Gospodin Dimitrijević, po Poslovniku.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, član 226.
Dakle, da bi javnost razumela šta je problem, pošto je gospodin iz SPO-a rekao jednu stvar koju sam ovde izneo za govornicom i vama dao telegram u vezi jednog čoveka koji je bio teško povređen u saobraćajnoj nesreći.
Nije sporno da se lekarska pomoć ukaže u hitnim slučajevima, nijedan lekar ne beži od toga, ali stanje proizvedeno tom povredom ne traje dva dana, ne traje pet dana, to traje mesecima. Taj pojedinac je vlasnik samostalne radnje u kojoj radi i privređuje.
Dakle, nije bio u mogućnosti mesecima da privređuje i da uplaćuje svoj doprinos. Zbog toga mu nije bila knjižica overena. Da stvari razjasnimo i da ih stavimo tamo gde jesu. I protiv takvih problema sam ustao i naveo taj primer.
Druga stvar, trenutno stanje u zdravstvu, činjenica je da mi nemamo Nacionalni savet za zdravlje. Imamo ministra koji je bio u prvoj vladi demokratskoj, u drugoj, u trećoj, u četvrtoj i tek sad dobijamo sastav tog nacionalnog saveta.
Nije Ministarstvo vlasno da određuje strategiju razvoja zdravstvene zaštite, to treba da radi po Ustavu ovaj nacionalni savet. Zašto ga nema i zašto je stanje u zdravstvu takvo kakvo jeste, taj odgovor treba da dobijemo od Ministarstva zdravlja i nadležnih institucija. Zahvaljujem.

Reč ima gospođica Nataša Jovanović, replika, a onda dr Gordana Paunović, takođe replika.

Gospođo Kolundžija, samo strpljivo, nije replika na repliku. Govorila sam povodom amandmana, a onda je kolega Čikiriz reklamirao povredu Poslovnika. Sada ću po Poslovniku. U čemu je  onda problem?
Evo, znači, zbog nerazumevanja, nije povređeno dostojanstvo Skupštine nego jednostavno moramo, kolega Čikiriz, da baratamo argumentima. Kao prvo, vidim da se sve vreme pozivate na to šta radi SPO, ne pominjući vaše koalicione partnere, a sami znate da je ministar iz G17, to je ovaj nezamenljivi Milosavljević, unazad osam godina i da je on taj koji neće da sluša ni vas, ni vaše poslanike, ni ove žute. Jorga mu govori - ne valja to, to i to, a on kaže - baš me briga. Imamo još jedan važan problem, a to je što nemamo centralni zdravstveni račun.
Pre neki dan sam postavila pitanje gospođi ministru da li je upoznata za taj projekat, jer to je osnov svega, da se spreče zloupotrebe, manipulacije, pranje para, odliv novca iz zdravstvenih ustanova itd, da li je ona upoznata sa time da je Svetska banka odobrila projekat za to, još nisam dobila odgovor. To sam u onoj formi 225. i 226. postavila, čekam.
Što se tiče tog perioda koji pominjete, kada je, rekli ste, SRS bila na vlasti, čak nije bio ni iz SPS-a ministar nego iz JUL-a, ali mi nismo kao vi da opanjkavamo koalicione partnere i da iznosimo prljav veš, i da to radimo, ne vi kao vi, kao Mirko Čikiriz, nego govorim za celu tu vašu koaliciju i za onu koaliciju DOS-a od 18 stranaka. To je bila odgovornost tog ministra i za tu Vladu.
Ali, znate u kojim okolnostima; kada smo bili pod nezabeleženim sankcijama i kada je gospođa Slavica Đukić-Dejanović, kao direktor Kliničkog centra u Kragujevcu, morala da razmišlja, nije nalazila manu kineskim lekovima.
