Pre nego što prikažem u čemu se sastoji amandman koji je podnela Poslanička grupa LDP-a, htela bih da ukažem na jednu nelogičnost u samoj raspravi. Naravno, ovde se raspravlja o rebalansu i, u kontekstu krize, da li je trebalo za 45 milijardi ići u deficit u budžeta ili nije trebalo.
Postoji jedna nelogičnost koja mi se čini, možda, još važnijom za samu raspravu. Kada se dodeljuju određene subvencije budžetom, kao što je, recimo, na ovaj član na koji sam podnela amandman još sa nekoliko kolega, vidi se da su Železnice Srbije dobile ukupnu subvenciju, zajedno s ovim rebalansom od 508 miliona, od preko 11 milijardi dinara.
Htela bih da postavim pitanje i da ukažem na ovu nelogičnost. Zašto nemamo objašnjenje na šta je potrošena ta subvencija do sada i zašto je potrebna ova dodatna subvencija za Železnice od 508 miliona? Nema nikakvog obrazloženja.
Moram da se pozovem ovom prilikom na Ustav, na član 92. stav 3, da nema završnog računa budžeta, tako da se ne zna zašto se traži ovih 508 miliona dodatnih dinara za Železnice Srbije. Ovo pitanje postavljam zato što ima nekakvih nelogičnosti koje su se pojavile u javnosti u poslednjem momentu.
S obzirom na to da od gospođe ministra Dragutinović nismo čuli za ovako velike subvencije, ako se ona ne upušta u neke male izmene ili neke male subvencije, onda neka nam u svom izlaganju obrazloži za šta su potrošene dosadašnje subvencije, zašto se traže nove. Da li se ovako velika subvencija, a moram da kažem da su 11 milijardi, zajedno s ovih 508 miliona koji se sada predlažu, ogromna subvencija, bliži ovoj subvenciji koja se tražila sada za izborno obećanje u vezi sa penzijama za oktobarski račun? Mi smo, naravno, znali da se ovaj rebalans pravi zbog tog izbornog obećanja.
Zašto se daje dodatnih 508 miliona, a 11 milijardi ide na subvencije za Železnice Srbije bez ijedne reči objašnjenja? Na šta su do sada potrošene i zašto je potrebno još 508 miliona?
Ovaj nedostatak logike ruši celu priču oko ovog rebalansa, zato što ta priča o rebalansu ima smisla samo onda ako kažemo – budžetom je predviđeno ovoliko, potrošeno ovoliko, pogrešili smo u predikciji i sada ispravljamo tu predikciju u budžetu rebalansom, zato što nismo predvideli da će nam biti za ovu stavku potrebno još ovoliko novca.
Zato vas, gospođo Dragutinović, pozivam da nam objasnite zašto je bilo potrebno da se još 508 miliona doda na subvencioniranje Železnice Srbije. Pokušala sam ovih dana da uspostavim lični kontakt, iako, ne znam, to možda spada u poslaničku dužnost, ali očekivala sam da ćete vi da kažete, bar kada je reč o tim velikim subvencijama, gde je otišao novac i zašto tražite još. Nema obrazloženja.
Sada sam ponovo gledala onu kupusaru koju ste nam dostavili, ni tamo nema ničega o tome zašto se to traži. Juče sam zvala Železnice Srbije da pitam zašto im treba tih 508 miliona dodatnih subvencija. Naravno, nisam ih mogla pitati na šta su potrošili one prethodne pare, da li su potrošene itd. Dobila sam obaveštenje, nešto vrlo interesantno. Prvo, trebalo je da kažete, ako je to tačno, ne znam, možda su me lagali ti koje sam pitala, da oni traže tih 508 miliona dodatnih za plate.
Da li ste vi to znali? Da li ste vi odobrili njima povećanje plata i ko im to odobrava?
Znači, oni su rekli da su Železnice, u odnosu ne zna se na šta, imali manje plate i da im je Vlada obećala da će, ukoliko Železnice, ako je ukupna subvencija nešto preko 11 milijardi, prodajom svojih usluga zarade tih 11 milijardi, od Vlade dobiti ovih 508 miliona za izjednačavanje plata, ne zna se s kim, sa javnim sektorom, s nekim drugim preduzećem, u odnosu ne znam na koga oni to računaju.
Drugim rečima, dobila sam informaciju da ovih 508 miliona, koje ste vi sada ubacili u rebalans, treba da ode na plate. Da li je to vama poznato? Da li vi znate? Da li možete da date neku informaciju o tome zašto se povećavaju tamo plate?
Zbog toga sam u ovom amandmanu napisala, a ovu priliku bih iskoristila da kažem da se ovde provukla jedna greška, jer su tri nule bile izostavljene, mislim da je ta greška već stigla do vas. Znači, smatrali smo da kada je reč o subvencijama za Železnice, da im ne bi trebalo dodati ovih 508 miliona za lične dohotke, a evo iz kojih razloga.
Za JP ''Železnice Srbije'', na strani izdataka budžeta predviđenih u tabeli 1, Predlogom rebalansa se predlaže povećanje traženih subvencija na 508 miliona u odnosu na postojeći budžet. LDP smatra da je i postojeći iznos subvencija previsok, naročito s obzirom na neefikasnost menadžmenta ovog javnog preduzeća. Zbog toga predlažemo da se ne dozvoli povećanje subvencija za ovako visok iznos, jer bi se time ohrabrilo neodgovorno ponašanje rukovodstava javnih preduzeća, a teret njihovog poslovanja dodatno prevalio na poreske obveznike.
Molim vas, svima je poznato da je u vezi s direktorom Šarančićem, koji će sada, kako se predviđa, ostati na veoma visokoj funkciji, već bila jedna javna afera u vezi s kupovinom onih vagona i da je čak i šef te stranke Velja Ilić, u jednom dnevnom nastupu, rekao da nije bilo sve u skladu sa pravilima; nisu vagoni kupljeni na tenderu, nego je to kupljeno, otprilike, neka prodavnica obuće. Potpuno protivzakonito. Ako imaju menadžment koji ovako može da troši novac, nema nikakvog razloga da dodajete takvom jednom preduzeću 508 miliona.
