U više navrata je ponovljeno to pitanje. Čini mi se da sam vam dala odgovor, koji ću i sada dati. Poznato nam je svima da Narodna skupština konstatuje prestanak i potvrđuje mandate, a da ostale instance, govorili smo koje su to, rešavaju sva problematična pitanja.
Ponovo se javljate po Poslovniku. Izvolite.

Gospođo predsedniče, pitam vas jedno a vi mi odgovorite drugo. Da li vi znate šta piše u Ustavu? Šta su vam zadaci po Poslovniku? Ta pitanja vam postavljam, a neko konstatuje ostavke mandata. Imate pet ljudi ovde koji vam čine kvorum i koji čine većinu, koji po Ustavu nemaju prava da budu poslanici. O tome govorim, a ne o tome ko konstatuje i ko uspostavlja, a ko ukida mandate narodnih poslanika.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović. Izvolite.

Dame i gospodo, u obrazloženju Predloga zakona u delu pod naslovom "Osnovne makroekonomske pretpostavke za izradu budžeta za 2008. godinu" navodi se da je realni rast BDP u prvom kvartalu 2008. godine iznosio 8,2% u odnosu na isti period u 2007. godini. Zatim se realni rast BDP-a u drugom kvartalu procenjuje na oko 7,5%.
Za ostale makroekonomske indikatore data je i tabela koja pokazuje njihovu stopu rasta u prvih sedam meseci 2008. godine. Na primer, za baznu inflaciju to je 6,8%; za industrijsku proizvodnju, fizički obim, 4,2%. Takođe, prikazuje se i neto priliv stranih direktnih investicija, prihodi od privatizacija, kao i devizne rezerve.
Još veći optimizam je prisutan u delu pod nazivom "Ekonomski izgledi". U tom delu se navodi da su osnovni ciljevi ekonomske politike Vlade, između ostalog, dinamičan privredni rast, rast zaposlenosti i sve se to očekuje do kraja 2008. godine. Takođe, i visok rast BDP-a od 7%, stabilizacija cena sirove nafte, unapređenje antimonopolske politike, rast izvoza, čak i smanjenje spoljnotrgovinskog deficita.
Naši građani treba da znaju sledeće. Po definiciji, bruto domaći proizvod je vrednost finalnih dobara i usluga proizvedenih tokom nekog vremenskog perioda, obično tokom godinu dana, na teritoriji jedne zemlje. Ovo je definicija iz knjige "Nacionalna ekonomija". Autori su dr Stevan Devetaković, dr Biljana Jovanović-Gavrilović i dr Gojko Rikalović. Knjiga se koristi na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
U BDP spada i vrednost finalnih dobara i usluga koje proizvedu i strane firme na našoj teritoriji, na primer, američki "Sartid" ili "U.S. steel", iako on svoje prihode, ili stotine miliona dolara, transferiše u svoju centralu u Americi. Kakve koristi od tog transfera iz Srbije u SAD imaju naši građani, osim što se na papiru pokazuje rast BDP-a, nije teško zaključiti.
Profesor dr Jovan Dušanić sa Beogradske poslovne škole iznosi: "Sama struktura rasta BDP-a za prva tri kvartala u 2007. godini pokazuje da su u rastu od 7,2% sa čak 5,6 procentnih poena učestvovali sektori trgovine (rast od 18%), saobraćaja (rast od 20%) i finansijskog posredovanja (24%), sektori koji se po svojoj prirodi ne javljaju kao motori rasta i samim tim ne obezbeđuju stabilan i održiv ekonomski rast".
Zatim prof. Dušanić zaključuje: "Cinik bi rekao, mada je domaća proizvodnja dobrim delom ugušena, BDP raste iz godine u godinu, jer velike količine uvozne robe treba dovesti - to je rast saobraćaja, prodati - rast trgovine, a stanovništvu masovno odobravati kredite da bi se uvozna roba mogla kupovati - to je rast finansijskog sektora".
Takođe, spoljnotrgovinski deficit se neće smanjiti, naprotiv, prema procenama domaćih ekonomista, spoljnotrgovinski deficit će dostići oko 13 milijardi dolara do kraja ove godine. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u periodu januar-avgust 2008. godine spoljnotrgovinski deficit je dostigao 8,23 milijarde dolara. To je porast od 41,9% u odnosu na isti period u 2007. godini.
