Poštovana gospođo Čomić, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, ukratko ću da se osvrnem na specifičnosti našeg područja. Na početku bih ipak primetio da je u opštoj svetskoj finansijskoj krizi, pored gomile problema koje naše društvo ima, teško sačiniti rebalans, pa i budžet koji nas čeka za narednu godinu, a da se pri tom uravnoteže socijalna i razvojna komponenta. Nadam se da ćemo i amandmanima to korigovati tako da se napravi što bolji projekat, koji bi zadovoljio i jednu i drugu komponentu. Dobro je što je ovim rebalansom povećana pozicija subvencija za ekonomski razvoj, jer to je šansa da se problemi sa kojima se suočavamo brže rešavaju.
U svemu ovome ipak bih primetio da stara priča o ravnomernom regionalnom razvoju, o razvoju nerazvijenih, ranije se čak koristio i termin ekstremno nerazvijena područja, ostaje još uvek glavna tema, a da nismo uspeli da napravimo ozbiljniji pomak. Po mojoj proceni, povećava se zaostajanje. U slučaju opštine Preševo je to sasvim jasno. Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina bili smo na nivou jedne petine nacionalnog dohotka po glavi stanovnika, znači, pet puta nerazvijeniji od državnog proseka. Sada smo, nažalost, stigli na jednu sedminu; prema poslednjim podacima Zavoda za statistiku, 14,8% u odnosu na državni prosek korigovanog nacionalnog dohotka po stanovniku. Ti podaci daju sliku najnerazvijenije opštine, a ima i sličnih: Medveđa i niz drugih opština koje su nešto malo razvijenije, ali uglavnom u okviru te opšte nerazvijenosti.
Apsolutno ne verujem da ćemo ovim predlogom za neko kraće vreme, ali možda i narednim budžetom, obezbediti da se nešto ozbiljnije radi kada je u pitanju razvoj nerazvijenih područja i da se ovaj jaz ili uopšte ova razlika ne povećava više, da pokušamo da je smanjimo.
Sada bih preneo diskusiju na teren famoznog Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu. Oni pričaju ovde, a i za javnost, da se tamo stvorio, maltene, Eldorado, da se tamo prelivaju basnoslovna sredstva i da su ostale opštine ostale bez tih sredstava. Mislim da je neodgovornim izjavama pojedinih funkcionera Koordinacionog tela, pa i određenih vlada u ovom periodu stvoren taj privid, jer podaci jasno govore da su sredstva koja su za ovo područje obezbeđena preko Koordinacionog tela daleko ispod proseka investicionih ulaganja u državi.
Skoro su dati podaci Koordinacionog tela; za devet godina funkcionisanja Koordinacionog tela daje se podatak da je 1.155.000.000 dinara iz republičkog budžeta preko Koordinacionog tela obezbeđeno opštini Preševo, što u proseku dođe 128.000.000 dinara godišnje, a to po glavi stanovnika u opštini Preševo iznosi 3.600 dinara. To je duplo manje samo u odnosu na sredstva NIP-a u ovoj godini, ako se računa prosek po glavi stanovnika, a nekoliko puta, šest ili sedam puta niže od dinamike investicione aktivnosti na nivou države, šest ili sedam puta niže od državnog proseka.
Postavlja se pitanje gde su otišla sredstva. Pa, radilo se o području gde decenijama nije ulagano ništa ili sasvim malo. Bilo je oružanih sukoba. Nisu ta sredstva bila samo za razvoj, za investicije, nego i za saniranje takvog stanja koje smo imali i u toku 1999. godine, a i 2005. godine u toku oružanih sukoba. Tvrdim da je daleko bolja situacija nego u ranijim decenijama, ali daleko je od toga da se dostigne neki proces investicione aktivnosti koji imaju druge opštine, ne razvijenije, nego prosečne opštine u Srbiji.
Ovde otvaram tu problematiku, ne ono što je neko od radikala rekao, vidim opet izlaze sa amandmanom, da umesto Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu sada treba za jug Srbije i za veći broj opština. Nije to model. Neće ništa dobiti te druge opštine, jer su konkurišući preko drugih fondova ostvarivale daleko više nego što su mogle opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa preko Koordinacionog tela; one su apsolutno bile onemogućene da ostvaruju sredstva preko drugih razvojnih fondova, nego smo isključivo bili u ovom periodu ograničeni na Koordinaciono telo i sredstva Koordinacionog tela.
