DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 30.10.2008.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

5. dan rada

30.10.2008

Sednicu je otvorio: Slavica Đukić-Dejanović

Sednica je trajala od 10:10 do 19:55

OBRAĆANJA

Slobodan Maraš

Poštovano predsedništvo, isti članovi Poslovnika.
Znači, ovde imamo izveštaj Vlade, potpisao ga je Mirko Cvetković, gde je daleko više amandmana ocenjeno pravno mogućim. Hoću samo da kažem, ne želim više da oduzimam vreme, ali zaista smo bili uskraćeni da na Odboru za finansije razgovaramo o amandmanima koji su, evo, procenili ste, pravno mogući i da još neki predložimo.
Kao što je rekao moj prethodnik, zaista je usvojen samo jedan amandman od tri, koji je podnela, na Odboru, naravno, Poslanička grupa manjina, a o ostalima nismo mogli da razgovaramo. Ima amandmana koji bi mogli da poprave ovo, samo da povedete računa o tome da, kad već dolazi neko na Odbor da vas menja, date čoveku pravu informaciju. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić-Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Gospodin Krasić, o amandmanu.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Ja nisam završio ono, pa sad koristim priliku da kažem nešto povodom ovog amandmana i onoga što je rekla gospođa Vesna Pešić, a bogami je sve tačno rekla, to moram da vam kažem, a znate i vi, gospođo, da je sve tačno što je ona rekla.
Nego, da nastavim i da nađem neophodnu vezu između ovog amandmana i onoga što imam namere da pričam, da ne bih dobio opomenu.
O čemu se radi? Znači, da li su dobro planirane naše stope kojima su određeni porezi ili doprinosi? Neko bi rekao da te stope treba da budu veće, jer, po toj logici stvari, obezbediće se više sredstava, pa nema potrebe da se država zadužuje. To bi nekako bilo logično, ali u praksi logike nema, da znate. Ako bi se obezbedila veća uposlenost, pa na taj način povećao broj poreskih obveznika, onda bi, po sistemu: zrno po zrno – pogača, mogla stvar da se sredi, eventualno, čak, i da se smanji ta stopa. Međutim, mi imamo problema s vladajućom levom stranom u Narodnoj skupštini zato što oni ne ispunjavaju nijedno obećanje.
Samo da vas podsetim, posle onih epohalnih predloga za sanaciju Bora, da dignu ruke od rude, a da se bave kikirikijem i proizvodnjom nameštaja, nešto slično je rečeno i u Majdanpeku.
Nije prošlo nekoliko meseci, gospođo ministar, da vas obavestim, u to vreme predsednik Vlade je rekao – mi od 2005. godine uvozimo radnu snagu. Sada, kada vi kažete ovde – ja ću da zaposlenim 500 hiljada ljudi, ili smanjio se broj nezaposlenih, mislili smo da smo ih povećali, samo vas podsećam na ono što ste pričali – mi uvozimo radnu snagu. Zašto? Zato što imamo punu zaposlenost u Srbiji.
Kada građani kažu da ne rade, kako mogu da ubede Vladu? Oni žele da uvezu još jedno 150-200 hiljada ljudi iz inostranstva, jer je ovde vrlo ekspanzivna ekonomija, potrebni su novi radnici, zato što na svakom ćošku cvetaju novi kapaciteti.
Nema od toga ništa. Naravno da je laž u pitanju, to svi znaju. Kao što je laž – došao stranac, 2.000 evra po glavi budućeg zaposlenog, besplatna investicija, besplatna lokacija, besplatna infrastruktura, nešto slično kao u Kragujevcu.
Očekujem da će Vlada od 2009. godine samo ''Fijatova'' vozila da vozi. Da donesete zaključak da samo ''Fijatova'' vozila, koja se proizvedu u "Crvenoj zastavi" Kragujevac, država može da kupuje. ''BMV'', ''audi'', ''mercedes'' – zabranjeno. Da uživate vi u plodovima vašeg rada i vaših obećanja, a ne da terate građane da uživaju u plodovima vaših obećanja, ne, nego vi da uživate u plodovima vaših obećanja, da se vi potrudite da vaša obećanja budu realna, da budu ostvarena.
