Govorite 30 sekundi duže, gospodine Krasiću.

Znam da biste vi vratili, ali ima još nekih u Kragujevcu kojima ne pada na pamet da vraćaju.

Gospodine Krasiću, vama je sasvim jasno da u funkciji predsednika Skupštine niti mogu, niti je logično, da se bavim  eventualnim istražnim radnjama ni krivičnim postupkom. Zna se ko to radi ako ima elemenata za delo o kome vi govorite.
Vaša sugestija meni, šta ja treba da radim, apsolutno nije primerena. Vi to dobro znate, ali moram zbog javnosti da kažem ovo što kažem.
(Dragan Todorović, sa mesta: Pitao je i za laptop.)
Što se tiče toga, on je sam rekao šta bih uradila.
Marina Raguš, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu čl. 225. i 226. Poslovnika. Gospodinu ministru Obradoviću se na prvom mestu zahvaljujem što je prisutan u raspravi o ovoj tački dnevnog reda.
Da vas obavestim da je SRS pre izvesnog vremena tražila da se obrazloži zašto je osam fakulteta Beogradskog univerziteta povisilo cene školarina do 60%. Takođe smo tražili, pokušavajući da pronađemo nadležnost poslanika, da nam se transparentno prikaže troškovnik, odnosno gde pare studenata odlaze po fakultetima.
Naprosto, skoro da sam uverena da ćete vi dati sve od sebe da situaciju i status akademskih građana u srpskom društvu unapredite, a mi ćemo se truditi, sa naše strane, da toj priči zaista argumentovano pripomognemo.
Sada se obraćam predsednici Skupštine Srbije gospođi Đukić-Dejanović.
Takođe sam uverena da ćete vi dati sve od sebe da od nadležnih pronađete odgovor i hitnu reakciju po novonastaloj situaciji i priznanju Helene Rante o okolnostima koje su se desile 1999. godine u selu Račak. Ona je pre izvesnog vremena rekla da je zapravo bila primorana da falsifikuje izveštaj koji je bio osnov agresije na SRJ.
Mi, takođe, podsećamo da je SPS bila prva koja je skrenula pažnju na užasan falsifikat koji je poslužio kao osnov podizanja optužnice ubijenog nekadašnjeg srpskog i jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića.
Još jedna novonastala situacija, koja je vrlo opasna po nacionalni suverenitet i integritet Republike Srbije, a tiče se nečega o čemu poslanici nisu obavešteni. Potpisan je sporazum koji se tiče učešća SAD u misiji Euleks na Kosovu i Metohiji.
Stoga vas, gospođo Đukić-Dejanović, molim da promptno reagujete po ovom pitanju.
Dakle, 80 policajaca američkih državljana učestvovaće u misiji koja će biti operativno sposobna od decembra ove godine. Znači, ovo je vrlo važna situacija, koja bi trebalo da se ispita, sa jednim naznačenjem koje nas je sablaznulo, ali nije iznenadilo, s obzirom da master rasa, američka rasa, to sprovodi svuda u svetu, gde se, između ostalog, insistira, prema sporazumu kaže se – Vašington će obezbediti da njegovi funkcioneri vrše Misiju u skladu sa zajedničkom akcijom i operativnim planom Euleksa, a bilo koja disciplinska mera ostaće u nadležnosti Amerike i status američkih članova Misije biće u ekskluzivnoj pravnoj nadležnosti SAD.
(Predsednik: Vreme.)
Izvinjavam se zbog prekoračenja, samo da završim misao i hvala vam na razumevanju. Gospodinu predsedniku američke ambasade poslanički klub SRS ovim skretanjem pažnje poručuje da je preživeo udar i da će nastaviti i istrajati na stvaranju jake nacionalne države Srbije. Hvala.

