Zahvaljujem. Da li još neko želi reč? Reč ima gospodin Krasić. Izvolite.

Ovo je stvarno interesantna situacija da tri narodna poslanika iz tri različite stranke iz Niša sednu i zajednički napišu jedan amandman i predlože, rukovođeni pre svega nekim principom pravičnosti i ravnopravnosti, da se u okviru rebalansa budžeta za 2008. godinu planiraju i neka sredstva za rešavanje socijalnog stanja zaposlenih ljudi u EI ili, da budem precizniji, u fronclama od EI.
Vama deluje smešno kada kažem da je u fronclama, ali uništavanje Elektronske industrije je počelo još kada su se pojavili tehnomenadžeri u Srbiji, pa je nešto došlo u Beograd, nešto otišlo na drugu stranu, ali smrtonosne udarce Elektronskoj industriji ipak je zadao Vojkan Mitić, pa Zoran Živković, koji je bio poprilično dužan Elektronskoj industriji za neke televizore, a u poslednje vreme i G17 plus, koji je prisutan u Elektronskoj industriji. Naravno, gospodin Nikola Savić i ovaj gospodin iz Demokratske stranke Srbije ne znaju Bananu Jovanovića, neće on da potpiše taj amandman. Da je hteo da pomogne Elektronskoj industriji, on je to mogao da uradi dok je bio direktor Direkcije za izgradnju grada Niša. Ali, tamo su ostale velike afere, o tom potom, neka se rešava.
Što se tiče Boška Ristića, on ima vrlo jasan razlog zašto to ne pomaže. Verovatno će Vlada u budžetu za 2009. godinu ovo da ima u vidu. To vam tvrdi. Međutim, ako se pravi neka paralela kako funkcioniše taj socijalni program Vlade, kako je to bilo 2001, 2002. godine, kako je to danas, onda dolazim do zaključka da od kvaliteta batina zavisi odgovarajuća ekonomska klasifikacija u ovom Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu. To vam deluje malo smešno, ali verujte da je istinito. Kada su radnici kragujevačke "Zastave" ispalampuvali Vlahovića, Đelića i one druge, oni su ušli u socijalni program. Ove moje Nišlije iz Elektronske industrije, oni sve lepo, mazno, kulturno, da razgovaraju, da im se tamo šetaju ovi iz DS-a, da se slikaju itd. Pošto nisu uzeli motku u ruke, nisu ušli u rebalans budžeta. Znači, od kvaliteta motke, od kvaliteta batina zavisi pogled na socijalni status građana.
Naravno, ovo nije uputstvo za upotrebu, da kada sretnete ministre iz Vlade Republike Srbije treba da se izborite za svoja prava tako, priručnim sredstvima. Ali, vidite i sami; ja drugačije ne mogu da se borim protiv globalizma. Ovo što se dešava sa EI jeste sunovrat globalizma. Globalizam ne vidi običnog čoveka, vrlo prosto i jednostavno. On vidi samo evro, dolar; a čovek - ako ga ima tu, uklapa se, a ako se ne uklapa, ne uklapa se.
Prošli put sam vam rekao, vi ste to shvatili kao neku šalu, mene uopšte ne bi iznenadilo da Mlađan Dinkić sledeće godine kaže - ukidaju se penzije. Zašto? One su trošak. Smanjićemo trošak, ukinućemo penzije. Pa, ako radnici EI mogu bez plate 60 meseci da žive, što ne bi mogli i penzioneri 60 meseci da žive bez penzije. Onda će Boris Tadić da kaže - ne, Mlađo, brate, to ćemo da inoviramo. Kako? Ko zgazi penzionera dobija jednokratnu pomoć od dve hiljade evra. Tada su što efikasniji. Njima smetaju građani u Srbiji, da li vam je to jasno. Jedan Niš, koji je po svim kriterijumima centar Balkana, postao je apsolutna provincija. Zašto? Pa, demokrate, a i Nišlije, setite se Živkovića, Banane i svih spodoba koje su vam vodile Niš.

Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? (Ne.)

Na član 5. razdele 15 i 54 amandman je podneo narodni poslanik Zoran Nikolić.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Izvolite, reč ima gospodin Zoran Nikolić.

Poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman na član 5. razdeo 54 - Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, funkcija 130, ekonomska klasifikacija 511 - zgrade i građevinski objekti, da se iznos od 1.836.060.000 menja iznosom 1.136.060.000.
U istom članu razdeo 15 - Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, funkcija - višenamenski razvojni projekti, ekonomska klasifikacija 551 - nefinansijska imovina koja se finansira iz sredstava za realizaciju NIP-a, iznos od 2.880.850.000 menja se iznosom 3.580.850.000.
