Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Jadranko Vuković.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospodine Vukoviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, na osnovu člana 145. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, ispred SRS podnosim amandman na Predlog zakona o strancima, koji glasi: "U članu 2. stav 1. tačka 2) menja se i glasi: 2) koji su po međunarodnom pravu u Republici Srbiji ostvarili pravo na rad ili su ovlašćeni predstavnici diplomatsko-konzularnih predstavništava stranih država, stalne i privremene misije, organizacije UN, međunarodnih humanitarnih specijalizovanih organizacija i ustanova, kao i članovi njihovih porodica."
Obrazloženje amandmana – predlagač zakona je članom 2. Predloga zakona uneo nejasnu odredbu koja će u praktičnoj primeni izazvati ogromne probleme.
Navedena odredba - "uživaju privilegije" jeste pravno, logički i lingvistički nepotpuna, pa se predlaže dopuna koja je predviđena ovim amandmanom. Hvala vam.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Vlada je prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć. Postaje sastavni deo teksta.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, gospodine Živanoviću.
Htela bih samo da kažem, na član 2. amandman je podneo gospodin Buha. On još uvek formalno nije postao sastavni deo teksta Vlade dok Zakonodavni odbor ne prihvati. Odnosno, Administrativni odbor je samo rekao da je pravno moguć; mora i matični odbor da se izjasni, ali mislim, u postupku je, tako da nije još formalno tako. Izvolite.

Podneo sam amandman na član 3. i mislim da ćete ga prihvatiti, a govori o nadležnostima za poslove stranaca. Reči "nadležna za poslove stranaca" zamenjuju se rečima "nadležna za utvrđivanje statusnih, personalnih i drugih prava i obaveza stranaca."
Dame i gospodo, postoji jedan veliki problem, a to je kupovina imovine, a naročito zemlje na teritoriji Srbije. Mi dobro znamo da se na tenderu za kupovinu bilo kojih objekata, da li sistemom privatizacije, mogu pojavljivati strana lica i da mogu kupovati određene resurse ili određene vrednosti na teritoriji Srbije. Ali, vi dobro znate da su zemlje u okruženju, ili bivše republike, zabranile prodaju zemlje i prirodnih bogatstava koja su vrlo bitna za život građana.
Ovih dana u novinama možemo pročitati da su, navodno, predsednik Crne Gore Milo Đukanović i njegova familija kupili velika bogatstva u Republici Srbiji, a da ne govorimo o drugim tajkunima iz Hrvatske, Slovenije koji su isto to učinili. Dobro znate za onu narodnu izreku "Čije ovce, toga je i livada", ili obrnuto. Plašim se da sutra ne dođemo u istu situaciju kakva je bila i pre rata kada su folksdojčeri, Nemci koji su živeli ovde u Srbiji, imali velika imanja, koja su im konfiskovana posle rata.
Razmišljam kako i na koji način je Vlada donosila baš ovakve zakone i ovakve nadležnosti vezane za otuđivanje najvažnije vrednosti koja se zove imovina, zemlja.
Ili se ne zna čija je ta zemlja jer je došlo do rasula zbog uništavanja velikog broja zemljoradničkih zadruga i te zemljoradničke zadruge, u stvari, prodaju ili izdaju u zakup zemlju, obično na 99 godina. Vi dobro znate da niko od nas ne zna šta će se desiti za tih 99 godina, ali ne mogu da shvatim da ipak država i Vlada ne razmišlja o tom nacionalnom dobru.
Ono što je takođe vrlo bitno, dame i gospodo, jeste da određeni kolektivni centri u kojima se nalaze iseljena ili raseljena lica... Još taj njihov status, već sigurno preko petnaestak godina, nije rešen.
Prošli put kada sam govorio o zakonu o strancima u celini rekao sam da se plašim da to nije još jedan veliki atak da se tim ljudima uskrati gostoprimstvo u Republici Srbiji i da se oni na jedan perfidan način proteraju iz ove zemlje. Smatram da su ti ljudi toliko ugroženi zato što nisu u mogućnosti da nađu bilo kakav posao ili ako ga nađu, to je obično rad na crno.
