Gospođo predsednice, dame i gospodo poslanici, reklamiram član 104. Poslovnika i objasniću zbog čega ga reklamiram. Poslanik koalicije SPS - PUPS - Jedinstvena Srbija gospodin Perić nam je u više navrata za ovom govornicom objasnio kako su nestajala sredstva penzijskih fondova u prošlosti, iako je i sam rekao da je od 2000. godine pa naovamo to delimično nadoknađeno, i to u velikom iznosu; otprilike dve trećine tog pojedenog penzionog fonda je nadoknađeno u periodu od 2005. do 2008. godine.
On je optužio sve prošle vlade da su krive za pražnjenje penzionih fondova. Pa, neće biti da je baš tako. Još su nam u sećanju devedesete godine i čini mi se da ih u današnje vreme i te kako dobro pamtimo i pribojavamo se situacija koje su bile tada, a koje liče na ovo danas. Ne možemo nikako da zaboravimo ulogu SPS-a u tim prošlim vremenima, u kojima su pražnjeni fondovi.
Moram da kažem da se gospodin Perić naročito uvredljivo izrazio i optužio poslanike opozicije da su oni ti koji lažno brinu o penzionerima i da samo PUPS ima iskrenu želju da penzionerima pomogne. Ja ću da citiram nekoliko izjava njegovog lidera, pa da prokomentarišemo zajedno.
Jedna od njih glasi: "Ako je cena ulaska u Evropsku uniju ta da se milion penzionera dovede na ivicu prosjačkog štapa, onda nama Evropska unija i ne treba". To je jedna od njegovih izjava. Sledeća: "Garantujem vam ovom sedom kosom i ćelavom glavom da će prvi zakon u Srbiji biti povećanje penzija za 50%", kazao je Krkobabić, koji je svoj govor završio rečima: "ako ne u pobedu, biće u smrt". Zamislite kako ganutljivo.
I sledeća, današnja: potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić najavio je danas da njegov kabinet priprema novi zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, kojim bi iznos penzije trebalo da bude povećan na 70% od prosečne plate u Srbiji, a Vlada će se o njemu izjašnjavati za desetak dana. Kad pogledamo ovaj datum ovde, vidim da će se Vlada verovatno o ovom zakonu izjašnjavati na prvoj sednici, u četvrtak. Ne verujem baš da će tako biti.
Zbog toga je ovo što nam je ispričao gospodin Perić vrlo uvredljivo za sve nas. Optužio je poslanike opozicione stranke, Demokratske stranke Srbije, da oni zapravo milion i šest stotina hiljada penzionera, na neki način, nipodaštavaju i stavljaju ih u funkciju svoje izborne kampanje. Pa, ne čini mi se da su oni bili predmet izborne kampanje Demokratske stranke Srbije, nego su bili isključivi predmet kampanje upravo PUPS-a i upravo gospodina Krkobabića, koji se tokom mnogo godina profesionalno bavi socijalom, pa i danas se na taj način bavi socijalom.
Hoću da kažem još jednu činjenicu. Od tih 1.600.000 penzionera, 14% njih ima penziju od 9.715, a linija siromaštva je 8.800. Hoću da kažem da su oni svi tu na liniji siromaštva i da se niko normalan u ovoj zemlji ne bi igrao kategorijom penzionera na ovaj način kako nam je to spočitavao gospodin Perić. Niti je ovo socijalno odgovorna Vlada, niti je gospodin Krkobabić zaštitnik penzionera. To smo videli i ovom prilikom posle njegove današnje izjave na B92. Hvala.

Reč ima gospodin Miloš Radulović, pa onda Miloš Aligrudić.

Član 226, pitanja za predsednika Vlade.
Pre samo 15 dana predsednik je na konferenciji povodom 100 dana Vlade ocenio rad Vlade čistom peticom. Trenutno je nedelja štednje; banke građanima nude kamatu na štedni ulog na devize, na evro od 9%, uz obaveznu rezervu od 40%. Slikovito da pojasnimo, to znači da ukoliko građanin uloži 1.000 evra, Narodna banka uzima kao rezervu 400 evra i tako dolazimo da je cena te štednje za banku 15,67%.
Međutim, banka taj novac privrednim subjektima nudi po minimalnoj kamati od 18% za štedne uloge, odnosno za evro. Pitanje je samo koji privredni subjekat može da izdrži tu kamatu.
Posledica je da trenutno imamo jedno stanje recesije u smislu da privredni subjekti nisu u stanju da normalno funkcionišu iz prostog razloga što su skupa obrtna sredstva, što njima otežava poslovanje. U ovom trenutku mali je broj onih koji su spremni da podnesu taj trošak i da normalno posluju.
Insistiram da predsednik Vlade odgovori na ovo pitanje.

Reč ima gospodin Aligrudić.

