Poštovani narodni poslanici, poštovana gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, iskreno mi je žao što niste bili zadovoljni samo mojim prisustvom u ovom domu. Lično sam smatrala da je ovo rebalans, a da rebalans ipak nije najvažniji zakon, rebalansom se ne menja sve nego samo nešto. Predmet rebalansa su dodatni prihodi, dodatni rashodi i dodatni deficiti. Sigurna sam da će kada bude usvajan budžet za narednu godinu biti prisutni i ostali predstavnici Vlade.
Takođe, veoma mi je žao što u većini slučajeva nisam mogla da prepoznam svoje reči. Način na koji ste ih vi interpretirali, kažem u većini, ne kažem svi, prosto ne odgovara onome što sam rekla. Koliko je meni poznato, do sada nijedna zemlja zbog finansijske krize nije radila rebalans budžeta. To nije radila ni Srbija. Finansijska kriza se nije mogla predvideti. Fiskalna politika najčešće se radi za period od tri godine, ređe godinu dana.
Ipak, ne mogu a da ne odgovorim na neka pitanja koja su postavljena predstavnicima Vlade i Narodnoj banci Srbije, a vezana su za finansijsku krizu i da Vlada ništa ne radi povodom toga. Učinjeno je dosta. Prva stvar, postoji redosled poteza. Kada se desi finansijska kriza neko ko prvi nastupa jeste Narodna banke Srbije, odnosno centralna bankarska institucija. Kada ona preduzme sve što je u njenoj moći, nastupa država. Ne igram fudbal i ne razumem se mnogo u fudbal i takvu vrstu sportova, ali to je, što kažu, poslednja linija odbrane, mislim da sam na taj način objasnila ulogu države u ovom trenutku.
Vlada je usvojila promene nekoliko zakona koji su direktno vezani za posledice finansijske krize. Činjenica jeste da je od opozicije potekla ideja da se menja Zakon o osiguranju depozita. On jeste promenjen. U pitanju je sada samo suma osiguranog depozita. Postoji nešto što se zove efekat ogledanja. Kada pogledate da svi u vašem okruženju i u Evropskoj uniji osiguravaju depozit do 50.000 evra, vi nećete da osigurani iznos bude manji.
Da li postoji pokriće? Dozvolite mi da objasnim. Postoji. Pre svega, u zemljama u kojima postoji osiguranje depozita ili fond osiguranja depozita ne postoji obavezna rezerva na depozit. U našem sistemu depoziti stanovništva i štednja su već dvostruko osigurani. Nađite jedan primer zemlje u svetu gde postoji obavezna rezerva na devizne štednje, naročito u visini od 40%. To znači da je tih 40% potpuno pokriveno. To se nalazi na računu centralne banke i to je najsigurnije mesto.
Zemlje koje imaju fond za osiguranje depozita nemaju obaveznu rezervu. Mi imamo i jedno i drugo. Inače, osiguranje i princip osiguranja se zasniva na tome da svi ili većina uplaćuju, a da koristi samo onaj kome treba.
Znači, pored sigurnih 40% deviznih depozita koji leže na računu centralne banke, postoji još Fond za osiguranje depozita, a osiguranje se zasniva na principu da svi ili velika većina uplaćuje, a nije potrebno svima. Jer, šta znači biti potrebno svima? To znači da nema uopšte finansijskog sistema, da sve propadne, što je stvarno potpuno nerealno.
Znači, ti zakoni su promenjeni. Te zakone je usvojila Vlada i oni su već u parlamentu.
Šta je još urađeno? Najavljene su promene fiskalnih propisa, pre svega propisa koji na neki način treba da i dalje stimulišu razvoj tržišta hartija od vrednosti i da stimulišu domaću štednju. Dakle, biće privremeno ukinut porez na kamatu i to će sigurno stimulativno uticati na štednju, kao što će biti ukinuti neki porezi koji zaista nisu bili tipični i koji su opterećivali trgovinu hartijama od vrednosti. Tu se uloga države završava.
Postoji još ta poslednja linija odbrane - da država interveniše. To je ona već činila u prethodnom budžetu, doduše, ne da spase tu banku nego da poveća kapital, dakle, država je, da bi povećala kapital Komercijalne banke ili Poštanske štedionice, već ubrizgavala novac, to nije tajna, to ste vi usvojili sa budžetom. Ona to namerava da ima i dalje kao, eventualno, poslednju liniju odbrane.
