Hvala, gospođo Čomić. Dame i gospodo narodni poslanici, u redu, ima u ovim replikama na moju diskusiju i nepoznavanja situacije, ima mladih kolega i treba im oprostiti. Na kraju krajeva, danas uopšte nisam ni spominjao termin - Preševska dolina. Stvoren je ovde jedan kompleks, i kad ga ne spominjem reaguje se bez potrebe, a ja sam do sada nekoliko puta objašnjavao i da nam je izborna lista s tim nazivom, i da postoji niz specifičnosti koje se tim terminom odražavaju, ali mislim da sada nemamo vremena za tu temu jer imamo ovako značajnu temu na dnevnom redu.
Zbog krize u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa Vlada Republike Srbije je 7. februara 2001. godine donela program i formirala Koordinaciono telo za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa. Znači, poznato je kakve su okolnosti bile u to vreme, od januara 2000. pa do maja 2001. godine, mislim da je svim ozbiljnim posmatračima to još u svežem sećanju. Apsolutno ne vidim razlog da sad zbog nedovoljnog informisanja pojedinih poslanika ponovo otvaramo tu temu. Činjenica je da imamo i Koordinaciono telo i program iz tog vremena koji nosi naziv Program rešavanja krize u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa.
Što se tiče nerazvijenosti, ja sam ovde dao uporedne podatke sa prosekom u državi, i to podatke Zavoda za statistiku, ništa drugo. Time nisam rekao da nema drugih nerazvijenih opština. Govorim za Preševo, Bujanovac i Medveđu, jer imam verovatno 97% glasova iz ove tri opštine. Uvek bih pristao da govorim u ime, što da ne, određenih ljudi i u Bosilegradu i Trgovištu, ako oni traže od mene kao narodnog poslanika da iznesem neki problem, ali se nadam da oni imaju mogućnosti da preko drugih poslanika to urade. Preševo, Bujanovac i Medveđa imaju samo jednog poslanika, a to sam ja, i ako ja ne budem govorio o njihovim problemima, i to najizvornije, ko će drugi? Ne vidim uopšte u čemu je taj problem koji se ovde iznosi.
Ali, činjenica je da je, na osnovu poslednjih zvaničnih podataka Zavoda za statistiku, opština Preševo na poslednjem mestu sa, ponavljam, korigovanim narodnim dohotkom po stanovniku od 14,8% od državnog proseka.
(Predsedavajuća: Tri minuta i trideset sekundi.)
To je činjenica. Ali, to ne znači da ne postoji i niz drugih nerazvijenih opština. Zato sam na kraju rekao da je potrebno da se dodatni instrumenti u ovoj skupštini donose i da Vlada ima konkretnije mere da bi se jaz između razvijenih i nerazvijenih smanjio, da bi se ipak obezbedili dinamičniji razvojni procesi u ovim opštinama...
(Predsedavajuća: Četiri minuta. Molim vas.)
... kako ne bi više zaostajale. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković. Traži reč, želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na povredu Poslovnika, član 218. stav 1, koji kaže: "Vlada izveštava Narodnu skupštinu o svom radu, a naročito o vođenju politike, o izvršavanju zakona, drugih propisa i opštih akata, o ostvarivanju plana razvoja i prostornog plana i o izvršavanju budžeta Republike Srbije."
Potpredsednik Vlade gospodin Krkobabić, stariji, upravo je izjavio da povećanje penzija na 70% od prosečne plate može da se očekuje 2010. godine. Citiram: "Nećemo da rušimo državu, moramo taj projekat pomeriti na neke vreme, moguće do kraja 2010. godine."
Ovom prilikom želim da se, u ime poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije i u ime 1.700.000 penzionera koji su očekivali ovo povećanje, zahvalim na ovako brzom odgovoru potpredsedniku Vlade gospodinu Krkobabiću i da kažem - povećanja penzija neće biti, možda za dve godine, u okviru neke nove predizborne kampanje.

Narodni poslaniče, nema povrede člana 218, ali ima povrede članova Poslovnika koji regulišu pravo na reč. Molim vas da ne zloupotrebljavate Poslovnik i dobar običaj koji smo ustanovili i prećutni dogovor na koji način se široko tumači upotreba Poslovnika. Član na koji ste se pozvali, a odnosi se na izveštavanje Narodne skupštine o radu Vlade, nije povređen, niti može biti primenjen na ovoj sednici.