Deo sadržaja vašeg govora je bio juče iznet i gospođa Čomić vas je uputila na Odbor za Kosovo i Metohiju, ali je očigledno da ste je vi danas proširili novom temom. Mislim da bi, u okviru Skupštine, Odbor za bezbednost mogao biti kompetentan za tu temu. Zahvaljujem.
Reč ima gospodin Mirko Čikiriz, po Poslovniku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine.
Zamolio bih sve narodne poslanike da stalno imaju na umu jedno: javnost nas gleda i svi mi svojim doprinosom dajemo značaj, podižemo rejting ovoj instituciji ili je svojim nastupima urušavamo. Ovde je ministar prosvete, javnost je vrlo zainteresovana za zakon koji je na dnevnom redu, a mislim da kolege iz SRS i novoformirane stranke ne bi više trebalo da opterećuju javnost svojim međusobnim razmiricama.
Mi, čak, sumnjamo da je tu možda bilo i nekog dogovora da se podele u dve kolone, pa da posle zajednički naprave apsolutnu vlast. Jer, vidite, i novoformirana stranka kaže da je osnovana na principima Srpske radikalne stranke i da će u potpunosti programski slediti ono što su radili 18 godina. S druge strane, gospodin Vučić kaže da je tek pre mesec dana sazreo i video da je politički lutao, što može biti trik da se privuku neki glasovi koje niste mogli da privučete.
Prema tome, mi ćemo ceniti političko delovanje i jedne i druge stranke u budućnosti, ali molio bih zaista da se vratimo tački dnevnog reda. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima gospođa Vjerica Radeta, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Đukić-Dejanović, vidite, kada biste se vi pridržavali Poslovnika Narodne skupštine, čl. 27. i 104, po kojima sada intervenišem, onda bi svakako rad ovog parlamenta bio mnogo efikasniji.
Vi dozvoljavate, počele su i kolege iz drugih stranaka da reaguju, da sa ovog mesta govore neki koji nisu narodni poslanici, koji se ovde pojave s vremena na vreme. Naravno, što se nas tiče, ne treba ni da se pojavljuju jer im ovde nije mesto. Morate da razumete da ste jedini u obavezi da dogovorite već nekako sa Borisom Tadićem, kažite mu da imate problema u vođenju ovog parlamenta, u vršenju svoje funkcije, zato što on ne dozvoljava ljudima iz njegove stranke da postupe u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Ako vi ovde imate narodne poslanike koji vam kažu da su podneli ostavke SRS-u, da su svoje mandate u skladu sa Ustavom poverili SRS-u, ako imate 60 ljudi koji vam to potvrde i koji vam kažu da im je tamo neko iz Bajčetine rekao da je njihove ostavke izgubio, odnosno ukrao, odnosno nesavesno se ponašao sa tuđom stvari, zar vama to nije dovoljno da postupite u skladu sa članom 102. stav 2. Ustava Republike Srbije, koji kaže da narodni poslanik može da raspolaže svojim mandatom tako što može da ga poveri političkoj stranci?
Mi smo svoje mandate poverili političkoj stranci. Naravno, verovatno ćete reći, jer imate običaj da to kažete, da su neki drugi organi nadležni za to.
Da, podneli smo krivične prijave za kriminal, za krađu, protiv Tomislava Nikolića i nećemo stati sa tim. Podnećemo i, gospodine Krasiću, prijavu da nam vrati dva laptopa. Dva laptopa je ukrao, nije jedan.
Dakle, to je nešto što mi radimo u drugom redovnom postupku, a od ovog parlamenta, odnosno od vas, gospođo Slavice Đukić-Dejanović, tražimo da nam omogućite da mi, narodni poslanici SRS, ovde iznosimo stavove, ideje i ideologiju SRS-a, čiji je predsednik dr Vojislav Šešelj. A to šta neko kaže kad ovde izađe, pa to je potpuno nebitno. Znate kako narod kaže – nije šta mi je rekao, nego ko mi je rekao. Takva moralna gromada, neko ko je...
(Predsednik: Vreme.)
... (završavam, hvala) toliko moralno nisko pao, zaista se ne dotiče nikog od nas, bilo šta da izgovori.

