Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić.
Vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi "Napred, Srbijo" je pet minuta i 30 sekundi. Posle njega narodni poslanik Boris Aleksić.

Poštovano predsedništvo, uvažena gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Srpska napredna stranka podržava uvećanje agrarnog budžeta za nekih sedam milijardi, koje je predloženo ovim rebalansom budžeta. Mislimo da je taj agrarni budžet trebalo da bude još više uvećan. U tom cilju smo podneli jedan amandman sa predlogom da se agrarni budžet uveća za još dodatnih milijardu dinara.
Svakako, ovo uvećanje koje je predloženo ovim rebalansom budžeta omogućiće da se koliko-toliko poboljša stanje u našoj poljoprivrednoj proizvodnji, a pre svega kod tzv. individualnih poljoprivrednih proizvođača. Oni su najviše pogođeni manjkom sredstava za poljoprivrednu proizvodnju u budžetu, u agrarnom budžetu. Do sada nisu dobili sve one prinadležnosti koje im pripadaju u skladu sa važećim zakonima i uredbama koje je donela Vlada.
Pre svega, uvećanjem ovih sredstava će se omogućiti da se isplate sve zaostale subvencije poljoprivrednim proizvođačima, i to pre svega one koje se isplaćuju po hektaru obradive površine; zatim, subvencije, recimo, za priplodnu stoku. Naše stočarstvo je značajno urušeno, mislim da država mora mnogo više da investira u stočarsku proizvodnju. Takođe, ovim uvećanjem budžeta omogućiće se isplata subvencija za utovljenu stoku, pre svega goveda, ali i druge životinjske vrste. Ne smemo zaboraviti da imamo odobrenje Evropske unije da možemo da izvezemo oko 8.700 tona goveđeg mesa, a da ovih nekoliko godina unazad ne uspevamo da ostvarimo ni blizu polovine te proizvodnje.
No, uvećanjem ovog budžeta neće se uspeti finansirati mnogo toga što su Vlada i Ministarstvo primili kao obavezu da se finansira u oblasti agrara.
Pre svega, ove godine značajno je umanjena mogućnost nabavke opreme, znači, mehanizacije i mašina, zatim, sistema za navodnjavanje, tako da zbog promene načina finansiranja, da se iz budžeta subvencioniraju samo kamate, pre svega banke nisu bile spremne da odobravaju u većem iznosu te tzv. dugoročne kredite. S druge strane, usled nedostatka sredstava za subvencioniranje do sada je finansiran mali broj tih dugoročnih kredita koji omogućavaju nabavku opreme, pre svega mehanizacije, kombajna, traktora, i naročito opreme za navodnjavanje.
Dalje, Vlada je primila obavezu, tj. Ministarstvo, da subvencionira osiguranje poljoprivredne proizvodnje. To je veoma značajno, jer smo suočeni sa velikim uticajima klimatskih faktora i sve veći broj poljoprivrednih proizvođača osigurava poljoprivrednu proizvodnju. Zbog nedostatka sredstava onemogućeno je da veći broj subjekata osigura svoju proizvodnju i da taj deo premija kod osiguranja bude nadoknađen iz budžeta.
Dalje, u cilju unapređenja naše poljoprivredne proizvodnje i stvaranja konkurentnije proizvodnje neophodno je uvođenje međunarodnih standarda u poljoprivrednu proizvodnju. Ni za te namene nije bilo sredstava u budžetu i ove godine je veoma malo u tom smislu subvencionirano.
Na kraju, ono gde je najviše zakinuta poljoprivredna proizvodnja kroz nedostatak budžetskih sredstava do ovog perioda usvajanja rebalansa, to je podsticaj poljoprivredne proizvodnje u ruralnim oblastima. Naša sela permanentno stare, značajno je nastupila depopulacija stanovništva i naša država mora mnogo više investirati u poljoprivrednu proizvodnju upravo u tim sredinama, sa ciljem da što veći broj mladih ljudi ostane da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom.
Sve ovo što sam izneo ispred SNS svakako je nešto što Vlada mora uzeti u obzir prilikom formiranja novog budžeta za 2009. godinu. Potrebno je da u značajno većem obimu uveća upravo agrarni budžet i time pomogne značajnije poljoprivrednu proizvodnju u našoj državi.