Mislim da sada ima šanse da se Koordinaciono telo reorganizuje, da se postavi novi model, da se stvarno tamo radi na osposobljavanju razvojnih kapaciteta, stručnih kapaciteta, da se osposobe ove opštine za održivi razvoj.
To verovatno važi i za niz drugih opština u širem području, gde apsolutno treba obezbediti instrumente da oni u jačoj konkurenciji budu efikasniji u ostvarivanju sredstava razvojnih fondova i da se paralelno radi na pomoći koja mora da se obezbedi, opet ponavljam, u toj komponenti stručnih, ljudskih kapaciteta, da bi ove opštine bile sposobne da se nose ravnopravno u konkurenciji sa drugim opštinama.
Mislim da je tu poenta i orijentacija koju bi trebalo obezbediti i nadam se da ćemo ako ne ovim rebalansom bar budžetom za 2009. godinu, uz jednu adekvatnu, ozbiljniju reorganizaciju Koordinacionog tela, obezbediti da i ove opštine, a što da ne i sve najnerazvijenije opštine, imaju mogućnost za brži razvoj i pristizanje bar onog proseka koji je naš cilj. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, želi da govori o povredi Poslovnika i dobio je reč na osnovu člana 100, pa narodni poslanik Dragan Stevanović, isti osnov.

Gospođo Čomić, lepo sam vas zamolio da pročitate. Da ste pročitali ovo što je napisano u obrazloženju, videli biste da je nedovoljno. Ne možemo mi da funkcionišemo sa paušalnim podacima, moraju brojke da budu vrlo precizne, što reče ministar.
Da nastavim dalje, i zbog vas i zbog poslanika i zbog ovih mojih koalicionih partnera koji gledaju preko televizije. Mi imamo Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj, ali mi smo pre nekoliko dana dobili i Kancelariju, obratite pažnju, čitam kako je napisano, kaže ovako - Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja. Lingvistički, to bi ispalo da oni ostanu i dalje nerazvijeni, održivo da se razvijaju i da zadrže postojeću poziciju. To je tako kada žaba vidi da se konj potkiva, pa hajde i ona da se potkuca malo.
Ta kancelarija treba, praktično od momenta kada mi usvojimo ovo, da zaposli 20 novih radnika. Zapamtite, ovo je kraj oktobra, imamo još 60 dana do kraja godine. Do kraja godine oni treba da potroše 1.556.341.820 dinara. Ovaj iznos podelite sa 60, pa ćete da vidite koja će to potrošnja biti po danu. Znači, tu dolaze i subote i nedelje. To je najveća potrošnja.
Dalje, da li je nekome u ovoj sali poznato da li u Srbiji postoji jedan apelacioni sud? Ako neko kaže da postoji, neka mi donese papir gde se obratio apelacionom sudu i da je sudija odlučio. Inače, tu postoji 387 ljudi na platnom spisku.
Idemo dalje, imamo i upravni sud. Molim vas, neka mi neko donese tužbu kojom je pokrenuo upravni spor pred upravnim sudom. Tu imamo 61 zaposlenog. Upravni sud ove godine košta Srbiju 47 miliona. Zapamtite, građani Srbije, to ne postoji. Apelacioni sudovi ovu državu koštaju 655.752.744,00 dinara. Niko živi ne zna. Fatamorgana.
Da ne bih dobio kaznu, gospođo, teško da možete da odgovorite i kada je u pitanju svet brojki; ovo su neke ludačke brojke za nešto što ne postoji. Kako neko može milijardu i po dinara da potroši za 60 dana? To je maltene... da ne pričam o penzionerima.

Narodni poslaniče, nema povrede člana 136. Akti koji su u proceduri pripremljeni su u skladu sa Poslovnikom, a primedbe koje iznosite mogu da budu rešene podnošenjem amandmana ili intervencijom Odbora u vremenu od završetka načelne rasprave do početka rasprave u pojedinostima.