Nepovoljna je i uvozna struktura. Prema proceni Instituta za tržišna istraživanja, citiram, "sa ovakvom uvoznom strukturom u skorije vreme ne može se računati na poboljšanje konkurentskog položaja srpske privrede". Dakle, sporan je i rast izvoza.
Ovim sumornim podacima svakako treba dodati i one o spoljnom dugu, koji se prećutkuju u obrazloženju Predloga zakona. Procenjuje se da je spoljni dug naše zemlje iznosio već krajem jula 2008. godine oko 30 milijardi dolara. Naravno, predlagač zakona će kao kontraargumente izneti ono što piše u članu 3. Predloga zakona, ili stanje javnog duga Republike Srbije na dan 31. avgusta 2008. godine. Predlagač zakona će verovatno navesti da je dug javnog sektora smanjen sa 81% od pre osam godina na 32% u junu 2008. godine, ali prema procenama Instituta za tržišna istraživanja, spoljni dug privatnog sektora je već u junu 2008. godine premašio 20 milijardi dolara.
Takođe, Fond za razvoj ekonomske nauke je izneo da je spoljni dug Srbije u junu 2008. godine dostigao 57% BDP-a u apsolutnom iznosu. Samo na kraju drugog kvartala bio je veći za oko 690 miliona evra u odnosu na mart. U Fondu za razvoj ekonomske nauke su zaključili i da je ovakav rast duga posledica, pre svega, dugoročnog zaduživanja preduzeća, oko 80% privatnog duga se odnosi na takvu vrstu zaduživanja. Zato predlagač zakona i Vlada ne mogu biti nezainteresovani i pasivni u trenutku kada se zadužuju preduzeća i građani i kada spoljni dug tako brzo raste.
Pozivanje na cifre iz člana 3. i prećutkivanje prethodno iznetih neće promeniti realnost. Pogledajte šta se desilo u Rusiji i kakav je udar Zapad izvršio na rusku ekonomiju i društvo, upravo preko zaduživanja privatnih firmi i velikih kompanija. Ruska država je bila prinuđena da, samo u prvom naletu, oko 60 milijardi dolara ili oko 10% deviznih rezervi preusmeri ka domaćim firmama ili bankama, prvenstveno zbog plaćanja duga. Ali, za razliku od Rusije, mi nemamo 600 milijardi dolara rezervi, niti još nekoliko stotina u raznim stabilizacionim fondovima; nemamo ni naftu, ni gas, niti možemo da utičemo na svetsku cenu nafte kao Rusija. Nemamo ni suficit u budžetu, već deficit, koji se dodatno povećava ovim predlogom zakona. Zato je više nego neodgovorno ono što se predlaže u rebalansu, a to je novo zaduživanje, rasprodaja ili privatizacija i povećanje deficita.
Na primer, u članu 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu se navodi, citiram: "Potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita od oko 23.888.000.000 dinara i izdataka za nabavku finansijske imovine od oko 21.896.000.000 dinara i izdataka na osnovu otplate glavnice duga od oko 46.334.000.000 dinara obezbediće se, između ostalog, i od privatizacionih primanja, kredita i emitovanja državnih hartija od vrednosti."
Takođe, iz obrazloženja se ne može videti da naša industrijska proizvodnja nije u prošloj godini dostigla nivo iz 1998. godine, niti da se bazna inflacija u 2008. godini obračunavala nezavisno od cene nafte i derivata, nekih poljoprivrednih proizvoda i finansijskih usluga.
Ne vidi se ni stanje našeg bruto nacionalnog dohotka. Po definiciji, to je vrednost finalnih dobara i usluga proizvedenih unutar ili van granice jedne zemlje, čijom prodajom stanovnici te zemlje stiču dohotke. Ne vidi se ni indeks ljudskog razvoja, parametar koji koriste Ujedinjene nacije. Nema ni podatka o stanju bilansa tekućih transakcija.
Takođe, na osnovu čega je predlagač zaključio da će u narednom periodu doći do stabilizacije cene nafte, da li na osnovu neverovatnog pada sa 140 dolara po barelu na 60, ili najave OPEK-a da će smanjiti proizvodnju?