Objavili ste da danas preko 70.000 ljudi u Srbiji radi na crno. Da li je to ono za šta se demokratska vlast borila 5. oktobra? Da li je to, kao što reče kolega iz Kragujevca, taj kontinuitet demokratije? Koliko je bilo od 2000. godine parlamentarnih izbora? Na svim tim parlamentarnim izborima obećavali ste građanima blagostanje, posao, obećavali ste da ćete rešiti njihov status. Ljudi poveruju u ove vaše laži, prevare, "žuti lepak", prevare se i glasaju za vas, zaokruže vas na listiću. Kada sve to prođe, vi to zaboravite, ne osvrćući se na bedu i sirotinju koja je danas prisutna u Srbiji.
Treće pitanje o kojem sam hteo raspravljati jeste problem onih građana koji imaju imanja van granice teritorije Srbije. Oni se u dosta slučajeva sučeljavaju na tim graničnim prelazima... I, normalno, sama vlast im ne dozvoljava, tako da imaju velike peripetije kada treba da obrade svoja imanja i po završetku da tu svoju letinu prevuku u Srbiju jer obično se smatra da je to švercovana roba. Tu mahom dolazi do velikih problema i ljudi se s tim susreću naročito sada, za vreme jesenje setve poljoprivrednih kultura, berbe kukuruza itd. Vlada, Ministarstvo i institucije koje su zadužene za rešavanje ovih problema nisu uopšte na adekvatan način rešili te probleme.
Dame i gospodo, 97.000 građana koji su raseljeni ima nerešen status. Pitam vas kada će se taj njihov status rešiti? Da li će se vrlo brzo rešiti status onih koji se pojave u nekakvom svojstvu kao nevladine organizacije? Oni imaju mogućnosti da hodaju po Srbiji a da ih niko ne kontroliše, čak niko ne sme da ih kontroliše. To je ono što je danas prisutno, mnoge špijunske afere i, da ih tako nazovemo, mnogi špijuni su prisutni u ovoj zemlji.
Ne znam ko od vas sa njima sarađuje, niti mogu to da kažem jer ne znam lično, ali znam da su mnogi povezani sa tim obaveštajnim službama, verovatno i sama ministarstva čim im dozvoljavaju da vršljaju po ovoj zemlji i da donose određene zaključke o životu. Videli ste, mislim da je to bilo pre godinu dana, kada su govorili o određenim problemima vezanim za decu ometenu u razvoju, kako su umeli da ih snime i da ta slika obiđe čitav svet. To je dosta bolno.
Mislim da je Srbija postala kuća ili, da kažem, koliba, čiji su prozori i vrata otvoreni, gde sigurno vukovi mogu da dolaze bez problema i da uzimaju plen. To je, u stvari, danas postala Srbija jer je uništena vojna oprema, oružje i, verovatno, taj model ulaska u Partnerstvo za mir nam je omogućio takođe... Moje pitanje je kako to da niko od vas nije postavio pitanje kako ti ljudi, ili te NATO jedinice, NATO zlikovci mogu prolaziti i prelaziti preko državne teritorije Srbije bez ikakve nadležnosti a ako naprave bilo kakvo delo ne podležu našim zakonima i ne potpadaju pod nadležnost naših sudova? To je jedno vrlo bitno pitanje. Znači, sve su te zemlje, u stvari, već unapred ograničile – ako te njihove jedinice ili njihovi ljudi na teritoriji Srbije naprave kakvo krivično delo, ne podležu zakonima Republike Srbije.
To je ono najbolnije, ispade da je srpski narod nezaštićen, i građani Srbije, što predstavlja jedan veliki problem što se tiče ove vlasti koja, u stvari, verovatno želi na jedan perfidan način da Republika Srbija izgubi ono što je vekovima imala, a to je čojstvo, poštovanje jer su sve zemlje sveta baš to imale prema Republici Srbiji.
Mislim da Ministarstvo mora obratiti pažnju na ova pitanja koja sam postavio i smatram da ću dobiti adekvatan odgovor, odnosno da će ovaj amandman koji sam uložio na član 3. ministar prihvatiti. Hvala vam.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Mladen Grujić.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Mladen Grujić.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Igor Bečić.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite.