Dakle, dobili ste reč da kažete da je povređen član 136. koji se odnosi na pripremu akta u skladu sa odredbama Poslovnika, a govorili ste, u suštini, o onim odredbama, onim delovima, onim pozicijama u Predlogu izmena i dopuna Zakona o budžetu na koje se podnose amandmani, što ne sumnjam da vi znate, tako da je ovo vrsta rasprave u raspravi o pojedinostima, ne po povredi Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine zbog činjenice da je prethodni govornik, ne gospodin Krasić nego gospodin Halimi, govorio neistinu.
Naime, gospodine Halimi, vi dolazite sa juga Srbije, dolazite iz opštine koja se nalazi u Pčinjskom okrugu i koja je, ponavljam, u južnoj Srbiji. Amandman koji je podnela Srpska radikalna stranka je apsolutno u skladu sa Ustavom i svim zakonima koji su usklađeni sa tim Ustavom. Kategorija koju vi ovde promovišete i pokušavate da aktuelizujete, kako kažete, neustavna je i predstavlja na neki način atak na ustavni poredak Republike Srbije. To je ta vaša preševska dolina, koja u principu nije ni geografska kategorija nego isključivo politička i koja je u pozadini separatistička.
Vi ste, gospodine Halimi, sada spomenuli neke oružane sukobe. Kada ih već spominjete, mislim da bi bilo dobro i korisno da analiziramo i vaše učešće, odnosno vaš doprinos svim tim sukobima i neprijatnostima koje su se desile na jugu Srbije. Čini mi se da ste u dva ili tri mandata bili predsednik opštine Preševo. Mislim da nije bila zaobilazna vaša uloga u celoj toj priči.
Što se tiče ove teme budžeta i ekonomskih prilika na jugu Srbije, neukusno je da u tom kontekstu delite vašu opštinu od bilo koje druge opštine na jugu Srbije. Da bih ovo dokazao i potkrepio reći ću vam da je u proteklom mesecu opština sa najvećim ličnim dohotkom u Pčinjskom okrugu bila opština Bujanovac, opština koja je mešovitog sastava, gde žive i Srbi i Šiptari, odnosno Albanci, kako vam više odgovara.
Bili biste korektni kada biste kao poslanik sa juga Srbije rekli da opština sa najmanjim prosečnim ličnim dohotkom i najgorim ekonomskim pokazateljima, ali ne u Pčinjskom okrugu, nego u Srbiji, jeste opština Trgovište u kojoj živi 99,9% Srba. Kada ste toliko zabrinuti za narod na jugu Srbije, zašto ne govorite o problemima građana opštine Bosilegrad koju dominantno naseljava bugarska nacionalna manjina?
Prema tome, nemojte svaki vaš izlazak za ovu govornicu da koristite da promovišete neke teme i neke ideje koje objektivno nanose i ustavnu i svaku drugu štetu ovoj državi. Nemojte da unosite nepotrebni nemir među građane juga Srbije. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Paja Momčilov želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, pozivam se na članove 225. i 226, po kojima imam pravo da dobijem informacije koje su od interesa za rad nas narodnih poslanika iz SRS.
Naime, sada ću se osvrnuti na nešto što je sastavni deo rebalansa budžeta a to je plan Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Mi ne možemo amandmanski da intervenišemo na ovaj dokument, to vam je dobro poznato. Mislim da moramo da zatražimo određena objašnjenja.
Rekao sam da uštede u budžetu i u javnoj potrošnji treba činiti na način koji je racionalan. Sigurno je racionalno boriti se protiv preterane administracije. Pazite, u ovom fondu imate 2.552 zaposlena, a onda se kaže, citiram: "Broj zaposlenih u 2008. godini i u narednim godinama će se i dalje povećavati, u cilju poboljšanja kvalifikacione strukture" itd. Molim vas, 2001. godine Fond je u centrali imao 60 zaposlenih ljudi, a sada u Beogradu ima 200 zaposlenih. Fond je 2001. godine imao tri sektora, a sada ima 14 sektora. Svaki sektor ima direktora, zamenika direktora i niz šefova i odeljenja. Da ne govorim o ostalom administrativnom aparatu. Samo ove godine zaposleno je minimum 300 ljudi, uglavnom sa pogodnostima posedovanja partijskih dokumenata. Poznato je i iz koje stranke se regrutuju ti kadrovi.