Njima ništa nije falilo. Neko je tada pričao iz te DOS-ovske grupacije od `99 godine, to su kaže lekovi koji nisu dovoljno dobri za Srbe jer su pravljeni za neke druge ljude. Možete li vi da zamislite kakve su to bile nenormalne izjave. To su lekovi koji su nam spasli živote, od prijateljske Kine i od svih drugih koji su bili spremni da nas brane, i da nam šalju lekove i sanitetsku opremu i sve što nam treba.
S druge strane, prijatelji i oni koji su vas doveli na vlast su nas bombardovali, uništili naše bolnice, ubili decu i bombardovali Dom zdravlja u Surdulici. U to vreme je pomoćnik ministra iz SRS bio je dr Stanislav Momčilović, u nemoguće vreme, nikakvih donacija, znači samo bombe, samo ucene i pritisci.
Kragujevački klinički centar, to zna i gospođa Đukić-Dejanović, koja je jedva uspevala da nađe novac za plate i za se što treba, za održivost Kliničkog centra, taj pomoćnik ministra iz SRS je pokrenuo proces stvaranja laparaskopske hirurgije koja, na svu sreću Kragujevčana i svih koji dolaze tu i imaju te usluge, i dan-danas funkcioniše. Hvala.

Reč ima Gordana Paunović-Milosavljević.

Replika gospodinu iz SPO.
Ne znam šta je gospodin iz SPO po profesiji, ali sam sigurna da onog dana kada je u ovom uvaženom domu bio na dnevnom redu Predlog zakona o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, koji je Vlada podnela ovom uvaženom domu, nije, s jedne strane, slušao ono što sam tog dana govorila, a, s druge strane, nije najverovatnije pročitao ovaj zakon, niti je uvažio ono što se u ovom zakonu govori.
S jedne strane, govorila sam šta piše u ovom zakonu, a to je da obveznici koji nisu uplatili dugovanja neće po ovom zakonu moći da overe zdravstvene knjižice ukoliko Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje ne daju potvrdu odnosno neki dokaz da su to uradili.
Pitam sada, a i onda sam pitala uvaženog ministra koji nije bio tu, kao lekar. Ministarstvo zdravlja je zdravstvenim ustanovama pre godinu dana dostavilo dopis da zdravstvene organizacije moraju da samo na osnovu uputa i overene zdravstvene knjižice pregledaju obolele osobe. S druge strane, citirala sam gospođu, koja ne znam da li je još uvek direktora fonda, koja je jasno i glasno u "Presu" rekla da osobe koje nemaju overene zdravstvene knjižice neće moći da se leče. Šta to znači?
Znači da osobe koje su ugrožene vitalno lekari mogu ili ne moraju da leče. To je jedno pitanje koje može da se protumači i ovako i onako. Nigde decidirano ne piše šta je sa ljudima koji nemaju overene zdravstvene knjižice? Da li će ti ljudi po nekom drugom zakonu morati da se leče?
Znam da mi na psihijatriji, radim u psihijatrijskoj bolnici, mi smo primali sve psihijatrijske bolesnike koji su suicidarni, ili koji su bili agresivni, ili koji su zbog svog stanja uznemirenosti bili u takvom stanju.
Zbog toga smo vrlo često bili optuženi. Ovaj zakon može, zbog toga što ima puno rupa, da se protumači da nekog možete da primite, a nekog da ne primite. Kakva je tu selekcija? Kakva su tu pravila?
Mislim da Ministarstvo zdravlja treba da odgovori na ova pitanja zbog građana Srbije da znaju, postoji jedan zakon koji zabranjuje da se overavaju zdravstvene knjižice ukoliko nisu uplatili doprinose, a možda postoji neki zakon na osnovu koga mogu da se leče i oni koji nemaju overene zdravstvene knjižice. Hvala.

Istine radi, lekari nezavisno od toga da li je overena ili nije overena zdravstvena knjižica, svakom urgentno obolelom čoveku pružaju pomoć. Ne znam za druge slučajeve, a dosta dugo sam lekar.
Po Poslovniku, reč ima gospodin Krasić.