Što se tiče pitanja koja se meni postavljaju, a vezano za različite izjave gospodina Krkobabića i gospodina Dinkića povodom iste teme, ipak bih želela još jednom da kažem da je svaka odluka izbor i da je ovo što danas vi radite ovde borba i da je isto tako borba unutar Vlade. Prema tome, borba je sastavni deo života i nešto što je normalno. Ne znam da li je crvena ili plava, ali, u svakom slučaju, mislim da se vi, leva i desna strana, i ja sa vama danas za nešto borimo. Takođe, i u Vladi se za nešto bore i svaka odluka, i budžet i rebalans, jeste rezultat te borbe. Neko u toj borbi prođe lošije, neko bolje, a to je odluka, to je kompromis i konsenzus. Mislim da u tome ništa nije sporno. Šta će biti rezultat te borbe najbolje će pokazati budžet za 2009. godinu. Nećete, nadam se, biti toliko nestrpljivi, on će uskoro ovde doći.
U diskusiji koju je vodila gospođa Mićić ja zaista nisam prepoznala svoje reči. Nikada nisam rekla da sam zadovoljna budžetom i nikada nisam rekla da je on dobar. Ne zato što nije, nego zato što je u prirodi čoveka da nikad ne bude zadovoljan i uvek može bolje. Nikada nisam rekla da je javna potrošnja niska. Radi se o tome da ona upotrebljava reč rasipništvo. Ja više volim da kažem da je fiskalna politika umereno prociklična. Ona jeste takva i ne sporim to.
Inače, podsećam da je najveći deo te potrošnje, o tome smo govorili prethodnih dana, ipak određen zakonima a zakone je doneo ovaj parlament.
Gospodin Šami je pitao šta je to socijalno odgovorna politika. Nažalost, ekonomija nije prirodna nauka, koliko god ja, recimo, želela da ona bude što prirodnija. Kada bih znala tačnu formulu ja bih vam rekla. Znam da u tom budžetu definitivno mora da bude zaštićen najranjiviji deo populacije i definitivno znam da je u budžetu koji je pred vama gotovo 60% izdataka namenjeno različitim vidovima socijalnih izdataka.
Što se tiče kretanja kursa i toga da li je moguće predvideti kako će se kretati kurs, mislim da nije. Ne možete nikada predvideti sa izvesnošću zato što je kretanje kursa rezultat veoma različitih događaja i naših reakcija na te događaje. Činjenica jeste da dinar danas pada, činjenica jeste da je u periodu kada smo radili rebalans dinar jačao, ali ovo nije prvi put da nam se to dešava. Ako hoćemo samo malo da pogledamo istoriju, čas raste, čas pada, kao što cene nafte čas rastu, čas padaju; kao što kamatne stope u svetu čas rastu, čas padaju; kao što na zelenoj pijaci cene nekih proizvoda čas rastu, čas padaju.
Što se tiče toga kakav će biti deficit 2009. godine i kakvu će to Vlada voditi politiku, manji deficit, ali još uvek deficit, planiran je nezavisno od efekata finansijske krize. Mislim da će fiskalna politika biti još odgovornija, sa uvažavanjem efekata finansijske krize. Da li je deficit pokriven ili nije pokriven? Sve što država napravi kao izdatak mora da se pokrije. Čime se pokriva? Gospodin Ilić mi je, ne znam da li je tu, postavio isto pitanje kao i prethodnog dana, njega zanima gde su novci od privatizacije. Mogu samo jedno da mu poručim, ukoliko slučajno nije ovde, odnosno ukoliko ga ne interesuje moj odgovor, sve ono što je ostalo nakon odlaska Vlade čiji je on bio član, sve to se nalazi još uvek na računu države. Mogu da kažem tačno šta je ostalo: "Robne kuće" nisu potrošene, otprilike nešto ispod 500 miliona evra još uvek leži na računu države. To su neutrošeni privatizacioni prihodi. Nije sve potrošeno. Ono što je potrošila Vlada na to ne može da se utiče. Sve ono što je ostalo još uvek stoji.