Hajde da idemo sada dalje, šta se u ovom trenutku dešava s tim istim preduzećem i zašto je javnost još više skandalizovana zbog ovih subvencija koje ste vi, gospođo ministar, predložili. Pogledajte, sada ide podela javnih preduzeća između DS-a i njihovog koalicionog partnera SPS-a. Mislim da su, što se G17 plus tiče, oni već ugradili neka svoja preduzeća, ali se DS i SPS, koji su se tu skoro pomirili i objavili nacionalno pomirenje, još uvek raspravljaju oko toga kome će koja javna preduzeća da pripadnu.
Sada ću vam pročitati šta ste napravili i napisali, ne vi lično, u onom memorandumu o projekciji 2009/11 o javnim preduzećima i prihodima.
Kada je reč o Železnici, predviđa se da gospodin Šarančić ostaje na visokoj funkciji. Trebalo je da bude neki gospodin Aleksandar Dobrić, čini mi se da se tako zove, za koga je u javnosti procurila vest da je od 1990. do 1998. godine iznosio novac na Kipar i da je, ne znam, to je bilo u svedočenju prilikom suđenja Mihalju Kertesu, to čovek koga opet gura SPS.
Ne znam ko snosi odgovornost za to što takvi kadrovi, koji su prilično izblamirani u javnosti, dobijaju iz naših subvencija, iz naših džepova, da dolaze takvi ljudi na mesta sa ogromnim platama, ali, bukvalno, s ogromnim platama.
Danas, takođe, u "Srbijagasu", gde se, kao što znate, povećava cena gasa za 60%, a preduzeće je u velikom minusu, gospodin Bajatović je bio toliko ljubazan da nam kaže da je njegova plata 270.000 dinara; to smo juče čuli, ali to je rekao i pre neki dan. Pri tom, on je, a to nije shvatio, u sukobu interesa, jer je predstavnik i u onom "Jugorosgasu", gde dobija još 5.000 evra, pa ovde 3.000 evra, tamo 9.000, 5.000, znači, to je već 11.000 evra, a ima određene akcije i u Baru, pa i tamo dobija po osnovu tog predstavništva.
Pa, zar ne može neko drugi da bude predstavnik u "Jugorosgasu", nego mora da bude sve jedna te ista ličnost? Na osnovu kakve produktivnosti rada, na osnovu čega ti ljudi sebi pripisuju takve plate i na osnovu čega vi onda dodeljujete ovakve subvencije?
Kažem, može čovek i da se ogreši, jer sigurno da od 20.000 zaposlenih u Železnicama ima ljudi koji sigurno primaju neku malu, bednu crkavicu i možda oni zaslužuju da dobiju nekakvo povećanje plata, ali ne mogu od ovih državnih tajkuna. To nisu privatni tajkuni, ovo su državni tajkuni i molim vas da od danas više ne govorimo samo o privatnim tajkunima, nego da govorimo o partijskim, državnim tajkunima, koji se sele iz jednog preduzeća u drugo.
Da bude stvar još gora, kad je reč o Železnicama, zašto smo stavili zabranu da se tu povećavaju subvencije, što ste vi, naravno odbili? Zato što treba i Zoran Anđelković iz SPS-a da bude predsednik Upravnog odbora istih ovih železnica o kojima vam sada govorim, a to što će da zaseda Upravni odbor jedanput mesečno, jedanput u tri meseca, nije važno.
Znači, za kompletno neradništvo, za kompletnu neodgovornost, jer nikad nismo videli da je neki predsednik upravnog odbora, niti direktor, za bilo šta preuzeo odgovornost kada je reč o javnim preduzećima, niko se ne poziva na odgovornost, za to što će biti upravnik, što će biti u upravnom odboru predsednik, dobiće 110.000, ni za šta, plus će imati svoje zanimanje, imati svoju platu i dobijaće ovo, takođe, iz budžeta.
Kažem da to nije kraj te strašne, monstruozne priče. Sada možemo da vidimo, iako sam se ja juče raspitivala kako stoje stvari oko Železnice, zašto im treba tih 500 miliona dinara, jer vidimo da gospodin Šarančić, kao budući v.d. direktor, kupuje ogromni vozni park. Ne znam da li ste vi s tim upoznati, dva miliona evra i 200.000; čovek je kupio automobile, od kojih pojedini koštaju po 100.000 evra, po 53.000 evra.
Evo, mogu sve da vam kažem, 26 putničkih automobila, ukupne vrednosti 848.961 evra, 28 terenskih i teretnih vozila vrednih 772.727 evra i 16 kombija, u vrednosti od 558.442 evra. Zatim, od srednje klase kubika, pojedinačna vrednost 53.000 evra, kao i 20 automobila, svaki po ceni od 21.000 evra. Znači, za ukupno 2.200.000 evra gospodin Šarančić kupuje automobile.
Postavljeno je pitanje Železnicama Srbije – za koga u Upravnom odboru, za koga se kupuju ovi silni automobili po tako skupoj ceni? To su sve ''audiji'', sve najskuplji automobili. Oni na to nisu odgovorili, rekli su – voziće se zaposleni u Železnici. Oni jadni radnici, 20.000, oni će se voziti ovim ''audijima'' i ovim automobilima?!
Pa, znate šta, zaista je strašno. Nemam reči da vi tražite subvenciju, a da nam niste rekli na šta je otišlo prethodnih 10 milijardi u tom preduzeću, da li je poboljšano, da li je uloženo, da li je učinjeno bilo šta, da li je podignuta produktivnost rada i na osnovu čega. Molim vas, ti partijski direktori se šetaju s jednog mesta na drugo.
Ja ću da vas podsetim, juče je jedna veoma alarmantna vest izašla, a odnosi se na Demokratsku stranku, da će Petar Vulović, koji je ranije bio direktor JAT-a, ponovo da bude direktor JAT-a.