Uz amandman sam dao obrazloženje da je sredstvima iz NIP-a predviđeno finansiranje određenog broja projekata i da su lokalne samouprave širom Srbije konkurisale za veliki broj značajnih projekata. Ruku na srce, veliki broj projekata je ispraćen iz NIP-a, ali isto tako veliki broj projekata sa urednom dokumentacijom, strateški važnih za mnoge opštine, nije ispraćen ove godine, pa su opštine bile prinuđene da se zadužuju kod poslovnih banaka. To svakako nije dobra praksa, jer ćemo se tek suočiti, nemam taj podatak, ali mislim da su već u ovom momentu mnoge lokalne samouprave u velikoj meri zadužene.
Vlada je odbila ovaj amandman sa obrazloženjem: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se predlaže smanjenje sredstava namenjenih za zgrade i građevinske objekte u razdelu Uprave za zajedničke poslove republičkih organa, što bi ugrozilo izvršavanje rashoda po već preuzetim obavezama, uključujući i završetak zgrade u Nemanjinoj 9, namenjene pravosudnim organima."
Naravno, nemamo ništa protiv pravosudnih organa. Sa setom pravosudnih zakona, odnosno izmenom našeg pravosuđa ćemo se tek suočiti u narednim danima. Ta sednica je zakazana za sredu, što takođe govori o odnosu Vlade prema Skupštini, ali i onih koji rukovode Skupštinom, koji ne štite integritet Skupštine, jer ti zakoni su, svakako, sa dalekosežnim posledicama. Ovde je neko od kolega već rekao da je ovakva izmena pravosudnog sistema uzburkala i sudsku, pravničku i advokatsku javnost. Jednostavno, došli smo u situaciju da smo prinuđeni da u roku od 24 sata podnosimo amandmane i da zauzmemo stav povodom tog zakona.
Ono što je simptomatično, ima veze sa ovim objašnjenjem, jeste da je Vlada pre mesec dana imala jedan drugi nacrt, sa ukidanjem određenog broja sudova širom Srbije. Taj nacrt je odjednom povučen iz procedure.
Sada odjednom imamo jedan drugi nacrt, što pokazuje odsustvo bilo kakve strategije od strane Vlade. Evropska komisija je u izveštaju koji će doći naznačila problem pravosuđa kao jedan od bitnijih problema u Srbiji, pa sada opet, da bismo ispunili želje, idemo dosta brzopleto u jedan proces promene pravosudnog sistema, plašim se, ne sagledavajući sve potencijalne posledice.
Kao prilog tezi da Vlada nije imala strategiju - nedavno sam bio u prilici da u Mačvanskom okrugu sa drugim kolegama poslanicima budem na sastanku sa predsednicima opštinskih sudova i predsednikom Okružnog suda kada se pričalo o onom starom nacrtu, a i naslućivalo šta će se dogoditi sa ovim novim nacrtom seta pravosudnih zakona. Ono što je meni zapalo za oko i ono što je simptomatično jeste da su svi sudovi u malim mestima, kao što su Koceljeva, Vladimirci, Ljubovija, Krupanj, sudovi koji su tokom poslednje dve godine renovirani. Uložena su znatna sredstva. To je naravno dobro i za pohvalu, ali problem je u tome što su ulagana ne tako mala sredstva, a sada je ovim novim nacrtom zakona predviđeno da se ti sudovi ukidaju. Mislim da to najslikovitije pokazuje odsustvo bilo kakve strategije od strane države.
Dakle, u obrazloženju je rečeno da treba da se završi zgrada u Nemanjinoj 9, namenjena pravosudnim organima. To nije sporno. Međutim, to su sredstva u iznosu od 1.836.000.000 dinara, a ja ću vam samo reći sledeću stvar: to nisu samo sredstva koja su izdvojena za ovu zgradu; pored toga, ta sredstva su izdvojena i za opremanje sale i restorana u zgradi u Kneza Miloša 20; to su sredstva i za kancelarijski i potrošni materijal za potrebe republičkih organa, posebnih organizacija, posebno materijal za servisiranje motornih vozila, gorivo itd.
Ubeđen sam da bi na ovim stavkama moglo dosta toga da se uštedi i da se ova sredstva preusmere ka lokalnim samoupravama. Jer, jedno od najznačajnijih političkih pitanja, a ovde je povodom amandmana više poslanika iz različitih stranaka govorilo da je to prioritet, jeste ravnomerni regionalni razvoj.
Dakle, Srbija nije ravnomerno razvijena. Čitave oblasti naše države su u velikom zaostatku u pogledu infrastrukturnih objekata i pripreme opština i lokalnih samouprava za priliv stranih investicija, industrijske zone, agroindustrijske zone. Jednostavno, taj debalans postoji i mislim da je svaki dinar koji se uloži u lokalne samouprave i u projekte koje same lokalne samouprave daju kao predlog i konkurišu za sredstva iz NIP-a dobro iskorišćen novac.
