DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 30.10.2008.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

5. dan rada

30.10.2008

Sednicu je otvorio: Slavica Đukić-Dejanović

Sednica je trajala od 10:10 do 19:55

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Molim službu da stenogram izlaganja narodnog poslanika Petra Jojića uputi Ministarstvu poljoprivrede.
Za reč se javila, u raspravi u pojedinostima, narodna poslanica Judita Popović.
...
Liberalno demokratska partija

Judita Popović

Liberalno demokratska partija
Poštovana predsedavajuća, predsedništvo, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici,  celokupna ova rasprava, koja traje već danima u Skupštini, u vezi s ovim budžetom, prvo u načelu, a sada u pojedinostima, podseća me na situaciju kada ljudima oštećenog vida dovedu slona i kažu – opišite slona kako izgleda. Tako smo i mi poslanici stavljeni u poziciju da se izjašnjavamo o ovom rebalansu budžeta a da u ovoj skupštini punih pet godina nije raspravljano o završnom računu budžeta, što je, inače, obavezujuće po članu 92. stav 3. Ustava i poznato svim narodnim poslanicima, ukoliko imaju Ustav, a pretpostavljam da ga imaju.
Prema tome, ako nemamo završni račun, ako nemamo validan uvid u stanje budžeta već punih pet godina, kako uopšte možemo da raspravljamo svake godine ponovo o budžetu koji je predložen, o predloženim rebalansima budžeta, kako možemo validno da se izjašnjavamo o tome kako su sredstva pet godina planirana, kako su trošena, gde su utrošena itd.?
Nisam stručnjak za budžet, ali mislim da umem racionalno i logično da razmišljam. Iz tog razloga, smatram da je osnovni problem i ovog predloga zakona o rebalansu budžeta činjenica da, u stvari, ne znamo o čemu raspravljamo. Imamo određene cifre o kojima treba da se izjašnjavamo, treba da ih pomeramo levo-desno, gore-dole, ovaj korisnik, onaj korisnik, a, u suštini, dobijamo jedno ništa, jer ne umemo da objasnimo građanima Srbije na šta se troše budžetska sredstva ove godine.
Predočila bih vam jednu analizu koju smo mi u LDP-u uradili u pogledu najvećeg uvećanja rebalansa. To je transfer u organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, gde uvećanje rashoda iznosi 158 miliona. Kada smo radili tu analizu, rashod je iznosio 170 miliona.
To je, otprilike, bilo pre nedelju dana. Pogledajte koja je to razlika, od 12 miliona, samo za nedelju dana! To možda zvuči lepo i krasno, evo, nije više 170, nego 158, ali mi ćemo morati negde da namaknemo onu razliku od 12 miliona, koliko je vama potrebno, upravo zbog tog budžetskog deficita.
Za subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, uvećanje rashoda iznosi 100 miliona. U momentu analize, to je bilo 110 miliona.
Dakle, to je 10 miliona sada manje, ali to znači da će negde morati taj novac da se nadoknadi. Otplata kamata po garancijama je skoro dvostruko uvećana, odnosno rashodi su dvostruko uvećani.
Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sudskih tela – uvećanje rashoda iznosi skoro devet miliona evra, a bilo je 10. Naknada štete za povrede ili štete nanete od strane državnih organa – uvećanje rashoda iznosi oko 600.000 evra. Sredstva rezerve – uvećanje skoro za 20 miliona evra, ili, čak, sedam puta u odnosu na budžet.
Pretpostavljam da je ovo dovoljno jak argument za sve ono što ovde tvrdimo, a uglavnom to tvrde sa ove desne strane skupštinske sale, dakle, samo opozicija.
Mi od leve strane, dakle, od vladajuće koalicije, nismo čuli neke argumente, niti smo čuli odgovore na postavljena pitanja, a ima dosta pitanja koja su i jasna i veoma konkretna, a tiču se budžeta.
Rasprava u Skupštini bi trebalo da izgleda tako da imamo argumente za i protiv. Međutim, mi smo ovde čuli samo protiv, jer opozicija i treba da kritikuje budžet, ali do sada nismo čuli neko validno obrazloženje zašto radimo rebalans budžeta, zašto povećavamo javnu potrošnju, zašto nam je potrebno da u toj meri opterećujemo ponovo naše građane, a pri tom pričamo o nekoj socijalno odgovornoj vladi i vlasti koja brine o dobrobiti svojih građana.
Kako brine, ukoliko povećava javnu potrošnju? Sve ono što je obuhvaćeno ovim budžetom, sva ta povećanja koja su usmerena na poboljšanje egzistencije i na socijalni položaj građana, mogu i na neki drugi način da se reše, ne moramo baš sve to da guramo u budžet, sve to da tovarimo, da preraspodeljujemo na one koji mogu da plate, a mogu da plate samo oni koji rade.
Vrlo dobro znamo da je danas sve manje onih koji rade, koji su zaposleni, čiji dohoci mogu biti opterećeni. Nema nekog privrednog razvoja koji će otvoriti nova radna mesta, niti se to iz ovog stanja budžeta i Predloga zakona o rebalansu budžeta vidi, prema tome, samo onaj ko trenutno radi, samo onaj ko privređuje, koji ulaže sve svoje kapacitete, može da plati dodatna opterećenja, kojih će sigurno biti i mora da ih bude, jer kako na drugi način ove velike apetite budžetskih korisnika namiriti. Zašto stalno opterećivati onog koji se trudi?
Prema tome, bilo bi dobro da se razmišlja o nekom drugačijem sistemskom rešavanju tih budžetskih nameta, jer budžet se puni samo tako što jedna strana radi, da bi ona druga, koja nije za to sposobna, odnosno, iz nekih razloga je potrebna onoj prvoj strani, mogla to da koristi.
Ozbiljni su novci u pitanju, kada imamo nekoliko kabineta, kada imamo kabinet za privredni razvoj, a nadležnosti koje taj kabinet pokriva mogu da pokrivaju i nadležna ministarstva, agencije i slično, a pričaćemo još i o ostalim ministarstvima i o ostalom potpredsednicima Vlade, odnosno drugim ministarstvima čije se potrebe dovode u pitanje, baš iz tog razloga jer dodatno opterećuju budžet.
Možda to nisu sredstva u nekim milijardskim iznosima, ali, definitivno, svaki od njih nosi po koji miliončić, pa kada mi te miliončiće nazidamo, dobijamo uskoro i milijardu.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 10. stav 2. tačka 6) Zakona o budžetskom sistemu.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.
...
Srpska napredna stranka

