Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 158 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali trenutno prisutna 92 narodna poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Poštovane dame i gospodo poslanici, pre nego što započnemo današnje zasedanje želim da se zajedno podsetimo važnog istorijskog datuma za srpski parlament. Tačno pre 150 godina, 28. oktobra 1858. godine, donet je prvi Zakon o Narodnoj skupštini. Ovaj zakon je sačinjen samo za tu jednu skupštinu, ad hok. Zakonom o Narodnoj skupštini je bilo predviđeno da jedan deo poslanika po pozivu uđe u Skupštinu, a drugi deo da se bira tako što bi na svakih 500 poreskih glava u gradovima došao po jedan poslanik, a na svakih daljih 250 još po jedan. Glasanje je bilo javno. Skupština je u prisustvu kneževog predstavnika birala predsednika Skupštine, potpredsednika i dva sekretara.
Prema ovom zakonu, citiram, "zadatak je Skupštine da pred državnom upravom bude veran i tačan izražaj narodnog stanja i osećanja". Predlozi Narodne skupštine nisu imale obaveznost dok knez i savet, shodno Ustavu, ne ozakone to. Za rad Skupštine bilo je potrebno prisustvo dve trećine svih poslanika, a odluke su donošene većinom prisutnih. Zakon je garantovao slobodu govora i mišljenja. Prvi izbori za Narodnu skupštinu su, na osnovu ukaza, obavljeni 16. novembra 1858. godine.
Koristim priliku da naglasim neophodnost što bržeg donošenja novog zakona o Skupštini, u skladu sa članom 110. Ustava Republike Srbije. U tom smislu sam uputila predlog svim predsednicima poslaničkih grupa sa molbom da odrede predstavnike koji bi učestvovali u izradi predloga zakona o Narodnoj skupštini. Upravo danas je zasedao Administrativni odbor koji je trebalo da odluči o radu grupe za izradu predloga zakona o Narodnoj skupštini. Tim povodom danas ćemo u pola dva imati koktel i pozivam vas da učestvujete u njemu.
Obaveštavam vas da sam, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pozvala da sednici prisustvuju gospodin Janko Guzijan, državni sekretar u Ministarstvu finansija, i gospođa Ružica Stojiljković, pomoćnik direktora Uprave za trezor.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O BUDžETU SRBIJE ZA 2008. GODINU I IZMENE FINANSIJSKIH PLANOVA REPUBLIČKOG FONDA ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANjE, NACIONALNE SLUŽBE ZA ZAPOŠLjAVANjE I REPUBLIČKOG ZAVODA ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANjE (nastavak u načelu)
Reč ima gospodin Dragan Vujadinović.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministarka, relativno kasno danas raspravljamo o rebalansu budžeta za 2008. godinu. Kao što svi znamo, dva poslednja budžeta, za 2007. i 2008. godinu, usvajana su u relativno, možemo reći, vanrednim okolnostima: 2007. godine zbog poznatih događanja oko formiranja Vlade u leto, a 2008. godine budžet je imao dosta prinudni karakter, bio je uslovljen stečenim pravima i obavezama koje su već krajem 2006. godine u velikoj meri definisane. U tom smislu, prvi zaključak što se tiče budžeta za 2007. godinu i 2008. godinu jeste da se radi o naglašeno socijalnim budžetima.
Kolega Buha je rekao da se radi o socijalno neodgovornoj Vladi, ali ja mislim baš suprotno: zbog prinude, oba budžeta su imala naglašen socijalni karakter. Od 650 milijardi dinara rashoda u užem budžetu, preko 500 milijardi su isključivo socijalna davanja. Kada se to razloži mi imamo u ovom trenutku da su rashodi za zaposlene oko 178 milijardi dinara.
Druga socijalna komponenta, subvencije u privredi - 47 milijardi. Treća socijalna komponenta, isključivo socijalna, koja je za državu Srbiju najteža, transferi socijalnim fondovima - 178,68 milijardi.
Praktično, zbog toga što je fond PIO takav kakav je, nasleđen, bez svog kapitala, bez dovoljno svojih izvornih prihoda, mi smo sada prinuđeni da 34 procenta prihoda PIO finansiramo iz budžeta, tako da je, u stvari, budžet Republike Srbije rezervni PIO fond, čim daje jednu trećinu. Četvrta komponenta, isključivo socijalna komponenta, jeste socijalna zaštita - 79,15 milijardi.