Znam da Vlada neće prihvatiti ovaj amandman, ali neprihvatanje ovog amandmana je negacija još jednog predizbornog obećanja a to je da se ova vlada zalaže za ravnomerni regionalni razvoj.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja povodom ovog amandmana? (Ne.)

Na član 5. razdele 15 i 54 amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Petković.

Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč o ovom amandmanu? Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moram još jednom da izrazim žaljenje zbog toga što ministarka finansija nije danas čitav dan sa nama. Njena koleginica će pokušati da je zameni, ali meni jednostavno nedostaju metafore gospođe Dragutinović jer smo imali priliku da čujemo od nje mnoge lepe priče o iznenadnoj sreći, da je Vlada poslednja linija odbrane, verovatno da je premijer Cvetković najbolji golman u državi koji će nas odbraniti od nastupajuće finansijske krize. Govorilo se o ružičastim naočarima. Ja nosim naočare, nažalost, one nisu ružičaste, tako da ću pokušati da u ovih nekoliko minuta obrazložim amandman koji sam u ime poslaničke grupe DSS podneo.
U izlaganju ministarke Dragutinović čuli smo da je najveći problem deficit platnog bilansa. Čuli smo da je najveća opasnost globalna finansijska kriza.
Čuli smo da postoji velika opasnost od pada priliva kapitala. Nakon toga nismo čuli ništa. Muk. Kako Radovan treći kaže - šta je bilo? Nemamo pojma. Nakon toga o tim stvarima više se u ovoj sali nije govorilo od strane predstavnika vladajuće koalicije i predstavnika Vlade koji su danas bili ovde.
Smanjeni su rashodi u Nacionalnom investicionom planu. Smanjeni su start-ap krediti. Mi smo podneli amandman kojim smo iz Uprave za zajedničke poslove republičkih organa u klasifikaciji - zgrade i građevinski objekti tražili da se smanji iznos od 600.000.000 i prebaci za realizaciju Nacionalnog investicionog plana.
Obrazloženje zašto Vlada i Ministarstvo nisu prihvatili ovaj amandman je sledeće: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se predlaže smanjenje sredstava namenjenih za zgrade i građevinske objekte u razdelu Uprave za zajedničke poslove republičkih organa, što bi ugrozilo izvršavanje rashoda po već preuzetim obavezama, uključujući završetak zgrade u Nemanjinoj 9 namenjene pravosudnim organima."
Želim da vas podsetim da je vladajuća koalicija pre nekoliko dana izrazila spremnost da prihvati amandman DSS-a koji je upravo tražio da se smanje sredstva namenjena apelacionim sudovima i prebace na račun, odnosno u korist opštinskih sudova koji funkcionišu u Republici Srbiji. Zgrada u Nemanjinoj 9 je verovatno namenjena za vrhovni kasacioni sud, za upravni sud i ne znam u koje još svrhe. Znam, iz pouzdanih izvora, da je ministarka Malović kada je obilazila zgradu bila zaprepašćena površinom koju zauzimaju restoran i kuhinja u toj zgradi.
Nije mi prihvatljivo da 770.000.000 dinara bude upotrebljeno za adaptaciju jedne zgrade. Za te pare može da se napravi, verujem, novi objekat, tako da smatram da je ovo ipak preteran iznos i da ova sredstva mogu da se umanje i da se pametnije iskoriste, pre svega ulaganjem u infrastrukturu.
Znamo da je nemoguće istovremeno povećati penzije i povećati ulaganje u infrastrukturu. Čuli smo da u ovom rebalansu budžeta za studente nema dovoljno sredstava, ali za penzionere ima. Za penzionere i treba da ima, ali mi smo dokazali da nisu realna obećanja koja su davali predstavnici vladajuće koalicije, tako da, poštovani penzioneri, možda će za vas biti više sredstava 2010. godine. Podsećam vas, takođe, da je u prethodnih nekoliko dana Demokratska stranka Srbije podnela i Predlog izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju kojim će pokušati da ispravi grešku koja je učinjena pre nekoliko dana kada ste usvojili Zakon o visokom obrazovanju.
Rebalans je cena ove koalicije i gospodin Nikolić, poslanik DSS-a, lepo je to rekao - ovo nije rebalans budžeta, ovo je rebalans predizbornih obećanja. To je priznao i državni sekretar u Ministarstvu finansija gospodin Slobodan Ilić, upravo tim rečima kada nam se obraćao na Odboru za finansije.
Ovim budžetom su predviđene dva puta manje investicije od projektovanih. Javni rashodi su veći za 18%. Ulaganje u infrastrukturu je na neki način zanemareno.