Vreme.

Sad su se usprotivili, pošto ne možemo sve mi poslanici da postignemo, sad je i Sindikat JAT-a rekao – ako taj čovek dođe, koji je za 29 godina radnog staža već uzeo onu otpremninu, a koji je u međuvremenu formirao neku privatnu firmu, ako hoćete da totalno uništite JAT, neka dođe taj gospodin za direktora.
Znači, gospođo, završavam, ovo da kažem, za plate u projekciji memoranduma, koji ovde čitam više puta, znači, za 2009/ 2011. godinu, kaže se – plate u republičkim i lokalnim javnim preduzećima kretaće se u skladu sa kretanjem produktivnosti rada u tim preduzećima i stanjem na tržištu rada. Neopravdano je da se zaposlenima u monopolskim delatnostima, koji znatno veće imaju plate, koji na tržištu rada dobijaju identičan posao, plate povećavaju natprosečnim tempom. Oni su čak i ''golden parašut'' sebi, taj menadžment, ugovorili, u slučaju da u NIS-u dođe do promena, koliku otpremninu u milionima evra ti ljudi treba da prime.
Zašto da se to primenjuje...

Gospođo, vreme.

... u tržišnoj privredi od 2009. godine? Pa, ovo je najobičnija zdrava logika, da plate treba, valjda, da budu usklađene sa tim kakav je uspeh preduzeća. Međutim, to je za partijske kase. Ja vas molim da pogledate na šta su trošena ta sredstva i da nas obavestite, jer ako se bude dalje ovako radilo, ovo je stvarno neviđena pljačka naroda ovim budžetom.