Ovako, predsednik Republike u elegantnom odelu, sa predstavnikom italijanske firme u džemperu, i to iscepanom, potpisuje ugovor od 700 miliona evra.
Molim vas, koga možete da ubedite u to? Pa se onda Blaćko seti, pa kaže – imamo nekih problema, moramo i besplatnu železnicu, moramo besplatno put, moramo sve besplatno da im damo da bi se zaposlili.
Šta će da se zaposli? Onda ugovor danas, pa sutra, pa za mesec dana, pa malo sutra, pa malo prekosutra ... laž, laž, laž, laž.
Samo da vas podsetim, vi imate ministra odbrane. On je uzeo otpremninu da više ne radi u državnoj službi. Da li vi znate to? Kad je bio u Saveznoj vladi, neki zamenik tamo, pa se vršila rekonstrukcija, državna zajednica itd., on je podigao otpremninu, 40 i ne znam koliko plata. To znači: država te isplatila, da više ne radiš. On – fuć, kao poslanik, fuć, pa sad kao ministar, pa ponovo na državno jaslo. Mi ga platili da više ne bude državni službenik. Država iz budžeta odvojila pare. Evo, sad je dobio i vilu, šofere, pa je dobio i reklamu onu – Šuki-Zikri, to je za kosu.
Molim vas, šta radite vi? Da ne pričam o ovim drugima, koji su, takođe, uzeli otpremninu, pa se vratili da rade u državnoj službi. Da li to može neko ko radi u privredi? Ne može. Zašto? On je trošak. Šutanovac, on nije trošak, on je funkcioner. To je ta tanana razlika, nije šija nego vrat.
Znači, to nećete da smanjujete, ali nema, gladni ste stalno. Država, kako ispunjava svoje obaveze po osnovu obaveznog osiguranja koje je ona nametnula i radniku i poslodavcu. Sada ćemo malo i na tu temu.
O čemu se radi? Svi građani koji su u radnom odnosu moraju da plaćaju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, slično nešto je i sa zdravstvom, ali kada te pare uđu u taj fond, onda postanu neki čudni kriterijumi za raspodelu tih sredstava. Pošto imamo neki modifikovani Kajzerov sistem – koliko se uplati, toliko se troši, pa, eventualno, država nešto uplati, kada je manji broj onih koji rade, ceo sistem štuca. Ali, dosetili su se majstori kako to da urade. Više nisu važni neki podaci koji su bili važni do 2003. godine, sada ste uveli neke nove bodove.
Nikome nije jasno da li je penzija neko pravo po osnovu rada i iz radnog odnosa ili je socijalna kategorija. Da ste čitali program SRS-a bilo bi vam jasno, ali vi to nećete da čitate. Kažem vam, moraćete da pročitate i da primenite to. Zapamtite šta sam vam rekao. Imam razloga zašto kažem da morate. Prvo, niste hteli dobrovoljno, pa ste pročitali, pa ste uveli, ali, hajde de.
Šta se sada dešava? Dosetio se neko, pa kaže, penzija može i ovako da se odredi, ali onda imamo i neke kategorije. Koje kategorije? One koje primaju ispod zakonom propisanog minimuma, pa se njima stvara fikcija – zakonom propisani minimum, a onda se ubaci u priču i neki procenat koliko to treba da bude u odnosu na nešto, ali opet u masi.
To je kao neki socijalni faktor. Sad neko neće da vrši korekciju na bazi tog socijalnog faktora, u skladu sa zakonom, nego se ide s obećanjima.
Znate kako je sa obećanjima? Obećanje, ludom radovanje, i ono kratko traje. Ako država ne može to obećanje da ispuni, zašto ispunjava druga obećanja? To je interesantna stvar. Ko je napravio tu selekciju obećanja? O tome ćete da se razmišljate, a odgovor ćete da dobijete za jedno sat vremena.
Sada da vam otvorim drugu temu. Druga tema se odnosi na potrošnju. Takođe, građani Srbije treba da znaju, sve što se troši iz budžeta, mora da bude zakonom propisano.