Malopre smo imali priliku da čujemo u sjajnom izlaganju mog kolege, poslanika DSS-a iz Niša, gospodina Lapčevića kako žive ljudi na jugu, kako žive ljudi u Kuršumliji. Ne znam da li ste imali prilike da putujete tim drumovima, kaldrmisanim, i da vidite na šta to liči. Očekujem da se neko skijalište otvori i na tim prostorima, pa možemo i dirižablom da se spuštamo tamo na šestosede ili četvorosede, da se lepo skijamo i da uživamo u lepotama juga Srbije. Daj Bože da bude tako, ali ne verujem da će se to ostvariti.
Ali, kada pričamo o ravnomernom regionalnom razvoju, čuli smo malopre da su sve institucije u Beogradu i da sve potiče iz Beograda. Slažem se. U jednom sektoru postoji i mala decentralizacija. Naime, za potrebe pojedinih republičkih organa papir se nabavlja u Prokuplju.
Zamislite sad, cela Srbija se snabdeva papirom iz Prokuplja; znači, risevi papira putuju odatle. Nije to loše, ali treba da uredimo puteve i onda će možda moći i zapadna Evropa da se snabdeva istim ovim iz Prokuplja.
Svetska ekonomska kriza, koja preti Republici Srbiji, žestoko je udarila i na Mađarsku, i na Grčku, i na Bugarsku i na Rumuniju. Čuli smo nekoliko puta ovih dana da za Srbiju nema opasnosti u tom pogledu, da ne moramo da brinemo, da recesija može blagotvorno delovati na privredu Srbije, da to može da bude naša razvojna šansa. Što je recesija veća, znači, što su manje plate, penzije, što je manje primanja, što je manje zapošljavanja, što su manje investicije, to može da nam bude veći podsticaj i nova tačka oko koje ćemo se okupiti da bismo krenuli još žešće i još razigranije u svetlu budućnost. Život ne može da čeka, dajte da nas recesija što pre zadesi pa da ugledamo i tu svetlu budućnost.
Demokratska stranka Srbije je ovih dana, tačnije u petak, podnela predlog odluke o formiranju komisije za ublažavanje ekonomske krize. O tome smo govorili ovih dana i mislimo da uključivanjem svih poslaničkih grupa, predsednika Vlade, ministra finansija, guvernera Narodne banke, Komisije za hartije od vrednosti, svih relevantnih institucija i državnih organa možemo ponuditi rešenje za izlazak iz velike ekonomske krize koja će nas svakako pogoditi.
U proteklih nekoliko dana dinar je klizio nezaustavljivo. Danas smo doživeli da se konačno stopira taj pad za četrdesetak para. Narodna banka Srbije je intervenisala sa ogromnim sredstvima, jednoga dana sa 30 miliona, 50, 26. Guverner Narodne banke je rekao da je Narodna banka Srbije intervenisala sa oko 220 miliona. Nije znao da nam ponudi odgovor koliko sredstava Narodna banka Srbije ima za regulisanje ovog plivajućeg kursa i za održavanje nivoa kursa na 85 dinara. Ta magična granica se, bar u medijima, ne prelazi, a dobro znamo kada odemo u menjačnicu koliko dinar vredi.
Ova ekonomska kriza, ovaj pad dinara, stanje u bankarskom sistemu, činjenica je, najviše pogađa dužnike, pre svega kroz rast kamate i kroz povećanje dinarske vrednosti mesečnih obaveza. Referentna kamatna stopa je porasla od petka do danas za dva procentna poena, u ovoj godini za 7%. Mislim da to dovoljno govori o politici Narodne banke Srbije, o štednji pre svega i obezvređivanju dinarskih ulaganja u odnosu na devizna.
Kada smo već kod Narodne banke Srbije, želim ponovo da naglasim da je pre nekoliko dana Narodna banka Srbije uvela privremenu upravu, prinudne mere u jednu uglednu banku. To je "Metals banka", koja je u avgustu mesecu, dvadeset drugog, dospela na A listing Beogradske berze, da bi posle mesec i po dana bila skinuta sa tog listinga uz obrazloženje da nisu davali prava obaveštenja ni berzi ni građanima što se tiče svog poslovanja. Pitali smo ko su sve akcionari "Metals banke".
Nismo dobili odgovor na to pitanje, tako da vas molim da čujemo i to. Mislim da je to veoma bitno.
Ministarka Diana Dragutinović je rekla da Vlada i Narodna banka Srbije imaju pripremljene određene mere kojima će intervenisati i sprečiti nastupajuću ekonomsku krizu, ako to bude potrebno. Ne znam kada je potrebnije nego sada.