Po Poslovniku, gospodin Maraš, zatim poslanik Šami.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, javio sam se da kažem da su prekršeni neki članovi Poslovnika, pre svega, član 147. i član 52. Za to moram da optužim Vladu Republike Srbije, odnosno ministarku koja sedi ovde, koja je poslala državnog sekretara na Odbor za finansije.
Evo šta se desilo na Odboru za finansije. Dobili smo svih 85 podnetih amandmana. Državni sekretar, gospodin Guzijan, kog je poslala Vlada i koji je ekonomista po struci, samo je preneo ono što je čuo iz svog ministarstva, odnosno iz nadležne službe Vlade, da 82 amandmana nisu pravno moguća i da zaista nema svrhe da o njima razgovaramo, pošto mi, članovi Odbora, a to mogu da potvrde oni koji su članovi Odbora, kao razumni ljudi, nismo hteli da razmatramo amandmane koji, po rečima državnog sekretara iz Ministarstva finansija, nisu pravno mogući.
Međutim, dobijamo Izveštaj Zakonodavnog odbora, kome je, takođe, prisustvovao državni sekretar, gospodin Guzijan, gde stoji informacija da je 45 amandmana pravno moguće. U tih 82 amandmana, o kojima mi nismo vodili računa, zaista, ima puno smislenih amandmana o kojima nismo vodili razgovor. Amandmani koji su na Zakonodavnom odboru odbijeni, odbijeni su zato što nisu u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu.
Moram da vam kažem, gospođo ministarka, da je odgovornost do Vlade, do vašeg ministarstva. Kako je mogao neko da pogrešno informiše, ili šta rade ljudi u Vladi koji su zaduženi za ocenu da li je nešto pravno moguće? Kako ste mogli da pošaljete čoveka koji će nam reći da su svega tri amandmana pravno moguća? Mislim da je to bilo neodgovorno.
Hoću da kažem da smo mi u Odboru za finansije mogli da razmatramo i druge amandmane, mogli smo da o njima porazgovaramo, pa bi, možda, Odbor za finansije, u skladu sa članom 147, usvojio još neki amandman i predložio Skupštini da ga usvoji. Nažalost, bili smo uskraćeni za tako nešto.
Pošto nam nije više vremena ostalo po ovom delu, hteo sam samo još da kažem nešto, takođe, vezano za Odbor za finansije.
Nama je gospodin Guzijan rekao da su subvencije za Železnicu iz razloga što treba da se podignu plate. Smatrali smo, naravno, da ne možete ljude ostaviti bez plata.
Kakva je bila projekcija budžeta za 2008. godinu, to najbolje govori, a sad smo čuli od gospođe Vesne Pešić da je proverila i da su plate podignute, pa zato treba.
Zaista nam nije jasno kako može neko da povećava plate? Vi ste njima subvenciju podigli na 508 miliona da bi dobili plate, a, evo, izračunajte koliko je dva miliona i 200 hiljada evra – trećina i više od onoga što su potrošili na automobile. Zaista, mislim da nije u redu što smo obmanuti i o jednom i o drugom pitanju.

Reč ima gospodin Šami, o amandmanu.

Gospođo predsednice Parlamenta, dame i gospodo poslanici, gospođo ministarka, ovo je jedan od brojnih amandmana koji se meni čini sasvim suvislim i mislim da ga je valjalo prihvatiti.
Javio sam se, zapravo, da nešto kažem načelno o svih 84 amandmana. Ne sećam se nijednog ozbiljnog zakona koji je Skupština donosila a da je, tom prilikom, Vlada odbila sve amandmane. Ne ulazeći sada u to koji je čiji amandman, praktično je nemoguće da od 84 amandmana koje su, koliko sam pogledao, podnosile, maltene, sve poslaničke grupe, baš nijedan ne valja i baš nijedan ne može da popravi zakon.
To pokazuje nešto drugo, pokazuje jednu beskrajnu osionost Vlade, ako hoćete, vašeg zakona i vašeg ministarstva, koje ne oseća nikakvu potrebu da uđe u bilo kakav dijalog s ovom skupštinom.
Izvinite, dijalog sa Skupštinom podrazumeva da poslanici pišu amandmane, da predlagač zakona te amandmane prihvati ili ne prihvati. Meni je razumljivo da jedan broj amandmana neće da prihvati, ali da baš nijedan, ni 5%, ni 10% podnetih amandmana, a ima, koliko sam video, krajnje suvislih amandmana, ne prihvati, nije u redu. Na neki način sam se namerno javio povodom ovog amandmana, koji nije podnela moja poslanička grupa, odnosno predstavnici moje poslaničke grupe, upravo da ukažem da je potpuno neprihvatljivo da se ne prihvati nijedan amandman.
Mi ćemo vrlo uskoro raspravljati i o budžetu za 2009. godinu. Ne bi valjalo da u taj ozbiljan posao uđemo s ovakvim lošim manirima. Hvala.

Gospodin Maraš, po Poslovniku.