Narodni poslaniče, niste zatražili nikakvu informaciju na osnovu članova 225. i 226. i to predstavlja zloupotrebu i kršenje Poslovnika, člana 104. Ja vas molim, ako imamo prećutni dogovor da se dobija reč po povredi Poslovnika, a koristi se primena članova 225. i 226, da se zatraži jedna informacija makar, inače se stvara osnov za izricanje kaznenih mera zbog kršenja drugih odredaba Poslovnika Narodne skupštine.
Narodni poslanik Milan Dimitrijević ne želi da govori o povredi Poslovnika.
Narodni poslanik Slobodan Samardžić želi da govori o povredi poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Poštovani narodni poslanici, javio sam se po članovima 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine da tražim obaveštenje i objašnjenje o razgovorima i pregovorima, tajnim, koji se vode u vezi sa instaliranjem Euleksa na celoj teritoriji Kosova i Metohije. To je proces koji se odvija ipak pred našim očima, za šta imamo dosta pokazatelja.
Danas ste imali priliku da čitate u štampi da je Havijer Solana rekao da će se Euleks tokom decembra meseca rasporediti na celoj teritoriji Kosova i Metohije.
Krajnje je vreme da i ova skupština o tome progovori neku reč. Ona je, u krajnjoj liniji, najpozvanija da o tome raspravlja i da donosi odgovarajuće odluke, da donese bar rezoluciju o toj stvari. Mi kao Skupština nemamo sreće sa takvom rezolucijom, niti sa takvom inicijativom. Imali smo Predlog rezolucije 107 poslanika, koji se volšebno izgubio iz dnevnog reda ove skupštine, imali smo dva predloga rezolucije vladajuće većina koja su povučena i sve je to bio način da se izbegne rasprava o ovoj važnoj stvari.
Mi znamo da je Euleks kruna plana Martija Ahtisarija i da bez Euleksa nema sprovođenja tog plana, a slušamo kako Vlada i predsednik Republike postavljaju nekakva tri uslova da se Euleks instalira na Kosovu i Metohiji: da Savet bezbednosti donese odgovarajuću odluku, a Savet bezbednosti je pre godinu dana odbio plan Martija Ahtisarija; pa onda uslov da ta misija Euleksa ne sme da sprovodi plan Martija Ahtisarija, a misija Euleksa se nalazi u aneksu 10 plana Martija Ahtisarija. Onako kako je do sada sprovedena ona strogo sledi aneks 10 plana Martija Ahtisarija; nema Euleksa van plana Martija Ahtisarija. To je jedna najobičnija varka i obmana da je moguće uspostaviti Euleks van plana Martija Ahtisarija. Najzad, kaže se da Euleks treba da bude statusno neutralan. Plan Martija Ahtisarija je statusno pristrasan. On uspostavlja nezavisnost Kosova i Metohije. Euleks treba da služi tome da pomogne sprovođenju nezavisnosti Kosova i Metohije.
Naša vlada sada pregovara sa predstavnicima međunarodne zajednice, pre svega sa predstavnicima zapadnih sila, oko nekog načina da se Euleks uspostavi, a da naša javnost to ne primeti. Mislim da Skupština o tome mora da progovori.
Osim toga, govori se i o pregovorima o nekih šest tačaka vezanih za saradnju Srbije i Kosova, šest tačaka koje će navodno garantovati UNMIK. Treba da vas podsetim da Euleks ima zadatak da zameni UNMIK. Znači, onaj ko treba da garantuje neki sporazum od šest tačaka nestaće za mesec ili dva, a onda će Euleks da kaže da nema nadležnosti da sprovodi tih šest tačaka i njih će sprovoditi institucije nezavisnog Kosova. Sve se to priprema nekako iza leđa ove skupštine.