Demokratska stranka Srbije je još 8. oktobra bila svesna posledica koje mogu da zadese Republiku Srbiju. Zbog toga je i predložila zakon o osiguranju depozita, da se osigurana suma sa 3.000 evra podigne na 20.000 evra, što je realno i što je moguće pokriti sredstvima koja su u opticaju u Republici Srbiji. Dana 9. oktobra na Odboru za finansije čuli smo strahovite kritike od strane državnog sekretara gospodina Ilića da dižemo paniku, zbunjujemo javnost, da nema potrebe za takvim merama. Guverner Narodne banke nije se decidirano izjasnio tim povodom, ali nakon 11 dana čuli smo premijera Cvetkovića koji je rekao da je Vlada Srbije odlučila da osigurani depozit podigne na 50.000 evra, uz mogućnost da ako bude potrebno to bude i 100.000 evra.
Zakon o osiguranju depozita biće tema Narodne skupštine, ukoliko se sve ovo završi do tada, u sredu, 5. novembra. To je došlo po hitnom postupku. Mesec dana čekamo da dođe na dnevni red. Dok ga usvojimo, bog sveti zna šta će da bude.
Nema drugih najavljenih mera. Pominjalo se ukidanje kamata na štedne uloge, pominjalo se ukidanje poreza na prenos apsolutnih prava, pominjala su se još neka rešenja koja smo spremni da podržimo ukoliko zaista ima neke koristi od njih, ali na dnevnom redu Skupštine Srbije to se neće naći u sredu, tada će se naći set pravosudnih zakona.
Kada smo već kod pravosudnih zakona, da podsetim da je pre desetak dana na sajtu Ministarstva pravde bio objavljen Predlog zakona o teritorijalnoj organizaciji sudova i tužilaštava, pa je vrlo brzo taj predlog zakona povučen, sa 138 opštinskih sudova, gotovo 40 sudova je trebalo da bude ukinuto. Sada je došao u Narodnu skupštinu novi predlog ovog zakona gde se predviđaju 34 osnovna suda sa organizacionim jedinicama širom Srbije. O tome ćemo pričati u narednih nekoliko dana, ovo se samo nadovezuje na obrazloženje ovog amandmana da su određena sredstva odvojena za pravosuđe, za njegovo normalno funkcionisanje.
Takođe kažem, daj Bože da to bude onako kako nam je objašnjeno da će biti, ali ne verujem da će građani Srbije i, pre svega, nosioci pravosudnih funkcija i svi zaposleni u pravosuđu biti zadovoljni rešenjima predloženim u ovom zakonu.
Činjenica je, takođe, da je na najgrublji mogući način prekršen Zakon o budžetskom sistemu. Demokratska stranka Srbije je u nekoliko navrata upozoravala na to.
Rekli smo, ne postoje vladini rokovi, ne postoje rokovi Narodne skupštine Republike Srbije, postoje zakonski rokovi, zakoni se pišu da bi se poštovali i zato se u zakonima i navode određeni rokovi. Verovatno je to jedan od razloga zašto gospođa Diana Dragutinović nije večeras, odnosno čitavog dana sa nama, jer ne znam kako bi odgovorila na ovo pitanje zašto je na najflagrantniji mogući način prekršila Zakon o budžetskom sistemu.
Na kraju, danas smo čuli i upozorenje od MMF-a koji govori isto ono što govore poslanici DSS-a. Ono što je najstrašnije i što je najtužnije jeste što ćete poslušati predstavnike MMF-a, a nas niste hteli da čujete u prethodnih desetak dana. Hteli smo samo da pomognemo, da budemo realni i da razgovaramo na bazi činjenica, egzaktnih podataka i cifara koje ne može promeniti ništa. Nadam se da će preporuke MMF-a biti usvojene.
Siguran sam u to da će se predstojeći budžet za 2009. godinu znatno razlikovati od rebalansa ovog budžeta, ali onda će vladajuća koalicija biti u velikom problemu kako da objasni biračima koji su glasali za ovu koaliciju zašto neće ispuniti sva njihova obećanja.
Još jednom ponavljam, mi vam stojimo na raspolaganju. Mi jesmo opozicija vlasti, nismo opozicija građanima Srbije. Demokratska stranka Srbije je spremna da svojim kapacitetima podrži i pruži pomoć predstavnicima nadležnih organa i institucija u rešavanju ovih problema. U nama ćete imati dobrog saradnika, ali, kao i uvek, i kritičare, ljude koji će otvoreno reći šta je moguće a šta nije moguće, koji nikada neće lagati građane Srbije, koji će izaći za ovu govornicu i otvoreno saopštiti pravu istinu i ništa više od toga. Hvala vam.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Krasić.

Mislim da je dobro što građani Srbije imaju prilike da čuju ovu raspravu i da primete da su ovoj Vladi Republike Srbije, na čelu sa Borisom Tadićem i Mirkom Cvetkovićem, važniji objekti i zgrade u Beogradu nego bilo šta drugo što bi moglo da bude razvoj nedovoljno razvijenih područja. Njima je važnije da u Nemanjinoj bude lepa zgrada, nego da se u bilo kom mestu izvan Beograda reguliše nešto što je najosnovnije za normalni život.