Zoran Antić

Napred Srbijo
Gospođo Čomić, prvo moram da protestujem, da se solidarišem s gospodom radikalima, jer su malopre bili cenzurisani; kada sam okrenuo mikrofon prema njima, skupštinska režija je isključila taj mikrofon. Oni imaju pravo da protestuju, da su nezadovoljni mnome, da smatraju i da sam lopov, i da sam izdajnik, i da sam strani plaćenik. To je njihovo pravo, a vaša obaveza je da im omogućite da se ono što misle i čuje.
Prema tome, ako dozvoljavate ovakav način rada Republičke skupštine, onda nemojte dozvoliti da imamo i cenzuru u Republičkoj skupštini. Jedino što meni, iskreno, smeta kod gospode radikala, jeste –zbog čega kriju ruke, ako lupaju u klupe. Ne stide se, valjda, ne plaše se, valjda, svojih komšija, prijatelja, članova, pa, oni to, valjda, rade iz uverenja. Ne plaše se, valjda, one kazne od 3.000 dinara, pa nije, valjda, da danas čast i poštenje radikala vrede 3.000 dinara!? Znamo se iz nekih boljih vremena, nije to, valjda, tako. Dajte, gospodo, ruke na klupe, onako časno i pošteno, kako doliči pravim radikalima, ili bar onim radikalima koje sam nekada poznavao.
Kada se radi o ovom amandmanu, da kažem da sam podneo amandman na član 3, da se amandman odnosi na javni dug, na onaj deo javnog duga koji se tiče unutrašnjeg duga. Sve ono što sam malopre rekao kada sam se javio povodom amandmana mog kolege Stefana Zankova, kome želim sve najbolje u predizbornoj kampanji u Knjaževcu, ostaje i u ovom izlaganju. Neprimereno je da se na ovakav način Vlada i Ministarstvo odnose prema sredstvima koja su blizu devet milijardi evra. To su, otprilike, sredstva koja su slična iznosu ovog budžeta.
U ovom budžetu naći ćete, na sedmoj strani, pobrojane sve garancije, sve dugove, sve kredite koje imamo nameru, ili sve dugove koje smo do sada uzeli, a na 114. strani naći ćete jedno kratko obrazloženje, isto tako, 5-6 strana, tako da u kompletnom budžetu nemate 13-14 strana koje se odnose na dugove, koji su poprilični, koji su uzimani godinama, nema govora o tome na koji način Vlada namerava da servisira te dugove u nekom narednom periodu.
Mislim da je ono što je najlošije u ovom unutrašnjem dugu to što Vlada nije imala razumevanja, ponovo, prema penzionerima. Juče smo dosta o tome slušali, o tome kako treba uvećati penzije penzionerima, kako žive u jako teškim uslovima, a u ovom delu, unutrašnji dug je isplaćen onim penzionerima prema kojima je stvoren u nekom ranijem periodu, a odnosi se na zaposlene, ali nije ispoštovan onaj dug koji se odnosi na penzionere koji primaju poljoprivredne penzije.
Mislim da je Vlada, pre svega, trebalo da brine o svojim dugovima, dugovima koje je napravila u prethodnom periodu, pa tek posle toga da pređe na uvećanje penzija, ovih koje sada isplaćuje. Hvala vam.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka
Smatram da sve ove amandmane koji se odnosi na član 3. treba gledati kao jednu celinu, da bi se shvatilo šta je pod ovom trećom grupom, pod ovim, kako vi to kažete – V, a to je stanje javnog duga u Republici Srbiji na dan 31. avgusta 2008. godine.
Građani Republike Srbije treba da znaju da je to osam milijardi 730 miliona 171 hiljada 955 evra. To je, ako mogu da kažem, dug koji priznaje ova vlada. To je samo deo člana 3. U prvom delu se nalazi šta je Vlada planirala u toku 2008. godine da omogući da se Republike Srbija zaduži, a da Republika Srbija da garancije.
U zavisnosti od toga ko bi se zadužio, moram da vam skrenem pažnju da će Srbija biti garant za 80 miliona dolara, 60 miliona švajcarskih franaka i 960 i nešto miliona evra. Za to zaduženje Republika Srbija garantuje. To su oni zakoni o garancijama koji se ovde serijski usvajaju, po sistemu: mora da se usvoje ti zakoni, da Republika da garanciju, jer tako dolaze pare iz inostranstva, a vama je zinulo za pare po svaku cenu, jer računate da na taj način može nešto da se završi.
