Gospodo iz Nove Srbije, da, svaka zemlja treba da se ponosi svojom železnicom, ali se Srbija ne ponosi svojom železnicom. Između ostalo, i zbog gospodina Šarančića, koga ste vi namestili za vreme prve vlade Vojislava Koštunice.
Stručnost, a znate li koliko je puta Vesna Pešić stručnija od ugostitelja Šarančića da vodi ''Železnicu''? Kako vas nije sramota da izađete ovde i da govorite to o ženi koja profesor može da vam bude. Što bi rekao jedan poslanik, kada biste mogli svoj magistarski rad da ponovite žmureći, trebalo bi da dobijete doktorat.
Mi ovde kažemo da povećanje subvencije za ''Železnicu'' od 508 miliona, što je negde oko šest miliona evra, u trenutku kada ta ista železnica troši 2,2 miliona evra, nije normalno. Mi smo, kao liberali, protiv subvencija, mi smo za privatizaciju.
Znam zbog čega je ovolika bitka sada za ''Železnice''. Samo u Beogradu, samo na Topčideru, ''Železnice'' imaju 700 ha i počela je bitka među njima, očigledno, da zadrže uticaj na to, subvencije i ovakvo rasipanje para, protiv čega smo mi, pa smo predložili amandman. Amandman nije usvojen. U redu, nije usvojen nijedan. Mi smo obrazložili zašto mislimo da ''Železnica'' ne treba da dobije tih šest miliona evra, ili 508 miliona dinara povećanja. Vesna Pešić, kao dobar đak, raspitala se i rečeno je da to ide na plate, da treba da se povećaju plate i sve je to u redu.
Nije normalno da u trenutku kada svi mi donosimo odluku, većina će je doneti, da građani Srbije daju tih šest miliona evra ''Železnici'', oni troše ovoliki novac na te automobile. Mogli su da sačekaju sutra, ili je možda nekakva provizija, pa je vaš, koji ima potpis, pretekao, pa mora da potpiše da je tako otišao, s otpremninom. Zašto se žurilo?
Nemojte da pričate o kriminalu i korupciji vi koji ste sedeli sa Koštunicom i Dinkićem u dve vlade. Da vas podsetim da je, dok ste vi bili ministar u toj vladi, Državna lutrija Srbije pretvorena u deoničarsko društvo…

Vreme.

… to znači nema tendera za javne nabavke, sve je privatno. Nema privatizacije kroz aukciju ili tender, nego može i slobodnom pogodbom. To ste vi uradili. Nemojte sada da kažete, to je ovaj do mene, ali ja nemam veze s tim. Vlada je Vlada, pa tako treba da funkcioniše, kao tim. Hvala.

Već je vreme za pauzu, tako da ću zamoliti, gospodine Iliću, da sačekate, počećemo s vama nakon pauze, u 15,05 časova.
(Posle pauze, u 15,00 )

 Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu. U prepodnevnom delu, rasprava je prekinuta kod pojedinosti na član 1, tj. amandmana s ispravkom, koji su podneli zajedno narodni poslanici Vesna Pešić, Nenad Prokić, Slobodan Maraš i Kenan Hajdarević.
Za reč u raspravi o ovom amandmanu javila se narodna poslanica Zlata Đerić. Da li još neko drugi želi reč povodom ovog amandmana? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 13. stav 2. Zakona o budžetskom sistemu.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je prilično neozbiljno da nastavimo raspravu o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu bez ovlašćenog predstavnika Vlade Republike Srbije. Ali, ako ste rešili tako, to dokazuje samo koliko je ovoj vladi stvarno stalo do ovog predloga zakona o budžetu.
Kada se pogleda sam Predlog zakona o budžetu, postavlja se pitanje u kakvoj mi to zemlji živimo, da li je ovde blagostanje, da li je nas svetska ekonomska kriza zaobišla? Zašto jedan ovakav budžet, kada se sve zemlje, koje su daleko bogatije od nas, imaju daleko razvijeniji privredni, ekonomski i finansijski sistem, okreću štednji, a mi se opet okrećemo rasipništvu?