Određujem pauzu od 90 minuta, do 15 časova. Popodnevni deo sednice nastavljamo prema prijavama za reč narodnih poslanika i prvi će reč dobiti narodni poslanik Boris Aleksić, a posle njega narodni poslanik Mileta Poskurica. Poslanička grupa "Napred, Srbijo" je iskoristila sve vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi, tako da će posle narodnog poslanika Borisa Aleksića reč imati Paja Momčilov.
(Posle pauze – 15.00)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad u popodnevnom delu sednice. Reč ima narodni poslanik Vladan Jeremić, a posle njega narodni poslanik Boris Aleksić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, i ja se uglavnom pridružujem diskusijama poslanika koji su učestvovali u raspravi o predloženom rebalansu budžeta.
Evidentno je da ovakvim predlogom zakona o rebalansu budžeta Vlada Republike Srbije, odnosno kabinet Mirka Cvetkovića očigledno nije uvažio ekonomsku realnost zemlje, tako da smatram da je ovo samo dalja potvrda onoga na šta smo mi u poslaničkoj grupi SRS do sad ukazivali, pogotovo od dana kada je formirana Vlada Mirka Cvetkovića – da će Srbija nastaviti onim putem, osmogodišnjim, privrednog i ekonomskog sunovrata, iako se preko onih režimskih medija, eksperata i drugih nekih remetilačkih faktora građani Srbije dovode u situaciju da smatraju da su uslovi življenja ne znam kako dobri.
Dakle, čak je i guverner Narodne banke Srbije primetio da Srbija i dalje nastavlja da troši više nego što proizvodi, odnosno zarađuje, tako da su apsolutno opravdane sve kritike koje smo mogli čuti od ekonomskih stručnjaka i ovde u diskusijama kolega poslanika, vezano za predloženi rebalans budžeta. Jednostavno se sve to svodi na to da nekoliko važnih parametara očigledno nije uzeto u obzir. Naravno, ni nas nije mimoišla, niti se možemo praviti neveštim i neukim kada je to u pitanju, kriza na svetskom finansijskom tržištu, kao i inflacija i, naravno, prekomerna javna potrošnja, ali pri tom ne mislim, naravno, na plate zaposlenih u zdravstvu, prosveti, sudstvu itd.
Kad sam već pomenuo inflaciju, kojom su nas tako zdušno plašili pred svaki izborni ciklus, mislim da su zaista poražavajući podaci, s obzirom na to da prosek inflacije iskazane u martu, aprilu i maju ukazuje na to da bi na godišnjem nivou inflacija mogla da dostigne čak i celih 14%, što bi bio izrazito visok procenat za Srbiju. Glavni pritisak, naravno, dolazi od cene struje, energenata, poljoprivrednih prehrambenih proizvoda, a svakako da ne treba posebno isticati šta će prouzrokovati ovo najnovije povećanje cene gasa za 60%. Svedoci smo da će ova vlada Mirka Cvetkovića, ili Borisa Tadića, svejedno, postati lider u regionu, ali nažalost, po toj novoj inflaciji jer je ona u većini zemalja ispod 10%.
Dame i gospodo narodni poslanici, projektovani minus u budžetskoj kasi za ovu godinu bio je 1,5% bruto društvenog proizvoda, dok neke prve procene govore da bi nakon ovakvog rebalansa budžeta on mogao da se poveća i do 2,5%. Okvirne procene, odnosno računice govore o mogućem minusu u državnoj kasi nakon rebalansa i idu do cifre od čak 800 miliona evra. Svima je dobro poznata činjenica da je izvoz nizak, potrošnja visoka, dok se deficit bilansa tekućih plaćanja uvećao na 18% od vrednosti bruto domaćeg proizvoda.
Smatram da je Vlada u ovom proteklom periodu, iako je svoj učinak ocenila peticom, ali to je po onoj narodnoj "hvali Ciga svog magarca", morala da povede znatno više računa o potrebi smanjivanja fiskalnog deficita koji se pojavio tokom ove protekle dve godine. Neka izbalansirana budžetska politika, koju kabinet Mirka Cvetkovića očigledno nije uspeo da realizuje, trebalo je da otvori i prostor za veće javne investicije, ali to je i dalje apstraktan pojam. Veliki je problem i sprovođenje odgovarajućih mera u monetarnoj sferi, koje je pre svega trebalo usmeriti na suzbijanje inflatornih pritisaka, što na osnovu pokazatelja, pogotovo ovih poslednjih nekoliko dana, apsolutno nije učinjeno.
Takođe, dodatni problem predstavljaju i ona nerealna predizborna obećanja, počev od besplatnih akcija itd., ali ovde pre svega mislim na ono povećanje penzija koje bi u 2009. godini trebalo da dostignu tih famoznih 70% prosečne zarade zaposlenih.
Dakle, što se nas u SRS tiče, smatramo da je ovakav predlog rebalansa budžeta apsolutno neprihvatljiv, a vas u vladajućoj većini, kreatore ovakve politike, svakako bi trebalo da zabrinu ove informacije, odnosno upozorenja koje dolaze iz vama omiljenih međunarodnih institucija, pri tom pre svega mislim na MMF, gde se jasno upozorava da bi budžetski deficit Srbije dogodine mogao da se uveća na oko 5% vrednosti bruto društvenog proizvoda, a usled tog projektovanog smanjenja poreza i povećanih ulaganja u putnu mrežu i druge infrastrukturne objekte. Hvala puno.

Pre nego što dam reč narodnom poslaniku Aleksandru Pejčiću, koji želi da govori o povredi Poslovnika, želim da vas obavestim, na osnovu člana 85. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, da ćemo danas raditi posle 18 časova; nastavićemo raspravom o tački dnevnog reda koja u tom trenutku bude u toku. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, člana 85, od strane predsedavajućeg. Naime, citiraću Poslovnik, stav 1: "Sednice Narodne skupštine na kojima se vodi rasprava o predlozima zakona, plana razvoja, prostornog plana, budžeta, završnog računa, poslovnika, deklaracije, rezolucije, preporuka, odluka, zaključaka i autentičnih tumačenja akata koje donosi Narodna skupština održavaju se utorkom, sredom i četvrtkom u vremenu od 10 do 18 časova, sa prekidom od jednog sata", a to je 60 minuta. Vi ste dali, gospođo predsedavajuća, pauzu od 90 minuta. Vama je, izgleda, bio draži koktel nego rad u ovoj skupštini. Dobro je što građani Srbije gledaju ovaj prenos, da vide ko vrši opstrukciju parlamenta. Znači, ovog trenutka opstrukciju parlamenta vrše predsedavajuća i vladajuća većina. Hvala puno.

Nema povrede člana 85, pauza je data uz objašnjenje; ona je po pravilu 60 minuta i po pravilu je u 14 časova, a na predsednici Narodne skupštine ili na predsedavajućem je da za određeni radni dan odredi da li je u 14 i da li je 60 minuta, ili je manje ili više, kao što je u obavezi da određuje pauze druge prirode, ako su potrebne za normalan tok sednice. Najava današnjeg obeležavanja 150 godina od donošenja propisa o Narodnoj skupštini je data na početku sednice i data je u skladu sa Poslovnikom.
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, želim da iskoristim mogućnost po članu 226. Poslovnika jer su mi potrebne informacije radi obavljanja poslaničke dužnosti.
Naime, u pauzi su u naš poslanički klub došli materijali, između ostalog i Predlog zakona o osiguranju depozita. Meni je žao što nema gospođe ministarke da mi direktno odgovori na ovo pitanje. Naime, u ovom predloženom zakonu se kaže da za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije. Njen zamenik, državni sekretar gospodin Slobodan Ilić, kaže da država garantuje 99% štednih uloga i da za državnu garanciju građanima postoji nekoliko osnova: prvi osnov je Fond za osiguranje depozita koji će na kraju godine iznositi 74 miliona evra, drugi - 40% novca koji građani štede u bankama nalazi se kod Narodne banke Srbije i treći - budžet Srbije.
U predloženom rebalansu budžeta Srbije nigde nema stavke (bar ja nisam našao, a dobro sam gledao) koja se odnosi na garanciju depozita građana. Dakle, povećava se državna garancija sa 3.000 na 50.000 evra, što je dobra stvar, Vlada i Ministarstvo finansija su prihvatili naš predlog da se poveća državna garancija za depozite, ali se kaže da će država, odnosno budžet garantovati te depozite, a u Predlogu zakona se kaže da nisu potrebna dodatna sredstva. Dodatna sredstva su potrebna, i to najmanje u iznosu od 500 miliona dinara, a u ovom predloženom rebalansu budžeta toga nema.
Želim dodatne informacije kako je moguće da toga nema. Našao sam stavke koje ste tiču nabavke žirafe, našao sam stavke koje se tiču povećanja penzija, dodatnih izdataka za nova zapošljavanja u Vladi, kojih je preko tri stotine, ali onoga što se tiče garancije depozita građana ovde nema. Da li je tehnička greška ili je slučajna ili namerna omaška?

Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.