Reč ima gospođa ministar.

Ekonomija je red veličina i potpuno se slažem da je veliki broj ministarstava, veliki broj državnih činovnika, ali uvek kada nešto tvrdim volim sebe da poredim.
Dakle, kad poredim zemlju Srbiju, a nismo to radili ni ja, kao stručnjak, ni moje kolege, kao stručnjaci, nego, recimo, analize naučnika Svetske banke i MMF, i kada gledamo broj zaposlenih u nečemu što se zove javni sektor, prema broju stanovnika, ovde i u, recimo, zemljama sličnim nama, vidimo da mi imamo manje učešće zaposlenih u javnom sektoru u odnosu na broj stanovnika.
Nije sporno da ima dosta državnih sekretara, da ima dosta savetnika itd, to ne sporim, želela sam da pokažem vlastitim primerom i možete da pogledate da li sam toliko ljudi zaposlila oko sebe.
Iskoristila sam sve postojeće resurse. Treba prvo da pokažete vlastitim primerom, pa da onda očekujete da neko drugi to isto uradi. Ali, kada sve te troškove saberete, kola, šofere itd, to je ono što je vidljivo i što verovatno najviše iritira ljude, to je 1% društvenog proizvoda.
Mi moramo da štedimo na velikim stavkama. Znam da penzije jesu male, ali nisu svi penzioneri siromašni.
Prema tome, izdaci za penziju jesu npr. 17% društvenog proizvoda, izdaci za zarade zaposlenih u javnoj upravi jesu 10% društvenog proizvoda, izdaci za subvencije su 3% društvenog proizvoda. Tu se može više uštedeti.
Da nema javne uprave imali biste 1% društvenog proizvoda manje javnu potrošnju.

Zahvaljujem gospođi ministru. Povreda Poslovnika, gospođa Vesna Pešić.

Pošto ste vi, gospođo ministarka, mnogo mlađi od mene, moram da vas razočaram kada je jedna stvar u pitanju. Celog života sam mislila da će ljudi da se ugledaju na moj primer. Eto, celog života nisam ni stan dobila. Verujte mi, ako mislite da će to biti vaš motiv kao ministarke, da ćete vi da date primer, nećete nikome dati taj primer.
Prema tome, mislim da vi nemate prava kao ministar finansija, pogotovo da ne podsećam na neku tradiciju, npr. Lazara Pačua, čuvenog ministra finansija, koji nikada ne bi rekao da ako 1% ide za luksuz i za troškarenje, to ne dolazi uopšte u obzir. Ne može ni jedan dinar da ide na luksuziranje, zapamtite to. Ne sme ništa od toga da ide. Pogotovo ste rekli da su građani jako osetljivi. Jeste, jako su osetljivi na to.
Zato sam i dala taj primer, jer taj isti gospodin Dinkić navodi kada su penzioneri u pitanju da postoji neka ekonomska nauka, mi sve to razumemo, da od broja zaposlenih, od broja investicija zavisi odnos i penzije i plate i zavisi kolike će biti te penzije.
Svi mi to znamo. Ali, kada je on u pitanju, on se uopšte toga ne drži. Onda šest sekretara, šest sekretarica, 11 ovoga, 13 savetnika, onda najskuplji hoteli. Što se prave oni? Oni od ovaca su stigli, kao i svi mi ovde. Kad dođeš na državnu funkciju, onda gledaš da potrošiš što više.
To je ono što vređa ovaj narod. Svi mi treba da vodimo računa da budemo skromni ljudi, a naročito oni na državnoj funkciji. To se vrlo lepo vidi, a isto tako, moram da kažem, i oni koji su tu, nema razlike između leve i desne partije.
Što je levlja, troši još više. To je jedan fenomen. Što je levlja, sve veća potrošnja.

Gospodin Zoran Krasić, po Poslovniku.

Naravno da sam se javio po Poslovniku, član 104, zbog javnosti.