Kakvi su naši zakoni kojima je propisana potrošnja? Jedna od velikih stavki jeste plata zaposlenih u državi. To je 260 hiljada zaposlenih.
Balinovac se dosetio da, nekom arhaičnom terminologijom, podeli sve koji rade u državnoj službi na državne službenike, zato što primenjuju Zakon o upravnom postupku, i na drugu kategoriju, to su nameštenici; oni su stvarno ''namešteni''. Njima je namešteno da nema gore. Kafe-kuvarica – 15 hiljada dinara, šofer – 16 hiljada dinara, ali savetnik ministra, znate onog Mileta drekavca, ono ''Mile tranzicija'', on je Đeliću bio savetnik za reciklažu, valjda je glumac, mnogo je lepo odglumio savetnika, ali koliko je mesečno on primao – koliko čistačica u Narodnoj skupštini za godinu dana.
Tako je Nado, nisi ti kriva, Balinovac je kriv.
On je to uradio po nagovoru Mlađe Dinkića, jer je Mlađan Dinkić tražio zakon kojim treba da se regulišu plate zaposlenih u državnim organima, kako bi on mogao da kontroliše masu, jer njemu je masa
Trošak, a onda je uvideo da nešto nije u redu, pa policajac, kada ode u penziju, mora da čeka tri meseca rešenje, jer država nije platila doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje za njega, pa onda mora jadniku na vezu da se uplati, papirološki, da bi dobio rešenje o penziji.
Slično vam je i u Inspekciji rada. Zapamtite ironiju. U Inspekcija rada, koja goni, koja kontroliše to, inspektor rada, ako ode u penziju, mora, takođe, tri meseca da čeka da se smiluju gospođe iz Ministarstva finansija, Trezor, resorni ministar, da bi se napravio papir kako je fiktivno plaćen doprinos, da bi državni službenik mogao da ostvari pravo na penziju.
Juče, ili prekjuče sam vam rekao, ako država ne ispunjava obaveze po zakonu, kako možete da jurite vulkanizera? Vulkanizer na tržištu ima jednu dozu neizvesnosti, da li će da se pocepaju gume, da li će da se probuše, da li će kod njega da dođe mušterija, da li će da zameni, koliko će da naplati, da li će da mu da račun, ili neće da mu da račun, da li će na lepe oči.
Ima poslovnu neizvesnost. Koju poslovnu neizvesnost ima država? Nikakvu.
Šta god da napišu na ovom ovde, ova grupa izglasa, to postaje zakon, i onda kreću poreski i policijski, svi drugi organi, reketira ih, bato, do ovog iznosa. Koja je vaša poslovna neizvesnost? Da li će 127 poslanika da glasa protiv vas? Nećete to. Sada ste dobili novih 20. Zato vi to čuvate. Tu je problem.
U ovom rashodnom delu budžeta, 100% treba da se prikaže da je potrošnja na osnovu zakona, da je zakonom propisano kakva će biti ta potrošnja. U kom smislu? Kao što je kod državnih službenika plata propisana, pa se znaju kriterijumi, pa se izračunava. Međutim, u budžetu imamo taj tzv. programski deo, koji, takođe, izvire iz zakona, doduše, ima nekih obaveza koje izviru samo na osnovu ovog zakona, ali ovaj zakon je tehničko sredstvo.
Iz čega oni, suštinski, izviru? Iz programa ili zaključka Vlade? Šta se tu troši? Znatan deo sredstava, to je taj programski deo budžeta, jeste ulaganje u nešto. Od koga zavisi? Od koalicionog sporazuma. Tu se provlači sve i svašta.
Tačno je, sve je to tačno, nemojte da mi kažete da nije tačno, pa bio sam u Vladi, znam kako funkcionišu koalicione vlade. I meni se smučilo, pa sam hteo pet puta da pobegnem, kao što se nekome od vas smuči, ne može da trpi kritiku, pa bi hteo da pobegne, ali, dao si banku, ušao si u kolo, moraš da trpiš.
Tako je to u politici. Odgovaraš čak i za društvo, iako nemaš veze s tim društvom. Takvi ti kompanjoni. Sada imate ta unutrašnja drmanja, ali ta drmanja su samo za pozicije, pare, kola, zapošljavanje itd.