Da li je unapređenje antimonopolske politike, koje pominje predlagač, poseta oligarha Miškovića Oliju Renu i Briselu 20. oktobra 2008. godine?
Dakle, ovakvo obrazloženje budžeta je, najblaže rečeno, nejasno, nedovoljno i istrgnuto iz konteksta. Potpuno su nejasne i najave da će se budžet za narednu godinu izraditi uz pomoć Saveta MMF-a. Jasno je da MMF stoji iza neodgovorne ekonomske politike ili ubrzanog zaduživanja koju nekritički vode domaće institucije i vlasti. Međunarodni monetarni fond je glavni krivac za loše stanje u našoj privredi, to otvoreno treba reći. Na primer, pre nekoliko dana smo imali priliku da čujemo prognozu MMF-a da će naš BDP i u narednoj godini rasti. Jasno je da je taj medijski glorifikovan podatak o rastu BDP-a trebalo da prikrije sve ove negativne ekonomske podatke koje smo prethodno naveli.
Takođe, više poznatih svetskih ekonomista i političara tvrdi da su Savet i programi MMF-a odavno prevaziđeni i štetni, uprkos tvrdnjama koje dolaze iz Ministarstva finansija i od guvernera Narodne banke, ali i predsednika Vlade. Na primer, predsednik države koja je članica Evropske unije, Češke, Vaclav Klaus je čak predložio pre nekoliko dana, citiram: "MMF i Svetsku banku, sa kojima niko ne zna šta da radi, treba ukinuti kao zastarele".
Zato treba poslušati savet Džozefa Stiglica, dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju i bivšeg potpredsednika Svetske banke, koji kaže da zemlje u razvoju moraju same da preuzmu odgovornost za svoje blagostanje. One mogu upravljati svojim budžetima tako da žive u okviru svojih sredstava. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Željko Tomić, po Poslovniku. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 225, čiji prvi stav kaže: "Narodni poslanik ima pravo da bude obavešten o svim pitanjima potrebnim za vršenje funkcije narodnog poslanika".
Danas smo iz štampe, a juče iz elektronskih medija, mogli saznati da su se juče u Novom Sadu sastali predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Mirko Cvetković i predsednik Izvršnog veća Autonomne pokrajine gospodin Bojan Pajtić i da su se dogovorili, između ostalog, da na sledećoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije na dnevnom redu budu Predlog statuta Autonomne pokrajine Vojvodine, budžet za narednu godinu i zakon o nadležnostima Autonomne pokrajine Vojvodine.
Tražim od vas, predsednice, da na jasan način branite nezavisnost i samostalnost ovog parlamenta. Koja je to institucija koja, bila to Vlada Republike Srbije ili Izvršno veće Autonomne pokrajine Vojvodine, može da kreira dnevni red Republičke skupštine? Podsetiću vas da Predlog statuta Autonomne pokrajine Vojvodine ne dolazi iz redova Izvršnog veća ili Vlade Republike Srbije nego od strane Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine, tako da vi... Molim vas samo da odbranite samostalnost i nezavisnost ovog parlamenta, jer naš nivo komunikacije po ovom pitanju može biti samo predsednik Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine gospodin Šandor Egereši; on može sa vama u dogovoru da razmatra šta će biti na dnevnom redu.
Ali, gospodin Egereši ima preča posla, njegov predlog statuta Autonomne pokrajine Vojvodine sada bolje znaju od svih nas i Jelko Kacin, i Doris Pak i Katalin Sili. Obilazi se svet, nešto se priča o tom predlogu statuta širom Evrope. Najmanje se priča o tome ovde, ali o tome ne komuniciraju Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine i Skupština Republike Srbije, koje su po Ustavu nadležne za to, nego o tome komuniciraju svi drugi.
Samo apelujem na vas da odbranite suverenitet Narodne skupštine Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem na sugestiji. Želim da vas obavestim da je predsednik Skupštine Vojvodine sa svojim saradnicima bio u Skupštini Srbije i da smo imali sastanak, a da ću ja sutra biti u Skupštini Vojvodine.
Poslanicima je dostavljen tekst Statuta, Statut je u proceduri ovde i naravno da predlagač ima svoje mesto, a da o dnevnom redu svake sednice, pa i sednice na kojoj ćemo se izjašnjavati o statutu, odlučuju poslanici. Apsolutno uvažavam vaše sugestije i upravo se vladam po njima, i pre nego što sam ih dobila.