Mislim da odavno nismo videli ovaj stepen arogancije kada je u pitanju predstavnik predlagača ovog zakona. Gospodin Dinkić je pokazivao veliku aroganciju, ali je on to radio sa stilom, pa jedne godine imamo suficit, druge godine imamo deficit, a ništa se nije promenilo, apsolutno ništa. I on je hteo da bude Lazar Paču, imao je veliku potrebu, imao je veliku želju.
Međutim, stičem utisak da vi uopšte gospođu Pešić niste shvatili. Zašto bi se mi upoređivali sa našim okruženjem, a pri tom ne kažete koje je to naše okruženje.
Ako uzmete neke parametre, a to predstavnici Vlade pričaju, po svim ekonomskim pokazateljima mi smo ispred, recimo, Rumunije i Bugarske, a one su u našem okruženju. Neću sada da diram Mađare i Mađarsku, oni su u teškoj krizi, znate i sami.
Zašto to radite? Ako već želite da nas upoređujete s nekim, onda nas upoređujte po svim parametrima, ne samo po procentu ljudi koji rade u javnoj službi u odnosu na ukupan broj stanovnika i kolike oni plate primaju, nego po svim drugim parametrima.
Pa da vidimo, ako nas upoređujete sa Francuskom, da vidimo kakve su plate u Francuskoj, kakve su plate državnih službenika. Oni su poseban soj, oni su gospoda koji rade u državnoj službi, pogotovo u Francuskoj i Italiji. San svakog Francuza i Italijana je da radi u državnoj službi, da bi bio na državnoj slavini. Mi imamo ove na državnoj slavini ovde, što nam nude novo odelo "Zekstra", kao nova ekonomska politika.
Morate da vodite računa. Malopre beše jedan iz Dinkićeve stranke i ispriča čovek nešto, a on je zaboravio da je Đinđić još 2003. godine pričao kako 2005. uvozimo radnu snagu. To je zadatak koji ste dobili, to je rečeno. Kako je rečeno onima u Boru - nemojte da se bavite rudarstvom, gajite kikiriki.
Vi zaboravljate sve, pa se hvalite nekim projektom "Fijata" u Kragujevcu. Što ne donesete odluku da sva vozila koja voze ljudi u Vladi moraju da budu "Fijatova"? Pa, nema ga to "Fijatovo" vozilo, još nije napravljeno.
Da li stvarno mislite da je neko sisao vesla, pa da ništa ne može da vidi i da zna? Sada vi nas uvlačite u neku vašu priču, lepu, finu, sa osmehom, o brojkama, sve fino, sve hepi, sve je "in" itd.
Čekam da dobijem reč i da vam pokažem surovu stvarnost u Srbiji.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Ministarstva, ministre finansija, gospođo Dragutinović, gospodo narodni poslanici, kroz Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2008. godinu jasno se može sagledati nekoliko prioriteta Vlade Republike Srbije, poput ubrzane izgradnje infrastrukture, finansijskog podsticaja za strateške investicije, poboljšanja položaja penzionera, finansijske pomoći talentima i drugo.
Deo ovih prioriteta treba napomenuti, to je već večeras rečeno za ovom govornicom, formalizovan je kroz propise i ugovore, kao što su uredba o vanrednom povećanju penzija, zatim ugovor sa "Fijatom", uredba o talentima, ugovor sa izvođačima radova na infrastrukturnim objektima. U potpunosti se slažemo da za uspešno ostvarivanje ekonomskih ciljeva potreban je timski rad i svi će morati da štede, to je činjenica.
Nije moguće povećati sve rashode istovremeno, jer ne možemo raspodeliti ono što u ovom trenutku nemamo, možemo raspodeliti samo ono što imamo. Naravno da treba da odredimo limite, kao što je to učinilo Ministarstvo finansija, a prioritete da utvrdi Vlada Republike Srbije.