Druga poruka koju dobijamo od Vlade glasi: džabe vi to pišete, mi smo sve te pare već potrošili na način kako predlažemo da se promeni. Pisali vi amandmane, ne pisali amandmane, niko ne sme da usvoji to što ste napisali jer je ovo zacementirano. Ovo bi moralo da odrazi nešto što će da bude ne znamo kada u Zakonu o završnom računu budžeta za 2008. godinu. Kada će to da bude? Ne zna se, još uvek nismo dobili ni za 2001, 2002, 2003, 2004. godinu; sudeći po toj dinamici, verovatno će negde 2012, 2017. doći na red završni račun budžeta za 2008. godinu.
Onda računaju da će neki poslanici da umru, neki će da ostare, neki više neće biti poslanici, a nova garnitura koja ovde bude došla biće neki novi, demokratsko drugačiji poslanici, pa će da kažu - što da se mi bavimo prošlošću, šta je bilo pre 15 godina, to je prošlost, to nas uopšte ne interesuje. To je ta demokratska logika kojom se rukovodi ova vlada.
Zapamtite, građani Republike Srbije, kapitalni objekat u Beogradu, u bilo kojoj od ovih ulica, gde treba da se smeste predstavnici Vlade, pravosudnih organa ili, da budem precizniji, u širem smislu reči državni službenici, ima prioritet nad životom bilo kog građanina na periferiji. Da razbijemo jedan tabu, ne razlikuje se bogzna šta život ljudi koji stanuju na periferiji Beograda od života onih ljudi u Nišu, Kragujevcu i drugim mestima. Ali, neko je stvorio situaciju da građani Srbije otprilike ovako razmišljaju: bolje je biti socijalni slučaj u Beogradu, nego prvi među jednakima u Kragujevcu, Nišu, Prokuplju itd. Ta metropolizacija se vrši na jedan specifičan način. Naravno, parole kojima smo zapljusnuti od 2001. godine su potpuno drugačije sadržine.
Šta je još interesantno u ovom amandmanu? Interesantno je da Vlada ne sme ni da pomisli da dirne krajnju cifru koja je u ovom ministarstvu. Samo da podsetim publiku, radi se o Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja. Sada ću da vam pročitam neke cifre, to je razdeo 15, na kraju ima 36.380.000.000 dinara; u okviru tog razdela je i Direkcija za mere i dragocene metale, pa Fond za razvoj turizma i kada se to sabere dođe oko 37.000.000.000 dinara. Ministar i potpredsednik Vlade (da li je drugi, treći, četvrti, nije bitno) odlučio je da njegovih 37.000.000.000 ne sme da se dira i on je tu gazda.
Kakva je situacija sa pozicijama gde se klasifikuju rashodi i troškovi? Da vidimo, kaže se ovako: specijalizovane usluge - 467 miliona dinara; subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama - skoro četiri milijarde; nabavka domaće finansijske imovine - 6,5 milijardi dinara; subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama u oblasti turizma, u okviru tog ministarstva - 2,6 milijardi.
Dalje, Fond za razvoj turizma, to je skromno - samo 100, ovde piše 100.000, ali ja mislim da je to 100.000.000 dinara, imate na nekim stranicama da vam se gube ove nule.
To je sektor, to je nešto što tog ministra interesuje. U to on ima da uklopi državne sekretare, pomoćnike i vidite kako oni serijski menjaju poslanike malo-malo, pa je Mićko otišao da bude direktor ovamo; pre neki dan sam hteo da padnem u nesvest kada sam video da je Nada Momirov u Ministarstvu kulture. Strašno, ali strašno, ljudi, šta se radi.
Najviše poslanika u Narodnoj skupštini je promenio G17 plus. Verovatno 50% od one prve garniture se promenilo. Tolika je fluktuacija kod njih. Sinoć je bila neka televizijska emisija, pa su Suzanu zvali Snežana, ne znaju čak ni da pogode ime.
