Uvažena gospođo predsednice, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji su podneli poslanici DSS-a, a u njihovo ime gospodin Milan Dimitrijević, odnosi se na oblast zaštite životne sredine.
Veoma mi je žao što ovde nemamo sagovornika, što znači da Vlada ne namerava da usvoji ovaj amandman, jer nije poslala sagovornika koga svojom argumentacijom mogu ubediti da taj amandman prihvati. Iako se poslednjih nekoliko godina u Srbiji zaista govori i ponešto radi u oblasti zaštite životne sredine, a ovde pre svega mislim na zakonodavstvo, ipak se u ovoj oblasti stvari teško menjaju i vrlo su komplikovane.
Poslanička grupa DSS podnela je ovaj amandman smatrajući da je ovo i te kako važna oblast, a da je u rebalansu budžeta za oblast zaštite životne sredine predviđeno toliko malo sredstava, radi se o procentu 0,23, da je to zaista skaradno. Država koja vodi računa o svojoj sredini i o tome govori kao o prioritetu ne može sebi da dozvoli to, jer su pri pristupanju Evropskoj uniji zemlje imale, otprilike, 1,5% - 2,5% bruto društvenog proizvoda.
U Srbiji je, prema proceni, evidentirano oko 1000 biljnih zajednica, a brojnost i raznovrsnost faune je takođe velika. Ukupan broj ptica gnezdarica, sisara, gmizavaca, vodozemaca i riba čini 40,3% ukupnog broja ovih životinja u Evropi. Na našu žalost, ne umemo da se brinemo o tome, tako da je otprilike 600 biljnih vrsta u Srbiji dovedeno do istrebljenja i ugroženo, a otprilike 500 životinjskih vrsta na teritoriji Srbije je već ugroženo.
Ako govorimo o ukupnoj površini zaštićenih prirodnih područja, ona iznosi otprilike 6,5% naše ukupne teritorije, što je smešno u odnosu na druge zemlje koje se zaštitom svoje životne sredine bave.
Moram da navedem da imamo šest nacionalnih parkova, 98 rezervata prirode, 16 predela izuzetnih odlika, 296 spomenika prirode, 24 parka prirode, a zaštićeno je 215 biljnih i 426 životinjskih vrsta kao prirodnih vrednosti. Moram da kažem da je ovaj amandman koji smo podneli usmeren na oblast zaštite životne sredine i da se odnosi na Zavod za zaštitu prirode.
Još nekoliko stvari je značajno, imamo nekoliko lokaliteta koji su zaštićeni kao područja od međunarodnog značaja; svi ste čuli za Ludoško jezero, Obedsku baru, Stari Begej, Carsku baru i Slano kopovo i, prema Konvenciji o prirodi i kulturnom nasleđu, imamo prostor Golija - Studenica, uz rezervat biosfere.
Prema planu i programu koji je Ministarstvo životne sredine, evo ga ovde, vidite ga, dostavilo Odboru za zaštitu životne sredine... Moram da pomenem da je Demokratska stranka Srbije u momentu kada je formirano ovakvo ministarstvo, koje ima naziv Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, bila protiv toga, jer je smatrala da su i prostorno planiranje i životna sredina toliko važne, velike i široke oblasti da onaj ko hoće da spoji te dve oblasti zapravo hoće da napravi veliku, finu maglu oko jedne i druge, pa da se ni u jednoj ni u drugoj ne upustimo u neke ozbiljnije i duboke rezove koje su zahtevali problemi tog trenutka. Čini mi se da smo formiranjem tog ministarstva na takav način, a uz ovaj budžet, to i postigli.
Dakle, prema planu i programu tog ministarstva koje sam ovde pomenula definisano je da će Ministarstvo raditi na edukaciji službi za nadzor i zaštitu ovih područja. Vidim da Ministarstvo navodi 21 takvu, novu oblast. Dakle, to je poprilično veliki posao, uz to da organizuje i edukuje nadzorne službe i da organizuje informacione sisteme u nadzoru. To zaista iziskuje velika budžetska sredstva i zbog toga odgovor koji mi je Vlada ovde dostavila pokazuje da ona zapravo nije razmišljala o tome.
Hoću da kažem još jednu stvar. Danas se na Odboru za zaštitu životne sredine ministar žalio koliko je malo sredstava dobio i začudio se što postoji ovakav amandman kojim poslanička grupa DSS želi da se Ministarstvu za životnu sredinu opredele nova sredstva. Pazite odgovor Vlade - dok Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja u budžetskoj proceduri za izradu rebalansa budžeta nije iskazalo potrebu za dodatnim sredstvima u okviru itd. Dakle, Ministarstvu ta sredstva ne trebaju, iako treba da zaštiti 21 novo područje, da edukuje službe i sve ostalo.
Ono što je nama kao poslaničkoj grupi DSS potpuno jasno jeste da Vlada uopšte nije svesna toga da ovaj sistem zakona u ovoj oblasti uopšte nije konzistentan, da još uvek imamo problem sa tim da nam zakoni u ovoj oblasti nisu usklađeni sa zakonima EU.
Takođe, izgleda da Vladi nije bitno što ne postoji nacionalna strategija očuvanja i unapređenja biodiverziteta i što nemamo popis podataka o biodiverzitetima.
Sledeći problem na koji ukazujemo jeste problem neadekvatnog upravljanja zaštićenim prirodnim dobrima.
Imamo toliko i toliko slučajeva: evo, priča o Staroj planini, o Uvcu; imamo toliko priče da nemamo prostora sada da govorimo jer poslanička grupa želi da kaže još nešto o tome. Imamo potpuno nerazvijen informacioni sistem i, ono što je najvažnije, imamo neefikasan nadzor nad zaštićenim područjima.
Zbog toga je važno da se izdvoje dodatna sredstva, jer sva ova dobra koja smo ovde naveli pripadaju svim građanima Srbije.
Ova vlada, koja za sebe kaže da je proevropska, mora usvojiti ovakav amandman, jer ovo jeste jedan proevropski stav, mi štitimo svoju životnu sredinu i svoju lepotu i ono što su nam priroda i Bog dali. To što danas ovde nemamo adekvatnog sagovornika, dakle, ministra koji se bavi finansijama ili zaštitom životne sredine, pokazuje da Vlada zapravo ni nema nameru da se ozbiljno bavi amandmanima koji su pred njom, tako da je svako dalje sedenje gubljenje vremena jer mi nemamo sagovornika kome treba da damo argumente kojima bismo ga ubedili. Hvala.