Za član 2. Vlada kaže da nije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, a ja se ne slažem čak ni s tom tvrdnjom Vlade Republike Srbije, jer su svi amandmani koje je predala Poslanička grupa Napred, Srbijo – Srpske napredne strane, usaglašeni, međusobno povezani i ispunjavaju uslove koji su neophodni po Zakonu o budžetskom sistemu. Treba samo neko da sedne, da ih pažljivije pregleda i ustanoviće da je to, u stvari, jedan drugi budžet Republike Srbije.
Da pročitam taj član, čije sam brisanje tražio – Potrebna sredstva za finansiranje rezultata koji je utvrđen u članu 1. ovog zakona i sadrži budžetski deficit (23.888.288.463 dinara), izdatke za nabavku finansijske imovine (21.896.442.000 dinara) i izdatke po osnovu otplate glavnice duga (46.334.000.000 dinara), iznosiće nekih 92 milijarde dinara, ili negde oko 1.100.000.000 evra.
Da pogledamo kako izgleda ta otplata duga u iznosu od 46.334.000.000. Kaže se, otplata duga domaćim kreditorima – 36.635.000.000, otplata duga stranim kreditorima i otplata duga po osnovu aktiviranih garancija.
Zamolio bih ministra finansija da mi objasni kakve su to aktivirane garancije, prikazane na rashodnoj strani budžeta Republike Srbije. Interesuje me za koga su izdate te garancije, da li taj koji nije izvršavao svoje obaveze, a dala je Republika Srbija za njega garanciju, ima nameru da sredstva vrati u budžet? To su pitanja na koja tražim odgovore, jer, evo, već u sledećem članu 3. piše kome će se sve izdati garancije za nove kredite, ili su već izdate po nekim ranijim osnovama, imajući u vidu da je ovo rebalans budžeta.
Ministar reče da ne možemo previše da se zadužimo, zato što se u 2008. godini manje zadužujemo nego što vraćamo kredit. Znači, po projekciji budžeta koju ste dali, vraćamo nekih 46 milijardi. Ako se pogleda samo član 1, izdaci za nefinansijsku imovinu – 28 milijardi, izdaci za nabavku finansijske imovine – 21 milijarda, ako pogledamo da ceo Nacionalni investicioni plan finansiramo iz kredita, postavlja se pitanje koliko mi to, u stvari, zadužujemo državu?
Ovde piše da ćemo iznos od 92 milijarde 118 miliona dinara obezbediti iz privatizacionih primanja, kredita, donacija, finansijske imovine budžeta i kroz emitovanje državnih hartija od vrednosti. Sad, ako ste već naznačili koliki ćete iznos da finansirate iz ovih prihoda, interesuje me koliki je to prihod po osnovu privatizacije? Reč je o preko milijardu i 100 miliona evra, kada je u pitanju taj iznos, znači, u 2008. godini, dva meseca pred istek fiskalne godine.
Mene interesuje, znači, sada već možete da date prilično tačan odgovor, od te 92 milijarde, koliko je iz privatizacije? Tvrdim da tu nema ni 5% od ovog iznosa, jer nije privatizovana ''Naftna industrija Srbije'', od ''Jata'' je Dinkić rasterao strateške partnere, stalo se kod ''Elektroprivrede Srbije''. To će malo duže da ide od dva meseca, nemate baš toliko vremena da tako značajan prihod napravite u sledeća dva meseca.
Što se tiče kredita, ne znam koliko ste do sada uspeli da zadužite državu, ali znam da su svi krediti koje ste do sada podizali, uglavnom, bili vezani za euribor; došlo je do strahovitih poremećaja na finansijskom tržištu u čitavoj Evropi, pa i u svetu.
Interesuje me da li se više isplati u ovim trenucima podizati kredite, pogotovu što ne možemo da odredimo kolika će biti cena tog kapitala koji ćemo da upotrebimo kao kredit?