Dakle, da ne ulazimo sada u meritum stvari, ja samo zahtevam da Skupština počne da razgovara o tome, da povede jedan razgovor, da Predlog rezolucije koji je dala grupa od 108 poslanika bude povod za taj razgovor, pa neka se glasa o toj rezoluciji kako se glasa, svako po svojoj svesti, savesti i po svom političkom programu, ali ova skupština o toj stvari mora da raspravlja, o tome se ne može ćutati, jer prihvatanje Euleksa jeste zapravo priznavanje nezavisnog Kosova.

Molim službu da stenogram izlaganja narodnog poslanika uputi Ministarstvu za Kosovo i Metohiju i predsedniku skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju.
Što se tiče potrebnih informacija o tome kada može biti i kako na dnevnom redu, potrebno je da ovlašćeni predlagač podnese zahtev za stavljanje na dnevni red dokumenta koji predlagač zove rezolucijom, ili kako god on smatra. Takvog zahteva nije bilo pri glasanju o dnevnom redu sednice koja je u toku.
Reč ima narodni poslanik Nenad Popović, a posle njega narodni poslanik Jovan Nešović.

Poštovana predsedavajuća, poštovani potpredsednici, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministre, već dva meseca ovde u Skupštini govorimo o dolazećoj velikoj ekonomskoj krizi. Vlada Republike Srbije nije reagovala za ova dva meseca ni jedan jedini put.
Pre mesec dana za istom ovom govornicom smo rekli, konkretno, ja sam rekao, da će doći do recesije.
Premijer, ministar nije reagovao mesec dana i tek juče smo čuli prvu izjavu od premijera Cvetkovića, od Vlade, da će sledeća godina biti jako teška.
Ono što je gospodin Cvetković rekao juče u potpunoj je koliziji sa ovim rebalansom budžeta. Posle jučerašnje izjave gospodina Cvetkovića smatram da jedini pošten način, jedini način koji ne bi vređao inteligenciju ove skupštine i građana Republike Srbije, da se povuče ovaj predlog rebalansa budžeta, jer ovaj rebalans je u potpunoj, stoprocentnoj koliziji sa onim što je juče rekao predsednik Vlade Cvetković. Ja ću pokušati da to vrlo kratko, pošto je diskusija u načelu, obrazložim.
Prvi problem ovog predloga je njegova zakonitost, odnosno neusaglašenost odredaba zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za ovu godinu sa Zakonom o budžetskom sistemu. Već na samom početku dostavljenog materijala, na prvoj strani, postaje jasno da se predlagač odnosno Vlada nije pridržavala ključnog zakona kojim se, između ostalog, definiše i način iskazivanja budžetskog deficita, odnosno suficita.
Naime, Zakonom o budžetskom sistemu, član 13. stav 1, definisan je način utvrđivanja budžetskog suficita i deficita, kao razlike između ukupnog iznosa tekućih prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine i ukupnog iznosa tekućih rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine.
U ovom predlogu rebalansa izbegnuta je obaveza jasnog iskazivanja budžetskog deficita i načina njegovog pokrivanja, a umesto toga uvedena je postojeća, ali do sada neoperativna, nekorišćena kategorija finansijskog rezultata. Prema ovom predlogu, umesto da govorimo o povećanju deficita sa 14,5 milijardi dinara na gotovo 24 milijarde, mi imamo prezentovan, ponoviću, finansijski rezultat, koji uključuje razliku između otplate i davanja kredita i razliku između obima prodaje i nabavke finansijske imovine i zbog toga je on mnogo veći u našem slučaju, i još negativniji, jer po njemu manjak u budžetu je veći od 45 milijardi dinara.
Kada se ovaj član primeni kako je i predviđeno, što je bio slučaj pri utvrđivanju budžeta za 2008. godinu i naš budžetski deficit je bio oko 14,5 milijardi dinara, znači, ako bi se primenio taj način iskazivanja budžetskog suficita i deficita, deficit ne bi bio 45 milijardi, kako je ovde iskazano, na osnovu uvođenja nabavke finansijske imovine u rashode budžeta, već bi bio nešto veći od 24 milijarde, odnosno deficit bi bio manji za iznos nabavke finansijske imovine u vrednosti od 22 milijarde dinara, ali bi bio veći za devet milijardi dinara, a ne za pet, kako se u javnosti stalno pominje.