Poštovani građani, poštovani poslanici, sigurno da je na ovakav način izvrgnut dogovor koji je bio postignut između poslaničkih grupa.
Mogli bismo kvalitetnije da govorimo o ovim amandmanima, ali pošto nam je materijal koji smo spremili za ovu raspravu u pojedinostima ostao kod kuće, jer nije bilo predviđeno da se danas radi po ovoj tački, sigurno da moramo da skupljamo materijal po celoj skupštini i da o ovom govorimo.
Ispred Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 10. koji glasi: "Nezakonitim ulaskom u Republiku Srbiju smatra se ulazak", a onda je navedeno pet stavova, "1) van mesta ili vremena određenog za prelazak državne granice; 2) izbegavanjem granične kontrole; 3) upotrebom tuđe, nevažeće, odnosno lažne putne isprave ili druge isprave; 4) davanjem neistinitih podataka graničnoj policiji; 5) za vreme trajanja zaštitne mere udaljenja stranaca sa teritorije Republike Srbije, mere bezbednosti proterivanja stranaca iz zemlje ili mere otkaza boravka." Želeo sam da se u članu 10. stav 1. posle tačke 5) doda tačka 6) "i u drugim situacijama koje su u suprotnosti sa odredbama ovog zakona".
Znači, u praktičnom životu postoje mnogobrojne situacije i načini kršenja odredaba o povredi državnih granica i uslovima nezakonitog ulaska u državu. Da bi se olakšao postupak neposredne kontrole državne granice od strane nadležnih državnih organa potrebno je ovakvom širom odredbom uticati na pojačanu kontrolu i sprečiti nezakonit ulazak u državu.
Vlada je odbila ovaj amandman uz obrazloženje da Vlada ne prihvata amandman iz razloga što su predložene druge situacije već obuhvaćene članom 11. Predloga zakona i odnose se na odbijanje ulaska stranaca, a u članu 10. su precizno navedeni slučajevi nezakonitog ulaska u zemlju. Znači, stranac je već ušao u zemlju, ali na nezakonit način, i nije mu odbijen ulazak u našu zemlju. Mislim da ovaj stav treba da stoji i u članu 10.
Ali, mi imamo ovde jednu situaciju... i sigurno je da amandman gospodina Buhe nije prihvaćen zato da bi se i izbeglice smatrale strancima. Sigurno je da znamo kakvi su njihovi problemi koji postoje trenutno u našoj državi, njihov izbeglički status, situacija da država ne vodi računa o izbeglicama, da jedino pojedinačno lokalne samouprave i neke međunarodne donacije još uvek pomažu ovoj populaciji. Recimo, lokalna samouprava iz koje dolazim, a to je opština Vrbas, u prethodnom periodu, dok je imala mogućnosti, dok još postojao fond solidarnosti, mogla je da pomogne velikom broju izbeglica, da li kupovinom domaćinstava, jer to je jedini način na koji se problemi mogu rešiti.
Sada pokušavamo kroz razne programe i konkurse koji postoje u našoj državi da konkurišemo kao opština. Vidimo da ti programi nisu uvek kvalitetni, a naša država na pogrešan način o tome razgovara sa predstavnicima međunarodne zajednice, UN i ostalih, recimo, italijanske vlade ili vlade Japana, koji su spremni da daju izvesna sredstva da se reši izbeglički status.
Sigurno je da se kvalitetnije i za manje novca može rešiti izbeglički status. U ovim opštinama imamo, pogotovo u seoskim sredinama, veliki broj domaćinstava koja su na prodaju i cene su dosta niske. Recimo, za pet-šest hiljada evra može da se kupi u selu domaćinstvo, a znamo da je većina tih izbeglica došla iz takvih krajeva i da nisu navikli da žive u stanovima. Oni u stanovima nemaju mogućnost da ostvare prihod za izdržavanje svojih porodica. U našoj opštini videli smo da se mnogo kvalitetnije na takav način rešava izbeglički status: kupovali smo kuće sa okućnicama u selima, gde su oni imali mogućnost da na tim okućnicama, baštama i sl. ostvare prihode i da omoguće da se njihove porodice prehrane.
