Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević. Poslaničkoj grupi DSS na raspolaganju je šest minuta i 30 sekundi.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo poslanici, na dnevnom redu je rebalans budžeta i kao što je, po prirodi stvari, jedna od najvažnijih tema budžet Republike Srbije, i rebalans budžeta bi trebalo da bude jedna od najvažnijih tema.
Kada se taj rebalans budžeta pravi i šta je uslov da rebalans budžeta bude na dnevnom redu? Obično se to dešava onda kada se ne isplanira dovoljno dobro struktura prihoda budžeta, odnosno kada dođe do neplaniranih rashoda.
Ovog puta razlog za donošenje rebalansa budžeta je bilo to što treba da se pokriju predizborna obećanja koalicije koja trenutno sačinjava Vladu, odnosno da se pokriju dodatni troškovi formiranja ove vlade. Između ostalog, dodatni trošak formiranja ove vlade jeste i najavljeno povećanje penzija, koje će ove godine biti desetak posto, i najavljeno dalje povećanje u narednoj godini, što će prouzrokovati u ovom budžetu dodatni deficit od, kaže gospođa ministarka, samo pet milijardi dinara.
U rebalansu budžeta predviđen je ukupni deficit od 45 milijardi dinara. Prevedeno u brojke, one opipljivije, to je više od pola milijarde evra. Dakle, 45 milijardi dinara će nam biti manjak u državnoj kasi, manjak sredstava koja prihodujemo u odnosu na ono što ćemo da potrošimo, od ukupno 650 milijardi. Znači, nekih 7% od prihodovanih sredstava će biti manjak u kasi.
U rebalansu je zapisan predlog da se taj manjak pokrije dodatnim zaduživanjem, povećanjem prihoda, a to povećanje prihoda će doći od povećanih taksi, što znači novi namet, pa presipamo iz šupljeg u prazno, povećavamo poreze i takse da bi prihodi bili veći, a onda te, navodno veće, prihode ponovo prelivamo u javnu potrošnju.
Dodatno zaduživanje je takođe model koji treba da obezbedi pokrivanje deficita. Čuli smo takođe od gospođe ministarke, u njenom uvodnom ekspozeu, da će struktura duga, odnosno visina duga Republike Srbije prema stranim kreditorima biti 2010. godine oko 20 milijardi evra, 2011. će to narasti na 24 milijarde, a 2012. godine naš dug prema inostranstvu će biti oko 30 milijardi evra, ako se dobro sećam onoga što ste vi rekli.
Malopre sam napomenuo, i to je izgleda očigledna činjenica, da dinar pada, a razlog za pad vrednosti dinara je, prema guverneru Jelašiću, a ja njemu verujem, povlačenje stranih investitora. Recite mi, na koji način mislite da pokrijete deficit u budžetu koji je ove godine ovoliki, a sledeće godine će verovatno biti i veći, ako se strani investitori povlače, ako nam rate za kredite, odnosno obaveze po kreditima svake godine rastu, a pri tom raste i javna potrošnja? To je nemoguće.
Mi stalno uvećavamo one rashodne strane, a prihodne strane ili tapkaju u mestu ili se smanjuju. Pokrićemo tako što ćemo povećati akcize na benzin, na cigarete, kafu ili na druga dobra, što samo govori o tome da ova vlada nema viziju kako da poboljša ili poveća investicije u Srbiji, kako da dodatno uposli privredu, da privreda stvori višak vrednosti, pa tek onda da pričamo o tome koliko možemo da potrošimo.
Mislim da na ovaj način nećemo nigde da stignemo i da ovoliki troškovi u budžetu mogu samo da kumuju tome da narednih godina bude još teže stanje i još veći deficit u budžetu i da to privreda Srbije ne može da pokrije.
Imate paradoksalnu situaciju da je prosečna zarada u vanprivredi mnogo veća nego u privredi. Imate 1,5 miliona penzionera, sa dodatnom tendencijom rasta, što znači dodatno opterećenje za budžet. Imate pad zaposlenosti u privredi koja puni budžet, a imate povećanje zaposlenih u vanprivredi, odnosno u javnoj administraciji.
Evo, na primeru Vlade i državnih institucija to se vidi u strukturi rebalansa; broj zaposlenih koje finansira država povećan je, samo u rebalansu, za ova tri meseca od kada postoji Vlada, za 300 ljudi. Ova vlada je zaposlila, i to je dobra stvar, 300 ljudi, ali gde? U državnoj administraciji. Time je dodatno opteretila poreske obveznike. Ako se nastavi ovim tempom, ne daj bože, i Vlada traje četiri godine, imamo šanse da dobijemo otprilike 4.000 novozaposlenih ljudi, ali će to biti veoma loše za Srbiju, jer će ti zaposleni biti samo teret za državu i poreske obveznike, odnosno privredu.