Na početku su to bili strukturni krediti itd. Evo, Svetska banka, na prvom mestu, dalje, Evropska banka za obnovu i razvoj, treće, Evropska investiciona banka, četvrto, Nemačka razvojna banka KFW, pa su tu i strane vlade, Vlada Španije, Vlada Nemačke, Vlada Republike Austrije.
Nemačka i Austrija, tradicionalno, imaju interes na ovom prostoru i njima je stalo da se nešto razvija ovde njihovim kreditima, ali da garantuje Republika Srbija, ako JP "Železnice Srbije" ne bude isplatilo, ako opština Kruševac ne bude isplatila, ako opet ''Železnica'' ne bude isplatila.
Na šestom mestu imamo "Eurofimu", to je opet za ''Železnice'', na sedmom mestu su neke poslovne banke, tako da mi garantujemo, Republika Srbije se pojavljuje kao garant za neke kredite koje će da uzmu, pre svega, javna preduzeća i javne institucije, i ako ih oni ne vrate, onda će Republika morati iz budžeta da vraća. To je pod A.
Pod B, Republika Srbija će u 2008. godini odobriti projektne zajmove u ukupnom iznosu, pa su opet date tri vrste valuta, od 67 milijardi.
Znači, tu se Republika Srbija zadužuje. Opet je na prvom mestu Svetska banka, na drugom je Evropska banka za obnovu i razvoj, na trećem je Evropska investiciona banka, na četvrtom – Banka za razvoj Saveta Evrope, na petom je opet KFW, Nemačka banka, na šestom mestu su strane vlade, opet je to Španija, pa je Japan, pa Republika Italija, na sedmom mestu je Komercijalna banka ad Beograd. Ona treba da omogući Vladi 12,5 miliona evra da bi Vlada kupila ambasadu, verovatno, za misiju Republike Srbije pri EU u Briselu. Tako se oni snalaze. Znači, kupovina zgrade za ambasadu Republike Srbije u Briselu.
Pod V, u okviru ovog člana imamo stanje javnog duga Republike Srbije. To je 8.730.171.955 evra. Sada je dato stanje javnog duga u domaćoj valuti. Međutim, ono se prikazuje i u evrima, zato što ni ova vlada ne veruje u dinar. Tu se nalaze razne hartije od vrednosti, da ne ređamo dalje, pa se pod II, u okviru V, stavlja javni dug u stranoj valuti, ovaj dug domaćim kreditorima. Ako se pretvori u evre, to je 260 miliona, ali ako se pogleda kakvo je stanje duga prema inostranstvu, ili u stranoj valuti, to je 8.469.358.816 evra.
Kada se pogleda to, vidi se da imamo tu i Pariski klub, i Londonski klub, Vladu Republike Italije, razvoj privatnog sektora putem kreditne linije. To je neki dug od ranije, to je 30 i nešto miliona evra.
Tako može da se čita po svim mogućim stavkama. Vidi se kakvo je stanje javnog duga Republike Srbije, što direktni, što indirektni dug. I direktni i indirektni dug pada na teret građana Republike Srbije. Ovo ima neku svoju dinamiku, s obzirom na ugovore, kad šta dospeva itd.
Međutim, za sva ta zaduženja je karakteristično, od 2001. godine naovamo, da su, otprilike, tridesetak posto bile konsalting usluge kreditora.
Znači, neko vam da sto miliona, 35% se vraća kreditoru, odnosno on naplaćuje svoje usluge što vam je pomogao da prevedete ugovor, da se ugradi neki njegov konsultant i da se plate predstavnici tih inostranih kreditora u zemlji, koji poneki put imaju prezime na "ić" i prepoznatljivi su. Ništa novo.
U okviru toga smo imali i neke razvojne projekte, imali smo čak i čitave programe kako da se menjaju propisi, pa su se tako mnogi profesori s Pravnog fakulteta, Ekonomskog, beše i Begović, beše i poseban institut itd., poprilično lepo ugradili da nam protumače šta je napisano u ugovoru i šta treba da se uradi. Sve to građani Srbije plaćaju.
Ovde je, ono što reče Judit, u pitanju slon. Čoveku koji ima slab vid pokažete slona i pitate – da li ga vidiš? Đavola ga vidi, on ne vidi ništa.
Ovde građani Srbije ne smeju da vide o čemu se radi, ali zato će uvek ministar da izađe, ne ova gospođa, nego svaki ministar finansija i ima da kaže da Srbija nije prezadužena država sve dokle obaveze može uredno da servisira i da one ne opterećuju ništa drugo, a nama se deficit povećava. Sada imamo 46 milijardi dinara deficita. Tvrdim vam da je to fiktivno.