Naime, smanjenje predviđenog nivoa nabavke finansijske imovine je zamaglilo situaciju, verovatno je tako namerno prikazano, da je budžetski rast manji od stvarnog. Neko će reći da je u dostavljenom predlogu iskazan finansijski rezultat, a ne deficit, koji se usklađuje na prikazan način, ali da li je bilo gde još viđeno da je neki akt usvojen po jednoj metodologiji, a zatim se raspravlja o izmenama tog akta po drugoj.
Da bi budžeti bili uporedivi, oni moraju biti predlagani i menjani u potpuno istoj formi. Ovako, čini mi se da neko pokušava da kroz promenu forme izbegne prikazivanje suštine, a to je da je rast deficita veći od prikazanog u predlogu i da je namena ovog deficita više nego sporna. Predloženo povećanje deficita nije urađeno u skladu sa članom 4. stav 1. Zakona o budžetskom sistemu, koji govori da je budžetski cilj u pripremi i izvršenju budžeta makroekonomska stabilnost, održivi i stabilni ekonomski razvoj i smanjenje, naglasiću, finansijskog rizika Republike Srbije.
Šta su bili suštinski razlozi kojima se ova vlada rukovodila prilikom formulisanja rebalansa? U tekstu predloga rebalansa koji nam je dostavljen Vlada je pokušala da nam prikaže da se radi o značajnim povećanjima prihoda i da je to suštinski razlog. Naime, država stvarno ima novi neplanirani prihod tj. primanje budžeta na osnovu uplate od strane Republičke radiodifuzne agencije u iznosu od 298 miliona dinara; to je nešto manje, da vam samo prevedem, od četiri miliona evra. To je uplata koja je registrovana u martu 2008. godine. Ističem da je ova uplata, manje od četiri miliona evra, jedino eksplicitno pomenuto primanje budžeta. Drugih primanja nema, osim što Vlada u rebalansu iznosi pretpostavku da će prihodi od poreza i carina biti povećani.
U predlogu rebalansa stoji da primanja budžeta treba da dostignu nivo od 650 milijardi dinara, dok će izdaci budžeta i nabavka finansijske imovine dostići nivo od 695,5 milijardi dinara, što će imati za finansijski rezultat minus od 45,7 milijardi dinara. Još u toku predizborne kampanje, a naročito tokom kreiranja postizborne koalicije, mnogi od rashoda koji sada dolaze na naplatu su već kreirani.
Upozoravali smo gde će nas dovesti ta "socijalna odgovornost" zasnovana na praznim rečima i deficitu. Umesto da se neplanirani prihod budžeta iskoristi da se smanji planirani deficit, predlogom rebalansa mi pravimo još veći deficit.
Ponoviću još jednom, posle reči gospodina Cvetkovića izgovorenih juče na ovoj konferenciji, Vlada troši da bi očuvala strukturu vladajuće koalicije, a cenu opstanka ove vlade snosiće, kao i uvek, pod jedan, privreda i, pod dva, građani Republike Srbije. Ovakvim predlogom rebalansa budžeta se krše i principi efikasnosti i ekonomičnosti, koji su zakonska obaveza u budžetskom sistemu finansiranja. To je član 4. stav 3. Zakona o budžetskom sistemu, koji kaže da država ne treba da nameće veće troškove od onih koji su neophodni za ostvarenje ciljeva ekonomske politike usvojenih za tekuću godinu.