Nado, veruj mi, prvi koji će da vam napusti Vladu biće Mlađan Dinkić. Nema on razloga da se netipično ponaša. Zakonomernost njegovog ponašanja u vladama je upravo takva. Dok su bili eksperti G17 on i Labus su dohvatili nešto, nešto im se nije sviđalo, napustili, napravili svoju stranku. Krenuli u kampanju; da li se sećate one slike - Milivojevićka tu pokazuje, pa onda onaj drugi, pa ovde krađa, pa ovo, pa ono, pa snimci, pa zamuvali, pa zapetljali. Izbori 2003. godine u decembru mesecu, uđoše u Skupštinu i uzeše finansijski sektor. Nađoše koalicionog partnera, rasporediše se i posle godinu i po dana, tri meseca pre onog drmanja - mi smo opozicija. U'vatiše se za vas, uđoste u neku kombinaciju, ono opet - evropski put, evropski put, evropski put, demokratski blok, demokratski blok, koalicioni kapacitet, koalicioni kapacitet. Ubi nas koalicioni kapacitet. Ubi nas demokratski blok. Ubi nas evropski put. Morate da smislite novu parolu, da li je to "Fijat", "trabant", nešto morate da smislite.
Sada je svima jasno zašto dajem uputstvo: gledajte prenose Narodne skupštine, do pet ujutru - do pet ujutru. Menjajte kanale ako vam se ne sviđa, ali se ovde informišite. Znajte, ovde je prazno, jer Vlada ne sme da uđe. Zašto? Ne bi mogli da odgovore ni na jedno od ovih pitanja. To je prvi razlog. Drugi razlog je što intenzivno rade na implementaciji Euleksa. Dokaz za to je ponašanje Vučića. Iznenađen sam da on nije savetnik za medije Baraka Obama. Moguće. Mene uopšte ne bi iznenadilo da njegov politički otac nije medijski savetnik Mekejna.
Ovi procenti se menjaju. Zapamtite, kada budu sada izbori svi ćete vi da budete pozvani u Medija centar ili u američku ambasadu. Tamo ćete da tipujete ko će da pobedi. Kao prošli put, a prošli put ste pogrešili. Tipovali ste na Gora, a pobedio je Buš zbog neke sitne razlike u glasanju i njihovih elektorskih glasova, kako oni to mere. Vodite računa da ne napravite sada grešku.
Međutim, šta god da uradite, vi ste napravili grešku. Zašto? Zato što ste počeli da sadite tikve sa đavolom. Tikve sadite sa đavolom i kada se sade tikve sa đavolom onda je situacija - daš banku da uđeš u kolo, ali vam ni dve banke ne pomažu da izađete iz kola.
Verovatno bih bio najsrećniji čovek u ovoj zemlji kada bi u Narodnoj skupštini bila doneta samo jedna odluka, da obaveže ovu i sve sledeće vlade, za sledećih 10 - 15 godina, da sprovode samo jedan program - intenzivno vraćanje građana Republike Srbije u sela. Zašto? Da bi normalno živeli.
Sada ću da vam dam jedan takođe lep savet, možete da ga koristite vi u lokalnoj vlasti. Ako želite da se neki grad razvije ravnomerno, donesite odluku da gradonačelnik mora da stanuje u državnom stanu koji će opština da mu napravi, u najnerazvijenijem delu grada. Neka on vuče vodovod, kanalizaciju, struju. Kada mu prođe mandat to se deli socijalnim slučajevima, a sledeći gradonačelnik ide u sledeće naselje koje je najgore, pa neka vuče vodovod, kanalizaciju, struju i telefon i neka razvija i to naselje. Kako bi se lepo razvijao Beograd da je Đilas u Kaluđerici. Ili da je Stevanović iz Kragujevca u nekom naselju tamo. Tako se najbolje razvija.
Dajte da predsednika Republike preselimo u neko selo da tamo živi, dajte da predsednika Vlade pošaljemo u neko selo da živi, nedovoljno razvijeno područje, ruralna mesta, gde su sve stariji građani od 70-80 godina; neka predsednik tamo živi, pa mora da dođe obezbeđenje, pa mora da se sredi put, pa ako ima dece mora da mu se otvori neka škola. Ako ništa drugo, dajte da razvijamo Srbiju zloupotrebljavajući koristoljubljivost državnih funkcionera. Ako bismo počeli da vraćamo građane u sela, da normalno žive, onda bi morala da ide i infrastruktura, privreda, mali pogoni, sitna ulaganja i bolji život na selu nego u gradu. Ako ništa drugo, makar neće da čitaju novine. Ali, nećete, zato što je vlast koncipirana po sistemu "drp", drpni i odi, po sistemu APP - ako prođe, prođe.

Gospođo Janković, izvolite.

Zaista imam problem, jer kao razumna osoba ne mogu a da ne podržim razumne predloge koji, istini za volju, obično dolaze sa ove naše opozicione strane. Stoga, amandman Miroslava Petkovića definitivno treba podržati.