Naravno član 104. Poslovnika, gospođo Đukić-Dejanović.
Ovaj iz SPO je pobrkao sve: mesto, vreme, datum, učesnike. Sve je pobrkao čovek i sada niti može to da se demantuje, niti može da se odgovori, ali je potrebno da se ljudi podsete. Ko o čemu, baba o uštipcima. SPO kad nema ništa pametnije da kaže, on malo hajde da čačne SRS. To je ta njihova taktika. Sad je pobegao i šta sad njemu da pričam.
Kada je SRS bila na vlasti, to je bilo 30 meseci, kada smo se suprotstavljali NATO paktu. Da vas podsetim, ta Vlada je formirana 24. marta 1998. godine, a NATO bombarderi su krenuli da bombarduju Srbiju 24. marta 1999. godine. U prvim njihovim planovima, s obzirom da su već 1. aprila 98. godine krenule barikade na teritoriji, pre svega Metohije, kako bi se Metohija odvojila od Kosova, oni su računali da će sve to da se završi za 30 dana.
U to vreme SPO nije hteo da formira Vladu sa SPS-om, izbori su bili septembra 97. godine, a onda je Vuk Drašković sa svojom zvezdom Danicom pokušao da napravi 99,9% te buduće vlade. Pošto su ti pregovori propali, a bio je samo dan kada će da se otcepi KiM putem oružja, uz pomoć NATO pakta, formirana je Vlada narodnog jedinstva, koja je uspela da godinu dana zaustavi, spreči odvajanje KiM.
U to vreme bili su različiti resori. Resor zdravstva pripao je JUL-u, pa je bila prvo gospođa Leposava, kasnije taj resor je preuzeo u to vreme i potpredsednik Bojić.
Bilo je problema, ne samo u tom resoru, u svim resorima. Bilo je i te priče o kineskim lekovima, pa su se još tri godine posle te vlade ti kineski lekovi nalazili na našem tržištu, nisu bili nešto bogzna šta problematični.
Ali, uopšte mi nije jasno gde nađe ovaj čovek SRS, zdravstvo i one stvari. Uopšte mi nije jasno, jer ako bi išli po toj logici stvari, onda katastrofa u Beogradu je krenula još 92. godine, na lokalu.

Vreme. Na član 5, razdele 3, 15, 26 i 48, amandman je podnela narodni poslani Donka Banović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospođa Donka Banović želi reč, izvolite.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, poštovana ministre finansija, takođe ću da se pridružim jednoj vrsti blagog protesta koji ste više puta čuli sa ove govornice da su poslanici iz opozicionih stranaka, koji su uglavnom podnosioci ovih amandmana, kojih ima 84, da je prosto nemoguće i neuobičajeno da baš nijedan od tih amandmana nije bio prihvatljiv za vas.
Nastojaću da vas ubedim da prihvatite moj amandman, a ujedno ću u danu za glasanje da glasam za sve one amandmane koje su ovde moje kolege veoma jasno objasnili zbog čega ih treba podržati.
Amandman koji sam podnela se sastoji iz dva dela. Bolje bi bilo da su to u stvari dva odvojena amandmana zato što se tiče četiri razdela, međutim, zbog Poslovnika i mogućnosti da poslanik uloži samo jedan amandman na jedan član, a mi ovde govorimo samo o tom članu 5, onda taj amandman se sastoji iz dve celine. Amandman ima cilj povećanje sredstva za Ministarstvo za ljudska i manjinska prava u prvom delu, a u drugom delu povećanje sredstava koja su predložena ovim predlogom zakona, odnosno izmenom budžeta za Komesarijat za izbeglice.
Kada je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava u pitanju, predlažem da se smanji razdeo 15, a to je razdeo koji nosi naslov Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, i to funkcija ili pozicija koja je predviđena za subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, odnosno čitaj subvencije za Javno preduzeće "Skijališta", gde je predviđen enorman iznos od 2.641.000 dinara.