Da zaključim, po meni, problem ovog predloga rebalansa budžeta, na koji moramo da reagujemo i da se zbog toga ne složimo sa njegovim usvajanjem, jeste motiv zbog kojeg je predložen. Demokratska stranka Srbije se nikada neće složiti sa predlogom budžeta ili njegovog rebalansa koji predviđa povećanje javne potrošnje, povećanje deficita i dalje zaduživanje države na račun privrede i građana Srbije, a u cilju ispunjenja nerealnih predizbornih obećanja.
Kao što sam i spomenuo, umesto da smanjuje finansijski rizik, Vlada ga povećava, a ilustracija za to jeste način na koji se planira finansiranje deficita, odnosno negativnog finansijskog rezultata. Planirani deficit je 23 milijarde dinara, znači, da vam prevedem, oko 300 miliona evra, a finansijski rezultat je negativan, više od 45 milijardi dinara ili preko 500 miliona evra. Dostavljeno obrazloženje njegovog pokrića je... Da se ne uvredi gospođa ministar, koju izuzetno cenim i za koju nisam potpuno siguran da podržava ovaj rebalans, sama je rekla da je ovo kompromis, samo objašnjenje je više nego tanko. Navodi se da će se deficit pokriti, citiraću, "iz prihoda od privatizacije, kredita, donacija i finansijskom imovinom budžeta i", vrlo čudno, slušajte sada, "emisijom državnih hartija od vrednosti". Ovaj segment me posebno zanima, gospođo ministre, voleo bih da kasnije čujem obrazloženje. Pošto mi je vreme kratko, po načelu, ja ću ovde prekinuti, pa ću nastaviti kasnije po Poslovniku. Zahvaljujem se.

Narodni poslanik Jovan Palalić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1. Poslanička grupa DSS ima na raspolaganju još šest minuta i 30 sekundi.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 226. želim ponovo da postavim pitanje kada će Narodna skupština raspravljati o Predlogu rezolucije koji je podnelo 108 narodnih poslanika, o rezoluciji o Kosovu i Metohiji.
Vi ste na osnovu izlaganja mog uvaženog kolege Slobodana Samardžića rekli da takav predlog rezolucije ne postoji u skupštinskoj proceduri. On postoji od juna meseca; od juna meseca 108 narodnih poslanika insistira, uz obećanje predsednika Narodne skupštine da će se rezolucija naći na dnevnom redu, da konačno o tome ovde raspravljamo.
Mi ponovo ističemo, ne Vlada, nego pojedini ministri i predstavnici drugog dela izvršne vlasti, konkretno predsednik Republike, vode pregovore o prihvatanju misije Euleks. Nijedna zvanična institucija u kojoj se utvrđuje politika koju vodi ova država, pa ni sama Vlada Republike Srbije, a pogotovo Narodna skupština, nije se izjasnila o tome kakav je stav države Srbije prema ovoj misiji čiji je cilj sprovođenje plana Martija Ahtisarija i, faktički, stvaranje države Kosovo na prostoru Republike Srbije.
Znači, ima li išta preče od toga da najviši državni organ Republike Srbije, Narodna skupština, konačno o tome zauzme stav? Mi imamo jalove pregovore čiji je cilj izbegavanje da se usaglasi tekst rezolucije, imamo izjave najviših predstavnika pojedinih delova izvršne vlasti, a ne samu odluku Vlade ili Narodne skupštine o tome da je to politika ove države. Nikada se nije desilo, od kada su počeli pregovori 2005. godine o Kosovu i Metohiji, da Narodna skupština o najkrupnijim državnim pitanjima nije zauzimala stav.