Gospodin Šormaz, po Poslovniku, a zatim gospodin Milan Nikolić.

Naravno, po Poslovniku, koji želite da menjate bez dogovora unutar Skupštine i poslaničkih grupa, članovi 225. i 226. Potrudićemo se da u Poslovniku i dalje ostanu takvi članovi, jer je to, inače, i standard svih država EU. Postoje razni modeli na kojima se to radi, ali o tome ću kasnije.
Sada sam se javio da postavim pitanje direktno predsedniku Vlade. Da bih mogao da nastavim da radim meni je potreban odgovor od njega. Uložio sam značajan trud da gledam televizijski nastup predsednika Vlade, baš je bio inspirativan, više puta mi je bilo teško da ne zaspim dok sam gledao tu emisiju, ali sam na jednu stvar posebno obratio pažnju. Naime, na direktno pitanje voditelja: "Kako to da su u Crnoj Gori za proizvode iz Srbije niže cene nego u Srbiji?", predsednik Vlade je odgovorio, verovali ili ne: "Pročitao sam u novinama da je tako, video sam i ja u štampi i u medijima da je tako". To je bio njegov odgovor.
Interesuje me i postavljam pitanje predsedniku Vlade i očekujem odgovor, po Poslovniku, u roku od osam dana, kada će da počne da se informiše na način na koji se informišu pravi predsednici vlade? Kada će da prestane da se informiše preko elektronskih medija ili preko novina i kada će da utvrdi razloge za to što su cene proizvoda iz Srbije niže u Crnoj Gori nego u Srbiji? Očekujem u roku od osam dana odgovor na to pitanje, u pisanoj formi.
Podsetiću sekretarijat Narodne skupštine da sam jedno takvo pitanje postavio ministarki pravde, vezano za borbu protiv korupcije i rad pravosuđa, konkretno Okružnog suda u Smederevu, povodom predmeta koji se tiče zloupotreba invalidskih penzija. Već godinama je taj predmet u Okružnom sudu u Smederevu; policija i tužilaštvo su završili svoj posao, ništa se po tom pitanju ne dešava. Ministarka mi nije odgovorila na to pitanje, prošlo je osam dana. Ni ministar unutrašnjih poslova tj. zamenik predsednika Vlade mi nije odgovorio na pitanje koje sam takođe postavio pre više od osam dana ...
(Predsednik: Vreme.)
... završavam, a to pitanje se odnosi na to da li i on podržava ove tajne pregovore što se tiče Euleksa i to da se Euleks instalira na Kosovu, suprotno odlukama države Srbije koje su donete prošle godine i još uvek su važeće jer ih nismo promenili. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Milan Nikolić.

Poštovano predsedništvo, uvažena gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam jedan od narodnih poslanika koji su u prošlom skupštinskom sazivu u ulozi opozicije učestvovali u donošenju Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu.
Tada smo vrlo konstruktivno ukazivali na mnoge probleme, propuste i realnosti u izvršenju budžeta i manjkavosti koje je tako postavljen budžet imao. Primedbe su delimično uvažene, ali, evo, u drugoj polovini četvrtog kvartala razgovaramo o rebalansu budžeta.
Postavlja se pitanje - zašto rebalans? Mislim da odgovore treba tražiti u činjenici da su mnoge budžetske stavke realizovane u ciframa koje se bitno razlikuju od postavljenih cifara u budžetu za 2008. godinu. Dobro je da se, makar i ovako kasno, realan život, realni prihodi i realni rashodi usaglase, definišu i da se odredi koliki je taj deficit u budžetu.
Realizacija budžeta za 2008. godinu tekla je u takvim okolnostima da smo u dobrom delu godine u Vladi imali nedovoljno regularne uslove: imali smo tehničku vladu koja je funkcionisala skoro četiri meseca, a onda je došlo do smene vlasti i postavljena je nova organizacija ministarstava, formirana su nova ministarstva i komisije, određene nove funkcije u Vladi koje su morale biti finansirane iz budžeta i za koje nisu bila planirana sredstva.