Reč ima narodni poslanik Ljubomir Kragović, a posle njega narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlog za izmene i dopune Zakona o budžetu ili rebalans budžeta je produkt naše neefikasne i skupe države. Ovaj rebalans nije projektovala prihodna strana, već ga je, naprotiv, projektovala rashodna strana, kako smo čuli u izjavi gospođe ministarke. Ona je rekla da je ovaj rebalans kompromis, ali ne kompromis u smislu zadovoljenja najširih masa i građana Republike Srbije, već kompromis između političkih partija koje čine trenutno vladajuću koaliciju i zadovoljenje njihovih potreba.
Čuli smo i razne komentare i objašnjenja, čak i ko su kreatori fiskalne politike, kako se oni dele na neutralne, na umerene, na ekstremne itd., no sve to se ne čini dovoljnim da se građani zadovolje ovim budžetom, jer ovaj budžet je totalno rasipnički i neće zadovoljiti svrhu, osim, ponovo napominjem, grupe političkih partija koje su u vladajućem režimu.
Nedostatak ovog budžeta je to što je javna potrošnja velika, što nema nacionalnu i državnu strategiju, što su mali fondovi za razvoj, što nema sredstava za razvoj malih i srednjih preduzeća, što je mali agrarni budžet, a trebalo bi da bude višestruko veći, jer svi mi znamo da bez razvoja privrede i poljoprivrede nema ni razvoja društva, a ni budžeta.
Ovaj deficit od 45.784.000.000 koji je projektovan ovim budžetom je ogroman, s obzirom na činjenicu da su još potrebna dodatna sredstva na osnovu otplate duga, pa da ona ukupno iznose 92.118.000.000, a obezbediće se odakle nego iz privatizacionih primanja, kredita, donacija, finansijske imovine budžeta; sve je to nejasno, odnosno poznata je stvar da idemo u dužničko ropstvo da bismo sve ove stavke u budžetu realizovali.
Jedino što može da se pohvali je jedan mali korak - preuzimanje zaposlenih iz Uprave carina koji su radili u institucijama na Kosovu i Metohiji; to je oko 50 radnika koje je država preuzela da ih zaposli. Međutim, želim da postavim još jedno pitanje, a to je šta je sa zaposlenim Srbima koji rade u kosovskoj policijskoj službi za koje je Srbija trebalo da preuzme obavezu i da izvrši plaćanja kako bi Srbi imali zaštitu i bezbednost na teritoriji Kosova i Metohije.
Takođe, čudno je to što ovim rebalansom budžeta nisu predviđena sredstva za Skupštinu Zajednice opština Kosova i Metohije. Kao što znate, ona je formirana na Vidovdan 2008. godine i sve parlamentarne stranke učestvuju u toj skupštini. Koliko ja znam, i Vlada je priznala tu skupštinu kao legalnu instituciju, međutim, vi mislite da Srbi na Kosovu, kao i do sada, treba da budu volonteri, da rade besplatno kako bi zaštitili svoju državu. Pretpostavljam da je ovo samo jedan propust, koji će se nadoknaditi najverovatnije amandmanima.
Šta je cilj, citiram – cilj ekonomske i strukturne politike jeste stvaranje uslova za visoki rast investicija, što će omogućiti rast izvoza u narednom periodu, a time i redukovanje spoljnotrgovinskog deficita i nezaposlenosti u Srbiji.
Evo, ja ću navesti te stavke koje su u razdelu 15 - Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, a to je 271.811.331 dinar za Republičku agenciju za razvoj malih i srednjih preduzeća, 3.900.000.000 za program kreditne podrške preko Fonda za razvoj, 200.000.000 za kreditiranje lizinga mašina i opreme, 3.000.000.000 za start-ap kredite, 1.200.000.000 za kreditiranje izvoza i 1.970.000.000 za osnivački ulog u ovoj firmi "Fijat - Zastava" koja treba da donese progres, razvoj.
Kad sve te cifre saberemo to je oko 10,5 milijardi ili u odnosu na celokupan budžet 1,51%, što je zanemarljivo malo sredstava s obzirom na to da treba više sredstava da se investira u razvoj, da se pomogne razvoj malih i srednjih preduzeća i uopšte razvoj privrede, kako bi država mogla da bude jača i slobodnija.
S druge strane, u razlozima za donošenje ovog budžeta navodi se povećanje rashoda, pre svega za penzije. Poslanici koji su ovde izlazili tvrde da je taj razlog samo izmišljen, da u stvari ovo linearno povećanje neće dovesti do boljitka, s obzirom na sve veće cene koje eskaliraju ovih dana tako da će ta sredstva koja su namenjena penzionerima da se istope.