Ovde ima vrlo interesantnih stvari u pogledu potrošnje. Ima nešto o čemu će gospođa ministar da razmišlja dok se ponovo ne javim, a to su usluge po ugovoru.
To mi nekada nismo imali u budžetu kao stavku, kao nešto za prikazivanje, ali sada je to vrlo značajno. Tu se javljaju razni tipovi. Nisu to usluge za popravku foto-kopirne mašine. Tu se javljaju i Hiber, i Vodinelić, i neki eksperti s auspuhom koji pišu programe, vrše neka sagledavanja, pišu nacrt nacrta zakona itd. Oni tu svoju poziciju da mogu da pišu ne dobijaju iz stručnog znanja koje imaju, nego zbog toga što su bliski s nekima iz inostranstva, te tako nama kao struka ulazi nešto iz inostranstva.
S obzirom na to da je gospođa Pešić potrošila dva minuta više, častim vas ovih 16 sekundi.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić-Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem. Reč ima Zoran Nikolić, o amandmanu.

Zoran Nikolić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, koristim povod, dakle, amandman koji je podnela, između ostalog, i gospođa Vesna Pešić, a tiče se subvencija koje se izdvajaju za javna preduzeća, ali ne zbog samog amandmana, već zbog odgovora koji je došao od nadležnog ministarstva, odnosno Vlade, koji treba da sugeriše nama poslanicima, ali i celokupnoj javnosti, da Vlada ima jasnu strategiju kako se rukovodi javnim preduzećima.
To, naravno, nije slučaj i ja ću postaviti pitanja ministarki finansija u tom kontekstu. Čini mi se da Vlada, apsolutno, nema jasnu strategiju.
Vi ste u svom ekspozeu rekli da vam je, dok god koristite naučne principe u kreiranju budžeta, odnosno pravila koja se koriste u finansijama, savest mirna, ali meni ovde neke stvari nisu jasne.
Naime, podsetio bih vas da je ova skupština usvojila Zakon o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije i to je bilo jedno od veoma bitnih obećanja ove koalicije koja je sada formirana. Mislim da smo priču o penzijama završili i da oni koji grubo obmanjuju javnost više neće imati hrabrosti da ovde izađu i da brane svoje stavove. Zapravo, nemaju šta da brane, sem da potvrde da su grubo obmanuli javnost, tako da u kontekstu rebalansa budžeta možemo da govorimo i o rebalansu obećanja.
Tog obećanja, apsolutno, nema. Partija penzionera je prevarila svoje građane. Međutim, u kampanji je, takođe, tvrđeno da će privatizacijom šest preduzeća biti besplatne podele akcija i da će svi građani, a njih blizu pet miliona se prijavilo za te besplatne akcije, dobiti, orijentaciono, iznos od oko 1000 evra. Preduzeća koja je trebalo da se po ovom zakonu prodaju jesu "NIS", "Telekom Srbije", "Elektroprivreda Srbije", Javno preduzeće za vazdušni saobraćaj – "Jat ervejz", Javno preduzeće Aerodrom "Nikola Tesla" i Akcionarsko društvo "Galenika".
Mi smo danas imali priliku da u štampanim medijima pročitamo izjavu direktora "Jat ervejza", gospodina Vlaisavljevića, da je to preduzeće dobilo ponudu od Aerodroma ''Nikola Tesla'' da za 35 miliona evra kupi deo imovine ''Jata''. To je sada dosta interesantna situacija, jer mi se čini da kada ste obećavali građanima da će se ova preduzeća prodati, a to, svakako, jeste bila želja i namera DSS-a, trebalo je da prilikom prodaje ovih preduzeća, pre svega, nađemo strateške partnere koji će investirati u njih i koji će podignuti portfolio tih firmi, od kojih ćemo zaista imati koristi.
Sada se suočavamo s tim da se jedno preduzeće koje je predviđeno da se proda i da pronađe svog strateškog partnera, a kojeg nije uspelo da pronađe do sada, čiji je osnivač država, sada javno pojavljuje kao kupac drugog državnog preduzeća, čiji je osnivač, takođe, država.