Takođe, to su novi krediti. Vidim da se vi zbog toga često bunite, ne volite da se država zadužuje, ali ja kažem, nađite primer jedne zemlje koja se ne zadužuje.
Možda želite da budemo izuzetak, ali dokle god su otplate države veće od novog zaduživanja država se zapravo razdužuje. To možete videti iz podataka o javnom dugu. Javni dug pada. Javni dug koji ova država vraća i sve ove stare dugove prema penzionerima nije stvorila ova vlada. Oni su stvoreni davno. Ova vlada i one prethodne, od 2000. 2001, vraćaju dug koji je stvoren ranije. Mislim da kada nešto čovek pozajmi treba i da vrati; ako ne može iz redovnih prihoda, mora nešto da proda. Mnogo je dugova stvoreno u prošlosti i oni se moraju vratiti.
Ne znam da li je gospodin Popović ovde, pretpostavljam da nije izdržao; ovo je odgovor namenjen njemu i ne znam koliko treba da vas time opteretim. Ono iza čega definitivno stojim jeste da fiskalni rezultat koji je prikazan ovim budžetom jeste najbolji indikator karaktera fiskalne politike, daleko bolji od onog prethodnog indikatora na kome je rađen budžet za 2008. godinu. Metodologija se menja. Stojim iza toga da je deficit povećan ne, kako je on rekao, 10 milijardi, nego pet milijardi. Sa njim mogu da razgovaram o tehničkim detaljima.
Takođe, gospodin Popović bio je iznenađen što je za pokriće deficita bila predviđena, kao jedan od mogućih izvora, emisija državnih obveznica. Podsetila bih ga da je to standardan način pokrivanja deficita. Koristiće ga i ova država. Koriste ga i druge države. Oduzimate nekom tražnju da bi država potrošila više. Dakle, to je standardan način finansiranja deficita.
Verujte, ja znam šta je najbolja fiskalna politika. Možete da mi verujete ili ne. Najbolja je neutralna. O tome možemo da govorimo, svako ima pravo na vlastito mišljenje. Najbolja fiskalna politika je neutralna, ravnotežan budžet ili, možda još i bolje, kontraciklična, ali ako je kontraciklična u uslovima ovakve finansijske krize, o kojoj ste vi danas govorili meni kao da ja nisam svesna, upravo je najbolji odgovor ekspanzivna fiskalna politika. Ipak, ja bih najviše volela neutralnu, odnosno ravnotežu.
Što se tiče mog mišljenja o porastu penzija, mislim da sam svoje mišljenje javno rekla i neka od tih svojih izlaganja sam danas prepoznala u vašim rečima. Dakle, lično ne volim linearne mere, mislim da one ništa ne rešavaju i predlagala sam nešto drugačije rešenje, ali, kao što sam rekla, odluka je uvek kompromis. Ali, kompromis je nešto što je normalno u političkom i ekonomskom životu. Budžet je rađen u septembru mesecu kada je, kao što sam već pomenula, situacija bila potpuno drugačija.
Penzije su, to pitanje je postavio gospodin Batić, porasle u toku ove godine tri puta: prvi put u januaru za 11%, grubo, drugi put u aprilu za otprilike 6,9%, treći put će to biti sada u novembru, od oktobarske penzije, i to će biti tačno 10% plus 4,3, dakle 14,3. Kada izvršimo odgovarajuću operaciju, penzije su u toku ove godine porasle za preko 35%, a u ovaj porast penzija ne računam dug prema penzionerima koji se vraća svake godine.
Inače, poznajem tržište Crne Gore i moram da priznam da sam bila prilično iznenađena činjenicom da su u Crnoj Gori cene daleko niže nego u Srbiji. Mogu da kažem definitivno, znam sigurno, voda je tamo daleko skuplja, skoro kao mleko, struja, kilovat-čas, takođe je daleko skuplja, lekove srećom nisam kupovala tako da ne mogu da vam kažem, pijaca je ...
Nešto je skuplje verovatno, ali značajan broj proizvoda u Srbiji je jeftiniji. Ne treba zaboraviti da je PDV niži u Crnoj Gori, da su carinske stope niže; sve to može da objasni razlike. Ono što je najbitnije jeste da ako se poredi ista korpa dobara u Srbiji i Crnoj Gori, ja to ne znam, ali na osnovu toga što provodim godišnji odmor u poslednjih 20 godina u Crnoj Gori znam da Crna Gora definitivno nije jeftinija država za život.