Više puta ste čuli od mojih kolega poslanika da smo vam svi ukazivali da je ova cifra zaista prevelika i da nije dobro što se sa nekih drugih, takođe, po nama značajnih pozicija uzimali i stavili u taj deo, znači Javno preduzeće "Skijališta".
Predlažem da se taj iznos smanji za 91.532.000 i da se to prebaci u razdeo 26, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, i to klasifikacija - dotacije nevladinim organizacijama, pa bi tako sredstva bila znatno uvećana, odnosno iznos koji vi predlažete, koji je 76.805.000, promeni i povećava se tako što bi on iznosi 168.338.000.
Ova sredstva su u stvari namenjena za rad svih nacionalnih saveta nacionalnih manjina koji su do sada formirani. Ta su sredstva takođe namenjena, mada u budžetu stoji samo odrednica za Dekadu Roma, kao što znate Srbija predsedava Dekadom Roma od 1. jula ove godine, ali to nisu sredstva samo za tu činjenicu da Srbija predsedava Dekadom, da Srbija uradi nešto značajno kako bi poboljšala i integrisala pripadnike romske nacionalne manjine, koji su definitivno najugroženija grupa i deo našeg društva.
Ovom izmenom u stvari samo hoću da vratim to na iznos koji je bio predviđen u budžetu za 2008. godinu. Budžet za 2008. godinu je predviđao iznos od 168.000.000 dinara za rad nacionalnih saveta i za Dekadu Roma, a vi ste ovim predlogom maltene upola smanjili taj iznos.
Doduše, kada je izglasan budžet za 2008. godinu, a i u samoj njegovoj pripremi veoma aktivno je učestvovala tadašnja Služba za ljudska i manjinska prava, koja je kasnije ukinuta zato što sada postoji Ministarstvo, i na čelu Službe za ljudska i manjinska prava je bio uvaženi gospodin Petar Lađević.
Gospodin Petar Lađević je tada uspeo da se izbori da se suma koja je predviđena za finansiranje nacionalnih saveta, kako bi oni mogli kvalitetno da rade, poveća.
Takođe ću da podsetim da je Republika Srbija ratifikovala najvažnije međunarodne ugovore kojima se štite prava i slobode pripadnika nacionalnih manjina. Mi smo takođe ratifikovali i Okvirnu konvenciju za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope. Ustavom je propisano da Republika Srbija štiti prava nacionalnih manjina i jemči posebnu zaštitu manjinama, a radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i očuvanja njihovog identiteta. Osim prava koja su Ustavom zajemčena svim građanima, pripadnicima nacionalnih manjina su zagarantovana dodatna individualna i kolektivna prava.
Prema Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz 2002. godine, manjine mogu da izaberu svoje nacionalne savete. Tako da mislim da je do danas formirano 18 različitih nacionalnih saveta. Saveti imaju javna ovlašćenja u oblasti službene upotrebe jezika i pisma, obrazovanja, kulture i informisanja. Zakonom je takođe propisano da država obezbeđuje sredstva za rad svih nacionalnih saveta. Ona se koriste za obavljanje redovnih delatnosti, ali i za finansiranje raznih projekata od značaja za nacionalne manjine.
Dakle, ako posmatramo budžet, a on jeste to, kao političko pitanje, ne kao ekonomsko pitanje, on u svakom slučaju jeste i ekonomsko pitanje, ali on je pre svega političko pitanje, zato što kada nam Vlada pošalje svoj predlog budžeta, i u ovom slučaju izmene i dopune, ona na taj način u stvari pokazuje šta su joj prioriteti.
Pa mi iz budžeta vidimo tačno šta ova Vlada planira da radi, ne planira da radi, naravno tamo gde je to vidljivo, tamo gde nije onda ćemo da nagađamo. Ako je budžet odraz i slika politike koju jedna vlada vodi, onda je ovo o čemu sam sve govorila poražavajuće. Ovo je još jedna ilustracija koliko u stvari DS brine o nacionalnim manjinama.