Sveukupno, u situaciji smo da naš budžet u sadašnjim ekonomskim vremenima ima naglašeno socijalni karakter, oko 500 milijardi od 650 milijardi dinara. To znači da je prostor za razvojnu komponentu prinudno sužen, zbog ukupne ekonomske pozicije koja postoji. Za NIP imamo oko 40 milijardi dinara. Verovatno će i u sledećoj godini ta pozicija biti ista, ali kada se posmatra dugoročno, ako pravi razvoj našeg bilansa, našeg budžeta, razvoj ekonomije, bude išao u smeru da se razvojna komponenta u ukupnim razdelima povećava, a socijalna smanjuje, to znači da će naša ekonomija imati više prostora za ono što je najvažnije, a to je razvoj preduzetništva, privlačenje stranih investicija itd.
U ovom momentu najveći problem naše ekonomije, u čemu se i Vlada i većina analitičara slaže, jeste veliki spoljnotrgovinski deficit. Taj spoljnotrgovinski deficit i deficit tekućih plaćanja u ovom momentu prelaze 20% bruto društvenog proizvoda. Znači, budžetski deficit će, od 3,5 milijarde u 2003. godini, u ovoj godini verovatno dostići osam milijardi evra, što predstavlja blizu 25% bruto društvenog proizvoda. To je upozoravajuće.
U tom smislu makroekonomska politika Vlade, ono što mi očekujemo, što očekuje realni sektor, ide baš u smeru da se poboljša položaj neto izvoznika, velikih izvoznika, da se privuku strane investicije koje će moći ravnopravno da konkurišu na svetskom tržištu i da se na taj način budžetski spoljnotrgovinski deficit postepeno smanjuje.
To je naglašeno u makroekonomskoj politici, ali mi predlažemo da u novom budžetu, budžetu za 2009. godinu, koji će biti autonomno sastavljen od jedne stabilne Vlade, koja pred sobom ima četiri godine da vodi makroekonomsku politiku, realni sektor bude adekvatnije tretiran i u smeru razvoja infrastrukture i u smeru subvencija.
U tom smislu, moji konkretni predlozi bi bili sledeći, vezano za makroekonomsku politiku i za struktuiranje pozicija u budžetu za 2009. godinu.
Prvo, mora se hitno uspostaviti svakodnevni dijalog sa realnim sektorom. Vlada je formirala radnu grupu za stalnu korespondenciju sa realnim sektorom, sa privredom, više sastanaka je održano; prošle godine je počela kontinuirana komunikacija sa izvoznicima, ali verovatno je zbog politike, zbog izbora, ta komunikacija prilično prekinuta.
Dnevna komunikacija sa neto izvoznicima i sa realnim sektorom je prva tačka. Vlada je počela, radne grupe su formirane, ova komunikacija je posebno potrebna, ona je imperativna ako se zna da će velika finansijska kriza, koja će sigurno dotaći Srbiju, imati negativni odraz na privredu Srbije, na realni sektor Srbije time što će se realna tražnja na svetskom tržištu smanjiti.
U tom smislu, nužno je da Privredna komora i Vlada zajednički, na jedan komplementaran način, rade na eventualnom pronalaženju novih tržišta. Moramo priznati postojanje jedne velike grupacije, BRIK grupacije (Brazil, Rusija, Indija, Kina) i drugih tržišta koja su manje inficirana velikom ekonomskom krizom. Privredna komora i Vlada i makroekonomska politika moraju u tom smeru pronaći alternativna rešenja, jer je očigledno da će tržište u EU i tržište u Americi osetiti nedostatak tražnje za proizvodima iz realnog sektora Srbije.
Drugo, predlažemo da se u okviru budžeta za 2009. godinu nužno pronađe jedan razdeo u okviru subvencija neto izvoznicima i da se preko fonda za razvoj formira kreditna linija koja bi na preferencijalan način služila da se kreditiraju neto izvoznici. Ove godine smo imali start-ap kredite. Oni su zaista pomogli. Podeljeno je 2,7 milijardi tih kredita početnicima, od 10 do 30 hiljada evra, ali ono što je važnije, što daje multiplikatorski efekat u ekonomiji, to su krediti velikim sistemima, velikim neto izvoznicima. Ne može veliki neto izvoznik koji je ostvario neto prihod od 10, 20, 30 miliona evra opstati sa kreditima od 12 ili 10%, koliko sada košta šestomesečni euribor plus margina, odnosno marža od 4%. Mora država intervenisati, umesto drugih pozicija država mora formirati jednu kreditu liniju koja će ići preko Fonda za razvoj, preko koga će se finansirati neto izvoznici, odnosno veliki projekti.