Navešću vam jedan ilustrativan primer. Gospođa ministarka je rekla da je Vlada puno učinila i da radi na smanjenju nezaposlenosti. Na osnovu primera mog grada Niša, koji slovi za jedan od gradova koji imaju najveću stopu nezaposlenosti, mogu da kažem da se na tom polju ne čini ništa. Recimo, od sedmog meseca prošle godine na čelo Nacionalne službe za zapošljavanje, za čije funkcionisanje se izdvajaju enormna sredstva, pa i u rebalansu se predlaže povećanje tih sredstava za mere aktivnog zapošljavanja...
(Predsedavajuća: Sedam minuta.)
... završavam, samo još dve rečenice. Kako se to sprovodi u praksi? Za samo godinu dana, od kada je novi čovek došao na mesto direktora Nacionalne službe za zapošljavanje u Nišu, koja je do sada imala oko 100 zaposlenih, zaposlio je novih 30 ljudi, i to možete da pretpostavite odakle - iz svoje matične stranke.
E, tako ova vlada predlaže da donesemo rebalans budžeta ...
(Predsedavajuća: Sedam minuta i 30 sekundi.)
... koji će podržati zapošljavanje u javnoj administraciji, dodatne troškove i dodatno opterećenje za privredu.
Mi iz DSS-a ne možemo da budemo toliko neodgovorni i da podržimo ovakav rebalans budžeta, jer bi to bilo neodgovorno po državu. Ova vlada nije socijalno odgovorna, ona je potpuno neodgovorna, ako pogledamo kakav rebalans predlaže i šta nas očekuje narednih godina.

Reč ima narodni poslanik Nenad Popović. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo, želim da, po članu 225. i članu 226, postavim gospođi ministru pitanje zašto imamo linearno povećanje penzija, jer će na taj način dodatna primanja penzionera sa najvećim penzijama biti veća od ukupne penzije koju dobijaju oni sa najmanjim penzijama? Na primer, čovek koji ima 90.000 dinara imaće 99.000, a oni sa 8.000 penzije (nažalost, takvi penzioneri postoje) imaće manje od 9.000 dinara.
Danas u budžetu imamo izdvajanje od 2,17 milijardi dinara ili 27 miliona evra, samo u 2008. godini, za ovaj biznis za "Fijatom". Danas se cela automobilska industrija sveta zabrinula za rezultate za ovu i naredne godine zbog delovanja finansijske krize, a Vlada Republike Srbije je odlučila da u ovom trenutku napravi najveću državnu investiciju i to baš u autoindustriji. U narednom periodu je najavljeno ulaganje, u 2008. i 2009. godini, oko 250 miliona evra prihoda od poreskih obveznika iz Srbije u zajedničko preduzeće, a naše vlasništvo će biti 33%.
Ova vlada je preuzela ulogu najvećeg preduzetnika u Srbiji, a to ne može opravdati. Do sada smo preduzimali sve da se okonča proces privatizacije, a sada idemo potpuno suprotno. Kako je krenulo, umesto Agencije za privatizaciju, nama će uskoro trebati agencija za upravljanje državnim preduzećima.
Čitava vlada i parlament su imali posla, a cela javnost Srbije je dignuta na noge što se tiče ovog ugovora sa "Fijatom". Svi smo čuli izjave premijera i ministara - ulaganje "Fijata" od 700 miliona evra. Moram da kažem, pročitao sam ugovor, nema ulaganja od 700 miliona evra od strane "Fijata"; postoji jedna jedina obaveza u ugovoru "Fijata", a to je 200 miliona evra i to za opremu.
Samo da se zna, nismo mi protiv "Fijata". Štaviše, "Fijat" je dobrodošao i ne treba da uloži 700 miliona, "Fijat" je dobrodošao i sa sedam miliona, ali "Fijat" treba, kao i sve druge kompanije, ili, pod jedan, da privatizuje neku našu firmu ili, pod dva, da radi grinfild investiciju, kao što radi svuda u svetu i kao što rade sve svetske kompanije.
Moram samo da dodam, mi kao država učestvujemo u ovom najrizičnijem poslu do danas. Budžet nije nečija privatna stvar ili ove vlade, pa da se tako paušalno njime raspolaže.
Na taj način, mi rizikujemo sa ovim velikim ulaganjima sa privatnim kompanijama. Kažem, oni su dobrodošli, ali kao "Telenor", kao "U.S. Steel", kao "Ball packaging", kao sve druge kompanije - izvolite, grinfild ili privatizacija.
Još jednom želim da kažem, siguran sam da je ovaj rebalans budžeta zaista stvar kompromisa i siguran sam, to je moje privatno mišljenje, da i ministar finansija deli makar neki procenat ovih mojih razmišljanja o budžetu.

Reč ima narodna poslanica Elena Božić-Talijan. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1. Posle nje narodna poslanica Judita Popović, pa narodni poslanik Slobodan Maraš.

Članovi 225. i 226. Dame i gospodo narodni poslanici, imam pitanje za nadležne organe i želim da skrenem pažnju na veoma važnu temu, a odnosi se na činjenicu da postaje sve očiglednije da su tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević i Tužilaštvo za ratne zločine siva zona u pravosuđu, van svakog sistema vlasti.
Povod za ovo pitanje je ozbiljna zabrinutost za krajnje efekte istrage tužilaštva o nestancima Srba sa Kosova i Metohije, njihovom transportu u Albaniju i trgovini njihovim organima, što je Karla del Ponte obelodanila u svojoj knjizi. Juče je Vukčević sa svojim saradnicima bio u poseti Albaniji upravo zbog ove istrage. Dakle, veoma je značajno kakvi će biti rezultati i efekti ove istrage.
Pitanje je zašto se Vlada Republike Srbije nije prvo izjasnila o ovom pitanju, zašto nije zatražila zvanično objašnjenje od nadležnih organa u Albaniji, zašto Ministarstvo inostranih poslova, kao resor nadležan i ovlašćen da korespondira sa inostranim zvaničnicima, nije prvo obavilo razgovor sa predstavnicima nadležnih organa u Albaniji? Taj redosled koraka bi odavao utisak jedne ozbiljne države.
Međutim, ovde tužilac za ratne zločine, koji je, po svemu sudeći, odgovoran samo CIA, sam ostvaruje svoje međunarodne kontakte i samo odlazi u Albaniju na sastanak koji organizuju ambasada SAD u Beogradu i ambasada SAD u Tirani. Pri tom, sam Vukčević izjavljuje: "Po mojoj proceni, radi se o međunarodnom organizovanom kriminalu". Ovo je vrlo opasna izjava. Vukčević, iako je istraga tek započela, zaključuje da nije u pitanju ratni zločin nego organizovani kriminal. Dakle, zašto je onda on išao u Albaniju, zašto nije reagovao specijalni tužilac za organizovani kriminal?
Ili je možda Vukčevićeva uloga da pitanje ovog zločina gurne pod tepih i prebaci na teren organizovanog kriminala?
Kako je moguće da su tužilac Vukčević i njegovo tužilaštvo van odgovornosti Republičkom javnom tužiocu, da su zakonski van svih organa kontrole, posebno ako imamo u vidu da su Vukčević i njegovo tužilaštvo američki politički eksponenti, a ne pravosudni. Setimo se samo njegovih otvorenih političkih izjava.
Tužilaštvo za ratne zločine je očigledno ideološki i politički organ i oličenje tribunalizacije pravosuđa u Srbiji. Ova sintagma "tribunalizovano pravosuđe" odnosi se na najštetnije pojave i na rđave manire u oblasti sudskog postupanja, na politički karakter i opasne presedane u praksi međunarodnih sudova, koje je postavio Haški tribunal, a upravo je Vukčević glavni realizator tribunalizacije pravosuđa u Srbiji.

Molim službu da stenogram izlaganja narodne poslanice prosledi gospodinu Vukčeviću.
Reč ima narodna poslanica Judita Popović.

Gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo poslanici i poslanice, postavila bih pitanje, u smislu članova 225. i 226. Poslovnika, prisutnoj ministarki, kao i članovima Vlade, i to u pogledu određenih činjenica koje su morale biti poznate ovlašćenom predlagaču ovog zakona o rebalansu budžeta.
Naime, Predlog zakona je predat Skupštini 8. oktobra 2008. godine, pa se postavlja pitanje da li je u to vreme ovlašćeni predlagač imao saznanja o tome da dinar ubrzano slabi u odnosu na evro? Da li je ovlašćeni predlagač imao saznanja o tome da je u svetu recesija, dakle, da postoji jedna ozbiljna ekonomska kriza? Da li je ovlašćeni predlagač imao saznanja o tome da se pojavljuju velika poskupljenja u javnom sektoru, a pre svega poskupljenje gasa od 60%? Ukoliko je ovlašćeni predlagač imao saznanja o tome ili je mogao da ima saznanja, u tom slučaju očigledno je da ovaj rebalans budžeta nije planiran u skladu sa svim tim relevantnim činjenicama.