U Srbiji još uvek imamo 84 kolektivna centra, preko 7.500 ljudi živi u tim centrima u uslovima koji nisu dostojni čoveka.
Takođe, imamo Vladu koja promoviše pobedu što se tiče glasanja u UN, a vidimo da su nam već sutradan Republika Crna Gora i Makedonija udarile jedan veliki šamar. Bilo bi dobro kada bismo mogli da razmišljamo o tome da to nije slučajno. Jasno je da su oni koji odlučuju o našim sudbinama želeli da već sutradan jednim velikim šamarom pokažu da ono što smo mi predstavili kao veliku pobedu to u stvari nije.
Crna Gora je u ovom trenutku, mimo interesa i mimo volje svojih građana, uradila to što je uradila. Rasprodajući teritoriju svoje države građanima je oduzela što je mogla da oduzme, a sada im je oduzela ono što im je najsvetije, a to je obraz i čast, priznajući Kosovo i Metohiju kao nezavisnu državu.
Takođe, ono što je sve nas poslanike danas na neki način iznenadilo u dnevnim novinama "Kurir" jeste da je, recimo, u "Kuriru" postavljena bomba, pa smo se pitali iz kog razloga je to urađeno, da li upravo zbog ovoga što su objavljivali o ovom dogovoru između naše vlade, da je čak naša vlada sinhronizovano učestvovala u tome i da je ona u tom danu kada je donela odluku da se vrate ambasadori u države koje su priznale nezavisnost Kosova, u istom momentu je vlada Crne Gore donela akt o priznanju, takođe vlada i skupština Makedonije. Sada vidimo da je postojao dogovor da se to sinhronizovano uradi i to upravo "Kurir" danas objavljuje.
Takođe, te iste novine iz dana u dan pišu o jednom političaru koji je uništio finansijske tokove ove zemlje, koji ima udela u svim aferama koje postoje unazad sedam godina u našoj državi.
Sada je pitanje zbog čega, da li da se ne piše više o tome, o tom političaru, ili je u pitanju ovaj dogovor koji je postojao o priznavanju nezavisnosti Kosova i Metohije, da li je to nekom zasmetalo i da li je to razlog zbog čega je u "Kuriru" postavljena bomba. Hvala.

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto smo dobar deo vremena danas potrošili u pokušaju da nam predsednik parlamenta objasni zbog čega smo morali da radimo mimo utvrđenog dogovora, a već nekoliko dana i mimo Poslovnika, upoznaću javnost sa tim šta stoji u razlozima za donošenje ovog zakona. Između ostalog, govori se o ustavnom osnovu, pa o važećem zakonu koji je donet 1980. godine, koji je u međuvremenu nešto menjan, pa nije usklađen itd. I, onda kaže: "Osim iz ustavnih razloga, donošenje nove regulative je i jedna od pretpostavki koje naša zemlja treba da ispuni..."; čitaću dalje ali skrećem pažnju na ovo - osim iz ustavnih razloga, donošenje nove regulative je i iz nekih drugih razloga. Da li postoji nešto bitnije od ustavnih razloga? Kako ovde stoji, gospodine ministre, izgleda da ima nešto važnije.
Dakle, kažete: "Osim iz ustavnih razloga, donošenje nove regulative je i jedna od pretpostavki koje naša zemlja treba da ispuni radi uključivanja u evropske integracije. Stoga, u pripremi ovog zakona u punoj meri je ispoštovan i Sporazum iz Šengena i Konvencija o primeni Sporazuma kojom je stvorena pravna osnova za saradnju organa unutrašnjih poslova." Ovaj novogovor mi nešto para uši, trebalo je da uzmete za prevodioca nekoga ko barata srpskim jezikom. Ovo mi liči na onaj haški BHS i zaista neprijatno zvuči u ovom parlamentu.
