što mi ne želimo da podržimo.
Upravo zbog toga će u danu za glasanje poslanička grupa Za evropsku Srbiju glasati za ovaj amandman, uvažavajući sve razloge i argumente koji su ovde izneti, jer mi ne želimo da Skupština i parlamentarna većina na sebe preuzima arbitriranje u oceni koji od kandidata, nadležnih predlagača, jeste bolji ili ne.
Računamo da će nadležni predlagači predložiti svoje kandidate u skladu sa zakonom, kao najbolja rešenja koja oni mogu da ponude. Hvala.

Zahvaljujem. Gospodin Petković.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovo što je malopre rekla gospođa Kolundžija to je novi momenat, želim da pitam gospođu ministarku – šta se, zaista, dešava ako Narodna skupština ne izabere nijednog od predloženih kandidata?
Hoćete li nam dati taj odgovor? Više bih voleo vas da čujem u ime predlagača, nego šefa poslaničke grupe vladajuće većine.
Hvala vam.

Da li se još neko javlja za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Gospođo potpredsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Malović, mislim da je članom 9. vrlo precizno utvrđena obaveza predlagača.
Znači, Odbor Agencije ima devet članova. Članove Odbora Agencije bira Narodna skupština na predlog, onda su navedene sve institucije koje predlažu kandidata za člana Saveta. Velika je razlika između arbitriranja, koje onda, praktično, na neki način, dezavuiše neke kandidate i govori o postojanju sumnje u sposobnost predlagača tih kandidata.
Mi kao da sumnjamo da će Vlada, Vrhovni sud, predsednik, Administrativni odbor, predložiti dobre kandidate, pa tražimo više predloga da mi kažemo koji je od tih predloga baš najbolji. Ovako precizno deli se odgovornost, a parlament je tu da, naravno, ukoliko se uoči neka greška, uskrati svoju podršku, što onda obavezuje onoga ko je predložio kandidata i za koga parlament formalno nije izglasao izađe sa novim predlogom. Ali, to samo po sebi ničim nije dovedeno u pitanje prihvatanjem ovog amandmana, jer parlament je mogao da ne prihvati ni tri kandidata pa da se onda ponovi samo glasanje.
Nikakvih problema nema, samo će biti jasnije, s jedne strane, ko je odgovoran za predlog, tako se širi taj prostor u kome se kreću oni koji dele odgovornost za efikasniju borbu protiv korupcije, a sa druge strane, mi kao parlament pokazujemo spremnost da sa sebe skinemo onu sumnju koja je do sada uvek bila prisutna, da mi ipak ovde iza paravana štitimo, pre svega, svoje političke interese, a da javni interes tretiramo samo onda kada je to potrebno, zbog neke političke koristi koju ćemo zbog toga imati.
Jedan kandidat, jedan predlagač, najjasniji je princip.

Da li se još neko javlja u raspravi o pojedinostima na član 10? (Ne.)
Na član 14. amandman su podneli narodni poslanici: Judita Popović, Ivan Andrić, Kenan Hajdarević, Nebojša Ranđelović i Slobodan Maraš.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović.

Poštovana predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, poslanici poslaničke grupe LDP su očekivali da svi predloženi amandmani LDP budu prihvaćeni, nema ih mnogo, ima ih četiri, suštinske su prirode, nisu kozmetičke prirode i nemaju za cilj davanje mogućnosti da se trošenjem vremena vrši opstrukcija parlamenta, nego, naprotiv, da se poboljša tekst ovog neophodnog zakona. Očekivali smo da naš predlog bude tako shvaćen.
Što se tiče amandmana, član 14, konkretno stav 1. glasi: ''Član Odbora Agencije se razrešava ako nesavesno vrši funkciju član Odbora Agencije, ako postane član političke stranke, odnosno učestvuje u aktivnostima političkih stranaka, ako bude osuđen za krivično delo koje ga čini nedostojnim funkcije člana Odbora Agencije ili ako se utvrdi da je povredio ovaj zakon.''
Dakle, korektna namera predlagača zakona, ali postoji nedoslednost i nejasnost u samom tekstu člana.
Našim amandmanom tražimo da se u stavu 1. reči "odnosno učestvuje u aktivnostima političkih stranaka" zamene rečima – "narušava ugled ili političku nepristrasnost Agencije".
Ovakav naš pristup redigovanja teksta stava 1. ovog člana ima smisao u tome što je skup reči, ''odnosno učestvuje u aktivnostima političkih stranaka'' veoma preširoko dat i daje mogućnosti za zloupotrebe, za vršenje pritiska i za onemogućavanje da članovi Odbora nezavisno i nepristrasno vrše svoju funkciju, odnosno ulogu kakva im je data ovim zakonom.
Razumemo da je namera predlagača da spreči nedozvoljeni politički angažman, svrstavanje i zloupotrebu u predizborne svrhe. Činjenica da je određeno lice član Odbora Agencije i takva namera je dobra, ali je način njenog prevođenja u zakonsku normu, po našem mišljenju, nespretan i nejasan.
Učešće u aktivnostima, ponoviću, po našem mišljenju je preširok i neodređen pravni standard. Po tome nije moguće na adekvatan i precizan način proceniti taj standard i nije moguće sankcionisati ga na adekvatan način.
Zbog toga je naš predlog da u stavu 1. člana 14. stoje ove reči – ''narušava ugled ili političku nepristrasnost Agencije.'' To je daleko uža kategorija, daleko uži standard, daleko jasnije određenje i, po našem mišljenju, ne daje mogućnost za vršenje pritiska na članove Odbora Agencije, odnosno daje mogućnost za njihovu nepristrasnost.
Voleo bih da dobijem objašnjenje zbog čega predlagač nije prihvatio ovaj naš amandman, jer suštinski poboljšava tekst člana 14. i zaista je suštinske, a ne kozmetičke prirode. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, pa Nada Kolundžija.