Ovakav Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2008. godinu imaće podršku poslaničkog kluba SPS i JS, jer ispunjava naše izborne zahteve i politiku, i to u skladu sa trenutnim mogućnostima i snagom naše države. Ovaj predlog, moram reći, stvara i jednu realnu bazu, jednu realnu osnovicu za jedan od konačnih ciljeva koji je Vlada pred sebe postavila, dakle da imamo socijalno odgovornu Vladu Republike Srbije. Naravno da su cifre sadržane u rebalansu budžeta, ali želim još jednom da kažem.
Dakle, ukupni prihodi povećani su sa 639,6 milijardi dinara na 650,2 milijarde dinara. Ukupni rashodi sa 680,55 na 695,96, a ukupan deficit, kao što je već rečeno, povećan je sa 40,95 na 45,78 milijardi dinara. Kao što smo mogli više puta do sada čuti, budžetski deficit biće pokriven iz dva izvora, akumuliranih privatizacionih prihoda iz prethodnih godina i akumuliranog suficita iz penzijskog fonda samostalnih delatnosti.
Kako je rečeno, prema projekciji Vlade Republike Srbije stopa rasta bruto društvenog proizvoda u ovoj godini trebalo bi da bude 7 umesto 6,5% koliko je bilo u prethodne tri godine, čini mi se, 2005, 2006. i 2007. godine. Inflacija u Srbiji je trenutno oko 9,5%.
Dakle, za narednu godinu planirana inflacija je da bude 6%, rast bruto društvenog proizvoda 6,5%, planirani pad nezaposlenosti i deficita tekućeg računa platnog bilansa, koji je u ovoj godini bio 18, što je znatno više u odnosu na prethodni period, a čini mi se da je bio 15%.
Naravno da postoje makroekonomski rizici za narednu godinu i o tome je večeras više puta bilo reči, nastavak ogromnog rasta domaće tražnje i prenos efekata svetske finansijske krize na našu zemlju. Mi zaista želimo da verujemo kao poslanički klub u izjavu ministra finansija da imamo dovoljno rezervi da sačekamo krizu mirnije od ostalih zemalja.
Sa druge strane, ocenjujemo pozitivno to što je Vlada formirala radnu grupu koja će pratiti moguće efekte svetske finansijske krize na Srbiju, kao i to da će za preduzimanje određenih poteza konsultovati banke koje posluju na teritoriji Republike Srbije. Tačno je da Srbija ostvaruje privredni rast uz veliki priliv kapitala od šest do sedam milijardi evra godišnje i moguća posledica krize mogla bi biti usporavanje tog rasta.
Dakle, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu, odnosno rebalans budžeta je posledica, pre svega, objektivnih okolnosti, rekao bih, koje se ogledaju najpre u povećanju budžetskih prihoda usled pozitivnog trenda makroekonomskih pokazatelja u 2008. godini, poboljšanju socijalnog stanja i statusa najugroženijih kategorija stanovništva, a pre svega penzionera, obezbeđenju dodatnih sredstava za investicije i razvoj u kapitalne objekte, kao i privlačenje direktnih investicija, i krpljenje, rekao bih, prosto rečeno, rupa u budžetu koje su nastale iz nekog prethodnog perioda. Ali, to nije tema večerašnje rasprave.
U tako suženim finansijskim mogućnostima, Vlada je predložila rebalans budžeta. Ovaj rebalans je samo stvaranje uslova i osnova za pripremu budžeta za 2009. godinu, koji će predstavljati celovitu politiku ove Vlade.
Naša politika, politika i programski ciljevi koalicije okupljene oko SPS se zapravo već sprovode u delo. Naš zadatak je da obećano mora biti i realizovano, kako u oblasti investicionih aktivnosti, tako i u oblasti socijale, jer kao partija levice mi smo uvek bili uz onaj najsiromašniji sloj stanovništva.
Uredbom Vlade Republike Srbije o vanrednom povećanju penzija predviđeno je povećanje za 10%, počev od isplate oktobarskih čekova, uz istovremeno redovno usklađivanje penzija.
Za ove namene, za povećanje penzija, i civilnih i vojnih, u rebalansu budžeta su predložena dodatna sredstva u iznosu od 10,758 milijardi dinara, odnosno sa socijalnim doprinosima 12,7 milijardi.