Član 92, poslednji član ovog zakona kaže, molim vas, obratite pažnju i vi ministre: "Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u 'Službenom glasniku Republike Srbije', a primenjivaće se od 1. aprila 2009. godine."
Gospođo Đukić-Dejanović, ako posle ovoga imate obrazloženje zbog čega kršite Poslovnik i radite van radnog vremena, onda ja više nikada neću da se javim po Poslovniku. Samo ako možete da objasnite kakva nas preša tera da radimo danas a u pitanju je nešto što će se primenjivati od 1. aprila 2009. godine, a može da bude i aprilili.
Kolega Dragan Stevanović, koji je što se nas tiče opravdano odsutan, bio je tu danas pre podne i učestvovao je u raspravi, ali je sednicu Okružnog odbora SRS u svom okrugu sa jučerašnjeg redovnog termina pomerio na danas popodne, zato što je mislio da u ovom parlamentu postoje neki ozbiljni ljudi sa kojima može ozbiljno da se dogovori.
Dragan Stevanović je predložio da se u članu 11. Predloga zakona, koji inače govori o odbijanju ulaska, misli se na ulazak-izlazak stranaca iz Republike Srbije... Taj član kaže: "Ulazak u Republiku Srbiju odbiće se strancu: 1) ako nema važeću putnu ispravu, ili vizu ukoliko je potrebna; 2) ako nema dovoljna sredstva za izdržavanje za vreme boravka u Republici Srbiji, za povratak u zemlju porekla ili tranzit u treću zemlju, ili mu na drugi način nije obezbeđeno izdržavanje za vreme boravka u Republici Srbiji; 3) ako je u tranzitu, a ne ispunjava uslove za ulazak u treću državu; 4) ako je na snazi zaštitna mera udaljenja ili mera bezbednosti proterivanja ili mu je otkazan boravak, odnosno druga mera priznata u unutrašnjem ili međunarodnom pravu koja uključuje zabranu prelaska državne granice za vreme dok ta mera, odnosno otkaz boravka traje; 5) ako nema potvrdu o vakcinisanju ili drugi dokaz da nije oboleo, a dolazi sa područja zahvaćenog epidemijom zaraznih bolesti; 6) ako to zahtevaju razlozi zaštite javnog poretka ili bezbednosti Republike Srbije i njenih građana; 7) ako se u odgovarajućim evidencijama vodi kao međunarodni prestupnik i 8) ako postoji opravdana sumnja da boravak neće koristiti u nameravanu svrhu."
U trećem stavu kažete da bliže uslove iz ovog stava koji sam sada pročitala, tačke 2), 5), 6) i 7) ovog člana, propisuje Vlada.
Dragan Stevanović je u ime poslaničke grupe SRS predložio da se reč "Vlada" zameni rečju "ministarstvo". Ovo nije puka ispravka nekakve greške, propusta, nego se radi o tome da predložena odredba nije u skladu sa Ustavom, odnosno u suprotnosti je sa Ustavom, jer naš Ustav predviđa da individualna prava mogu da se ostvaruju u upravnom ili nekom drugom postupku kod nadležnog državnog organa, a u ovom slučaju nadležni državni organ jeste ministarstvo.
Zato ne razumemo obrazloženje Vlade Republike Srbije zbog čega ne prihvata amandman. Kažete, gospodine Dačiću, odnosno Vlada kaže, a vi to valjda ovde potvrđujete: "Vlada ne prihvata ovaj amandman iz razloga što se nije pravno moguć", to baš ne razumem, ali valjda mislite - što nije pravno moguć, "jer su odnosi o kojima treba doneti propis iz delokruga različitih ministarstava, a ne samo iz delokruga Ministarstva unutrašnjih poslova, pa je stoga samo Vlada vlasna da odgovarajućom uredbom bliže uredi te uslove."
Ovo jednostavno nije tačno, ali ovo i nije moguće po Ustavu Republike Srbije.
Koja su to druga ministarstva? Onda lepo možete da kažete koja su ministarstva nadležna za tačku 2) u kojoj se kaže "ako nema dovoljna sredstva za izdržavanje za vreme boravka u Republici Srbiji, za povratak u zemlju porekla ili tranzit u treću zemlju, ili mu na drugi način nije obezbeđeno izdržavanje za vreme boravka u Republici Srbiji". Ko će to tom strancu u prolazu da utvrdi, ako ne MUP, odnosno koji je to drugi organ Vlade?