Molim vas da uzmete u obzir i da cenite činjenicu da je 108 narodnih poslanika podržalo predlog jedne politike koju država Srbija treba da vodi kada je pitanju Kosovo i Metohija, konkretno misija Euleks, i da takav predlog izađe pred narodne poslanike, ili da, uz svoja ovlašćenja, ukažete Vladi Republike Srbije da izađe sa svojim predlogom pa da mi ovde konačno o tome razgovaramo. Najgore je da svi o tome ćutimo, da Srbija o tome ćuti, da nadležne institucije o tome ćute, a imamo, na kraju, činjenicu da se neko usaglasio sa prihvatanjem misije Euleks a da se o tome ni na koji način Srbija nije izjašnjavala nego će naknadno to da prihvati. Molim vas, gospođo predsedavajuća, da predlog rezolucije koji je podnelo 108 narodnih poslanika iznesete pred Narodnu skupštinu, ili da Vlada Republike Srbije dođe ovde sa svojim predlogom, i da konačno zauzmemo stav šta je politika Republike Srbije prema misiji Euleks. O tome nemamo nikakav stav, osim izjave predsednika Republike i izjave predsednika Vlade. Hvala.

Narodni poslaniče, na osnovu uvida u stenogram i odgovor koji sam dala narodnom poslaniku Slobodanu Samardžiću na njegov zahtev za obaveštenje, a pogotovo konsultovanjem članova Poslovnika Narodne skupštine o proceduri stavljanja na dnevni red, ponavljam vam odgovor - pri sastavljanju dnevnog reda sednice koja je u toku nije bilo zahteva za hitni postupak i stavljanje na dnevni red dokumenta o kojem govorite.
Kada je Skupština glasala o tome da li će ili ne da bude hitnog postupka za rezoluciju koju ste predložili sa kolegama poslanicima Skupština se usprotivila hitnosti postupka.
Da bi moglo, po članu 90, da se glasa o tome koji dokumenti će biti na dnevnom redu, koji akti, ni predsednik Skupštine ni bilo ko od nas potpredsednika ne može da iznosi taj dokument, predlog pred Skupštinu, nego ovlašćeni predlagač mora da podnese zahtev za hitni postupak da bi se Skupština o tome izjašnjavala, kao i o tome da li će nekakav predlog ovlašćenih predlagača biti na dnevnom redu ili ne. Predsednica Narodne skupštine samo predlaže dnevni red a Narodna skupština odlučuje o dnevnom redu.
Želi da govori o povredi Poslovnika i ima reč narodni poslanik Dragan Šormaz. Dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Naravno, javljam se na osnovu članova 225. i 226. Imam jedno pitanje za predsednika Republike i za zamenika predsednika Vlade gospodina Ivicu Dačića, a u neku ruku će to biti i obaveštenje koje može koristiti nekim poslanicima u daljem radu. Nadam se da će, u skladu sa ovim poslovnikom, odgovoriti na to moje pitanje. Potrebno je da obojica odgovore.
Naime, nije to tako davno bilo, ne pamtim, nije mi bitan datum, ali, recimo, pre jedno sedam dana Demokratska stranka i Socijalistička partija Srbije su potpisale koalicioni sporazum za naredne parlamentarne izbore koji su nazvali Deklaracijom o pomirenju. Tu sada treba da vide gde će sebe naći SPO, G17 plus, Liga socijaldemokrata Vojvodine. Naravno da će se ovo što sam rekao demantovati javno, ali kada budu raspisani izbori videćete da će ići jedna udružena levica - Za evropsku Srbiju ili tako nešto, znači, DS i SPS će biti na istoj listi. Dobro je da to znaju i članovi Demokratske stranke i njihovi birači.
Ali, ono što je moje pitanje, na osnovu onoga što se dešavalo tog dana, jeste da je predsednik Republike... Mene ne interesuje ime i prezime predsednika Republike, nego me interesuje institucija predsednika Republike i želim kao narodni poslanik da institucija predsednika Republike bude zaštićena u svakom trenutku.
Želim da pitam Borisa Tadića ko ga je tako teško obmanuo da kaže posle potpisivanja tog koalicionog sporazuma, zvanog deklaracija, da će dinar tog istog trenutka početi da raste? Sad je evro 85, tog dana je bio 80 ili 81 dinar. Da li će početi predsednik Republike da sluša stručnjake, ljude koji znaju o čemu govore ili će i dalje slušati svoj marketinški tim i bacati Srbiju u sve veće i veće probleme? Marketinški tim zna da ga napravi prihvatljivim i lepim za građane Srbije, ali ne zna da vodi ekonomsku politiku zemlje.
