Dame i gospodo, javljam se na osnovu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, u kojem se govori o dostojanstvu Narodne skupštine, odnosno poslanika. U stavu 2. piše da su dužni da se jedni drugima obraćaju s uvažavanjem. Stav 1 – da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine.
Zaista nisam mislila danas da koristim Poslovnik kako bih ponovila nešto što sam rekla prethodni dan i nešto što je, zapravo, u političkom opisu svih parlamentarnih stranaka, ali kolega Dujović me je, ne znam po koji put, motivisao da izađem za ovu govornicu i ponovim nešto što je zakonomernost Parlamenta.
Kolega Dujoviću, nije ekskluzivnost da pričate ni o jednoj kategoriji društva. Predstavljate ratne vojne invalide i mi to uvažavamo. Mi smo ovde svi legitimni da pričamo o svim političkim pitanjima, a o svim političkim pitanjima se institucionalno, i to je zakonomernost parlamentarizma, raspravlja u Narodnoj skupštini. Molila bih vas da ubuduće nijednoj stranci ovde ne oduzimate, kako vladajućoj, tako ni opozicionim strankama, pravo da govore o problemima koji čine svakodnevni život naroda u Srbiji.
Ratnih vojnih invalida kao članova SRS-a ima, zaista, puno. I, zaista, dajemo sve od sebe da se svakodnevno izborimo za prava i bolji život tih ljudi. Vi nama nikako ne možete oduzeti pravo da u ovoj skupštini, za skupštinskom govornicom, javnosti, narodu Srbije skrećemo pažnju na to šta ćemo konkretno da uradimo po pitanju tih ljudi. Isto tako, da amandmanski, ili kroz traženje objašnjenja ili obrazloženja od predstavnika Vlade, pokušamo zajedno da nađemo rešenje za užasno ranjivu kategoriju društva, koja je skrenuta na marginu, ne našom voljom, nego voljom vladajuće većine.
Dakle, drage kolege, dame i gospodo narodni poslanici, zaista, apelujem i na političku kulturu, i na politički moral.
Floskula je užasno teška, nesvarljiva, da vi govorite o tome da se ovde politički ne raspravlja o bilo kom pitanju. Sva pitanja za ovom skupštinskom govornicom i te kako imaju mesta, imaju svoj prioritet, zato što u državi Srbiji apsolutno ništa ne funkcioniše. U ovoj državi je urušen sistem, a mi se svi ovde trudimo iz petnih žila da postavimo temelje tog sistema. Ne uspeva zato što određeni ljudi pokušavaju da uvedu diktaturu.
Molim vas, izvinjavam se što prekoračujem vreme, završavam misao, da ubuduće vodite računa da su ovde predstavnici naroda i da svi imaju legitimno pravo da pričaju o svemu za ovom govornicom, u okviru institucije sistema.
Hvala vam.