Dame i gospodo narodni poslanici, loše stanje u srpskoj ekonomiji posledica je, po meni, pre svega ekonomske destrukcije koja se sprovodi već godinama unazad u srpskoj privredi, a zatim, loše političke klime koje smo svesni od 2000. naovamo, koja podrazumeva česte izbore, nestabilnost vlada i nerealne zahteve malih stranaka.
Kao posledicu poslednjih republičkih izbora i nove skupštinske većine imamo i ovaj rebalans budžeta koji je pred nama, rebalans budžeta za 2008. godinu.
Očigledno je već na prvi pogled da, što se tiče ovog rebalansa budžeta, nema promene u ekonomskoj...
(Predsednik: Molim gospodina Jojića i gospodina Sulejmana, kao i ostale poslanike koji onemogućavaju da čujemo govornika, da to ne čine.)
Hvala. Dakle, da nema promene u fiskalnoj i ekonomskoj politici, to je očigledno u ovom rebalansu budžeta, kao i da se istrajava na prekomerno visokoj javnoj i ličnoj potrošnji. U ovom predlogu rebalansa potrošnja je uvećana za nekih 11 milijardi dinara. Što se tiče tražnje, ona se i dalje, nažalost, u srpskoj ekonomiji podstiče zaduživanjem građana, preduzeća i države, a budžet se i dalje puni pre svega porezima iz potrošnje, jer proizvodnje skoro da i nema.
Kao posledicu ovakvog koncepta budžeta imaćemo, bez sumnje, dalju apresijaciju dinara, a to je ono što smo godinama unazad već imali, da se monetarnom politikom pokušava da se obori inflacija.
Imaćemo uvećanje nelikvidnosti privrede; to je, isto tako, jedna od stvari koja nas očekuje i koja će izazvati pad privredne aktivnosti, ali i uvećanje platnog deficita, jer sve to podrazumeva usporavanje izvoza i uvećanje uvoza, dakle, dalju nekonkurentnost srpske privrede.
Nažalost, umesto da država steže kaiš, kaiš će i ovog puta stezati građani i privreda Srbije. Umesto da rad bude barijera siromaštvu, imaćemo situaciju da ovakvom raspodelom oni koji pune budžet žive lošije, a oni koji žive od budžeta, pre svega državna administracija, žive ipak bolje od njih.
U raspravi o amandmanima poslanička grupa "Napred, Srbijo" Tomislava Nikolića ima predloženih dvadesetak amandmana i biće prilike da krenemo u detalje i da predložimo one promene koje su, po nama, bitne.
Sada je, čini mi se, najvažnije da se kaže par reči o ekonomskoj politici, o makroekonomskoj politici Vlade. Moja je želja da se, pre svega, osvrnem na spoljnotrgovinski i platni deficit. Govorile su moje kolege pre toga donekle o tome, ali hteo bih da iznesem samo još par podataka.
Imali smo u 2006. godini deficit u iznosu od 12% bruto domaćeg proizvoda, u 2007. godini 16,7% bruto domaćeg proizvoda i u 2008. godini 18,3%, bar prema projekcijama ovog rebalansa budžeta. Mada, po nekim informacijama kojima raspolažem, NBS je promenila obračun platnog deficita i verovatno je po prethodnom obračunu on i veći. Očigledno je to i na prvoj strani zakona o rebalansu budžeta, gde se uvećava PDV na uvoznu robu sa 205 milijardi na 222 milijarde, što znači da će biti više uvozne robe nego što je 2008. bilo planirano i u odnosu na onaj budžet koji smo usvojili pre nepunih godinu dana.
Znači, pitanje je održivosti platnog deficita. Mi smo ga do sada pokrivali što zaduživanjem države što zaduživanjem banaka i privrede, privatizacijom, koja očigledno posustaje. Evo, imamo najave ministra Dinkića da će se ići na lizing preduzeća, znači, priliv u budžet po osnovu privatizacije biće manji, kao i po osnovu stranih direktnih investicija, kojih ni do sada nije bilo u dovoljnom obimu već se najčešće radilo o privatizacionim prihodima.
U svakom slučaju, posledice svetske finansijske krize i na privredu Srbije biće uočljive, pre svega, kada je u pitanju devizni priliv. Bez obzira na velike devizne rezerve, mislim da ne možemo da budemo spokojni, daleko od toga. Ovakav platni deficit je neprihvatljiv.
Kada je u pitanju inflacija, nažalost, imamo situaciju da imamo i visok platni deficit i visoku inflaciju koja se projektuje na nekih 9,5%, što je približno dvostrukoj inflaciji.
To je najbolji pokazatelj da smo prethodnih godinu dana imali jako lošu fiskalnu politiku, fiskalnu politiku koja je dozvolila da plate u javnom sektoru rastu iznad produktivnosti i koja je glavni krivac što danas imamo situaciju da imamo uvećani platni deficit i uvećanu inflaciju.
Nema, nažalost, kod nas ponude, tražnja se preliva u inflaciju i platni deficit. Očigledno je da se u prethodnim godinama nije vodilo računa o srpskoj privredi. Očigledno je da se namerava da se sa takvom politikom nastavi i u narednom periodu i da je to politika ove vlade.
Jedini pozitivni pokazatelj, kako ga tumači Vlada, to je privredni rast od 7%. To je u situaciji kada Evropa očekuje recesiju jako dobar podatak. Ono što je loše jeste to što u strukturi privrednog rasta na industriju otpada samo nekih 20%. Najveći deo privrednog rasta stiže od usluga i to, pre svega, od finansijskih, znači, od daljeg zaduživanja naših građana, od dugova; zatim, rast kada su u pitanju usluge trgovine i saobraćaja i, pre svega, one usluge koje prate uvoz robe u Srbiju.
Rekao bih još jedan podatak, čini mi se da moje kolege na to nisu obratile pažnju – da je, recimo, odnos poreza na dodatnu vrednost na robu i usluge koje se ostvaruju u zemlji i onog koji dolazi od uvoza dva i po puta u korist uvoznog poreza na dodatnu vrednost, da je on ovim rebalansom budžeta uvećan sa 205 milijardi na 222, što je ozbiljno uvećanje, a da je porez na dodatnu vrednost u zemlji opao sa 99, koliko je bilo projektovano prethodnim budžetom, na 88, a to ukazuje ili na pad privredne aktivnosti u zemlji ili na lošiju naplatu, a to je, u svakom slučaju, problem za gospođu ministarku.
Na kraju, rekao bih da je, bez sumnje, stanje u srpskoj ekonomiji jako loše. Građani su jako nezadovoljni. Oseća se apatija i besperspektivnost u Srbiji i to oseća većina građana Srbije. Ovakav budžet, ovakva ekonomska politika je neprihvatljiva za Srpsku naprednu stranku. Jedino što je u rebalansu dobro je što će trajati samo dva meseca. Ostaje nam nada da će sa budžetom za 2009. situacija biti znatno povoljnija, u smislu da privreda i građani budu u prvom planu, a ne država i državna administracija. Hvala. (Poslanici SRS su sve vreme dok je govorio narodni poslanik Zoran Antić lupali o klupe.)