Dok sam slušala obrazloženje ovog amandmana i gledala atmosferu u sali, gde je ostao samo skroman broj nas najupornijih i najzdravijih, verovatno su ostali otišli da gledaju "Operaciju trijumf", iako se već i kod nas pojavljuje kašljucanje i kijanje, palo mi je na pamet da zima tek predstoji. U ovoj hladnoj podrumskoj prostoriji, koja često ima atmosferu provincijskog bioskopa, gde još samo fali da poslanici u dokolici, ovi koji ćute, počnu da grickaju semenke, nije loše malo razmišljati o tome šta će nam se dogoditi. Čime će se Srbi grejati ove zime najpre zavisi od toga koliko para imaju i u kakvom stanu žive. Opet će najveće žrtve biti oni najsiromašniji koji žive u udžericama, gde su vrata i prozori postavljeni negde u prvoj polovini prošlog veka, naravno, bez izolacije.
Ono što je sigurno to je da nema energenta koji pred ovu grejnu sezonu nije poskupeo. Neki 60%, poput gasa, neki 20 - 30%, kao ugalj i drva. Ugalj se na stovarištima ove jeseni plaća za oko 30% skuplje u odnosu na prošlu godinu.
Za domaćinstvo koje živi u kući od šezdesetak kvadrata potrebno je po pet tona uglja prosečnog kvaliteta, pa ispada da se ne može prezimiti bez oko 30.000 dinara. Za grejanje iste takve kuće potrebno je oko deset metara drva, čija je cena najčešće od 3.200 do 4.300 dinara za kubni metar. Za prezimljavanje na drva treba najmanje 32.000, a najviše 43.000 dinara, uz još par hiljada dinara za prevoz i sečenje drva.
Iako distributeri gasa ne priznaju da je njegovo naglo poskupljenje nateralo neke građane da odustanu od planirane gasifikacije, računica pokazuje da je gas skuplji energent i od drva i da za stan od 60 kvadrata treba oko 1.400 kubika gasa kako bi se izdržala zima, a da bi to platili po novom cenovniku treba oko 45.000 dinara.
U elektrodistribucijama već poslovično kukaju još od leta, jer je zbog korišćenja klima uređaja potrošnja sve veća i veća. Neki stručnjaci procenjuju da struje nema dovoljno ni sada, a muke će tek nastati ukoliko se neka domaćinstva opredele da umesto uglja, drva i gasa pređu na jeftinu struju. Ali, tu ih čeka novi udar, ovoga puta strujni, jer je ministar energetike već najavio korekciju cena električne energije početkom 2009. godine. U EPS-u kažu da struja mora da ima realnu cenu, pa će najverovatnije onoga ko preživi 2008. dočekati 40 - 50% skuplja struja u 2009. godini. Neki ekonomisti tvrde da je menjanje cenovnika u EPS-u opravdano, jer potrošnja struje raste, a Srbija ima mnogo niže cene od zemalja u regionu.
Stručnjaci za energetiku podsećaju da je Srbija potpisnica Zajednice za energetiku zemalja jugoistočne Evrope, što znači da treba da formira tržište električne energije. Mi nemamo električnu energiju. S druge strane, imamo EPS, definitivnog monopolistu i državu koja koči investiranje u elektroprivredni sektor. Zašto? Zato što nije donet set podzakonskih akata, koji nije imao ko da donese, da bi se sačuvao EPS koji je rupa bez dna i mi ne znamo ko troši i gde su pare.
Kako stvari stoje, ostaje da mi masovno organizujemo narodne lomače. Uostalom, imali smo nedavno svetle primere noći veštica usred hrišćanske Srbije, koja izgleda mora da transcendira sebe samu da bi postala deo sjedinjenih evropskih država. Uz narodne lomače se odlično slažu i narodne kuhinje, budući da samo na hranu četvoročlana porodica mesečno troši najmanje 70.000 dinara.
Nije ni čudo što ova vlada forsira noćne rasprave o rebalansu budžeta. Počelo je sa mračnim dugometražnim debatama o zakonima važnim za belu šengen listu. Tada se toliko žurilo da su zakoni bili zipovani, odnosno dati u formi "šest u jednom". Nastavilo se sa ovim noćnim rebalansnim bdenijima, a kada nestane struje, definitivno ćemo imati horor od Skupštine koju bi narod, pa koliko košta, neka košta, rado pretvorio u gasnu komoru za sve koji su ga prevarili, izdali i opelješili.
Gospodo iz vlasti, urazumite se i vratite dostojanstvo ovoj vrhovnoj zakonodavnoj instituciji koja mora da ozbiljno i temeljno, uz sugestije iz naroda koji predstavlja i stručne i javne rasprave, odgovorno donosi zakone čiji će rok trajanja biti duži od roka trajanja dugotrajnog mleka.
Ako se ovako nastavi, bolje da raspustimo Skupštinu i jednostavno zadužimo par bivših đaka ove osobe u ulozi predsednika Srbije da prepišu evropske zakone, i to bez prevoda. Šta ima veze što su na engleskom, kad narod ni na srpskom ništa ne razume od zakona koje vi donosite.