Donacije, to je priča koja traje već osam godina i mislim da je smešno da se više nalazi u budžetu Republike Srbije kao neka ozbiljna stavka. To bismo mogli da stavimo kao – ostali prihodi.
Finansijska imovina budžeta kroz emitovanje državnih hartija od vrednosti. Šta je emitovanje državnih hartija od vrednosti nego isto što i štampanje novca, apsolutno isto, jer je efekat potpuno isti. Vi odmahujete glavom i kažete da nije u redu, ali mene sada interesuje, zašto ćemo da emitujemo hartije od vrednosti kada u prvom članu piše – izdaci za nabavku finansijske imovine, emitovaćemo naše hartije od vrednosti da bismo kupovali druge? Da li je to u pitanju?
Izgleda mi da je to u pitanju, tako da je čitav ovaj član 2. Predloga zakona, u stvari, osnova da opravdate pravi deficit koji postoji u budžetu, koji je 92 milijarde dinara po raznim osnovama.
Ne znam kako ćete, i ako uspete da se zadužite, pod kakvim uslovima ćete da zadužite državu, a ja sam vam rekao, još kad je bila rasprava u načelu, najveći problem u budžetu Republike Srbije je taj što se naš čitav privredni sistem oslanja na uvoz robe široke potrošnje. Dao sam jedan klasičan primer. Pogledajte samo prihodnu stranu poreza na dodatu vrednost po osnovu uvezene robe, pogledajte prihodnu stranu budžeta Republike Srbije od prodaje domaće robe i sve će da vam bude jasno.
Pošto je Vlada Republike Srbije donela odluku da se Spoljnotrgovinski sporazum primenjuje jednostrano, takođe me interesuje koliko je realna prihodna strana budžeta, odnosno izmene i dopune budžeta Republike Srbije za 2008. godinu, koliki će biti gubici budžeta Republike Srbije za 2008. godinu?
Kad pokušate da to sagledate, a verujem da ni vi u Vladi nemate prave podatke i još uvek niste uspeli da sve činjenice sagledate, jer vreme ide, čini mi se, malo korak ispred vas, doći ćete do istog zaključka. Ako pokušate da nam jedan ovakav budžet, kroz samo mesec dana, ponudite kao budžet za 2009. godinu, onda mogu da kažem – neka nam je Bog u pomoći.
(Sve vreme trajanja govora narodnog poslanika Veroljuba Arsića, poslanici SRS-a su lupali o klupe.)

Da li još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospođo Čomić, vas je gospođa Slavica Đukić-Dejanović malo, čini mi se, prevarila, možda namerno, možda nije namerno, ali ovaj što je bio pre mene, pre dvadesetak dana je ukrao polovni kompjuter i sekretaricu. Kompjuter je vratio. Jeste. Ne verujete?
Odneo je i kompjuter i sekretaricu iz naše kancelarije i otišao kod Tome Nikolića. Koliko vidim, tu ima elemenata za patologiju.
Inače, on je trenutno u fazi da se predstavlja da je narodni poslanik samo zbog toga da ne bi odgovarao, zajedno sa Tomislavom Nikolićem, s obzirom na to da je i on bio ovlašćeno lice za potpisivanje tokom predizborne i izborne kampanje, i on je potpisivao tamo one naloge. Naravno, kad je otišao Tomislav Nikolić, on je ostao malo da skupi dokumentaciju, pa je onda otišao i on, pa je otišla, čak, i službenica koja je bila knjigovođa.
To je sada vaš problem, vi ste vlast. Vaš problem je gradonačelnik Zrenjanina, vaš problem je Bojan Pajtić, vaš problem je gradonačelnik Inđije, vaš problem jeste i Tomislav Nikolić. Čuli ste ove građane kako aplaudiraju, kroz otvoreni prozor smo čuli "Glas Amerike" itd.