Puna su im usta brige o pravima manjina i sve je u redu dok pripadnici manjina glasaju za DS i Borisa Tadića. Želim da iznesem jedan primer iz mog Dimitrovgrada, o odnosu opštinskog odbora DS prema nacionalnom savetu bugarske nacionalne manjine i uopšte prema pripadnicima bugarske nacionalnosti.
Za vreme predsedničke kampanje u januaru ove godine, tadašnji predsednik Skupštine opštine Dimitrovgrada, koji je ujedno i predsednik Demokratske partije Bugara u Srbiji, pozvao je svoje članove i simpatizere da na predsedničkim izborima glasaju za kandidata manjina, gospodina Ištvana Pastora, koji se tada kandidovao za predsednika Republike. Opštinski odbor DS je nakon toga tražio da dotični gospodin odmah podnese ostavku na mesto predsednika Skupštine, samo zato što nije podržao Borisa Tadića za predsednika.
Tu je bila prepiska u novinama, našla sam i na internetu, gde se taj gospodin, ne želim namerno da spominjem njegovo ime, nije u redu, brani sledećom rečenicom - ovo je napad na mene, iako sam aktivno učestvovao u donošenju odluke da trg u centru grada ponese ime dr Zoran Đinđić, kao i da njegova supruga Ružica Đinđić postane počasni građanin Dimitrovgrada.
Sada bih rekla nešto o drugom delu mog amandmana, a to su 3. i 4. stav, i to je pokušaj, takođe, da se Komesarijatu za izbeglice vrate sredstva koja su bila predviđena budžetom za 2008. godinu. Rebalansom predlažete smanjenje nekih stavki. Predlažem da se sa razdela 3, a to je Kabinet potpredsednika Vlade za oblast evropskih integracija i to je iznos koji je namenjen za usluge po ugovoru, verovatno ste primetili da je puno poslanika htelo da se sa te funkcije uzmu sredstva, definitivno smatramo da je tu previše novca za usluge po ugovoru, i da se taj iznos smanji za 18.345.000.
Taj iznos bi se prebacio na razdeo 48, a to je Komesarijat za izbeglice, i to na poziciju koja je predviđena za zgrade i građevinske objekte. Opet je ovo pokušaj da se vratimo na budžet iz 2008. godine, ne na ovaj rebalans, gde je tim budžetom bilo predviđeno da je za te namene izdvojeno 40 miliona dinara.
Proverila sam u Komesarijatu, kako bi bila sigurna za šta su tačno namenjena ova sredstva - zgrade i građevinski objekti, mada sam pretpostavljala i tu su mi potvrdili ono što sam mislila, a to je da su ta sredstva namenjena za materijalno-tehničko održavanje kolektivnih centara za smeštaj izbeglih i raseljenih lica.
Prema planu za postepeno zatvaranje kolektivnih centara, broj kolektivnih centara je znatno manji nego što je bio, recimo, pre nekoliko godina.
Međutim, i dalje na teritoriji Republike Srbije postoji 75 kolektivnih centara u kojima je smešteno 7.000 osoba. To su ljudi koji nisu uspeli da vrate svoju imovinu. Uglavnom su to izbeglice iz Hrvatske, dok su ljudi koji su svojevremeno izbegli iz BiH uspeli da donekle povrate svoju imovinu, a ovo su ljudi koji nisu našli još uvek odgovarajuće rešenje. U tome država mora mnogo više da im pomogne.
Dakle, ne želim da zvučim patetično, ali mislim da nije u redu da baš tu nađemo da štedimo. Dakle, postoji 75 kolektivnih centara. To su veliki troškovi održavanja, uslovi u tim centrima su jako loši. Međutim, nemojte da i mi smanjujemo novac koji je bio namenjen za to. Iskreno se nadam, gospođo ministar, da sam vas ubedila, svoje kolege jesam, naravno.