Kad budemo dobili Vrhovnu revizorsku instituciju, ona će da kontroliše svaki predlog završnog računa pre nego što dođe u Narodnu skupštinu.
Ma koliko da Narodna skupština ima tu kontrolnu funkciju, ona nije u mogućnosti da knjigovodstveno i računovodstveno prekontroliše sve što se radi u Vladi, u finansijskom smislu reči, i kod svih korisnika budžeta. Svrha Vrhovne revizorske institucije jeste, upravo, to da izvrše tu kontrolu kao revizori, da nas obaveste, da skrenu pažnju, ne da skrenu pažnju Vladi kako će da proknjiži nešto.
Mi smo imali i tu situaciju ranije, dok je bio SDK, pa on kaže – budžet ste lepo spremili, ali morate da preknjižite ovo, ne ide na ovu poziciju, nego ide na onu poziciju.
To je isto kao kad je Mićun renovirao ovo što su zapalili ovi petooktobarci. Oni zapalili zgradu Savezne skupštine, došla velika pomoć da se to sanira, Lučić i Mićunović napravili neki dogovor, pa prvo išlo ovako, pa onda mora da se napravi nevladina organizacija, pa preko nevladine organizacije, pa onda Mićun ugovarao i parket i ovo. Lučić više nije na državnoj funkciji, pokušali su da ga nameste da bude ovde zamenik sekretara, mi smo digli dreku oko tog kriminala.
Ko je kriminal utvrdio? Gospođo, kriminal je utvrdila budžetska inspekcija, na čelu sa Mlađanom Dinkićem. Tu se stalo, jer ste posle morali zajedno. Znači, nema struke, nego koalicioni kapacitet. Tako se kod nas to dešava.
Znači, mi smatramo da ceo član 3, naravno, pod V, prikazuje stanje. Može nama da se sviđa, ili da se ne sviđa, ali to je stanje – osam i nešto više milijardi je država zadužena.
Kad kažem država, pre svega, mislim na ono za šta snosi odgovornost Vlada Republike Srbije.
Inače, dug Republike Srbije, ako se uzmu pravna, fizička lica, preduzeća itd., prema inostranstvu je neuporedivo veći, ali Vlada kaže: "Mi s tim dugom nemamo veze, mi priznajemo ovih osam milijardi i 700 i mi to servisiramo na neki način''.
Velika opasnost postoji kada se duguje stranim državama ili vladama stranih država. Ovde se ne pojavljuju neke države, a prema njima postoji ne samo materijalno-finansijska obaveza, nego postoji ona mnogo važnija, a to je politička obaveza.
Recimo, tu su SAD i Velika Britanija. Vi njih nigde nećete naći u ovim knjigama, ali njihovi ljudi se nalaze u Ministarstvu odbrane, nalaze se u Sudu za ratne zločine, nalaze se u Ministarstvu pravde, nalaze se u Ministarstvu finansija.
Možda nisu kod vas u kancelariji, ali se nalaze, kao i u drugim institucijama, i oni vrše tzv. monitoring, posmatraju, ''samo vas posmatramo''. Oni samo posmatraju šta ovi rade.
U ovoj zgradi, na četvrtom spratu, bilo je jedno prislušno odeljenje koje su kontrolisali Šutanovac i još jedan čije ime neću da pominjem sada. Kada smo digli dreku, oni ih odavde prebace i sada su tamo gde je Beograđanka.
Ova vrsta snishodljivosti i zavisnosti od američkog ambasadora, od engleskog ambasadora, postala je strašna. Čak, i neko ko se hvali da je opozicija mora da ih pozove u ''Sava'' centar, jednostavno, mora, nema druge. Dali pod zakup, a vi znate kako je kada se da pod zakup, ta vrsta i ta patološka želja grabi.
Pojavila se neka mogućnost da iz inostranstva uzmemo neki kredit, zgrabi ga odmah. Ovde se to predstavlja kao epohalni uspeh. Zašto uspeh? Zato što mi postajemo apsolutno zavisni. Od koga? Od onoga koji nas je bombardovao, koji nas i dan-danas proziva.
Da li vidite ljude i šta se dešava? Oko Račka se, recimo, čula istina sada. Niko ne snosi posledice, a samo da vas podsetim, Račak je bio jedan od neposrednih povoda za bombardovanje Srbije. Nije bombardovana Srbija na teritoriji Kosova i Metohije, nego je bombardovana i u centru Beograda, i u Novom Sadu, i da ne nabrajam sve redom.