Gospođa Čomić shvata o čemu se radi, znam da guta knedle, ali šta da radim, takva joj je pozicija i moraće ovakve stvari da trpi.
Poenta u ovom amandmanu je da član 2. uopšte ne postoji, odnosno, da budem precizniji, ostao je onaj stari član 2. iz Zakona o budžetu.
Naravno, ne mogu da utičem na vas da glasate za ovaj amandman, jer građani mogu da daju sugestije, primedbe, da predlože nešto nekoj poslaničkoj grupi, ali da građanin dođe da potpiše i kaže da je to amandman, i da to uđe u proceduru, mislim da je nemoguće. Ovde je, nažalost, sve moguće, jer od kada je došla ova vrsta demokratije imamo i tu situaciju.
Nego da se vratim temi, pošto imam monolog, odnosno dijalog sa gospođom koja predstavlja Vladu Republike Srbije. Ono što građani Srbije treba da shvate, cela operacija zvana rebalans jeste kako da se poveća deficit, i samo deficit je povećan. To što nas je Vlada obavestila u obrazloženju da su morali da menjaju Zakon o budžetu zato što su se povećali izvorni prihodi, mogao je da bude razlog i da se smanji deficit. Međutim, mi sad imamo situaciju da su se povećali, navodno, izvorni prihodi, ali se povećao i deficit, sa 42, na 45, ako nisam pogrešio. Pogrešio sam? Sa 41, na 45. Dobro, shvatićete, sa brojevima slabo stojim.
Znači, povećao se deficit. Sad se postavlja pitanje, da li je to stvarno deficit ili nije deficit? To, suštinski, jeste 92 milijarde, ali to je već neka druga operacija, sad neću da se ponavljam, to sam pre dve godine objašnjavao Dinkiću i on je to lepo shvatio.
Po ovom vašem predlogu, članu 2. Predloga zakona, kažete da će taj deficit da se pokrije iz privatizacionih primanja. Sad da vidimo i to. Znači, još nešto treba da se proda, uđe u proces privatizacije, i kada se to proda, država treba da dobije pare, a s tim parama će da pokrije ovo.
Nema, to ne postoji. Ili, ukoliko se bude to ostvarilo, onda će nešto što košta 100 da se proda za 15 da bi se nakupila ova sredstva, navodno. Međutim, kada je pravljena ova vlada, posle nekoliko dana je bilo govora o tome kakvi su problemi sa budžetom, sa Vladom itd., predsednik Vlade, a bivši ministar finansija, rekao je – znate, imamo problema sa budžetom, u toku ove godine ništa nismo prodali. To je njegova izjava, svi mediji su je objavili. Kaže - imamo problema s budžetom a ništa još uvek nismo prodali.
Znači, taj deo budžeta se popunjava tako što se prodaje. Tu je važna ona seljačka domaćinska politika – šta se prodaje. Kad seljak nešto prodaje? Zašto prodaje? Ali, ovde kod nas imamo proces. Vrši se prodaja, vrši se isterivanje radnika, dolazi novi vlasnik, izdaje to u zakup, ili od proizvodnih pogona pravi neka skladišta, ili je, možda, samo hteo stratešku poziciju, kao što je, recimo, Pivara u Pančevu, koja je privatizovana, zatvorena, pošto je u centru grada. Ne bi me iznenadilo da poruše i prodaju za novi poslovni prostor, jer je tu mnogo veća zarada, a pivaru ima već u Zaječaru, pošto je kupio čovek dve-tri pivare.
To su poslovni potezi. Mi ne možemo da utičemo na poslovne poteze privrednika. Oni se ponašaju prema tržišnim uslovima. Gde može više da zaradi, on taj posao tamo i radi. Ali, možemo da pričamo o državi, šta ona prodaje.
Sledeći izvor kojim će da se pokrije budžetski deficit. Očekivao sam da su prihodi od privatizacije nešto što redovno dolazi, vi ste rekli da je to izuzetak, ako ga bude, biće ga, ako ga ne bude, šta da radimo.