Ovde se pominje i konkretna cifra, navodim reči gospodina Vlaisavljevića da će se kupiti deo imovine ''Jata'' za 35 miliona evra. Koji deo, koliki deo, odakle baš ta cifra od 35 miliona?
Ono što se ovde, takođe, kaže, jeste da postoji podela u posmatranju ovog pitanja u samoj Vladi i da Ministarstvo ekonomije i Agencija za privatizaciju zagovaravaju prodaju zgrada u zemlji i inostranstvu. To smo imali prilike da prethodnih dana čujemo i pročitamo u medijima koji su vlasništvo ''Jata'', dok Ministarstvo finansija i premijer Mirko Cvetković smatraju da ''Jat'' može da se oporavi bez rasprodaje imovine.
Podsetio bih, znam da to znate, javnost da je tender za ''Jat'' raspisan 31. jula, da je utvrđena minimalna cena od 50 miliona evra, da se niko nije javio da otkupi tendersku dokumentaciju i da je taj rok već istekao krajem septembra.
Dakle, bilo bi dobro da nam objasnite u čemu je ovde ideja, da jedna državna firma otkupljuje drugu državnu firmu, jer ste izrazili optimizam da ćemo u sledećoj godini imati investicije, naravno, prihvatajući, ali, po mom sudu, dosta ravnodušno, da nas taj finansijski udar, koji dolazi do nas, neće ozbiljno pogoditi kao neke druge zemlje i da se neće odraziti na investicije u narednoj godini.
Plašim se da je ovo jedan od prvih pokazatelja da onih pravih investitora nema i da pokušavate, nekakvom gimnastikom, da sada ostvarite svoja obećanja, koja, zapravo, ne možete da ostvarite. Ako krenemo tom logikom, onda bi "Elektroprivreda Srbije" mogla da otkupi deo "NIS-a", tako udružene bi mogle da otkupe "Telekom Srbije", pa svi skupa da se pojave kao strateški partneri "Galenici".
Da li je to ta iznenadna sreća o kojoj ste nam govorili u vašem ekspozeu, da se na taj način pojave investitori, da li bi taj novac, faktički, ušao na prihodnu stranu budžeta i da li na taj način mislite da pokrijete veliki deficit koji imamo?
Sve u svemu, bilo bi dobro da objasnite i nama i javnosti šta iza ovoga stoji, a ono što je sasvim sigurno, jeste da su u ovom slučaju kolateralna šteta građani Srbije, da je neko debelo nasamario građane Srbije zarad dobijanja glasova. Obećavao je da će, čim se dođe na vlast, građani biti u prilici da dobiju po 1000 evra i na taj način primorao milione, pet miliona građana da stoje na šalterima i da popunjavaju određene obrasce.
Već na prvom koraku, na prvom stepeniku, vidimo da od tog obećanja, baš kao i od obećanja da će iznos penzija biti 70% od prosečne plate, neće biti ništa. Javnosti ćete biti veoma dužni, odnosno bićete dužni da na mnoga pitanja u budućem vremenu odgovorite na pravi i istiniti način. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić-Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem, gospodine Nikoliću.
Gospodin Markićević, o amandmanu.
...
Nova Srbija

Miroslav Markićević

Nova Srbija
Poštovana predsednice, kolege narodni poslanici, građani Srbije, javljam se povodom amandmana o kome rasprava još teče, a koji je podnela gospođa Vesna Pešić i grupa poslanika LDP-a, radi prave istine i razjašnjavanja nekih informacija za koje mislim da su iz jutarnjih brojeva štampe, juče ili danas, pročitani, pa ovde komentarisani, i zato što se radi o jednom ozbiljnom, da tako kažem, državnom sistemu, kao što su Železnice Srbije.
Mislim da ne treba ovde nikoga da upozoravamo da su železnice ponos svake zemlje. Ako japanska železnica ima donaciju od države Srbije, onda znate šta svaka železnica za svaku državu znači. Radi istine i javnosti, a ne spinovanja kandidata, budućih kandidata za funkcije u Železnici Srbije, preko određenih partijskih glasova, koji imaju ambiciju da se kandiduju, zbog tih nekoliko desetina hiljada ljudi koji rade za mizerne i male plate jedan častan i odgovoran posao, zbog ponosa tih ljudi što su železničari, ili što su železničarska deca, hoću ovde da iznesem neke činjenice.