Takođe je postojalo pitanje da li je pala devizna štednja. Sigurno da jeste pala, međutim, neosporno je da je bankarski sektor bio dovoljno stabilan da taj pad apsorbuje, a prema najnovijim informacijama koje imam, verovatno kao i rezultat povećanih kamatnih stopa, banke već povećavaju neto depozit. U svakom slučaju, mislim da Narodna banka Srbije redovno objavljuje podatke o rezervama.
To bi uglavnom bilo ono što sam želela danas da vam kažem. Sva ostala pitanja kojih se nisam setila ostaviću za kraj. Hvala.

Gospođo Dragutinović, dozvolite da vam se zahvalim na izuzetno razložnim pojašnjenjima.

Po Poslovniku, gospođa Pop-Lazić. Izvolite.

Poštovane kolege narodni poslanici, htela sam u vaše ime da se zahvalim na ovako iscrpnom izlaganju gospođe ministra finansija, ali bih htela da joj uputim jedno pitanje, pošto nas je u ovim kasnim večernjim satima, oko 19 časova, gotovo hipnotisala ovde u sali, a ostalo nas je pedesetak – šta je ona ovde radila dva dana ako nije našla za shodno da poslanicima koji su sa njom polemisali ili koji su iznosili svoje mišljenje da neki odgovor, svoj odgovor, svoje viđenje problema, pa da poslanik opet ima mogućnost da odgovori, da traži dopunsko mišljenje, nego nas je dovela u ovakvu situaciju da odgovara poslanicima koji više nisu ovde, mislim da je to neprimereno, sa uspavljujućim, nasmejanim licem. Dolazim do zaključka da je gospođa potpuno promašila profesiju; mogla je da se bavi glumom i svi bi poverovali da je ministar finansija.
Ako građani ovo gledaju, a sigurno su gledali, onda će sigurno ono malo crkavice što imaju kod kuće, ako su nešto skupili za crne dane, odmah da odnesu u banku i da uopšte ne razmišljaju da li su im te pare sigurne ili nisu. Da bi se podigle te crkavice koje su ljudi dali na oročenu štednju postoje redovi, ljudi ne mogu da dođu do svojih para, po nedelju dana čekaju, spiskovi su sve veći, ne veruju državi, a vi nas ubeđujete u nešto sasvim suprotno.
Dragi građani, država nam obećava veće penzije, veće plate, manje namete, što je kontradiktorno; nećemo uopšte da bankrotiramo, iako smo 100% pred bankrotom; neće ništa da poskupljuje; u mnogo boljoj poziciji smo nego Crna Gora, Hrvatska, Slovenija i zemlje u okruženju, sve je ružičasto. Dakle, slušajte ministra; kako ministar kaže, to je tako.
Molim gospođu ministra da uzme stenogram sa sednice Skupštine i da ga dogodine sama pročita, pa da vidi gde je bila. Teorijski je ona možda u pravu, ali u praksi, gospođo ministre, to je nešto sasvim drugo. Nemojte da živite u virtuelnom svetu, niti da nama taj svet predstavljate kao takav, jer mi smo obični ljudi koji žive običnim životom. Znamo kako se živi, koliko se teško živi, koliko je nezaposlenih, koliko je penzionera, koliki je raspon penzija. Znamo da je ova država pojela svu svoju supstancu i kad proda ovo malo što je ostalo mi više nemamo odakle da uzmemo pare da nadoknadimo ta socijalna davanja. Odakle ćemo? Hoćemo ponovo da nacionalizujemo imovinu? Verovatno to, ali to će onda biti neki drugi sistem, a ne ovaj o kome vi pričate.

Gospodin Jojić, po Poslovniku, a zatim gospodin Aligrudić, po Poslovniku.

Hvala. Gospođo predsedniče, evo, objašnjenje ministra finansija. Gospodo, samo jednu definiciju, jednu misao, ako hoćete da čujete šta kaže teorija iz uporednog prava: "Budžet je mikrohirurgija jedne države, a najopasnija služba u državi je ministarstvo finansija i njena desna ruka, poreska uprava."

Gospodin Aligrudić, izvolite.