Sledeće, kaže, krediti. Zašto krediti? Zašto kreditima da pokrivamo budžetski deficit? Uzmeš kredit da bi nadomestio nešto što nemaš. Taj kredit treba da se vrati. Čime ćete da vratite taj kredit? Nečim što imate. Kako ćete da imate, kada ste uništili osnov za imanje? Kad ste uništili osnov za imanje, onda promovišete nemanje. Vrlo prosto.
Donacija. Tu je problem. Ako vam OEBS da donaciju, ne znam da li će vam OEBS dati donaciju. Ne znam ko bi dao donaciju ovde?
Gospođo, ne znam da li ste upoznati s tim? Haški tribunal je pukao kao tikva. Oni sada više nemaju para da plaćaju ove svoje svedoke koji idu tamo, nego ih finansira Rasim Ljajić. Da li znate da Rasim Ljajić finansira Haški tribunal? Ne znate. Rasim Ljajić je najveća vlast u ovoj zemlji. On je najduže ministar. Svi možete da se menjate, Rasim Ljajić je tu. On je sada glavni finansijer Haškog tribunala, preko onog svog komiteta, Nacionalnog saveta za saradnju, i on plaća kartu.
Ne verujete meni? Evo ga gospodin Ljubiša Petković. Njega su, navodno, ovde uhapsili, da ga hitno vode u Haški tribunal. Kada su rekli, dobro, vodimo ga, ali, dajte, platite kartu, rekli su – ne, nećemo da platimo kartu. Rasim Ljajić je morao da se ''otvori''.
On je platio njegovu kartu da ga prebace u Hag. Kada je došao u Hag, oni su se svi uhvatili za glavu u Hagu, kažu, aman, šta će ovaj čovek ovde, ko je ovog čoveka doveo? Kažu im, pa vi ste napisali neki nalog. Odgovaraju – da, jesmo ali šta će on ovde, imaćemo samo katastrofu ovde s njim. Da bi pokrili to što ste zabrljali, on je morao četiri meseca da leži u zatvoru, ni kriv ni dužan.
Takva je naša vlast. Takav je stomatolog Ljajić. Da li vam je jasno? Poreski obveznici finansiraju Haški tribunal. Zašto? Na osnovu kog zakona, na osnovu koje odredbe Ustava? Vi finansirate Haški tribunal.
Donacija? Ko vama da da donaciju? Znam da su te donacije sada usmerene prema Tomislavu Nikoliću, da završi ovaj prljavi posao, i on je primio vrlo važne donacije. Te donacije će neko drugi da razmatra, a vi biste mogli da pokrenete postupak odakle mu te donacije, ali ne smete, pošto će Boris Tadić da vas obriše sve redom tamo.
Finansijska imovina budžeta i kroz emitovanje državnih hartija od vrednosti. Na poslednjem mestu se nalazi glavni instrument kojim se finansira deficit. Kako? Neke banke su dužne da kupe državne hartije od vrednosti, a da bi država obezbedila novac, ona mora da im da daleko veću kamatu od one koja je na tržištu. To pričam nestručno, da bi me moji birači shvatili. Svake godine vrši se emisija tih hartija od vrednosti i na taj način se, u suštini, prelivaju obaveze. Banke se grabe da kupe te hartije od vrednosti zato što je kamata dobra i zato što je platiša dobar.
Verovatno, neki deficit treba da postoji. Verovatno, neki deficit i izlazak države na tržište sa svojim hartijama od vrednosti je potreban, ali da li u ovom obimu i da li da se o ovome priča 60 dana pre kraja budžetske godine?
Sada vas opet vraćam na početak. Kada dignete ruke i glasate za rebalans budžeta, vi, bukvalno, kažete – da, Borise Tadiću, bio si u pravu što si potrošio daleko više nego što je budžetom bilo planirano i mi te častimo na taj način što ćemo da glasamo i da ti omogućimo da i ovaj dodatak potrošiš.