Javno preduzeće ''Železnice Srbije'' u ovom trenutku raspolaže sa 645 drumskih vozila, od čega su 330 putnički automobili, teretni kombiji i vozila – 300 komada. Prosečna starost je preko 15 godina, a imamo veliki broj drumskih vozila proizvedenih 80-tih godina prošlog veka, pa je neophodno obnavljanje voznog parka.
Zbog starosti tih vozila, preko 15 godina, Železnice imaju velike troškove. Samo jedan podatak, u toku 2007. godine, za popravku ovih vozila izdvojeno je 57,4 miliona dinara, a to je preko 700 hiljada evra, a za prvih 10 meseci 2008. godine – 53,5 miliona, odnosno preko 650 hiljada evra.
Pre pola godine, deset direktora direkcije iz sektora u JP "Železnice Srbije", za potrebe svojih službi, podnelo je zahtev za nabavku novih 117 drumskih vozila, ali je posle saglasnosti Uprave za javne nabavke, ponavljam, saglasnosti Uprave za javne nabavke, a za direktora te uprave i ljude koji tamo rade mi iz NS-a ne možemo reći da su naši prijatelji, na predlog generalnog direktora, Upravni odbor "Železnica Srbije" doneo odluku o nabavci 70 drumskih vozila, od čega, 28 kamiona i teretnih vozila, 26 putničkih vozila i 16 kombi vozila za potrebe organizacije rada na prostoru cele Srbije, dakle, "Železnice Srbije", za sve radne jedinice, koliko sam shvatio, u celoj Srbiji.
Iz nekih dnevnih novina se moglo protumačiti da je to direktor Šarančić, ili nekih desetak rukovodilaca, direktora, da su oni sva ta vozila kupili za sebe.
Javni poziv, tender na kome su svi mogli da učestvuju, objavljen je u "Službenom glasniku" broj 85, od 16.09.2008. godine.
Od ukupno deset partija, po različitim modelima, drumskih vozila, Komisija za izbor najpovoljnijeg ponuđača je donela odluku o najpovoljnijem ponuđaču, od čega za samo četiri partije, zbog samo jedne prispele ponude, ili visoke cene, mora da se obnovi postupak.
Netačne su informacije kojima se ovih dana spekuliše u nekim dnevnim listovima i televizijama, da se nabavljaju dva automobila pojedinačne vrednosti po 106 hiljada evra, već su oni daleko jeftiniji, jer se, prema planskim okvirima, na cene automobila dodaju lizing troškovi na četiri godine.
Takođe, ne stoje ni komentari da nema para za pružne prelaze. Moram da vas podsetim da su tek posle 2000. godine, a građani Srbije neka povežu ko je tada bio na čelu "Železnica Srbije", ti pružni prelazi, uopšte, počeli da se rade i obezbeđuju, ne sporeći da ima još mnogo tih crnih tačaka gde se, nažalost, još uvek događaju nesreće. Za te potrebe potrošeno je preko sedam miliona evra.
Dakle, jasno je da se u vreme kada su stigli zahtevi za nabavku drumskih vozila, s obzirom na to da je to bilo neposredno nakon održanih izbora, nije znalo ko će posle šest meseci biti na čelu "Železnica Srbije" i u Upravnom odboru i da odluku donosi komisija, odnosno upravni odbor koji formira Vlada Republike Srbije.
Ovde se nešto imputira kadrovima Nove Srbije, koji su još uvek na nekim funkcijama, i našem predsedniku.
Mogu da vam kažem da u Upravnom odboru JP "Železnice Srbije" ima samo jedan član NS-a. Ima ih iz mnogih stranaka koje sede ovde i očekujem da se jave i da otvoreno, pred građanima, komentarišu, kao što ja komentarišem.
Jasno je da su poslednjih dana pojedini mediji postali partijska glasila. Objasnio sam zašto. Zato što je velika trka i borba za funkcije, pošto se dve vladajuće stranke nisu dogovorile kome pripadaju "Železnice Srbije".