Kada se u pravni sistem države jedanput ili prvi put pogreši, onda to ide kao zaraza i to se širi. Da vas samo podsetim, prvi put je napravljen presedan kada je u pitanju izbor i razrešenje uopšte, pre nekoliko godina kada je prvi put donet Zakon o Narodnoj banci Srbije. Greška je bila dvostruka.
Prva se sastojala u tome što je status predlagača imao skupštinski Odbor za finansije, a druga greška, koja je napravljena, bila je u odredbi o razrešenju člana Saveta Narodne banke Srbije, zato što je sam Savet utvrđivao da li su ispunjeni uslovi ili razlozi za razrešenje. A, pošto se završi taj prethodni postupak kod njih, tek onda, eventualno, dolazi do Narodne skupštine. Naravno, nikada nije došao do Narodne skupštine.
Bilo je očiglednih primera, samo da vas podsetim. Prvi put je nekoliko članova Saveta Narodne banke Srbije bilo izabrano, i to lica koja ne ispunjavaju uslove. Neću da pričam o imenima, profesor matematičar, statističar je predstavljen ekonomskim stručnjakom visokog kalibra.
Znači, on nije ispunjavao elementarni, esencijalni uslov, jer ne potiče iz ekonomske struke po profesiji.
Naravno, kasnije su primetili nešto drugo, pa su onda obrisali. Tada je napravljen prvi presedan i, vidite i sami, on se valja kroz sve naše propise, kada su u pitanju saveti, odbori nekih agencija, neki kolegijalni organi u okviru sistema državne vlasti.
To se prepisuje i, evo, to sadrži član 14. Predloga zakona.
Ovde se radi o nečemu što se može nazvati elementarnim nedostatkom i očiglednom greškom. Pravilo je da onaj ko bira ili imenuje, taj i razrešava. Ako je on procenio da li su ispunjeni uslovi za izbor ili imenovanje, taj isti je ovlašćen da ceni da li su nastupili razlozi za razrešenje.
To u prevodu, kad je u pitanju ovaj predlog zakona, znači – ako Narodna skupština između predloženih kandidata bira, onda i u slučaju razrešenja to čini Narodna skupština. Ako je prilikom izbora utvrđivala da li su ispunjeni uslovi za izbor, ona isto tako i prilikom razrešenja utvrđuje da li je nastupio razlog za razrešenje.
Vi ste to izbegli majstorski tako što ste ubacili priču o političkim funkcijama i nekim razlozima koji manje ili više mogu biti prihvatljivi, ali ste zadržali nešto što ne sme da postoji, a to se zasniva na sledećem – da taj odbor utvrđuje da li je nastupio razlog za razrešenje. To znači, da oni utvrđuju da li je nastupila jedna od ovih konkretnih situacija koja je navedena. Po prirodi stvari oni će uvek da utvrde da nije nastupio taj razlog i to neće ni da dođe do Narodne skupštine.
Ako bi ostalo ovo rešenje da je Odbor utvrdio da je nastupio razlog, onda se postavlja pitanje – šta ako Narodna skupština ne razreši tog člana Odbora, a neki su stručnjaci u prethodnom postupku utvrdili da je nastupio razlog. Vidite, koliko je to besmisleno rešenje.
Po tom rešenju sada ispada da se Narodna skupština svodi samo na instrument za glasanje, poslanička jedinica za ubacivanje kartice i ništa više.
Vidite, koje omalovažavanje Narodne skupštine kao organa! Zar vam ne deluje da je to šizofreno? Odbor utvrđuje da li je nastupio razlog, pa kaže – nastupio je razlog, onda uputi taj predlog Narodnoj skupštini. Narodna skupština glasa i ne prihvati taj njihov predlog i taj čovek ostane i dalje. Kako on dalje? On legitimno može da radi dalje.
Šta je onda Skupština radila?
To je zbog toga što se ne poštuje osnovni princip – onaj ko bira, taj i razrešava, onaj ko bira utvrđuje da li su ispunjeni uslovi za izbor, onaj ko razrešava utvrđuje da li je nastupio razlog, ili da budem još precizniji, da li su ispunjeni uslovi za razrešenje. To je abeceda. Ako ubacite ove druge, napravili ste grešku, jer su rešenja nenormalna.
Verovatno vam je jasno koliko je pogrešan član 14.