Treća linija, koja će biti bolna jer nema prostora, ali ona se mora pronaći, jeste linija preko Fonda za razvoj za veće subvencije nerazvijenim područjima. Moramo da obezbedimo kamate, kao što su start-ap krediti, po kamatama tih kredita od 1 do 3% za projekte u nerazvijenim područjima. Ta linija preko Fonda za razvoj, koji je zaista najefikasnija institucija u našem javnom sektoru, to mogu da garantujem iz svog iskustva...
Preko Fonda za razvoj imamo šansu da afirmišemo posebnu kreditnu liniju za nerazvijena područja, da pojačamo, čak i da smanjimo sredstva za start-ap kredite ili za mikrozapošljavanje, jer smo za dve-tri godine te segmente popunili kreditima.
Nekoliko milijardi dinara u okviru 700 ili 800 milijardi dinara budžetskih rashoda u 2009. godinu, najmanje desetak, mora se naći za nerazvijena područja i za finansiranje izvoznih programa po preferencijalnim uslovima.
U tom smislu ćemo priznati jednu činjenicu, bilo bi neoprostivo ako je ne bismo videli, a to je da je velika ekonomska kriza tu i da ćemo mi, iako smo mali, iako smo zaštićeni u bankarskom sektoru, što se tiče realnog sektora, efekte te krize svakako morati da podnesemo.
U tom smislu mislim da je Vlada formiranjem radne grupe, svakodnevnim kontaktima sa realnim sektorom počela, ali da još više mora dnevno komunicirati i naći konkretne mere kako da se naša privreda, koja je ionako u teškom položaju, koja ionako beleži deficit, ravnopravnije takmiči na svetskom tržištu i kako da pronađe alternativna tržišta da bi taj deficit bio smanjen.
Na kraju, jedna lična impresija, bio sam pogrešno protumačen na Odboru za finansije, da sam rekao - kod nas je došlo vreme ekonomije nad politikom. Ja nisam to rekao. Rekao sam - došlo je vreme da u našem političkom životu na čelu države, odnosno izvršne vlasti stoji doktor ekonomije, a na čelu javnih finansija profesor ekonomije.
Zaista mislim da je došlo vreme kada smo, makar po formalnim kvalitetima, došli u situaciju da ekonomisti, oni koji znaju šta je privreda, šta je bankarstvo, vode zemlju. U tom smislu treba biti makar umereni optimista. Hvala vam.

Po Poslovniku, gospođa Milica Vojić-Marković, a zatim gospodin Pejčić.

Poštovana gospođo predsednice, poštovana gospođo ministre, dame i gospodo poslanici, javljam se po članu 225. i članu 226. jer mi je jako važno da kao poslanik dobijem nekoliko informacija koje su važne za dalji tok ove rasprave, ali istovremeno i za moje delovanje kao poslanika.
U poslednjem broju lista "Ekonomist" izašla su dva vrlo zanimljiva intervjua: jedan je sa gospodinom Dinkićem, drugi je sa gospodinom Krkobabićem, potpredsednikom Vlade. U ta dva intervjua imamo toliko suprotstavljenih činjenica što se tiče istih stvari. Od gospođe ministra smo u petak čuli podatak da u Srbiji ima 490.000, zapravo, ona nije rekla pravi podatak, to je 6,6%, ljudi koji su siromašni, prema podacima iz oktobra 2007. godine, a statistika kaže da ih u oktobru ove godine ima već 10%, s obzirom na poskupljenja gasa, telefona i sva druga poskupljenja.
Statistika pominje i nekih 50 evra, da je toliko koštalo svaku porodicu od dana kada je napravljena Vlada, u prvih 100 dana Vlade; znači, Vlada je koštala svaku porodicu u Srbiji 50 evra kada su u pitanju ova poskupljenja.
Dakle, pozivam se na ovaj intervju u kome gospodin Krkobabić kaže da neće odustati od svog predloga da se prosečna penzija poveća na 70% prosečne zarade u Srbiji i da ga nikako nisu ubedili argumenti koje su iznosili eminentni ekonomisti iz naše zemlje, iz MMF-a, da ga nisu ubedili ministri koji tvrde drugačije i koji sede zajedno sa njim u Vladi. Dalje, gospodin kaže da se ne može štedeti samo na penzijama, jer su moguće uštede i u drugim stavkama u budžetu.
