Poštovana predsednice, molim vas da proverite vreme, s obzirom na to da je koleginica Radović govorila 12 minuta i šest sekundi, a Poslanička grupa DSS ima 25 minuta. Ali, potrudiću se da ostavim svojim kolegama dovoljno vremena i posle.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što gospođa ministarka nije ovde, ali počeću svoju diskusiju citiranjem njenog uvodnog dela, odnosno prezentacije, kako je ona to nazvala. U prvoj rečenici ministarka je rekla: "Svaki mudar političar zna da upravo od stepena nezavisnosti pravosuđa zavisi njegov položaj kao građanina. Koliko za vreme svog mandata otvori vrata demokratizaciji institucija, toliko će njegov interes, kao građanina Republike Srbije, biti zaštićeniji".
Poštovani predstavnici nezavisnog pravosuđa, mislim da vam je sve jasno iz prve rečenice gospođe ministarke kakav će nam status i položaj biti u narednom periodu.
U vezi seta od pravosudnih zakona o kojima danas raspravljamo bile su dve nejavne rasprave u februaru i septembru mesecu 2008. godine, jedna javna tročasovna rasprava o kojoj smo mnogo toga danas čuli, da su bili predstavnici svih nadležnih institucija, organa, državnih tela koji treba o tome da raspravljaju. Mislim da za 3 sata o 7 ozbiljnih zakona ne može da se donese ozbiljan zaključak.
Ovi zakoni su bili postavljeni na sajtu Ministarstva pravde, pa smo imali priliku da vidimo da je ovaj Predlog zakona o teritorijalnoj organizaciji sudova i tužilaštava povučen sa sajta, pa da se nakon par dana vrati neki sasvim novi predlog.
Ministarka je u svom izlaganju istakla da je početkom 2008. godine pribavljeno i ekspertsko mišljenje Venecijanske komisije, ali nije navela da je Venecijanska komisija izrekla osude na račun Predloga ovog zakona, odnosno iznela brojne kritike na prelazne i završne odredbe, pogotovo na Predlog zakona o Visokom savetu sudstva i Predlog zakona o sudijama.
U ekspozeu gospodin Cvetkovića koji je kao mandatar 7. jula ove godine govorio o pravosuđu, između ostalog, rekao je: ''Reforme pravosuđa će se ubrzati sa ciljem da se izgradi efikasno i nezavisno sudstvo i tužilaštvo i učvrsti vladavina prava i pravna sigurnost. Ostvarenje ovog cilja podrazumeva usvajanje niza zakona kojima će se pravosudni sistem urediti u skladu sa evropskim standardima i interesima građana.''
Predsednica Vrhovnog suda Srbije, gospođa Vida Petrović - Škero je rekla da su ove promene kozmetičke i da će zbog reizbora sudija politika ponovo uticati na pravosuđe. Portparolka Okružnog suda u Beogradu, sudija Maja Kovačević-Tomić izrazila je rezerve prema predloženoj mreži sudova, dok je predsednica Društva sudija Srbije, gospođa Dragana Boljević, uočila da su nejasni kriterijumi za smanjenje broja sudova. Toliko o nezavisnom pravosuđu u Republici Srbiji.
Vlada gospodina Cvetkovića, očigledno, ovim setom zakona najavljuje veliki obračun sa pravosuđem, pre svega sa sudijama, jer predstoji dvostruki obračun sa sudijama, jedan kroz njihov reizbor a drugi kroz uređenje sedišta sudova i tužilaštava, dakle, predstoji nam dvostruka lustracija.
Ovi zakoni su došli u Skupštinu Srbije po hitnom postupku. Hitno je verovatno to da se pripremaju novi parlamentarni izbori u Republici Srbiji. Tadićeva koalicija se sprema da u narednim danima overi prisustvo Euleksa na Kosovu i Metohiji. Doveli su nas sa svojom ekonomijom na liniju zajedničkog kazana i narodne kuhinje, a sve to pred parnicom koja nas očekuje pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.
Očigledno da se pravosuđe sprema za još jednu izbornu prevaru u toku 2009. godine, i još ako Srbija dobije status kandidata za Evropsku Uniju, onda mislim da su svi preduslovi ispunjeni da Boris Tadić može da raspiše nove izbore. A onda, koalicioni partneri koji ćete glasati za ovaj zakon pitajte se da li ćete biti na toj listi i da li ćete preći cenzus, i da li će neke stranke ponovo sedeti u ovoj Skupštini.
Imamo priliku da čujemo od gospodina Borisa Tadića kako sa glavnog odbora svoje stranke preti nekim ljudima koji su ogrezli u kriminalu i korupciji, to smo više puta i isticali da u Srbiji najbolje cveta kriminal i korupcija, a vi se besomučno truditi i zalivate taj kriminal ne bi li što više porastao. Sudije, tužioci i policija moraju da rade svoj posao, a ne političari sa tribina i sa govornica svojih glavnih odbora.
Doduše, i Slobodan Milošević je to nekada radio sa mitinga i sa nekih plenuma, pretio hapšenjem, imali smo priliku, jednom se to i dogodilo, za ministra iz Kruševca kome su posle samo nekoliko dana svog mandata našli neki novac zakopan u zemlju. Tako se desilo i ovog puta u Zrenjaninu, ali ''jedna lasta ne čini proleće'', gospodine Tadiću.