Gospođo Radeta, gospodin Boris Tadić je o politici i o ingerencijama Skupštine sigurno vrlo obavešten. Nikako ne mogu biti transmiter između vas i njega. Političku atmosferu u Skupštini mu, pretpostavljam, prezentiraju mnogi poslanici SRS.
Dakle, vi na ovaj način, posredstvom medija, želite... A to o čemu vi govorite, da treba sa njim da se porazgovara, to čine oni ljudi koji su mu ideološki najbliži. Iako smo napravili pomirenje, iako su nam programi u velikom delu identični, ja tu funkciju nikako ne bih mogla da preuzmem na sebe.
Što se tiče daljeg rada, Marina Raguš reklamira povredu Poslovnika ponovo. Izvolite.

Na osnovu čl. 225. i 226, kao i povrede dostojanstva narodnih poslanika, članova poslaničkog kluba SRS.
Gospodine Čikiriz, ovde se zaista ne radi o ličnom sukobu, ovde se radi o sukobljenim dvema ideologijama. Srpski radikali su u potpunoj medijskoj blokadi. Mi na određene stavove ne možemo drugačije da odreagujemo nego ovako, za skupštinskom govornicom, u okviru onoga što nam Poslovnik Narodne skupštine dozvoljava.
Izvinjavamo se ako to vama remeti pažnju i koncentraciju, i ne dozvoljava da se radi po utvrđenom dnevnom redu, ali, naprosto, naš mandat jeste da svakodnevno skrećemo pažnju na svakodnevni život u Srbiji i na demokratske tekovine koje su obećane 2000. godine pod definicijom prethodnog totalitarnog perioda.
Ono što je bilo aktuelno u javnosti u poslednje vreme, evo prilike da se odgovori konačno na to. Čovek koji je, kako tvrde neki, podredio interes Srbije svom ličnom interesu, nalazi se u Haškom tribunalu i to, zamislite, u pritvorskoj jedinici, već punih šest godina, sa konstantnom derogacijom prava na pravično suđenje, samo zato što je stao na put totalitarnoj ideologiji jedne svetske sile.
Dakle, samo ću vas podsetiti na to, a javnost, naravno, zahteva i traži to od nas, da je taj čovek svojevremeno rekao da se srpski narod našao na putu totalitarnoj ideologiji, koja deset godina pokušava da ga proguta. Prvo celog, a kako to, zbog očajničkog otpora srpskog naroda, nije mogla, onda ga čereči deo po deo.
Oteli su nam srpsku Bosnu, srpsku Hercegovinu, srpsku Makedoniju, srpski Dubrovnik, srpsku Dalmaciju, Liku, Baniju, Kordun, Slavoniju, srpsku Baranju, okupirali Kosovo i Metohiju, prelaze na Crnu Goru, rašku oblast i Vojvodinu – ovo je dr Vojislav Šešelj, nekada profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, napisao pre izvesnog broja godina i, nažalost, kao što vidite, to se upravo dešava sada.
A to je odgovor, i dužni smo to da kažemo našim glasačima i širokoj javnosti u Srbiji, na to koliko je taj čovek svoj lični interes podredio nacionalnim interesima srpskog naroda.
S ove govornice vrlo otvoreno poručujemo svim zapadnim diplomatijama da Srpska radikalna stranka jeste preživela i nastaviće da sprovodi dosledno ideologiju srpskog nacionalizma. Dakle, evo, sa ovog mesta vam poručujemo da ćemo zajedno sa Noamom Čomskim, Edvardom Hermanom, Majklom Mendelom, Jelenom Guskovom i svim najvećim svetskim intelektualcima (izvinjavam se zbog prekoračenja, završavam ovu misao), uspeti da uruše neoliberalnu totalitarnu ideologiju američke administracije, i Vašingtona i Brisela, i da stvore jaku srpsku nacionalnu državu.