Demokratska stranka Srbije, kao odgovorna opoziciona stranka, naravno nikako ne može biti protiv 1,6 miliona penzionera u ovoj zemlji, od kojih najveći broj ima baš onu minimalnu penziju od 9.715 dinara, i vrlo nam je važno da dobijemo argumente gospodina Krkobabića, koje on nigde ne iznosi kao argumente nego samo govori o tih 70% povećanja. Vrlo nam je važno da nam gospodin Krkobabić kaže koje su to stavke na kojima je moguća ušteda u budžetu, jer je to vrlo zanimljivo i za ovu zemlju, jer je njena monetarna politika ugrožena, jer je njena stabilnost ugrožena, a istovremeno imamo podatak da je i većina penzionera ugrožena.
Dakle, ako možemo da nađemo kompromis između svega toga, vrlo je važno da znamo da je taj kompromis moguć i vrlo nam je važno da dobijemo odgovor na ovo pitanje.

Narodni poslanik Aleksandar Pejčić, a zatim gospodin Krasić, isto po Poslovniku.

Poštovana predsednice, poštovane kolege, javljam se po članovima 225. i 226. Poslovnika. Jedno proceduralno pitanje. Malopre smo čuli od predsedavajuće da će koktel biti u 13.30 časova. Mi poslanici smo pre nedelju dana tražili da se prekine rad parlamenta kada su zasedali odbori za industriju i finansije. Vi tada niste to prihvatili, u smislu efikasnosti rada parlamenta, pa vas sada pitam da li ćete prekinuti rad parlamenta u 13.30 zarad tog koktela? Inače, ovih dana je strujalo da opozicija opstruira rad parlamenta. Međutim, u ovom trenutku nisam siguran da opozicija opstruira rad parlamenta.

Gospodine Pejčiću, vi znate da tokom rada mi imamo pauzu od 60 minuta. Odredila sam da ta pauza danas počne u 13.30, takav je bio dogovor, da svi oni koji su ovde u Skupštini i koji prate naš rad, pre svega da mi poslanici budemo na tom koktelu, ali ako insistirate da pomerimo taj termin i da tih 60 minuta bude kasnije, nemam ništa protiv.
Prosto, da bismo malo odvojili one uobičajene pauze od ove koja bi bila svečarska, povodom 150 godina od donošenja prvog Zakona o skupštini, mislila sam da je i to simbolično pomeranje termina neki znak tog tipa. Dakle, ne prekidamo rad Skupštine, imamo samo pauzu koja počinje u 13.30 i ponovo vas pozivam na koktel.
Gospodin Zoran Krasić, po Poslovniku.

Gospođo Đukić-Dejanović, možda je na početku trebalo da se javim, ali mislim da nije problem što sam se sada javio, s obzirom na to da je prethodna diskusija o ovom zakonu ukazala na jedan problem sa kojim je suočena Narodna skupština.
O čemu se radi? Mi smo već danima, mesecima, da ne kažem neki duži vremenski period, svedoci činjenice da se nipodaštava Narodna skupština. Juče je bio neki skup u "Sava centru", u organizaciji nekog lista čiji je osnivač, vlasnik bio jedan od sadašnjih potpredsednika Vlade i tamo je bila kompletna Vlada. Možda nije bio neko od članova Vlade ko je imao slavu ili je imao neku obavezu itd. Nije bitno za ovu priču.
Stiče se utisak da je sednica Narodne skupštine ili sednica Vlade bila na samitu lista "Ekonomist". Zašto članovi Vlade ne zauzmu ova mesta ovde dok je sednica Narodne skupštine, dok se priča o rebalansu budžeta i jedan po jedan izađu za govornicu i objasne šta imaju da kažu povodom svake stavke koja bude predmet rasprave u Narodnoj skupštini? Oni na taj način dezavuišu Narodnu skupštinu. Narodna skupština nije bitna, bitan je "Ekonomist". Zašto? Zato što su Amerikanci i Englezi rekli: nemojte da idete tamo, tamo će radikali da vas razotkriju, pa će javnost da vidi šta ste i ko ste, a ovako ćemo preko medija da zaustavimo SRS, a vi ćete biti prisutni i kada je u pitanju Kosovo i Metohija, i kada je u pitanju budžet i kada je u pitanju Haški tribunal. Znači, politički život ne sme da bude u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Smatram da Narodna skupština mora da donese odluku, ako ništa drugo, da se privedu članovi Vlade. Zašto? Neka izađe gospodin Đelić i neka objasni ono što je objasnio na samitu tih velikih novina. Neka saopšte te podatke ovde. Neka Mirko Cvetković dođe i neka objasni isto ono. Pazite, mi mesec dana pričamo o teškoj finansijskoj situaciji, finansijskoj krizi u svetu. Oni o tome neće da pričaju u Narodnoj skupštini, ali idu u "Sava centar" i tamo se lepo ispričaju, televizije objave po američkom nalogu, slušamo i "Glas Amerike" ovde poneki put, doduše retko, i svaki put sve manje i manje. Sve je neregularno, po meni.