Javljam se da intervenišem po članu 27. Poslovnika. Ovaj put se ne odnosi na vas, gospođo predsednice, već na potpredsednicu Narodne skupštine Gordanu Čomić koja prosto ne može da odoli a da ne izaziva narodne poslanike svojim nedoličnim komentarima i načinom na koji vodi Narodnu skupštinu, što svakako ne doprinosi ugledu ovog doma, a ponajmanje mesta na kome vi sedite.
Ona verovatno ima mišljenje da samim tim što sedi na tom mestu ima neke intelektualne sposobnosti ili neke natprirodne moći koje nijedan drugi narodni poslanik ne može da ima. Na primer, u slučaju gospođe Marine Raguš, ona je na pola njene rečenice znala u startu kako će ta rečenica da se završi i u kom smeru ide njeno izlaganje, pa je onda izvolela prekinuti i održati kratku vakelu od jedno šezdesetak sekundi.
Kad se sve zajedno sabere, sva njena izlaganja od kada je počela da predsedava do momenta dok je vi niste zamenili, kao što je Vladan Batić rekao, to iznosi najmanje 50% ukupnog vremena koje je ovde potrošeno. To verovatno vama kao vladajućoj koaliciji odgovara, ne znam o čemu se radi; da sam u vlasti, meni to ne bi odgovaralo. Vi to radite, imate neki cilj, pretpostavljam. Dobro, radite vi šta god hoćete, ali svakako ne može to da se radi na taj način da se vređaju odredbe Poslovnika, da se vređaju narodni poslanici.
Pod jedan, prvo ste, ne vi, nego onaj ko je predsedavao, povredili mene, jer ja zaista sa velikim interesovanjem, bilo da sam u sali ili to pratim preko monitora, pratim šta narodni poslanici izlažu, te sam u tom konkretnom slučaju želeo da čujem šta je narodna poslanica htela da kaže. Bio sam ometen. Srećom, narodni poslanik koji je bio za govornicom se vrlo brzo koncentrisao, prešao je preko te jednominutne upadice i nastavio dalje svoje izlaganje.
Konkretno, član 106. vrlo jasno predviđa da se ne može prekidati govornik u izlaganju, niti dobacivati, odnosno ometati govornik i na drugi način ugrožavati sloboda govora. Dame i gospodo, to se ne odnosi samo na nas koji sedimo sa ove strane, nego se odnosi i na one koji sede na mestu predsedavajućeg. Gospođa Gordana Čomić svih ovih dana ima neverovatan običaj da vodi polemiku sa narodnim poslanicima koji sede u sali. Na taj način oni koji gledaju televizijski prenos mogu da čuju samo njene reči, a pri tom nijedna reč narodnog poslanika s kojim ona vodi otvorenu polemiku ne može da se čuje.
Zašto onda ona ne da reč tim narodnim poslanicima da oni lepo stanu za govornicu pa da onda otvore jedan dijalog pred svima nama?
Hoću da kažem da zaista to nije korektan način vođenja sednice. Ako imate, makar u ovom delu, makar ovo što se nije vas ticalo, što sam se javio za reč, a biće onoga što će se i vas ticati, verovatno na to ni vi niste imuni... Makar probajte da utičete na svoju saradnicu da ako hoće da odugovlači vreme, ako hoće da vrši opstrukciju Narodne skupštine i da beskrajno dugo govori, neka to radi, ali neka pronađe neku pristojnu formu koja makar ne bi vređala interese narodnih poslanika i građana Srbije. Hvala.