Tačka 5) kaže: "ako nema potvrdu o vakcinisanju ili drugi dokaz da nije oboleo, a dolazi sa područja zahvaćenog epidemijom zaraznih bolesti". Pa, valjda će MUP, policija, inspektori ili ko već ima komunikaciju sa tim strancima, da traži tu potvrdu o vakcinisanju itd. Neće valjda Tomica Milosavljević da ide da pita – je l' imaš ti potvrdu o vakcinisanju, ako nemaš dođi da ti ja dam bocu? Zaista neverovatno.
(Dragan Todorović, s mesta: Hoće Tomica za procenat.)
Neće ovde moći da uzme procenat jer se radi o strancu koji nema sredstava ni da se vrati u svoju zemlju. Zato Tomica nije zainteresovan, inače naravno da bi se on... Vodila sam računa, hvala, gospodine Todoroviću.
Tačka 6) kaže: "ako to zahtevaju razlozi zaštite javnog poretka ili bezbednosti Republike Srbije i njenih građana". Ko, gospodine ministre, osim vašeg ministarstva, vodi računa o ovome, o javnom poretku i bezbednosti Republike Srbije i njenih građana? Niko drugi, nego vaše ministarstvo.
Tačka 7) kaže: "ako se u odgovarajućim evidencijama vodi kao međunarodni prestupnik". Ko vodi evidenciju o tome da li je neko međunarodni prestupnik ili je unutardržavni prestupnik, nego vaše ministarstvo?
Dakle, apsolutno je nebulozno objašnjenje zašto niste prihvatili amandman da umesto Vlada stoji da je ministarstvo organ, jer je to, gospodine Dačiću, jedino moguće po Ustavu.
Evo, sada vam ja predlažem. Nadam se da ste pratili, dok ste sa gospodinom Konstantinovićem ćaskali, da ste krajičkom uva pratili šta ja govorim, pa da ste primetili da sam vam zaista, kao vrlo iskusan pravnik, skrenula pažnju da je neophodno, zapravo, da vam pokušavam pomoći da Predlog zakona, a kasnije zakon, bude u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Vlada nije državni organ. Ministarstva u okviru Vlade jesu.
Dakle, ovde to mora da stoji, odnosno vi ste mogli da napišete "nadležno ministarstvo", ali pošto sam vam pročitala tačku po tačku, nijedno drugo ministarstvo ni za jednu od ovih tačaka nije nadležno, osim ministarstva na čijem ste čelu vi. Nadam se da ćete ako ne sada onda do dana za glasanje da razmislite i da prihvatite ovaj amandman.
Iako su neke kolege, a pogotovo vaše stranačke kolege, gospodine ministre, pretpostavile da se sednica parlamenta, pošto je subota popodne, gleda, pa su pokušale da skrenu pažnju kako mi poslanici SRS možda nismo spremni da raspravljamo o ovim amandmanima, vidite da jesmo. Ali, radilo se o nečem drugom; radilo se o tome da je meni sada žao i kolegi Draganu Stevanoviću će posebno biti žao i biće uvređen zato što nije bio ovde da čuju njegovi sugrađani i njegovi birači kako je on vodio računa o ovom zakonu, kako je on na pravi način želeo da vama kao ministru skrene pažnju na nedostatke ovog zakona. Moguće je da je imao i neke konkretne primere iz svog kraja, pa je mogao da vam kaže, da vas pita nešto konkretno vezano za ovaj amandman, odnosno za član 11. koji govori o odbijanju ulaska u Republiku Srbiju.
Napisali smo amandman, ali bismo molili, gospodine ministre, da povedete računa o tome ko sve ulazi u državu Srbiju. Mislim, recimo, na Solanu, na Olija Rena, na ostale "prijatelje" Srbije, jer kada god oni dođu, kad god oni ovde borave nekoliko dana, ili ode neki Srbin u Haški tribunal, ili proglasi Kosovo i Metohija, odnosno ova šiptarska tzv. država Kosovo izdaje pasoše, ili usvojiste Statut Vojvodine. Dakle, kad god se neko od tih, sada i vaših, prijatelja pojavi u Srbiji, teško Srbiji.