Neka se cela Vlada ovde pojavi i neka dođe taj, što rekoše ovi moji prijatelji iz Murtenice, kažu: "Gde je Cvetko?"... Smejte se vi, Cvetko i Boris Tadić su u toj njihovoj šifri. Neko mora da objasni.
Ceo svet se drma, trese se, svi žele da izađu iz ove krize, nalaze razne načine.
O tome se diskutuje, priča. Kod nas u Skupštini se ne priča. Zašto nas neko dezavuiše?
(Predsednik: Gospodine Krasiću, 30 sekundi duže govorite.)
Samo da znate, postoji 60 i nešto amandmana, 15 minuta po amandmanu, najmanje tri-četiri stranke iz opozicije. Videćete kada ćete da završite ovu sednicu i ovu tačku dnevnog reda. Brže Vlada ovde da dođe da podnese izveštaj.

Po ovoj tački dnevnog reda imamo izuzetno i suštinski, a ne samo formalno, kompetentnog predstavnika Vlade. Mislim da je ministar Diana Dragutinović zaista neko ko može dati odgovor na sva eventualno sporna pitanja u vezi sa dnevnim redom.
Za reč se javila, odnosno reklamira Poslovnik gospođa Elena Božić-Talijan. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Krasiću, oduzimaš mi vreme, i Tomislave Nikoliću sa grupom građana, pitanje je za nadležne organe, veoma važno – u kojoj meri se u politički život u Srbiji mešaju inostrani ambasadori i inostrane obaveštajne službe? Koliko inostranih nadzornika i savetnika defiluje kroz Republičku vladu?
Mnogobrojni su očigledni primeri koji ukazuju na direktan politički uticaj i mešanje, pre svih, američkog i britanskog ambasadora. Jedan od takvih očiglednih i skandaloznih primera je poslednji intervju američkog ambasadora Kamerona Mantera koji su objavile "Večernje novosti" u subotu.
Gaulajter Manter sedi usred Beograda i hvali se kako vrši pritisak na zemlje koje nisu priznale nezavisnost da to učine što pre. On izričito potvrđuje izjavu pomoćnika američkog državnog sekretara Danijela Frida o razmeštanju Euleksa, čiji su deo postale u međuvremenu i SAD. Ta izjava glasi da je Euleks ključni element za nadgledanu nezavisnost Kosova. Manter se otvoreno suprotstavlja Rezoluciji UN i proveri legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova pred Međunarodnim sudom i poručuje Srbiji da fokus treba da stavlja na evropsku budućnost, a ne na Kosovo, jer to nije korisno, jer su nam već toliko jasno poručivali da nema ulaska u EU dok Srbija ne prizna nezavisno Kosovo. Nakon svega ovoga, apsolutno niko od državnih organa i državnih predstavnika ne reaguje.
Efekat ovih uticaja potvrđuje i Solanina i De Kermabonova izjava da je sa Beogradom dogovoreno razmeštanje Euleksa u decembru, što je potvrda onoga što SRS odavno tvrdi, a to je da je državna politika prema Kosovu i Metohiji promenjena.
U pomenutom intervjuu Manter ne štedeći reči hvali Tomislava Nikolića, jer je on konačno shvatio i preduzima korake ka ovoj američkoj verziji evropske budućnosti Srbije koja podrazumeva priznanje nezavisnosti Kosova, tako da je Manter veoma zadovoljan, kako kaže, što je Nikolić prekinuo sve veze sa Vojislavom Šešeljem.
Još jedan očigledan primer američkog i britanskog direktnog uticaja ogleda se u sferi medija. Većina medija, i oni režimski, pod apsolutnom je kontrolom Amerike i Britanije. To je ključni razlog što je SRS pod potpunom medijskom blokadom. To je ključni razlog što su sada medijski miljenici upravo glavni Manterovi naprednjaci, Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić.
Dakle, pitanje je, u kojoj meri su država, državni organi i mediji pod kontrolom i uticajem inostranog faktora, a pre svega Amerike i Britanije? Nije nam potrebna informacija da li su Nikolićevi naprednjaci pod uticajem Amerike,...
(Predsednik: Hoćete li završiti, molim vas, govorite 35 sekundi duže.)
... to pouzdano znamo. Hvala.