Predsednik Tadić se zamerio sudovima i za blagu kaznenu politiku. Naime, on je uspostavio račun sudovima, a verovatno da nijednu presudu do sada nije ni prelistao. Najinteresantnije je ono što je bilo 29. oktobra ove godine, to je bila rasprava kojom je rukovodila gospođa Sonja Liht, kada su čak i predstavnici nevladinih organizacija, koje se mnogo više bave politikom nego neke političke stranke, imali ozbiljne primedbe na ovaj set zakona, ali nisu imali srca da to kažu na tom skupu.
Za reformu pravosuđa nužna je, pre svega, modernizacija studija prava. Nažalost na pojedinim fakultetima postoje profesori koji ne znaju ni da rukuju računarima, koje niko ne citira osim njihovih asistenata koji se bore da dobiju magistarske, doktorske, disertacije kod tih profesora i nažalost studenti prava ne uče više od najboljih. Najbolji primer za to jeste kragujevački univerzitet.
Gospođa ministarka je rekla da će se ovim zakonom zabraniti uticaj korišćenja javnog položaja i uticaja putem sredstava javnog informisanja. Očigledno je da sudovi rade pod pritiskom dela štampe, koja vodi istrage, preporučuje dokaze i presude. Koliko smo puta u medijima čuli zamišljenu presudu pre same presude. Mediji pišu optužnice i proizvode događaje, nažalost, u zemlji Srbiji.
Kao kriterijum za obrazovanje osnovnog suda uzeti su kriterijumi geografske udaljenosti, razvijenosti putne mreže i koncentracije stanovništva.
Radi ocene svih ovih efekata ovog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava smatramo da nije urađena detaljna analiza neophodnih aktivnosti iz sredstava potrebnih za planirane izmene, redosled sprovođenja aktivnosti i realnih rokova za to. Poslanička grupa DSS podnela je niz amandmana i verujem da ćete u narednih 10-ak dana, kada bude rasprava u pojedinostima, imati priliku da sve o tome čujete.
Potpuno je netačna tvrdnja da se ovim zakonima postiže racionalnija mreža sudova. Pre svega, to je političko pitanje koje niste na pravi način formulisali i dobro ga uobličili. Kada u malim mestima zatvorite sud, zdravstveni centar, školu, ta rubna područja ostaju prazna. Ako je to želja vladajuće koalicije da pojedine prostore u Republici Srbiji ostavi pustim, onda vas razumemo ali nećemo pristati na to i to ćemo jasno reći sa ove govornice.
Predlog zakona o sedištima i područjima sudova se ne može popraviti amandmanima. Mi smo to pokušali jer to je obaveza prema našim biračima. Ne može se popraviti amandmanima zato što su očigledno ovaj predlog zakona pisali ljudi koji dan nisu proveli u pravosuđu i koji nemaju nikakvog iskustva u sudovima, već su iz nekih studentskih klupa, pripravničkih kancelarija došli u Ministarstvo i seli da napišu sedam ozbiljnih zakona koji treba da reformišu pravosudni sistem Republike Srbije.
Apelacioni sudovi koji se pominju u članu 6. predloženog zakona u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, možda mogu da budu dobro rešenje, ali zamislite samo da jedna stranka iz Brodareva, ako znate gde je Brodarevo ili Prijepolje, pošto su tu skoro bili lokalni izbori, treba da putuje za apelaciju u Beograd, pored Užica, Čačka, Kragujevca, Kraljeva i svih tih gradova, dakle, moraju da putuju do Beograda.
Takođe, imamo situaciju da je Knjaževac koji je samo na pola sata od Niša upućen na Beograd. Znači, građani koji žele da ostvare svoje pravo neće ići u Niš, nego će morati da putuju do Beograda.
Smanjujete 138 sudova na 34 suda i govorimo ovde da je to smanjenje troškova i racionalizacija troškova. Gde su troškovi vozila, goriva, sudija, njihovih dnevnica, vozača, tumača, veštaka, svih onih stranaka, svedoka koji učestvuju u jednom postupku? Prema tome, mislim da taj argument ne postoji i da se o tome ne može na valjan način razgovarati ovako kako ste to vi postavili.
Takođe, šta ako se desi saobraćajna nezgoda, istražni sudija iz Čačka treba da putuje u Gornji Milanovac, Guču, Ivanjicu, a januar mesec, posle 2 sata on dolazi na lice mesta i kakve će tragove naći i kakav će zapisnik sačiniti? Razmišljate li o tome da je potrebno u pojedinim trenucima pristupiti uvođenju privremenih mera koje moraju odmah da nastupe? Da li je to zabrana nekome da se prođe sa letinom preko tuđeg imanja? Kada muž ili žena izbace lepšu ili jaču polovinu iz svog stana i mora sud odmah da reaguje, hoćemo li čekati sudiju dva sata da dođe, da putuje, da bi to sproveo u delo?
Dame i gospodo iz vladajuće koalicije, građani Srbije stoje iza vas. Vi treba da glasate da se mnogim sudovima u Srbiji, praktično, ukine njihova nadležnost, odnosno da prestanu da funkcionišu, ne samo apelacioni već i opštinski sudovi koji su srž, praktično, i bez kojih jedna mala sredina ne može normalno da funkcioniše. Šaljete poruku i građanima koji žive u tim mestima i stranim investitorima koji ne mogu da ostvare svoja prava u gradovima u kojima žele da ulažu svoja sredstva i da pokreću određene proizvodne kapacitete.
DSS će biti odlučno protiv predloženih zakona i u danu za glasanje glasaće protiv. Molim vas, na kraju, samo da ne zaboravite da sudije u Srbiji rade časno i pošteno svoj posao, a ne kako je to u devedesetim godinama važilo da u sudu rade nesposobni muškarci i žene koje su se dobro udale. Hvala najlepše.