Reč ima gospodin Paja Momčilov, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, takođe reklamiram član 104. Ova rasprava o najvažnijem zakonu i zakonskom predlogu, tako bi bar trebalo da bude u svakoj normalnoj zemlji i u svakom normalnom parlamentu, stalno se izvrgava u nešto što vređa dostojanstvo nas narodnih poslanika, a bogami, mislim, i naših građana.
Vi iz pozicije ste nama uskratili da imamo duplo vreme govora. U vreme DOS-a počelo je ograničavanje prava govora. Sećate se prethodnih vremena, Miloševićevog vremena, nije bilo ograničenja u diskusiji. Šta se sad događa? Nama sad gospođa Čomić objašnjava kako je sasvim dovoljno ovde što imamo predstavnika Vlade u liku aktuelnog ministra. Mi ne sumnjamo u sposobnosti ministarke, ali je budžet sveobuhvatna stvar koja obuhvata delatnost mnogih ministarstava.
Evo, ja sam konkretno postavio pitanje kako to da postoji takva diskrepanca u sredstvima u rashodu Ministarstva zdravlja? Aktuelnim budžetom za ovu godinu bilo je predviđeno 10.999.000.000, a sada je 12.000.000.000. Meni niko ništa ne odgovara, a vi sad kažete da mi vodimo ozbiljan razgovor. Ovo je ispod svakog nivoa.
Nije kriva ministarka. Njoj je podmetnuto ovo, ona je žrtva. Kad treba neko veselje onda dođe onaj što nas bodri, veseo, pa skače ovde, a sad kad treba da se ponese vruć kamen, da se odgovara narodnim poslanicima na konkretna pitanja, skraćujemo raspravu i šaljemo ministarku koja nije u stanju da nam pruži odgovore. Ja sam tražio konkretan odgovor; to je 20% podizanje troškova, da se razumemo. Ja i dalje smatram da sredstva uložena u zdravlje nisu dovoljna. Tu možemo sasvim da se razumemo.
Hvala bogu, maske konačno padaju. Ovo što gospodin Perić hoće silom da ispriča ovde i da nas ubedi, to ne morate da činite. Građani dobro znaju šta je pričano i šta je obećavano. Ono što je obećavao gospodin Dinkić, to je isto jedna šarena laža, farsa.
Zna dobro i gospođa ministarka i zna ova neprincipijelna koalicija da gospodin Manter, da tajkuni srpski već pripremaju novu vladu i nove izbore. Ovo će se vrlo neslavno završiti. Nemoguće je, nemojte nas uveravati uopšte, molim vas, da je moguće da nas zaobiđe kriza.
Šta ste uradili sa "Metals bankom"? Evropska unija je kazala, nema krize, da ne širimo paniku. "Metals banka" ne radi transakcije. Nije jedina. Sede dva vaša postavljena čoveka iz Narodne banke i glume banku. Sve ćete ih ukinuti, a ostaće par bančica iz inostranstva, to je vaš plan.
Gospođo predsedavajuća, vi nama sprečavate... Završavam, malo sam prekoračio vreme. Imam samo još jednu sugestiju: nemojte više gospođu Čomić da stavljate, imate potpredsednicu ovde, imate potpredsednika ovde, tolerantne ljude. Vi namerno pravite cirkus od ove države. Ovo počinje da liči na film "Let iznad kukavičjeg gnezda", doktorka nije tu, glavna sestra je tu. Nemojte to da radite.

Gospodine Momčilov, što se tiče vremena za raspravu o ovoj tački dnevnog reda, šefovi poslaničkih grupa i ja imali smo dogovor da bude duplo vreme, međutim, vaša poslanička grupa i vi niste glasali za taj predlog, tako da nije izglasan.
Reč ima gospodin Momir Marković. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, kada je opozicija bila u obavezi da daje kvorum vladajućoj koaliciji po bilo kom pitanju? To je principijelno pitanje. Skupite 126, odredite dnevni red, uradite šta god hoćete, ali osnovna matematika je 126 poslanika.
Dame i gospodo narodni poslanici, u svoj ovoj gužvi koja se stvara u državi Srbiji, u svim strahovima koji se pojavljuju u državi Srbiji, jedno pitanje, iako veoma bitno i veoma bolno za Srbiju, osim u sredstvima javnog informisanja, među političarima, među vladajućom garniturom, u ministarstvima, u Vladi Srbije ostaje nezapaženo. Zbog čega vlast ne reaguje? To je pitanje za predsednika Vlade, javio sam se po članovima 225. i 226, hoću da me obavesti. Zbog čega vlast ne reaguje na izjavu Helen Ranta u vezi sa Račkom?
Sećate se, gospodo narodni poslanici - zločin u Račku, velikim slovima u novinama, civili pobijeni. Zbog toga je počelo bombardovanje Srbije i trajalo je 78 dana. Od 30 do 100 milijardi iznosi šteta naneta Srbiji, da ne govorim o drugim štetama, samo materijalna šteta. Sećate se da je Vilijem Voker tamo dovodio TV ekipe u onu jarugu da vide sirote civile kako su streljani, a sada se ispostavilo da su to teroristi koji su u džamiji u Račku presvlačeni u civilna odela, pa rana mu ovde, a na jakni nema rupe tu. Ni to nije bilo dovoljno. Promenili mu jaknu, presvukli ga, jer mu ona SMB nije odgovarala, mogao je neko da pomisli da je bio slučajno terorista.
Zašto nisu parafinske rukavice sa tih ljudi skinute? Utvrdilo bi se da su pucali, utvrdile bi se barutne čestice na rukama.
Sada, posle toliko godina, posle devet godina, Helen Ranta mrtva hladna objavi knjigu - znate, oni su bili teroristi koji su pobijeni u akciji i onda su ih presvlačili, i Vilijem Voker im zapretio. A ova država ništa. Koliko je takvih obmana na štetu srpskog naroda učinjeno od devedesete godine do sad na čitavoj teritoriji bivše Jugoslavije? Koliko smo sposobni da se ovako mazohistički ponašamo? Zašto Vlada Srbije ne reaguje? Pogledajte, glavni tužilac Haškog tribunala objavi knjigu, rekao Zoran Đinđić - vodite Šešelja u Hag i ne vraćajte nam ga. Opet nikom ništa, ova država uopšte ne reaguje.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš.