Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarko, prilikom kreiranja rebalansa budžeta, Vlada Republike Srbije pokazala je posebnu odgovornost za socijalno ugrožene, odnosno za socijalno osetljive grupe.
Posebno ću se osvrnuti, upravo, na ovaj član 3, poziciju pod rednim brojem 4, na šestoj strani, gde je preko Ministarstva za rad i socijalnu politiku izdvojeno 10 miliona evra, odnosno 830 miliona dinara za stambeno zbrinjavanje izbeglih i prognanih lica, za izgradnju 400 stanova za izbegla i prognana lica, odnosno za bivše izbeglice, pošto su mnogi od njih već dobili srpsko državljanstvo i žele da se integrišu u ovo društvo, kao i 100 stanova za druge socijalno ugrožene grupe.
Ova pozicija rebalansa omogućava trajno rešavanje izbegličkih problema za ove porodice. Naravno, Srbija je i do sada izdvajala značajna sredstva za izbegla i prognana lica, za kolektivne centre, za zdravstvenu zaštitu itd. Međutim, ovde se radi o trajnim rešenjima, jer krov nad glavom je ono što žele sve socijalno ugrožene kategorije, naročito ova posebno ugrožena kategorija – izbegla i prognana lica.
Novi zakon o socijalnom stanovanju, koji je ušao u skupštinsku proceduru, daće dodatni zamah u zbrinjavanju ove populacije. Ovakav pozitivan pristup Vlade prema izbeglicama, svakako, ima, odnosno treba da izazove pozitivan odnos kako nas u vladajućoj koaliciji, tako i opozicije, jer ko bi mogao da glasa protiv odredaba rebalansa budžeta koje daju krov nad glavom socijalno ugroženoj kategoriji lica.
Drugi pozitivan efekat koji donosi ova pozicija o rebalansu je i činjenica da se, po prvi put, daje šansa urbanim izbeglicama, znači, izbeglicama koje žive u gradovima, među kojima su mnogi intelektualci i fakultetski obrazovani ljudi, koji su ne svojom voljom morali da napuste svoj dom. Po prvi put se daje njima mogućnost da reše svoje stambeno pitanje.
Uz mere otkupa seoskih kuća za ljude koji žive na selu i koji žele da se bave poljoprivredom, ovo je kompletiranje mera u ovoj oblasti. Naravno, ove mere treba da prate i mere samozapošljavanja, zapošljavanja, pomoći u školovanju dece ovih lica i druge mere, da tako kažemo, pozitivne diskriminacije.
Na ovaj način, Vlada Srbije i država Srbija daje primer BiH, a posebno Hrvatskoj, u potrebi, ovo posebno želim da naglasim, pune primene Sarajevske deklaracije iz januara 2005. godine.
Da podsetimo, ova deklaracija je potpisana od strane vlada triju zemalja, BiH, Hrvatske i Republike Srbije i ona, u jednom delu, koji ću, dozvolićete mi, citirati, ''potvrđuje pravo izbeglica da se odluče između prava na siguran i dostojanstven povratak i pravo na lokalnu integraciju'', dakle, u zemlji izbeglištva, pa se obavezuju države na preduzimanje nužnih državnih i upravnih mera kako bi se omogućilo izbeglicama ostvarivanje njihovih pojedinačnih odluka, te da se pravedno reši izbegličko pitanje.
Izuzetno uspešna spoljna politika Vlade Srbije i predsednika Srbije stvara dovoljno garancija da će, kroz međunarodne institucije i uz bilateralne kontakte, biti primenjene sve odredbe Sarajevske deklaracije, pre svega, one koje se odnose na dostojanstven povratak izbeglica u Republiku Hrvatsku i pristup oduzetim pravima.
S druge strane, za lica koja su se odlučila za integraciju, ovaj rebalans je realna nada za rešavanje egzistencijalnih problema, znači, za dobijanje krova nad glavom.
Naravno da će naša koalicija podržati ovaj socijalno odgovoran rebalans i ove pozicije koje se odnose na zbrinjavanje socijalno ugroženih kategorija ovih lica. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još jedan u nizu amandmana koji Vlada nije prihvatila na Predlog izmena i dopuna Zakona o budžetu. Meni je interesantan jedan deo obrazloženja zašto Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Kaže – sredstvima kredita za koje će Republika Srbija izdati garanciju realizovaće se projekti čiji je cilj jačanje finansijskog sistema i održavanje makroekonomske stabilnosti, odnosno sveukupni razvoj Republike Srbije.
Činjenica je da vlada globalna finansijska kriza i ministarka je u svom uvodnom izlaganju rekla da je to trenutno najveća opasnost i za Republiku Srbiju. Finansijska kriza se primakla već na obale Srbije.
Videli ste šta se događa u Mađarskoj, kako je MMF morao da interveniše da bi spasao i Vladu Mađarske a i finansijski sistem u toj državi.
Znači, više ne pričamo da je kriza u Kanadi i SAD-u, ili ne znam gde, već je došla na obale Srbije.
Želim da postavim pitanje, šta radi Vlada Republike Srbije da spreči da posledice ove finansijske krize budu što manje? Ministarka je rekla da je Vlada poslednja linija odbrane. Mi želimo da znamo ko je u toj odbrani golman, ko je u half liniji, da ne bude na kraju, kada se pojave problemi, da imamo situaciju da se puca penal bez golmana.
Dobro vam je poznato da u našoj zemlji funkcionišu na tzv. A listingu Beogradske berze četiri banke. Imamo situaciju od pre nekoliko dana da je jedna od te četiri banke dobila rešenje kojim se skida sa Beogradske berze.
Podsetiću vas samo da je upravo ''Metals banka'', 22. avgusta 2008. godine, dobila rešenje izdato od Komisije za listing i kotaciju, kojom se stavlja na A listing, pravi market ove liste, da bi nepuna dva meseca nakon toga, znači, 28. oktobra, bila skinuta, na osnovu rešenja o privremenoj obustavi trgovanja akcijama izdavaoca iz ''Metals banke'' AD Novi Sad, iz razloga što izdavalac nije ispunjavao svoje obaveze u vezi s izveštavanjem i obaveštavanjem Berze u skladu sa zakonom, podzakonskim aktima, aktima Berze i ugovorom zaključenim sa Berzom.
Mene interesuje, s obzirom na to da je više banaka u Srbiji sigurno deponent kod ''Metals banke'', da li ćemo ovih dana imati takvu situaciju, bez namere da širimo paniku, kako su proglasili pre nekoliko dana kada smo podneli Predlog zakona o osiguranju depozita? Znači, bez širenja panike, da li ćemo već sutra pročitati u novinama da je neka od banaka koje egzistiraju u Republici Srbiji propala? Da li možemo da dobijemo tu informaciju, jer je to veoma bitno i za građane i, naravno, za privredu Srbije?
Danas sam imao priliku da pročitam, takođe, izjavu gospođe ministarke, koja je izjavila – situacija je pod kontrolom, pa podseća da Vlada i Narodna banka imaju plan da smanje negativno prelivanje svetske finansijske krize u Srbiju.
Prema njenim rečima, pripremljen je set zakona, odnosno mera, koje će biti primenjene ukoliko to bude potrebno.
Mislim da narodni poslanici, Narodna skupština, treba da dobiju još večeras od vas informaciju šta znači – ako bude potrebno, i koje će to biti mere, koji je to set zakona koji Narodna skupština treba da usvoji da bi se finansijska kriza što manje osetila u Srbiji?

Da li još neko želi reč povodom ovog amandmana? (Ne)
Na član 3, amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Vjerica Radeta i Zoran Babić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Gospođo potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, koleginica Vjerica Radeta je podnela amandman u ime Poslaničke grupe SRS-a. Zamislite čuda, što bi ovi Englezi rekli, koincidencije, da je njen amandman istovetan sa nekim ko se lažno predstavlja kao poslanik, s izvesnim građaninom iz Vrnjačke Banje, a zove se Zoran Babić.
Tek da vam kažem da je koleginica Radeta u Vrnjačkoj Banji. Uskoro treba da krene u selo Lipovar, jer se nalazi u kampanji srpskih radikala pred ponovljene lokalne izbore 9. novembra, a taj građanin Babić, takođe, živi u Vrnjačkoj Banji, ali se bavi prevarama, što zelenaštvom, što raznoraznim sumnjivim ugovorima, naravno, sve pod patronatom njegovog gurua Tomislava Nikolića i lokalnog tajkuna Predraga Mikića, zvanog ''Trgomen'', koji hoće, zato se i održavaju, ako niste znali, po slovu zakona, izbori u Vrnjačkoj Banji.
Dakle, taj Nikolićev prijatelj i kum, pošto ga je ovaj naknadno i venčao, ne ovaj Nikolića, jer je Nikolić odavno u tim pričama, i u nekim drugim, gleda me gospođa Kolundžija, ali to je stvarno informacija sa lica mesta, jer sam dva dana provela u Banji a i to znam već nekoliko meseci unazad, zbog činjenice da je želja Nikolića i njegovog kompanjona, lokalnog tajkuna Mikića, da ovaj postane gazda Vrnjačke Banje.
Zašto su tamo održani izbori, to ću nekako da povežem, ali zaista će biti, videćete, gospođo ministre, suvislo i s argumentima za ovu dužničku krizu u kojoj se Srbija nalazi.
Građani žive na zaista visokom stepenu zaduženosti – 450 evra, to su informacije koje sam dobila, odnosno saopštio ih je predsednik Udruženja banaka, Veroljub Dugalić, pre tri meseca. Dakle, prosečna zaduženost svakog građanina Srbije je 900 evra po glavi stanovnika, što znači da je danas, a daj Bože da ih bude sve više, svako dete u Srbiji koje se rodi zaduženo sa 1.000 evra, pa neka razmišlja kako će i kakva će mu sudbina u ovoj državi biti.
Dok su građani tako prezaduženi, dok jedva žive, u Vrnjačkoj Banji ljudi nemaju posla, tamo su najskandaloznije privatizacije izvršene, poput one ''Autoprevoza'' Vrnjačka banja, sećate se svi, a to zna i kolega Novaković, trenutno nije tu, pošto je bio predsednik Odbora za privatizaciju, i godinama smo se bavili tim problemom, za to vreme, nekima lepo ide.
Što bi naš narod rekao – ima se, može se.
Inače, to, takođe, dobro znate svi vi narodni poslanici, poznajete svaku tačku na mapi Srbije, planina Gledić, odnosno podnožje Gledića, Bajčetina, toliko pominjana u vezi s ovom Nikolićevom vilom od 600.000 evra, toliko je blizu Vrnjačke Banje da se ovaj samo spusti, i to radi redovno unazad nekoliko godina, niz onaj put od svoje vile koju je tajkunskim parama napravio, pa krene preko sela Čukojevac i Stubal i skrati put do Vrnjačke Banje, i lepo mu je, odnosno do Ratine, gde ga kompanjon čeka; sjaj, elegancija, vozni parkovi, ne samo za Mikića i njegovu ženu, nego i za Nikolića i za ostale članove porodice.
Sada to građani Vrnjačke Banje znaju. Pitaju se, a zašto mi imamo nekoliko meseci posle održanih parlamentarnih i lokalnih izbora ponovljene izbore, pa nama je izbora preko glave?! Zato što je 14. jula održana sednica, u onom poslednjem roku, u onom danu "D", kada je bila pat pozicija, ni tamo, ni ovamo, što bi se reklo. Evo, zbog čega.
Naime, kada se malo bolje sve to pogleda i napravi jedna razumna rekonstrukcija, jer su se na ovom republičkom nivou umešali Manter, Vordsvort, Tadić, MI6 agenti i tako dalje, koji su radili sistematski sa Nikolićem i Vučićem na ovom projektu, na lokalnom nivou je bio zadužen Mikić. On je rekao, hajde vi sad, lepo, srpski radikali, koji su to tada bili, a u stvari nikada i nisu, jer ih tamo preziru ovi Vojini radikali, građani, jer ne smeju da pomole glavu na ulicu, hajde vi sada, lepo, kažite rukovodstvu stranke, a to je ovaj Nikolić, koji, kao, ništa nije znao šta se radi, da naši potencijalni koalicioni partneri, tj. DSS i SPS, traže da se za 300% povećaju komunalne takse.
To je neprihvatljivo i to je nemoguće. Ne može da se opstane, da se živi. Kako će jadan Mikić da živi i da stiče još nekoliko miliona evra ako se takse povećaju za 300%?
Ali, to je sve bilo laž, znaju ljudi iz DSS-a i SPS-a, ne za obične građane, ne za ove o kojima je kolega malopre pričao, za građane bez krova nad glavom, za izbeglice koje hoće da prave sebi mesto stanovanja, nego baš za takve tajkune kao što su Mikić ''Trgomen'', Nikolić i ostala bratija, koja se ovih dana vitla po Vrnjačkoj Banji. Kako da se ljudi ne zamisle nad tom činjenicom, em država ovoliko prezadužena, 30 milijardi ukupnog duga je naša zaduženost.
Spoljnotrgovinski deficit je, evo, malopre me je podsetio kolega Milenković, iako je on profesor muzikolog, ali prati oblast ekonomije, kao svaki odgovoran poslanik, 13 milijardi dolara do kraja godine, dvocifrena cifra za stopu inflacije, ovoliko građani zaduženi, nema posla.
U Vrnjačkoj Banji, pazite, tendenciozno pričam o tome jer dolazim sa lica mesta i tretiram jedan problem, jer tamo će biti održani izbori za sedam dana, isto su ljudi zaduženi sa po 500 evra, odnosno 900 po glavi stanovnika.
Neko će da kaže da je prihod Banje 400 evra zato što je to razvijena i turistička opština, a, u stvari, tamo ljudi izuzetno teško žive.
Da nema ovih sada izbora, koje su indukovali tendenciozno Nikolić i ovaj tajkun Mikić, da je zaista primenjena ta taksa, ali samo za takve tajkune i za one koji hoće da grade i da prave, ovaj je, uzgred budi rečeno, započeo silne projekte na raznim lokacijama, da je to bilo za njih, a za građane – koliko mogu da doprinesu punjenju opštinske kase, bilo bi za sve i opština bi, uz ovaj celokupan porez na imovinu, uz turističku taksu, imala dobar budžet, koji bi se dobro punio.
Mogao bi da se napravi i solidan agrarni budžet, jer Vrnjačka Banja nije samo ona promenada i ona mesta koja se nalaze u hotelskim kompleksima, to su i sela poput Novog Sela, gde ćemo sutra uveče, u 19 časova, da imamo tribinu, i Lipove, u koju Vjerica danas ide, ali to njima nije odgovaralo.
Sada se ljudi pitaju, dokle je došla država Srbija? U šest meseci imaju ponovo izbore, da se izjašnjavaju i da biraju između čega? Između DS-a i ove odmetničke grupacije Nikolića, Mikića i Babića, tih lokalnih prevaranata, a, s druge strane, ljudi koji nisu to želeli i rekli su – mi hoćemo da ova kraljica turizma Srbije, ne samo banjskog, nego zaista biser u našoj turističkoj ponudi, bude prihvatljiva, apsolutno, za sve, da ovde dođu normalni ljudi, da investiraju, da se radi, da se gradi, a ne da pojedinci stiču ogromna bogatstva.
Kako ćemo da dođemo do ovih međunarodnih standarda održivosti makroekonomske politike u jednoj zemlji, koji uzimaju za prosek 5% učešća u deficitu bilansa robe i usluga, kada je on kod nas veći i kada je to alarm i za vas i za sve ekonomiste u ovoj zemlji koji se bave tom problematikom?
Kako ćemo da uverimo građane Srbije, bez toga da dižemo veliku paniku, i penzionere, koji su prevareni, da će njima biti bolje, kada je juče Boris Tadić, verujem da ga niste savetovali da to kaže, jer vi ne biste izgovorili takvu glupost, rekao – eto, u kampanji (u ovoj u kojoj su svi varali, kao i ovi banjski tajkuni, kandidati i svi funkcioneri iz liste Za evropsku Srbiju), nije mogao da se predvidi ovakav tok na svetskoj finansijskoj berzi, pa je to razlog zbog kojeg danas penzioneri moraju da trpe, a mi da dobijemo packe od Svetske banke, koja kaže – Srbija je visoko zadužena zemlja?!
Razlika je 272, ili 275%, odnosno toliki je spoljnotrgovinski deficit između onoga što izvezemo, odnosno uvezemo. A šta mi to proizvodimo za izvoz, a mogli bismo i u tom kraju o kome govorim, i u kraju gospodina Srboljuba Živanovića.
Pratim kako neozbiljno ljudi reaguju na sve to što on priča.
Čovek je, je li tako, Srbo, ili ste za koji dan doktor tehnoloških nauka, a i ugledan domaćin sela Jelenče kod Šapca? On svakoga dana u 4 sata ustane i vodi računa o svom domaćinstvu i o svom stočnom fondu, a država mu nije pomogla, kao što nije ni milionima seljaka u ovoj zemlji, pa onda sve to završi, pa se bavi naučnim radom, pa dođe u Narodnu skupštinu da otvoreno i iz srca, kao pošten čovek, priča i da svakome, naravno, on to i može, u lice da kaže da je lopov.
Tako rade ozbiljni i odgovorni ljudi, a naša država je dovedena u situaciju da je vode neodgovorni, jer da ste radili drugačije i da nismo išli u ovako progresivna zaduživanja, mi ne bismo morali da se danas nalazimo u, zaista, ponižavajućoj situaciji, da tražimo, i to na mizeran način, otpis pojedinih naših dugova.
A, ovo je sve lepo, gospođo Dragutinović, što u ovom odeljku, za koji gospođa Radeta traži da se briše, članu 3, odeljku B, postoji. Međutim, u stvarnosti, znam da vi u ova tri meseca niste u mogućnosti da pratite realizaciju mnogih projekata, ali ako bismo krenuli s tom pričom, daleko bi nas odvela.
Stavku po stavku, oko regionalnog razvoja Bora, o tome sam pričala pre mesec dana, zaista, mnogo, o energetskoj efikasnosti u Srbiji. Objasnite mi, molim vas, zašto smo ratifikovali, odnosno vi, pre par dana, 300 miliona evra kod ove nemačke banke, za rekonstrukciju naših termoelektrana, kada građani, u računu za struju koji im dolazi, u zavisnosti od toga kolika je angažovana snaga, već plaćaju od 156 do 192 dinara za rekonstrukciju elektroenergetskog postrojenja u našoj zemlji? Šta, dva puta treba da ih pljačkamo?
Zašto mi nemamo izveštaj, govorio je o tome kolega Krasić, kao i mnogi poslanici, odnosno završni račun budžeta od 2001. godine do današnjeg dana? Najlakše je bilo da kažemo da nemamo državnu revizorsku instituciju. Ova Džinićka, koja je radila taj posao, odnosno koju je Dinkić ovlastio, slala je dopise svakoj jedinici lokalne samouprave i rekla – ne morate eksternog revizora da angažujete, kao i u Kragujevcu, naravno, šta će Stevanoviću eksterni revizor kada je najbolje da se lovi u mutnom, ali zato su radikali, tamo gde su bili na vlasti, tražili i ovlašćene revizorske kuće angažovali.
Moram da istaknem primer kolege Saše Valjarevića, gradonačelnika Požarevca, srpskog radikala, koji je u prošlom sazivu bio narodni poslanik i direktor najuspešnijeg komunalnog preduzeća i dobio je nagradu za to, u 2006. i 2007. godini. Angažovao je revizorsku kuću, izvolite, dođite da vidite šta se radi, kako se radi.
Mnogo bismo mogli da pričamo o ovome. Kolega, moram da vam kažem da tzv. sarajevski sporazum nije implementiran na način na koji vi to govorite u šumadijskim selima. Reći ću vam za ustanički Orašac.
Bilo je pokušaja od više prognanika iz Republike Srpske Krajine da, kako vi rekoste, uz intervenciju države, dobiju povoljne kredite i da se nastane u nekom seoskom domaćinstvu i kući.
Uspela je samo jedna porodica i morala sam, kao potpredsednik Skupštine, da zovem, zato što je u pitanju porodica sa dvoje male dece i zato što je već isticao svaki rok kada čovek treba da da kaparu za tako nešto.
Prevara je mnogo. Ovo što se u institucionalnom smislu dešava i kako su građani varani ovoliko godina, nas ne čudi, s obzirom na to ko vas je doveo na vlast, pod čijim ste patronatom, ko upravlja makroekonomskom politikom, ali ja moram da upozorim građane da se i drugi prevaranti šetaju Srbijom.
Evo, ja sam uočila jednog, odnosno čula sam, mada smo se mimoišli juče, prekjuče, da se šeta po gradovima Srbije. Pazite, u pitanju je opasan čovek. On je zamenik predsednika nekakve stranke, ime mu je Aleksandar Vučić i čovek je koji se bavi raznim vrstama prevara. Može da vam traži pare i da kaže – to mi treba za to, može s vama da ugovori neki aranžman, da li su u pitanju mediji, da li je u pitanju neka kombinacija za neki posao, a onda će fakture da stižu na račun SRS-a, od 400 hiljada evra, pa nadalje.
U tom slučaju, pošto se kreće i po Vrnjačkoj Banji, Rumi, morala bi da reaguje policija, a s obzirom na to kako se lažno predstavlja i kako tugaljivo govori, u nameri da obmane građane Srbije, moglo bi, ako ga ima negde, proverila sam u Banji, nema, a možda u Rumi ima, da interveniše i lokalno amatersko pozorište.
Hvala vam puno, a što se tiče ovolike zaduženosti građana i svega onoga što nas čeka u našoj nesigurnoj budućnosti, govoriće i druge kolege srpski radikali, povodom amandmana koji slede.

Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić. Da li još neko želi reč povodom ovog amandmana?

Hvala, predsedavajuća.
Ovaj amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Vlada ga je odbila, jer je rekla da obrazloženje koje je dato uz ovaj amandman, da je neophodno prestati sa daljim zaduživanjem, s obzirom na to da nisu poznati uslovi pod kojima se zadužuju budžetski korisnici, nije prihvatljivo, jer aranžmani sa pojedinim institucijama sa kojima treba sklopiti ove kreditne linije nisu do kraja poznati.
S jedne strane bi se to obrazloženje moglo prihvatiti, jer to načelno može biti tačno, a, s druge strane, ne možemo dati nekoliko primedaba na rad Vlade i, uopšte, na način na koji se ovaj rebalans podneo, koje, na kraju krajeva, uskaču u trbuh onome što je od strane Vlade, kada je reč o obrazloženju zbog čega se ne prihvata ovaj amandman, dato.
Prvo, kada se pogledaju ovi razdeli, s kim i po kom osnovu treba sklopiti projekte zajmove u iznosu, kako se ovde kaže, od 67 milijardi 367 miliona i 872 hiljade dinara, onda vidimo da su, uglavnom, ove budžetske stavke navedene krajnje paušalno. Ne postoji nikakav detalj oko svega toga, niti se ovde može govoriti, niti je ikada bilo reči za ovom skupštinskom govornicom, kada je reč o pojedinim ovim stavkama, zbog čega su tu upravo ti iznosi.
Zašto je to bitno? To je bitno upravo zbog ovoga što kada god vučete neke zajmove, ili povlačite neke kreditne linije, ili pravite kreditne projekte, kao što su ovi, morate voditi računa u kakvim okolnostima se to radi. Dakle, mi ovde nemamo sliku budžeta, nego rebalansa budžeta, koji se pravi sada, u novembru, do kraja ove godine, a suočićemo se sa budžetom za 2009. godinu.
Moje pitanje je vrlo prosto, da li ovaj iznos od 67 milijardi 367 miliona i 872 hiljade dinara, da li je Vlada do tog iznosa došla juče, prekjuče ili pre sedam-osam dana? Ili je do tog iznosa došla ranije? To je jako važno, jer vidimo da je Vlada reagovala na elemente svetske finansijske krize, koja je, očigledno, zahvatila našu državu tek u proteklih nekoliko dana.
Da li su ovi iznosi koji su dati u rebalansu u korespondenciji, da li korespondiraju s onim izazovima o kojima mi ovde pričamo, ili ćemo na ovaj način srljati u unapred utvrđene iznose, u zajmove za kredite koji su sada, ili će biti u narednom periodu, skuplji nego ikada?
Ne kažem, neću da tvrdim, svako ima pravo da obrazloži svoj amandman i da govori o njemu na način kako on hoće, ali ovaj amandman me je povukao da o njemu pričam iz ovih razloga. Da li je moguće da je ovaj iznos koji je nama dat, realno, onaj iznos koji država Srbija može da izdrži u periodu za koji se planira ovaj rebalans budžeta?
Ne verujem u to. Ne verujem vam iz razloga, vi ste sada govorili, evo i Šami je, pre neki dan, o tome da se banke mogu štititi povećanjem kamatnih stopa, zar ne. To će, s jedne strane, biti u redu, a sa druge strane ćemo biti suočeni s onim sa čime već jesmo, s padom cena nekretnina na domaćem tržištu, i onda će se stvoriti jedan cirkus seriozus od koga nećemo moći da pobegnemo. S druge strane, danas ovde imam izveštaj o akcijama s najvećim dnevnim promenama za preduzeća u Srbiji. To je datum 30.10.2008. godine, gde vidimo najmanje sedam banaka koje beleže drastičan pad u ovoj situaciji.
Prema tome, u tim okolnostima, kako možemo da vam verujemo da su iznosi koje ste ovde naveli ispravni i kako možemo da vam verujemo da je ovo zaduživanje, koje ste ovde predvideli, zaduživanje koje je bezbedno za budžet Republike Srbije i bezbedno za građane Srbije, bezbedno čak i za ove projekte koje ste ovde naveli?
Za razliku od koleginice koja je maločas govorila, uopšte neću da ulazim u pitanje opravdanosti tih projekata, nego ću krajnje benevolentno da pođem od toga da su oni, svi odreda, kako su ovde navedeni, neophodni.
U tom smislu, mislim da je bilo mnogo pametnije da Vlada Republike Srbije u ovom međuperiodu izađe sama, a nije izašla, s amandmanom na ove iznose, da kaže kako se oni odnose prema aktuelnoj situaciji, prema porastu kamatnih stopa, prema ukupnoj ceni kredita koja se da očekivati, jer se ovde ovi krediti ne vuku od domaćih banaka, koje su, nažalost, počele da doživljavaju ovo što na ovom papiru piše, nego se ovi krediti vuku iz inostranstva, sve po stavkama kako su ovde navedene.
Dakle, da se odmah razumemo, mi nismo protiv kredita, jer krediti ovoj zemlji mogu pomoći za razvoj, kako je ovde predviđeno, ali smo protiv toga da se krajnje paušalno tome prilazi i da mi nijednog trenutka više nismo sigurni u to da li ova vlada ijednog trenutka misli da radi ozbiljno.
Imali ste obećanje da će se penzije podići do nivoa od 70% do kraja ove godine, tj. do 1. januara 2009. godine. Vidimo da se to odlaže za 2010, odnosno nikad, pošto je Boris Tadić rekao juče da je to nešto što je sasvim nerealno. Zašto ste to uradili?
Stvar je vrlo prosta. Morao je da se smisli neki razlog zbog čega se ne bi napravila jedna politička konstelacija u Srbiji, da bi se za nečiji tuđi interes, pre svega, zbog secesije dela teritorije, napravila jedna druga politička konstelacija, jedna izmišljotina od nekog obećanja, jer u Srbiji je ''obećanje ludom radovanje'' za sve živo, što se kaže. Kada smo suočeni s nemogućnošću da se to sprovede, što smo mi od starta znali, nego samo nesrećni ljudi koji u to veruju nisu bili u prilici to da znaju, jedan dobar deo ljudi u Srbiji, onda smo suočeni s tim da se to obećanje ne može ispuniti. Ista stvar je i kada je reč o besplatnim akcijama u javnim preduzećima i svemu ostalom što je ova vlada obećala.
U odnosu na to, postavlja se vrlo logično pitanje. Ne znam da li treba ili ne treba prihvatiti amandman Vjerice Radete. Možda je brisanje ovog dela pod B drastična mera kada je reč o reakciji na Predlog ovog rebalansa budžeta, ali ovo što je ovde predloženo ne uliva ni minimum poverenja.
To je samo jedan od onih razloga zbog čega DSS ne želi da glasa za ovaj rebalans budžeta, niti da ima s tim ikakve veze, a vi ćete s tim imati veze i ponosićete se svojim malim nestašlucima koje pravite kada je reč o neorganizovanom vođenju državne i ekonomske politike, pre svega, kada bude došao dan da se to naplati, a to će od vas naplatiti građani Srbije tako što će dati poverenje onima koji su u stanju da vode odgovornu ekonomsku politiku države, odgovornu državnu politiku, a vi ćete, naravno, svoj ceh platiti onako kako dolikuje.

Narodni poslanik Zoran Krasić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Gospođo Čomić, verovatno bih mogao nekoliko članova da navedem, ali mislim da nema potrebe. Dovoljno je da samo kažem čl. 225. i 226. Poslovnika.
O čemu se radi? Naravno, dobro je da Narodna skupština radi, dobro je da se razmatraju tačke koje su na dnevnom redu. Važna tačka jeste i rebalans budžeta Republike Srbije za 2008. godinu, bez obzira na protivljenje, bez obzira na primedbe itd. Međutim, stičem utisak da nas možda neko zloupotrebljava, nas prisutne u Narodnoj skupštini.
Izvan ove skupštine, preko puta, u zgradi Predsedništva, dešavaju se neke stvari koje su stvarno vrlo teške i bolne za sve građane Republike Srbije. O tome najbolje govori današnja agencijska vest "Bete", koja kaže: "Zvaničnici Evropske unije, Euleks, pod okriljem UN, na celom Kosovu". Naravno, u ovom tekstu se pominje Boris Tadić, Havijer Solana, Kristina Galjak itd.
Mi odavno pričamo da nema ovde na dnevnom redu ni rezolucije, ni deklaracije, ni odluke koja se tiče Narodne skupštine, a onaj Bogdanović, vajni ministar, više se ne zna ni čiji ministar, da li u Vladi Republike Srbije ili u onoj tamo gde je prvi put bio ministar, priča nam kako su oni u teškoj svađi sa EU povodom Euleksa, da ne prihvataju Euleks, a ovde imamo potvrdu da su oni već, maltene, postigli dogovor.
Ne znam kako predstavnik Vlade može dalje da zastupa rebalans budžeta, imajući u vidu ove nove činjenice i nove okolnosti. Neko, verovatno, ovde tera Narodnu skupštinu da priča o važnim stvarima, a da se još važnije stvari završavaju u apsolutnoj tišini, u mraku, po sistemu: realna politika; otprilike – pala je kometa, šta da radimo, krater je toliko i toliko, možemo samo da konstatujemo koliki je krater.
Mislim da Narodna skupština mora i preventivno da deluje na "Cvetka", da ovakve stvari nisu dobre za Republiku Srbiju, a sada nam je apsolutno jasno zašto se ide u ovaj kontrolisani haos. Od strane Amerikanaca, Engleza, napravljena je ova grupa koja treba da smeta SRS-u, kao, mi ne možemo da alarmiramo. Ma, sve mi alarmiramo, sve mi žigošemo. Sada nam je potpuno jasno zašto vi izbegavate ovu diskusiju.
Tražim obaveštenje da li je ova agencijska vest tačna. Naravno, vi ne možete da mi odgovorite, ali možete da tražite od Nikite Rakića, šefa kabineta predsednika Republike, ili od direktora BIA, a možete i Vučića i Nikolića ...