Bilo bi najbolje da konkretno u ovom članu 11. zabranite, da proglasite, pored Anke Vojvodić i ovog bivšeg ambasadora Makedonije u Srbiji, personom non grata, recimo, Mantera, pa ove koje sam već nabrojala. Ima još dosta onih koji bi mogli da se smeste u član 11. Kada bismo im, zarad dobra Srbije i zarad građana Srbije, zabranili ulazak u Srbiju, verujte, bilo bi nam lako i bez šengen liste i bez ovog zakona, mnogo lakše bismo živeli jer bismo bili sigurni da živimo u Srbiji koja je u granicama određenim ovim Ustavom Republike Srbije. Dokle god njih primate kao prijatelje, džabe nam i ovaj zakon, džabe nam i član 11. Zarad formalnog zadovoljavanja Ustava, molila bih vas da prihvatite ovaj amandman.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo poslanik Momir Marković.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, zamislite tek koliko je uskraćen kolega Marković što neće govoriti 15 minuta o ovom amandmanu. Zamislite koliko bi on mogao da priča o odbijanju ulaska nekim građanima ili nekim personama, što se nas tiče, non grata, u Srbiju.
Šta je gospodin kolega Momir Marković predložio kada je u pitanju član 11?
Pročitala sam na početku šta sadrži stav 1. člana 11. Stav 2. kaže: "Odbijanje ulaska upisuje se u putnu ispravu stranca". Onda, bliže uslove propisuje Vlada. Mi tvrdimo da treba da stoji ministarstvo, ali možda ćete vi u međuvremenu to i da prihvatite.
Šta je predlog poslaničke grupe SRS odnosno gospodina Momira Markovića u ime naše poslaničke grupe? Predlog je da se u ovom članu posle stava 3. doda novi stav 4. koji glasi: "Izuzetno, strancu koji ne ispunjava uslove iz ovog člana ministarstvo može odobriti ulazak u Republiku Srbiju ako to zahtevaju humanitarni, zdravstveno-sanitarni razlozi ili nacionalni interesi".
Vlada Republike Srbije je rekla da amandman na član 11. Momira Markovića ne može da se prihvati, sa obrazloženjem u kome kaže: "Vlada ne prihvata ovaj amandman iz razloga što sama formulacija amandmana, kao i obrazloženje dato uz amandman ne pružaju dovoljno jasne razloge za potpuno odstupanje od uslova propisanih za ulazak stranaca u Republiku Srbiju".
Gospodine Dačiću, posle ovog što se desilo, priznavanja Kosova od strane ovog izdajničkog režima u Crnoj Gori, neću govoriti ni o humanitarnim, ni o zdravstveno-sanitarnim razlozima, ali ću govoriti o nacionalnom interesu. Znate, i sami ste, pretpostavljam, imate informacije, svedok šta se dešava Srbima u Crnoj Gori. Progone se na svakom koraku.
Juče smo obavestili odavde javnost, recimo, da je Vlado Vuković, predsednik srpskih radikala iz Podgorice, uhapšen usred bela dana zato što je prošetao Podgoricom i podigao tri prsta u znak protesta protiv režima Mila Đukanovića, odnosno njihovog priznavanja ove lažne republike Kosovo.
Vidimo iz medija i čujemo od ljudi sa kojima kontaktiramo da se Srbima u Crnoj Gori loše piše. Počinju već i da ih otpuštaju s posla, hapse, progone na raznorazne načine.
Šta će se desiti ako ne prihvatite ovaj amandman, ako neki Srbi iz Crne Gore budu morali da spasu život, da spasu porodicu, ako budu morali navrat-nanos, bez ovih odgovarajućih dokumenata pri sebi, da dođu u Srbiju?