Moje drugo pitanje odnosi se na činjenicu da mi do sada nismo imali neke validne pokazatelje i validnu kontrolu o tome kako se ovaj budžet planira, da li se koriste svi zakoni ekonomske logike ili se isključivo sve to bazira na politici.
Koliko smo čuli, politika je osnovni uzrok zašto je ovaj rebalans ovako predložen na usvajanje ovoj skupštini. Bez obzira na to što se spominje kompromis, sam predlog zakona ukazuje da je taj kompromis učinjen više u korist politike nego ekonomske logike. Nama je potreban jedan nezavisni državni revizor, potreban nam je neko ko može da kontroliše i da zaustavi tu nekontrolisanu javnu potrošnju koja se predlaže i ovim rebalansom budžeta.
Nažalost, teško je prihvatiti činjenicu da je Srbija prilično osiromašena zemlja, da su njeni građani prilično siromašni, pa se iz tog razloga ne konstatuje ta realna činjenica, već se besomučno troši. Znate, u pravu postoji jedna institucija koja ukazuje na to da ako neko preterano troši taj je rasipnik, a ako je rasipnik to je porok, i potrebno je da mu se ograniči poslovna sposobnost. Prema tome, ukoliko i država preterano troši, to bi trebalo i na državu da se odnosi, pre svega, jer posledice tog rasipništva trpe svi građani. Normalno, LDP neće glasati za ovaj predlog zakona iz svih ovih razloga koje smo naveli, a mi ćemo isticati još i druge razloge.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, javio sam se u skladu sa čl. 225. i 226, s obzirom na to da mojoj poslaničkoj grupi nije više ostalo vremena.
Koleginica Nataša Mićić i gospodin Popović malopre govorili su o penzijama, odnosno o tome da će oni penzioneri koji imaju penzije 90.000 dobiti 9.000, a oni koji imaju penziju 9.000 dobiće 900 dinara. Mislimo da je to veoma velika nepravda. Ministarka se, naravno, opet smeška.
Moram vas da pitam da li je tačno da je državni sekretar u okviru Ministarstva finansija iz PUPS-a? Da li imate jednog takvog državnog sekretara? Interesuje me, pogotovo što onaj ko najviše priča o penzijama ovde zaboravlja da je jedno vreme bio direktor penzionog zavoda. Zaboravljamo u koje vreme je uništen penzioni fond. To moram da kažem pre svega zbog građana Vojvodine koji su imali takav penzioni fond da su mogli kao Holandija, verovatno, da imaju rezerve za 30 godina. Međutim, 1992. godine jedan gospodin po imenu Radoman Božović uništio je penzioni fond Vojvodine, utopio ga u jednu rupu bez dna, tačnije penzioni fond Srbije. Od tada penzioneri u Vojvodini imaju strahovite probleme.
Takođe, moram to da kažem i iz ličnih razloga; cela moja porodica, maltene, svi koji su stariji od mene su penzioneri. Zaista smo zainteresovani da se položaj penzionera popravi, ali na ovakav način, da vi izdvojite u rebalansu budžeta 150 miliona evra, faktički četvorogodišnju proviziju koju "Jugorosgas" uzima, i da to predstavljate kao neki veliki napredak, smatramo da to zaista nije korektno. Takođe, deset puta manje ste izdvojili za penzije nego za skijališta Srbije, odnosno za Dinkićevo ministarstvo. Potpuno je neverovatno da ministri iz jedne partije dobijaju neverovatna povećanja u ovom rebalansu budžeta, a da, s druge strane, pokušavate da se prikažete kao socijalno odgovorna Vlada.
Ponavljam, dižete penzije za 10%; svi mi u ovoj skupštinskoj sali voleli bismo da te penzije, ne računajući procente, budu adekvatne i da ljudi koji su u penziji mogu da organizuju svoj život na najbolji mogući način, ali na ovakav način zaista je sve obesmišljeno. To pričamo već mesec dana, da ovo povećanje neće ništa doneti, da su oni već izgubili.
Voleli bismo da ovde vidimo ministra. Ono što je kolega iz DSS-a malopre odlično primetio, to je izjava guvernera Jelašića da se strani investitori povlače iz ove zemlje.
Ne znam kako vi mislite... Jako mi je drago što će MMF, ako sklopite aranžman, ovde imati savetodavnu ulogu i zaista me žestoko interesuje kakav će biti ovaj sledeći budžet koji nas čeka, za 2009. godinu. Definitivno ovako ne može.