Na taj način će se napraviti budžetski dobra pozicija za sledeću budžetsku godinu, jer nikada budžet iz sledeće godine ne može da bude niži od budžeta za tekuću godinu. Tako dolazimo do onoga da je naša vlada i uzrok i posledica inflacije i svega onoga što sputava normalan ekonomski život u našoj zemlji.
Pa onda dođe druga tačka dnevnog reda – otpis, mirovanje itd. i tako, Jovo, nanovo. Tu su novine, mediji koji to treba da prevare, tu je ''Fiat'', tu je ovo, tu je ono, o Euleksu nema potrebe da pričamo, zato što imamo ''Natoleks'', nema priče o Euleksu.
O statutu Autonomne pokrajine ne smemo da pričamo još uvek, o rasparčavanju, o uništavanju – ne, samo moramo da budemo fini, mazni, kulturni i milozvučni, da ne bismo uvredili predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini. Naravno, to može da prođe samo ukoliko postoje primerci za to. Oni se ne rađaju, oni se sami javljaju, znate.
Zato je član 2. ovog predloga zakona o izmenama i dopunama opasan. Zašto? Zato što nam se predstavlja da je nešto nužno i neophodno na strani rashoda budžeta za šta nas Vlada nije ubedila da postoji zakonsko pokriće, da postoji zakonska obaveza, osim što nam je rekla – to je cena koalicionog sporazuma i činjenice da postoji ovakva konfiguracija Vlade.
Znači, svaki feud mora da se zadovolji, pa kada se svi feudi zadovolje, ako ništa ne ostane, a treba neke zakonske obaveze da se ispune, onda ćemo da projektujemo deficit. Praktično, putem rebalansa, vi koji glasate za to, povećavate samo deficit i ništa više, sa 41, na 45 milijardi, a ovo drugo je sve stvar projekcije.
Jedne godine nas je Dinkić prevario. On je naduvao budžet, pa kada je došao kraj godine, on kaže, pa, nismo mi toliko potrošili, bili smo štedljivi. Neće da kažu da je to nenormalno zamišljeno, ne – mi smo bili štedljivi.
To je sve moguće kada je u pitanju budžet, ali nema završnog računa za 2001, 2002, 2003, 2004. i 2005. godinu. To što ga imate na internetu, nije prošlo u Skupštini, nije donet zakon o završnom računu za te godine. To ne pokazujete. Zašto? Tu treba da se vidi kakva je bila potrošnja. Ova revizorska institucija neće još da zaživi, budite sigurni u to. Ona treba da bude brana od nezakonitog i neracionalnog ponašanja naše vlade.

Da li još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Munir Poturak.

Poštovane kolege, poštovani predsedavajući, hteo bih samo da skrenem pažnju na iznošenje činjenica gospodina Krasića malopre.
Pre svega, nije tačno da je gospodin Rasim Ljajić stomatolog. On je doktor medicine. Neki drugi je stomatolog, za kojeg vi bolje znate. Ni druge stvari nisu tačne, pre svega, o finansiranju haških optuženika. Gospodin kojeg ste spomenuli se sam, dobrovoljno, javio, a to što je karta finansirana, ili nije, najiskrenije da kažem, ne znam. I da jeste, neka je, i treba za naše ljude.
Mislim da se vi borite od početka za to da se svim ljudima koji su na nekoj listi optuženi i treba da dokazuju nevinost pomogne i tim ljudima je dodeljena kompletna finansijska pomoć, i porodici i njima, da mogu da se časno brane.
Molim vas, zbog svih nas ovde, pogotovo zbog nas koji se tretiramo kao nacionalne manjine, nije svejedno izgovoriti s ove govornice, za te ljude, da li su to ljudi koji poštuju državu, zakon i mesta na kojima brane ovu državu i ministarstva.
Mislim da nije u redu da se odavde, na taj način, prozivaju ljudi koji su časno u ovoj državi, otpočetka, branili dostojanstvo i interes građana ove zemlje.
Hvala.