Država i ljudi koji vode državu moraju da imaju neko zrno morala. Da li na ovaj način donosite dobro građanima? Da li su ova zaduženja, ovi krediti, ove garancije i ovo kao prikaz stanja duga, u funkciji vitalnih interesa svih građana Republike Srbije? Nisu. Čiji interes predstavljaju? Jedne male grupice ljudi koja kreira naš život. Tu se nalaze medijski magnati, kao sredstvo pritiska, tu se nalaze pojedinci u vlasti. Ne mogu sve da ih optužim. Tu se nalaze ljudi iz NBS koji moraju da obezbede održivost bankarskog sistema, a čuli ste i sami, danas je sedam banaka registrovalo na berzi neke negativne stope. Nema, ne sme da se priča, to je zabranjeno.
Gospođo Čomić, ne mogu da krivim vas, zato što svojevrsna kolateralna šteta jeste i kada neko izađe ovde, pa pomeri mikrofon, pa mora jadnik da se hrabri ovde da priča nešto.
Morate da znate, gospođo Čomić, jure odbornike SRS-a i nude im velike pare, neki. Ako meni ne verujete, evo vam ga gospodin Tomislav, koji će da vam objasni, ne ovaj, nego ovaj Tomislav iz Leskovca, čime se služe ovi koje vi čuvate.
Znam da vam je mrsko što su oni u ovoj sali, ali šta da vam radim, nemam ovde Borisa Tadića, moram vas da prozivam.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslaniče, bez obzira na lične opaske i dijalog koji je pokušan da bude uspostavljen, nije izrečena nijedna povreda Poslovnika, te ne mogu da vam dan nikakvo objašnjenje, osim da se zajedno podsetimo da sam obavezna po članu 27, a to je da se staram o redu na sednici, što podrazumeva da se svi govornici saslušaju u miru i tišini, s dužnom pažnjom i poštovanjem.
Narodni poslanik Tomislav Ljubenović želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Ljubenović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, nije me Krasić pomenuo, nego prethodni narodnjak.
Kada je u pitanju dostojanstvo, poštenje i vernost SRS-u, upravo je to pokazala odbornička grupa SRS-a u Leskovcu, koja je istrajala pred svim pritiscima i svim ponudama koje su bile u Leskovcu. Nudilo se svakom odborničkom kandidatu, i u sredstvima informisanja, daću vam da pročitate, stalno su se, unazad za 10 dana, tražila tri odbornika koja bi prekomponovala drugu koalicionu grupu koja bi sačinila vlast. U celoj toj kampanji i euforičnoj situaciji, nudila su se sredstva, u početku od 3.000 evra, do 5.000 evra, pa se kasnije, što se bližilo skupštinsko zasedanje, 24, to povećavalo na 20, na 30, da bi dan uoči skupštinskog zasedanja to došlo i do 50 hiljada evra.
Imenom i prezimenom mogu da obavestim organe unutrašnjih poslova, ministra policije, da to proveri. Imamo tačne informacije o tome koje su ljude posećivali, kojim ljudima je nuđeno i gde su u noćne sate naši odbornici posećivani. Na kraju krajeva, u celoj toj situaciji, iz ''žutog preduzeća'' su toliko bili zainteresovani da su iz Jablaničkog okruga, iz okoline ne samo Leskovca, iz Lebana, predsednik opštine Lebane je nudio zaposlenje za tri odbornika, da rade u SO Lebane.
Jednom odborniku, njegovom članu porodice, isto je nuđeno da ga zaposle, koji je dobio rešenje, a prilikom izlaska, to rešenje mu je oduzeto. U svakom slučaju, rešenje koje je dobio, naš odbornik bi sigurno i vama prezentovao.
Da je s veoma velikim nestrpljenjem, u celokupnom dosadašnjem periodu, upravo ''žuto preduzeće'' stvaralo takvu situaciju i tenziju, pritisak na SRS, tj. na odbornike, to stoji već mesec dana. Iz kojih razloga? Jeste da oni imaju 25 mandata, ali sa G17 i SPO, a sama SRS u Leskovcu je osvojila tri mandata. Upravo na zadovoljstvo građana opštine Leskovac je formirala vlast i sva ona pitanja koja su od velike važnosti za građane opštine Leskovac, na čelu sa gradonačelnikom Goranom Cvetanovićem, na njihovo zadovoljstvo, realizuje, sve one zahteve i potrebe građana opštine Leskovac koji su od vitalnog značaja.
Da su predstavnici ''žutog preduzeća'' u Leskovcu mogli nešto, da su sposobni, da su imali potencijala da nešto urade, oni su imali prilike od 2000. godine do današnjeg dana i do prošlih izbora...
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Tri minuta, narodni poslaniče, niste izrekli koji član Poslovnika.
...
Srpska radikalna stranka

Tomislav Ljubenović

Srpska radikalna stranka
... 225. i 226.