Nemoguće je ne reagovati na ono što se čulo od gospođe ministra. Za neke stvari zaista stoji to što je rečeno, kada je reč o neutralnosti i kada je reč o nekim drugim stvarima. Međutim, kada odgovarate na pitanja poslanika zaista bi bilo dobro da ste mogli da smognete snage da u trenutku kada su pitanja postavljena, a direktno su vezana za tačku dnevnog reda, na ta pitanja odgovorite odmah ili makar nakon izlaganja nekoliko narodnih poslanika, prvo, zbog konzistencije rada u parlamentu i drugo, da bi se moglo lakše čuti kakve veze ima odgovor koji ste dali sa pitanjem koje je postavljeno.
Konkretno sam vam postavio jedno pitanje, postavio sam ga celoj Vladi, ali vi ste predstavnik Vlade u ovom trenutku, i moje pitanje je bilo vrlo prosto - kako je moguće da Vlada pre 15 dana ili pojedini predstavnici Vlade ili vladajuće strukture u Srbiji kažu za predlog zakona, koji je podnela Demokratska stranka Srbije, za obezbeđenje depozita podizanjem osiguranog iznosa sa 3.000 na 20.000 evra da je demagogija i da je način na koji se narod plaši i tera iz poslovnih banaka ili se uteruje strah u kosti građanima, a da 15 dana nakon toga Vlada izađe sa predlogom o osiguranoj sumi od 50.000 evra, sa obrazloženjem koje je javnosti dato, gde je rečeno da je to iznos koji primenjuje EU? Pri tom, zakon koji smo mi predložili vi niste ni razmatrali na Vladi, niti ste dali bilo kakav odgovor na predlog zakona koji je podnet sa naše strane, a za to imate obavezu, pre nego što ste predložili vaš predlog zakona o povećanju osigurane sume, osiguranog iznosa depozita.
Vi za to vreme tvrdite kako je to iznos koji priznaje EU, to je ono što je Mirko Cvetković rekao, pri čemu ne treba da pominjemo da Nemačka, recimo, ima neograničeno pokriće depozita. Pri tom, u Predlogu zakona, odnosno u obrazloženju koje ste dostavili Narodnoj skupštini, koji će se naći na dnevnom redu narednih dana, tvrdite kako za sprovođenje tog zakona nisu potrebna dodatna budžetska sredstva.
Vidite, naš iznos od 20.000 evra je za domaće prilike i ukupnu visinu pojedinih štednih uloga u proseku više nego dovoljan; pri tom, garantuje sigurnost za građane da će u periodu u kome država ima obavezu da reaguje, npr. u periodu od 90 dana, u slučaju da se mora reagovati pokrićem potraživanja njihov iznos sigurno biti naplaćen.
Kada pogledate one izvore koji treba da pokriju taj deficit, vi te izvore niste prikazali. Vama fali petsto miliona u tom pokazatelju. Mi treba da imamo oko tri milijarde, vi imate dve milijarde i petsto miliona. Na osnovu onih realnih izvora koji se mogu prikazati u ovom trenutku, vama fali petsto miliona. Ja sam vas to pitao. Vi ne dajete odgovor na to pitanje, zato što ga nemate. Ono što je najgore u čitavoj ovoj priči jeste upravo to što sprovodite demagogiju nad demagogijom.
(Predsednik: Vreme.)
Hvala. Završavam. Umesto da odgovorite na pitanje i umesto da reagujete promptno na one nadražaje koji dolaze iz sveta i koji će ugroziti domaću štednju, vi čekate 20 dana nakon što su vam opozicione stranke ukazale na to da treba reagovati i dale jedan od primera kako treba reagovati, da biste kasnije reagovali na način koji je potpuno neadekvatan. To je ono što je bila primedba. Vi na tu primedbu nemate odgovor. Hvala vam.

Poštovani narodni poslanici, zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu i jedinstveni pretres o predlozima odluka o davanju saglasnosti na odluke o izmenama i dopunama finansijskih planova za 2008. godinu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Nacionalne službe za zapošljavanje i Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Sutra u 10 časova ćemo nastaviti rad po dnevnom redu raspravom o narednim tačkama, takav smo dogovor napravili među šefovima poslaničkih grupa, s tim da ćete imati 24 sata za amandmane.