Dame i gospodo narodni poslanici, nemam nameru da dublje elaboriram značaj budžeta kao jedne od najvažnijih poluga za sprovođenje makroekonomske, razvojne i socijalne politike Vlade. To se podrazumeva. Ciljevi aktuelne vlade su dosta jasno definisani, posebno u delu razvoja infrastrukture i realizacije socijalne politike, i Predlogom zakona o rebalansu budžeta se faktički ide u realizaciju ovako postavljenih ciljeva. Uredbom nove vlade o vanrednom povećanju penzija za 10% za isplate počev od meseca oktobra pa nadalje, uz istovremeno redovno usklađivanje penzija, javljaju se novi rashodi u iznosu od preko 12.658.000.000 dinara.
Sredstva za subvencije u poljoprivredi se dodatno uvećavaju za blizu sedam milijardi dinara jer su u međuvremenu donete mnoge uredbe, kao što su: Uredba za regresiranje repromaterijala za proizvodnju ratarskih i povrtarskih kultura, Uredba o korišćenju sredstava podrške komercijalnim poljoprivrednim gazdinstvima, Uredba o načinu korišćenja sredstava za genetsko unapređenje mlečnog govedarstva i Uredba o načinu korišćenja sredstava za regresiranje osiguranja životinja. Osim toga, došlo je do naglog povećanja broja registrovanih domaćinstava u poljoprivredi, za koja su predviđena određena izdvajanja.
Stvara se nužna potreba za dodatnim izdvajanjima u iznosu od 2,3 milijarde za saobraćajnice od nacionalnog značaja kao što su koridori i obilaznice. Takođe, novi izdatak je i projekat zajedničkog ulaganja sa "Fijatom" u iznosu od blizu dve milijarde dinara.
Zabrinjava činjenica da se iz godinu u godinu, pa i ovim rebalansom, predviđa povećanje broja zaposlenih koji se finansiraju iz budžeta za 2008. godinu.
Na kraju 2008. godine broj zaposlenih činovnika koji su na državnom budžetu će biti 260.111, što je duplo više u odnosu na broj iz 2000. godine. Takođe zabrinjavaju podaci da u mnogim ministarstvima imamo stavke o uslugama po ugovoru, dobrim delom intelektualnim, iako imamo veliki broj zaposlenih. Broj zaposlenih u raznim agencijama takođe znatno opterećuje budžet.
Uveren sam da će Vlada Srbije imati u vidu ove probleme prilikom predlaganja budžeta za 2009. godinu i nadalje. Smatram da je ono što je dobro u ovom rebalansu budžeta to što će se budžetski deficit od 45,7 milijardi dinara pokriti iz realnih izvora, dobrim delom i iz povećanih prihoda.
Takođe je dobro što se rebalansom definišu makroekonomski ciljevi, sa namerom da se realizuju u ovako kratkom periodu, a to su: dalji dinamičan privredni rast, ravnomeran regionalni razvoj, izgradnja infrastrukturnih objekata, rast standarda. Do kraja godine učiniće se napori da se obezbedi rast bruto društvenog proizvoda za 7%, da se inflacija zadrži na nivou ispod dvocifrenog broja; nastaviće se trend povećanja izvoza u nameri da se spoljnotrgovinski deficit smanji; devizne rezerve su stabilne, raste štednja stanovništva i investicije takođe realno rastu, a to sve u uslovima kada svetsku ekonomiju snažno drma talas finansijske krize. Mere koje NBS, zajedno sa Vladom, predviđa ulivaju nadu da će naša privreda i stanovništvo proći sa što manje negativnih posledica i da će dalje nastaviti investicioni ciklus, koji nam je više nego potreban.
U potpunosti uvažavam mišljenja određenih poslanika da ulazimo u period veoma ozbiljne finansijske krize, da nismo na pustom ostrvu i da će se taj talas (neko ga je pomenuo kao cunami) povratno odraziti i na našu ekonomiju; da veoma obazrivo, odgovorno i stručno treba pripremiti ciljeve ekonomske politike za narednu godinu, budžet za narednu godinu i, posebno, kako izaći iz recesije koja će nas neminovno zahvatiti, gde se predviđa rast društvenog proizvoda za 4%, a naše su potrebe, pre svega, u zapošljavanju, u rastu proizvodnje, u investicijama, koje ćemo veoma teško moći da realizujemo iz kredita koji će, u svakom slučaju, u narednoj godini i narednom periodu morati da bude viši nego što je to sada. Hvala.