Samo zlonamerni mogu govoriti da je sprovođenje ove politike rezultat političkih nagodbi, kompromisa političkih partnera, a ne realnost i stvarna potreba za koju svi zajedno treba da se zalažemo.
Naš cilj treba da bude smanjenje donacija i transfernih sredstava iz budžeta koja sada iznose 36% u ukupnim sredstvima Republičkog fonda za PIO.
To možemo samo postići kroz veće prihode po osnovu socijalnih doprinosa ostvarenih novim radnim mestima i povećanjem zarada, odnosno materijalnog položaja obveznika. U tom cilju, dodatna sredstva za završetak započetih kapitalnih projekata u iznosu od 2,3 milijarde dinara su realna podloga za novu uposlenost.
Prolazeći pored gradilišta obilaznice oko Beograda moram da izrazim zadovoljstvo videvši da sve vrvi kao u periodu obnove zemlje koju je vodio ministar Mrkonjić. Mislim da je tako i na izgradnji Koridora 10. Koridor 10 je danas nacionalno pitanje i vrlo je važno da je svako shvatio u ovoj zemlji značaj ove kapitalne investicije i ovog projekta, odnosno na deonicama Leskovac-Preševo i Niš-Dimitrovgrad.
Planirani i ugovoreni rokovi se moraju poštovati i samo takvom efikasnošću je moguć prosperitet Srbije. Pokretanjem investicionog zamaha iz budžetskih sredstava doprineće i privlačenju stranih investitora. Time možemo pokazati svetu da su sve krize u Srbiji prošlost.
Na kraju, predlažem da ovaj rebalans što pre usvojimo, jer iz napred navedenih razloga, kao i dodatnih sredstava za subvencije u poljoprivredi u iznosu od oko 7 milijardi dinara, kako nam se opet ne bi ponovila ranija praksa da ih isplaćujemo u predvečerje izbora, sredstva za sve subvencije moraju biti obezbeđena za sve korisnike i uredno se isplaćivati. Napred navedeni princip mora se poštovati i u stambenoj politici, jer dosadašnji princip toplo-hladno, pored svih pozitivnih efekata, stvara negativnu sliku u narodu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Gospodin Ostojić, po Poslovniku, izvolite.

Predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko, javljam se po članu 194, predstavljanje Vlade u Narodnoj skupštini. Imamo čast i zadovoljstvo da umesto Cvetkovića, Dinkića, Vuka Draškovića, Čanka, Rasima, Sulje razgovaramo sa ministarkom. To je izuzetna situacija.
Podstakla me moja koleginica Vesna Pešić pominjanjem Laze Pačua. Jednog dana kada su usvajali ovakav budžet negde početkom veka, Laza Paču je dao dosta više para nego prethodne godine za škole i obrazovanje. Ovako mu je Nikola Pašić rekao: Lazo, znaš šta, preterao si ga. On kaže, pa ne, to je potreba, obrazovanje u Srbiji. A, Nikola Pašić mu kaže, znaš Lazo, nas dvojica nikada više nećemo ići u školu, bolje da te pare daš za zatvore, da se obnove zatvori, jer u školu sigurno nećemo ići, a ovde možda.
Elem, pošto vaš kolega ministar Dinkić, a ovo je izuzetna prilika po članu 194, kaže da nije učestvovao na sastanku na kome je Srbiji uzet partnerski odnos i predat strancima u toj fantomskoj firmi "Jugorosgas" i onda postavio direktora koji je potpisao ugovor i tako uveo ponovo posrednika u trgovini gasom, koga je Đinđić izbacio, molim vas, evo daću vam zapisnik sa Vlade, predajte Dinkiću, pošto kaže da to nije dobar dokument i da nema broja. Evo, ima broja, sve piše, siguran sam da ćete ga videti pre nego ja. Hvala. (Poslanik Ostojić predaje zapisnik ministru.)