Poštovane kolege, javljam se na osnovu člana 104. stav 2. Zahvaljujem se predsednici parlamenta zbog toga što je u stvari pomogla za uvod u diskusiju kojom želim da vam se obratim i da apelujem na kolege, pre svega iz SRS. Sada gospodin Todorović kaže: "Ne po svaku cenu".
Znate šta, zbog takvog postupka, ja mogu da razumem da je opstrukcija legitimno sredstvo ukoliko ne želimo nešto da prihvatimo... Rekao sam da je to član 104. stav 2, nije ni bitno, ni oni ne govore. Ne želim da komuniciram, jednostavno želim da apelujem.
Dakle, možete vi, i vrlo vešto to radite, mnogi od vas sede godinama ovde u parlamentu, nikad na vlasti, znači, sedite i vrlo ste se izveštili u tome, da kažem, kakav ćete celofan, kakvu ćete oblandu da date onome što želite da politički poručite. Opstrukcija je legitimna stvar, i ako gospodin Todorović već priča "ne po svaku cenu", onda oni naslovi u novinama, gde se ne razgraničava koji su poslanici, osim kada dobijemo spisak sa blagajne koliko smo to naplatili, a tu među vama ima prvaka, onda nas ne izjednačavaju.
Ne želim da budem deo dobro zapakovane opstrukcije i ne želim da primam ovoliku platu objašnjavajući to visokomoralnim i visokoparnim političkim stavovima.
U ovom parlamentu i u ovom sazivu, gospodo, nikada vam u praksi, ne onoliko koliko biste vi to želeli, nije zabranjeno da onim što ja lično vidim kao opstrukciju – ne govorim čak ni u ime svoje poslaničke grupe, govorim kao poslanik, kao čovek koji se bavi politikom i koji učestvuje u javnom životu – nikada vam ovde nije...
Čak i u većoj meri nego što je to možda, da kažem, mera stvari, dakle više nego što možda zaslužujete, dozvoljeno vam je da se javljate, da koristite ovu govornicu, upotrebljavate, ponekad zloupotrebljavate, pa čak i da rešavate, to sad već nisu unutarstranački problemi, vaše odnose sa vašim dojučerašnjim kolegama.
Dozvolite i nama ostalim poslanicima, ako već ne želite, da i mi zadržimo malo časti, dostojanstva i obraza prema ovom narodu. Mi smo parlament ponekad izvrgli nepotrebnoj kritici javnosti, jer ovde ima mnogo zakona u parlamentu. Dozvolili smo čak i da izvršna vlast nije toliko interesantna koliko su interesantni poslanici i koliko smo mi krivi za sve.
Molim vas, nije mi bila namera da budem maliciozan. Ja sam pre svega poslanik, imam određene obaveze prema ovom narodu i prema onim ljudima koji su glasali za mene. Molim vas, nemam ništa protiv da, ukoliko možemo da nađemo meru stvari, uputimo čak i niz poruka koje želimo da uputimo javnosti, ali da sa merom trošimo vreme ovog parlamenta, i ako smo već ostali do 17 časova, možemo potrošiti vreme i do 18 časova, nije sporno, i do 19 i do 20 časova, a bez efekta. Verujte mi, ideja moje diskusije nije bila da ikoga vređam, ideja mi je bila da vas sve pozovem, da u meri, da jednostavno... Kažu ljudi da sa osećajem za meru počinje mudrost. Želim da apelujem na vas kao kolege da ovde, i zbog građana koji su glasali za nas i zbog potrebe da imamo efikasnost u radu parlamenta, nađemo meru, da potrošimo možda još neko vreme na sve ovo što želimo da kažemo, a da onda nastavimo da radimo. Hvala vam.