Nova Srbija je opozicija i to što je čovek iz Nove Srbije još uvek direktor "Železnica Srbije" ne mogu drugačije da tumačim nego da vladajuća koalicija nema bolji kadar, ili nisu mogli da se dogovore. On čeka da preda dužnost.
Raniji pokušaj proizvodnje afera, s nabavkom putničkih garnitura iz Švedske, imao je isključivo političku pozadinu, jer su se ta vozila, kroz smanjene troškove goriva i ostvarene uštede, otplatila već u toku prve godine saobraćanja, ali je, nažalost, to nekome smetalo.
Dakle, čudno je da se sve ovo vreme ne objavljuju informacije o tome šta je sve dobro na Železnici urađeno u odnosu na nasleđeno stanje, odnosno od kada je Velimir Ilić bio ministar za kapitalne investicije, a kasnije ministar za infrastrukturu.
Samo da vam kažem da je restrukturiranje, ta najbolnija mera, izvršeno u Železnici tako da je broj radnika smanjen za osam hiljada, prihod dva puta veći, s takvim brojem smanjenih radnika, da je povećan broj ispravnih lokomotiva u saobraćaju, da je Železnica za ove četiri i po godine vratila iz sopstvenih prihoda preko 170 miliona evra nasleđenih dugova, da je izvršena kupovina novih teretnih vagona prvi put posle 25 godina, da nije bilo štrajkova kao pre toga i da posle formiranja ove vlade Republike Srbije, u kojoj NS ne učestvuje, Železnica i dalje funkcioniše bez ikakvih problema. To znači da kadrovi NS-a, kojih malo ima tamo, ne vrše nikakvu opstrukciju, jer im je važniji sistem funkcionisanja Železnice od svoje političke pripadnosti.
Na kraju, želim da kažem da sam gospođi Pešić rekao da ću povodom njenog amandmana diskutovati i da ne želim da shvati da diskutujem zbog toga što je ona izašla, već da bude prisutna da bi se uverila u neke informacije, da informacije ne prima iz dnevnih novina koje se kupe, pa onda komentarišemo.
Nisu ovde važni direktori, oni su prolazni. Nisu ovde važni ministri, i oni su prolazni ljudi. I mi poslanici smo trenutno poslanici. Važna je desetina hiljada ljudi koji tamo rade za male plate. Ne treba raditi preko njihove grbače i njihovih jadnih života i malih plata, a časno i odgovorno vrše taj posao, jer tvrdim da biti železničar, tako ti ljudi to shvataju, znači ponos.
Možda bi neki trebalo da odgovore zašto su se u Građevinskoj direkciji u Beogradu, tamo gde su rekli da će na konkursu da biraju direktore, sada više o tome ne pričaju, dve stranke dogovorile da direktor i zamenik direktora imaju dupli potpis. Tako ja shvatam, a objasniću ako bude potrebe za to. Znači, pričam o građevinskom zemljištu u Beogradu, "Luci Beograd", "Beku" itd., pa ćete da vidite da je ovo što je gospođa Pešić govorila još jedna dimna bomba koju je ispalio Čanak, drug Nenad, da bi se zamaglila suština nekim podacima koji se stiču iz dnevnih novina.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić-Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Po Poslovniku, najpre, gospodin Velja Ilić, pa onda gospodin Ostojić.

Velimir Ilić

Nova Srbija
Poštovani narodni poslanici, meni je jako žao što o jednom velikom problemu Srbije, o ''Železnicama'', govori gospođa Pešić, koja trenutno nije u sali. Ona navrati ovde u prolazu, možda kad pođe na pijacu, da nas malo obiđe, vidi, pogleda, nasmeje se i ode.
Gospođu Pešić razumem, tu su njene kolege penzioneri u parku, pa malo sedi s njima i skokne na dva minuta, nešto kaže, a ne zna ni ona, jadna, šta kaže. Mislim da je nju vreme pregazilo, izgubila je kompas i ne zna o čemu se ovde razgovara.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić-Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Gospodine Iliću, molim vas da vodite računa o dostojanstvu.