Želeo bih još da istaknem da su ove subvencije u poljoprivredi mogle da budu veće i da se plasiraju kako bi naš agrar bio jači i naš seljak mogao bolje da posluje, kao i ova tekuća budžetska rezerva koja je predviđena. Vi ste zaboravili, da vas podsetim da su na Kosovu i Metohiji formirane lokalne samouprave i da do današnjeg dana, iako su izbori bili 11. maja 2008. godine, nijedan novoizabrani funkcioner nije primio lični dohodak. Znači, država je raspisala izbore, ali nije htela iz tekuće budžetske rezerve da plati barem onaj minimum, a to je predsednik opštine, potpredsednik opštine, predsednik skupštine, zamenik predsednika skupštine i članovi opštinskog veća, kako bi organi lokalne samouprave mogli da funkcionišu normalno.
Ima dobacivanja sa druge strane, a to su dobacivanja onih koji imaju zanemarljivo mali broj birača na prostoru Kosova i Metohije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Velimir Ilić. Želi da govori o povredi Poslovnika i ima reč na osnovu člana 100. stav 1.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, reklamirao sam povredu Poslovnika jer smatram da na neka pitanja koja smo pokrenuli ovde već danima ne dobijamo odgovor. Pitanja su veoma ozbiljna.
Prošli put sam u svojoj diskusiji ponovio, više poslanika je o tome razgovaralo i smatramo da dok se na to ne odgovori ne možemo razgovarati ni o rebalansu budžeta ozbiljno, ni o budžetu za narednu godinu, 2009.
Ponavljam, mi smo se dogovarali 2007. godine da se sredstva od prodaje velikih preduzeća u 2008. potroše za Koridor 10, za vodosnabdevanje Zrenjanina i Banata, za branu "Svračkovo" i za nekoliko značajnih projekata u Srbiji. Ukupna sredstva od prodaje "Mobtela" u visini od 1.600.000.000, 300.000.000 od trećeg operatera, 360.000.000 od prodaje Robnih kuća Beograd, što ukupno iznosi 2.260.000.000 evra, namenjena su da se u ovoj godini utroše za velike kapitalne investicije države Srbije.
Počela je predsednička kampanja krajem prošle godine, u januaru završeni predsednički izbori, skupa kampanja, kampanja i izbori 11. maja, a posle toga ste, gospodo iz koalicije Za evropsku Srbiju, preuzeli vlast.
Do dana današnjeg nije urađen ni metar autoputa i nikakva obaveštenja nismo dobili gde su sredstva od 2.260.000.000 i za šta su potrošena kad su to bili zaključci Vlade koja je radila na privatizaciji ova tri velika sistema.
Smatramo da su to ogromna sredstva i da je pitanje veoma ozbiljno. Da li su ova sredstva potrošena u izbornoj kampanji koja je bila preskupa? Koliko se tih sredstava prelilo u Vojvodinu kod gospodina Pajtića? Za šta su potrošena ova sredstva? Dajte nam izveštaj da li su ta sredstva namenski potrošena. Ubeđen sam da je kapitalni fond u Vojvodini veliki deo sredstava potrošio nenamenski. To je sigurno.
Druga stvar, mi moramo biti ozbiljni i ovaj parlament veoma ozbiljno mora odlučivati o nekim temama koje život znače za Srbiju. Prema tome, ne može izaći neko u izbornoj kampanji i obećati pet milijardi evra građanima Srbije preko akcija, hiljadu evra po glavi, i povući biračko telo i dobiti izbore. Ne može izaći neko i reći - penzije, povećanje 70% od prosečne plate, a sada reći - pa dobro, to ćemo da odložimo za neku godinu, a ove akcije, videćemo, možda neće biti nikad, a možda će nešto i biti, videćemo. To su dva potpredsednika Vlade Republike Srbije.
Smatram da je neodgovorno ako izađu dva potpredsednika Vlade i obećaju nešto, a sada kažu - puj pike ne važi, mi smo zaseli tamo, nećemo rušiti Vladu našu, naravno, jer nikad možda nećemo tamo ni prići, a kamoli doći, ali nema veze, bože moj, snaći ćete se vi i bez naših obećanja.
Ako se ne ispune ova obećanja, pokrenućemo aktivnosti za opoziv ljudi koji obmanjuju Srbiju, koji su postrojili pet miliona građana Srbije da stoje danonoćno u redovima, da upisuju akcije i od toga napravili jednu šegu, a sada kažu - puj pike ne važi, od toga nema ništa. Hvala.

Narodni poslaniče, ostalo je nejasno od koga tražite informaciju, da li od prisutne predstavnice predlagača ili od pojedinog ministra. Dužna sam da vas obavestim - ako se informacija traži od Vlade, onda kao narodni poslanik treba da kažete da li ide generalnom sekretaru Vlade, kabinetu predsednika Vlade ili potpredsedniku.