Ono što je takođe vrlo interesantno, sistematizaciju ovde pravi direktor bez upravnog odbora, ima pravo, a ističe se na oglasnoj tabli u samom fondu. Ono što je jako interesantno, imaju sektor za dobrovoljno osiguranje. Imamo li mi dobrovoljno osiguranje? Dva čoveka rade, primaju platu, mi plaćamo, građani Srbije plaćaju i to je normalna situacija. Gde mi možemo ovde videti koliki su troškovi za novu zgradu koja je izgrađena na Dedinju, koliko je to koštalo građane Srbije i da li je to uopšte potrebno pored onolikog prostora, SIV 1, 2 i 3, koji je ostao posle smanjivanja ove naše države? Molim vas, odgovorite da li je to u redu. Dajte mi podatke zašto je ovo ovako.
Samo da završim, da shvate oni koji su finansijeri. Svaka normalna vlada teži blagostanju građana. Blagostanje se meri kvalitetom života, a u kvalitetu života je zdravlje najvažnije, shvatite. Investiranje u zdravstvo nije potrošnja nego investicija, održivi razvoj, definicija Svetske banke i Svetske zdravstvene organizacije. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Gordana Pop-Lazić. I Riza Halimi je tražio repliku.
Pravo na repliku, spominjanje poslaničke grupe u izlaganju narodnog poslanika Rize Halimija, reč ima Gordana Pop-Lazić.

U ime poslaničke grupe SRS, s obzirom na to da je gospodin Halimi spomenuo poslaničku grupu u negativnom kontekstu, samo sam htela da skrenem pažnju i vama i javnosti, možda je to prošlo nezapaženo, a važno je da se precizno definiše. Gospodin Halimi je rekao da postoje i da su postojali neki oružani sukobi u Preševu. Koliko znam, nikakvih oružanih sukoba na teritoriji Srbije nije bilo od agresije NATO pakta na SRJ.
Verujem da ste vi, gospodine Halimi, kao iskusni poslanik i predsednik opštine u više mandata upućeni koliko je opština u istom položaju kao što je Preševo. Recimo, Knjaževac je možda u još goroj poziciji, jer apsolutno nijedna firma više ne radi; privatizovani su i "Leda", i "Džervin" i IMT, i tamo bukvalno niko ne radi jer nema gde da radi. Nekada je, recimo, Knjaževac imao više zaposlenih ljudi nego radno sposobnog stanovništva. Sada vlada opšta nezaposlenost.
Pogledajte malo u širem kontekstu Srbiju. Kada tražite neke podatke od Zavoda za statistiku ili nekog ministarstva, vezano za neku pojavu koja se odražava na vašu opštinu, dajte paralelu i sa drugim opštinama. Nemojte da gledamo samo jug Srbije ili, kako vi kažete, preševsku dolinu, što je potpuno neprihvatljiv geopolitički pojam. Zatražite podatke da vidimo malo kako stoje stvari u istočnoj Srbiji, u zapadnoj Srbiji, pa i u centralnoj Srbiji - opština Rekovac, verujem, nije ništa razvijenija od vaše opštine.
Dakle, jasno je svima nama da živimo u sveopštem siromaštvu, a da imamo rasipnički budžet i rasipničku administraciju. Samo ću jedan podatak da vam iznesem, a vi ste ovde aminovali i uz vlast uvek glasali. Recimo, Ministarstvo prosvete je 2000. godine imalo oko 400 zaposlenih, a sada ima 1.400. Pa, vi vidite da li ovakva privreda može da finansira toliku administraciju. To vam je slučaj sa svakim ministarstvom u Srbiji.
Imala sam potrebu samo da vam skrenem pažnju na pojam oružanog sukoba jer mislim da on treba da se razjasni i da shvatite da, nažalost, nije samo opština Preševo u tako nezavidnoj situaciji, nego možda čak 80% opština u Srbiji. Srbija živi u četiri grada, nažalost.

Reč ima narodni poslanik Riza Halimi, pravo na repliku na osnovu direktnog spominjanja. Izvolite.