Ponavljam, danas je 85, a Boris Tadić je rekao da će u danu kada on i Dačić potpišu sporazum dinar ojačati u odnosu na evro.
Znači, moje pitanje za njih dvojicu je – ko ih je obmanuo i koga slušaju i zašto narušavaju institucije, ozbiljnost institucija u ovoj zemlji? Hvala.

Molim da služba stenogram izlaganja narodnog poslanika uputi potpredsedniku Ivici Dačiću, i nikom drugom, zbog toga što narodni poslanik Dragan Šormaz ovo obaveštenje koje mu treba može da traži od organa i organizacija, a po članovima 225. i 226.
Molim vas da pažljivije konsultujete članove Poslovnika ako hoćete da, po prećutnom dogovoru, svi zajedno upotrebljavamo, a ne zloupotrebljavamo Poslovnik Narodne skupštine.
Reč povodom povrede Poslovnika želi narodni poslanik Nenad Popović i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Poštovana predsedavajuća, reklamiram član 225. i član 226. i tražim odgovor od gospođe ministra finansija zašto u trenutku svetske finansijske krize i činjenice da će dostupnost spoljnih izvora finansiranja biti sve manja Vlada odlučuje da stvori još veći deficit, a kao rešenje za finansiranje tog deficita predviđa uzimanje novih kredita? Nigde u predlogu ne stoji o kojim kreditima se radi, za koje namene i pod kojim uslovima.
Takođe, jasno je da svi znamo da se deficit ne može finansirati iz privatizacionih prihoda jer je privatizacija praktično zaustavljena, a finansijska kriza ukazuje na to da će zainteresovanih kupaca biti manje.
Samo da napomenem da su privatizacioni prihodi u ovoj godini bili 319 miliona evra, a sa najavljenim promenama u Uredbi o tendersko-aukcijskoj privatizaciji gde će kupci preduzeća dobiti određeni privatizacioni kredit, verovatno na pet-šest godina, ti prihodi će biti manji.
Donacije o kojima se govori kao o izvoru prihoda nemaju izglede da budu bilo kakav značajan izvor za pokrivanje manjka, a o emisiji državnih hartija od vrednosti kao izvoru za pokriće deficita u trenutku kada su se investitori povukli čak i u najrazvijenijim zemljama ne treba uopšte trošiti reči.
Zbog toga smatram da je svako povećanje deficita i zaduživanja države u ovom trenutku napad na finansijsku stabilnost zemlje i na perspektivu razvoja, jer nas to vodi u neizvesnu situaciju da preuzimamo obaveze, da finansiramo neke socijalne programe koji predstavljaju čist rast potrošnje, ogroman pritisak na inflaciju i dugoročno ne donose nikakav rast, a smanjuju poverenje investitora u finansijsku stabilnost u Srbiji.
U predlogu rebalansa planirani poreski prihodi se povećavaju za 102 milijarde dinara i to u najvećem delu od PDV-a kod uvoza robe, što znači da ova vlada budžetskim projekcijama u rebalansu ohrabruje uvoz i samo povećava sumnju da i dalje postoji tzv. uvoznički lobi.
Vlada PDV od uvoza smatra prihodom, sigurnim prihodom, i ništa ne čini da on bude što manji; naprotiv, predviđa da će prihodi po osnovu PDV-a iz uvoza porasti za 17,1 milijardu dinara, predviđa da će porasti za 200 miliona evra.
Takvom politikom smo došli do toga da iz godine u godinu imamo opadanje pokrivenosti izvoza uvozom i ona je sada manja od 47%, a iznos spoljnotrgovinskog deficita je na rekordnom nivou i predviđa se da će do kraja godine biti oko 8,5 miliona evra. Zahvaljujem.