Šta ćete da uradite? Da kažete, žao mi je, brate Srbine, ali ne ispunjavaš uslove iz zakona za belu šengen listu, idi tamo, neka te Milo Đukanović hapsi, nek ti daje otkaz, nek preti tvojoj porodici, nek te bije, premlaćuje? Ne može država Srbija tako da se ophodi prema Srbima u Crnoj Gori. I ne samo u Crnoj Gori, naravno, treba da vodimo računa o svim građanima, ali o srpskom narodu svakako.
Svi se zaklinjemo i u predizbornim kampanjama i u svim javnim nastupima, a kad je na delu donošenje zakona, onda nešto zaboravimo, u šta smo se kleli u toku izborne kampanje. Ne moram da vas podsećam na istorijsku činjenicu iz doba knjaza Nikole, kada je Crna Gora bila srpska država, ali su Srbi morali da beže iz Crne Gore pred terorom koji se tada dešavao. Ne izgleda da je teror Mila Đukanovića kada su u pitanju Srbi nešto drugačiji u odnosu na knjaza Nikolu.
Nažalost, pre nego što je ovaj zakon došao na red da se o njemu raspravlja, odnosno pre nego što se glasa o ovom zakonu, došli smo u situaciju da vam iznosimo konkretne primere zbog čega je neophodno da usvojite amandman Momira Markovića. Jedino, čak i ako biste usvojili i ako prihvatite naše razloge, ako ni zbog čega drugog, ako ne verujete u nešto što će možda da se desi, onda bar zbog Srba u Crnoj Gori, ako i prihvatite ovaj amandman, ostaje naša ozbiljna briga šta će se dešavati sa tim ljudima do 1. aprila 2009. godine, dok ovaj zakon ne počne da se primenjuje.
Saznajemo iz medija da ste vi sa crnogorskim ministrom u vrlo aktivnoj komunikaciji ovih dana, da razgovarate o dvojnom državljanstvu. Mi nemamo nikakve informacije kao parlament zvanično ni od Vlade ni od vas kao ministra, ali ako razgovarate o tome i ako je na putu donošenje nekog akta o dvojnom državljanstvu između Srbije i Crne Gore... Svakako se podrazumeva, makar tako i ne pisalo, da će to biti dvojno državljanstvo za Srbe, jer ne verujem da će neko iz Ulcinja zatražiti srpsko državljanstvo.
Zbog toga, u prilog tom vašem nastojanju da i na taj način izgleda radite nešto drugačije od ostalog dela Vlade, pošto neki drugi članovi Vlade su pretili konfiskacijom imovine i zabranom studiranja srpskih studenata iz Crne Gore na našim univerzitetima itd., vi ste krenuli u neke razgovore vezane za dvojno državljanstvo, ali hajde onda razmislite i o ovome i prihvatite ovaj amandman.
Oba amandmana o kojima sam govorila odnose se na član 11, a i jedan i drugi su u skladu sa Ustavom i apsolutno su u skladu sa nacionalnom politikom države Srbije. Nadam se da je takva nacionalna politika kakvom je u javnosti predstavljate; što se tiče Srpske radikalne stranke, ona je nesporna.
Zato vam predlažemo da prihvatite ove amandmane i da bar ovaj član 11. bude član koji će biti i primenjiv i ustavan. Jer, znate, nemojte da se pridružujete, niste vi tako davno ovde sedeli kao narodni poslanik i vrlo često smo istovetno predstavnicima vlasti govorili i upozoravali ih da nije dobro da se donose zakoni koji nisu u skladu sa Ustavom, da nije dobro da se donose zakoni koji su neprimenjivi, pa vas podsećam na to i sugerišem vam da nam ne predlažete zakon koji nije u skladu sa Ustavom.
Kakav god mi imali krnji i neustavni sud Borisa Tadića i DS-a, pošto nam ova trećina tog suda nedostaje, ako bismo posle usvajanja ovog zakona podneli Ustavnom sudu žalbu, verujte da bi vam član 11. bio neustavan, jer ne možete vi da proglasite Vladu državnim organom kada je samo ministarstvo organ državne uprave u okviru Vlade Republike Srbije. Hvala lepo.