Ako želite da teme o kojima govorite budu teme na sednici Narodne skupštine, onda vas upućujem na član 199. Poslovnika Narodne skupštine po kojem svaka poslanička grupa ima pravo da uputi zahtev predsednici Skupštine za sazivanje sednice na kojoj će Vlada u celini, predsednik Vlade ili pojedini ministri odgovarati na poslanička pitanja i predsednica je u obavezi da takvu sednicu zakaže. Ako vam je promakla ta informacija, to je inače sednica na kojoj su svi članovi Vlade obavezni da daju informacije koje tražite.
Narodni poslanik Miloš Aligrudić želi da govori o povredi Poslovnika, i dobija reč na osnovu člana 100, naglašavajući da govori o članovima 225. i 226.

Govorio bih o članu 225. stav 1. zbog toga što narodni poslanici moraju biti obavešteni o svim relevantnim podacima koji su značajni za njihov rad, a problem iskrsava onda kada narodni poslanici i javnost budu pogrešno obavešteni od strane Vlade ili njihovih predstavnika o onome što se dešava i što je aktuelna situacija. Danas je na dnevnom redu rebalans budžeta i s obzirom na to kakve informacije kruže, dužan sam da skrenem pažnju na sledeće.
Mi smo kao poslanička grupa DSS pre petnaestak dana podneli predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita kojim je predloženo da Narodna skupština poveća osigurani iznos depozita sa tri hiljade evra na 20 hiljada evra. Kada smo to predložili imali smo u vidu okolnost da postoji određeni problem koji se zove globalna finansijska kriza, da postoji talas koji može zapljusnuti našu državu i može se vrlo negativno odraziti na ono što se zove odnos štediša prema sopstvenim ulozima i poslovnim bankama u koje su deponovali svoju štednju. Radi te odbrane ili zaštite rekli smo tada, kao i dobar deo opozicije, da je potrebno nizom mera reagovati, a da Vlada to ne čini.
Tada smo optuženi, to je poenta moje priče, da predlažemo zakon koji ima populističke i demagoške dimenzije, koji mora da ima određena pokrića za to što predlažemo, kada je reč o pokrivanju depozita u iznosu od 20.000 evra. Tada smo optuženi za to da se služimo propagandnom koja treba građane Srbije da uplaši kada je reč o sigurnosti njihovih štednih uloga, pa je bio sastanak i sa guvernerom Narodne banke Srbije i ostali zvaničnici su davali izjave u tom smislu, da bi se 15 dana nakon toga pojavio zakon koji je predložila Vlada Republike Srbije o povećanju osiguranog iznosa na 50.000 evra.
Razlika između ta dva predloga je golema. U prvom slučaju predlog je bio zasnovan i utemeljen na potpunom pokriću kada je reč o onome što se zove fond za osiguranje depozita ili što se zovu deponovana sredstva do 40% od ukupnog iznosa deponovanih sredstava koji iznosi oko šest milijardi u ovom trenutku.
U ovom trenutku predlog koji je dostavljen pokriva najviše 2,5 milijardi od tri milijarde koje su neophodne. Javlja se 500 miliona deficita koji bi morao, u slučaju nužde, da u roku od 90 dana štedišama bude nadoknađen, jer je to garancija Republike Srbije i to je ono što treba da ulije poverenje građanima u njihovu štednju.
Ako je to ono, dame i gospodo, što vi radite, radite vrlo pogrešno jer će onda sudbina tih depozita biti ista kao sudbina besplatnih akcija javnih preduzeća tj. ništa drugo nego gomila laži.
Morate građanima Srbije, ako ste odgovorna vlast, uliti poverenje svojim aktivnostima, a ne unositi nemir ili unositi podozrenje. Naš predlog je bio kvalitativno suprotan od ovoga. Bio je potpuno drugačiji.
Da li je moguće i da li ćete to uraditi makar u budžetu koji predviđate za sledeću godinu, da ćete pokriti taj disbalans, da ćete pokriti taj deficit koji je ovde očigledan, jer u rebalansu budžeta nijedne reči o tome nema? Kako mislite da ozbiljno vodite državu? Kako mislite da ozbiljno učinite šta je potrebno da građani ove države imaju poverenje u institucije sistema? Pitam se, ali ne verujem da ću racionalan odgovor od vas dobiti.

Narodni poslaniče, ili tražite informaciju od nadležnih organa i organizacija ili ne? Ako tražite, onda je, pretpostavljam, to upućeno predstavnici Vlade. Ministarka Diana Dragutinović će u toku sednice dati potrebne informacije koje vam, na osnovu člana 225, trebaju za dalji rad.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.