Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuju 102 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 94 narodna poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika, te da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da sam, shodno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pozvala da sednici prisustvuju gospodin Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, gospodin Jovan Ćosić, načelnik u Ministarstvu pravde. Ministarku i njih dvojicu, naravno, pozdravljam.
Nastavljamo rad po dnevnom redu.
Prelazimo na 1, 6. i 7. tačku dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O UREĐENjU SUDOVA I SEDIŠTIMA I PODRUČJIMA SUDOVA I JAVNIH TUŽILAŠTAVA I IZMENAMA ZAKONA O PREKRŠAJIMA (zajednički načelni pretres)
Saglasno Odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 1, 6. i 7, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme rasprave u načelu iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, 9 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta 12 sekundi; Poslanička grupa Napred, Srbijo – 24 minuta; Poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 14 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Molim poslaničke grupe, ako to već nisu učinile, da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 140. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o uređenju sudova, Predlogu zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava i Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o prekršajima.
Da li neko želi reč?
Ima reč gospodin Samardžić, po Poslovniku. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, poštovani članovi predsedavajući, javljam se po članu 226. Poslovnika. Naime, juče, kasno, saznali smo – da je Priština odbila sporazum od šest tačaka. (Žagor.)
Moje pitanje je usmereno na Vladu i na ministra spoljnih poslova.

Gospodo narodni poslanici, omogućite da čujemo gospodina Samardžića.

Moje pitanje, zapravo zahtev, jeste da se da objašnjenje i obaveštenje – otkud Priština u ovom dogovoru? Mi smo poslednjih dana, iz nekih polutajnih kanala, saznavali da se vode neki razgovori sa predstavnicima UN, da su njihovi predstavnici ovde u Beogradu i da su to razgovori koji se vode isključivo između Beograda i predstavnika Generalnog sekretarijata UN. Priština tu nije bila pominjana.
Znači, ipak, ne obaveštavajući javnost, vođeni su razgovori i sa Prištinom, makar posredni.
Ne samo da je naše državno rukovodstvo pristalo da se Euleks razmesti na KiM, ne samo da je pristalo da se primeni Ahtisarijev plan, a Euleks čini njegov jedan veoma važan deo, nego je naše rukovodstvo pristalo i da se povedu poststatusni razgovori, dakle, ide se i korak dalje.
Dakle, vođeni su razgovori da i Priština prihvati sporazum od šest tačaka – to smo juče saznali. Ovde ne moramo da ulazimo u samu stvar. Mi ćemo to učiniti kada bude dnevni red i tačka o izglasavanju nepoverenja Vladi, ali hoću da vam skrenem pažnju – da smo bili u pravu sve vreme kada smo tražili da se vodi razgovor o Kosovu, ili povodom Rezolucije ili povodom izglasavanja nepoverenja Vladi, zato što smo bili protiv toga da se iza zatvorenih vrata vodi ovakva vrsta državne politike.
Nije to, samo, iza zatvorenih vrata, prihvaćen Euleks sa nekakvim uslovima, o kojima ćemo govoriti kada bude vreme, nego je prihvaćen i razgovor sa Prištinom. To je, zapravo, početak tih dobrosusedskih odnosa, u koje nas polako uvaljuju.
Za početak, mogu samo da vam kažem da će posle prihvatanja Euleksa sledeća tačka biti prihvatanje četrnaest tačaka Išingerovog plana. Dakle, ne samo da je odbačeni Ahtisarijev plan prihvaćen sa naše strane, nego je i odbačeni Išingerov plan iz druge faze pregovora u prilici da bude vrlo brzo primenjen.
Ne znam da li naše rukovodstvo ovo čini iz diplomatskog diletantizma i neznanja ili to čini iz neke svoje namere.
(Predsednik: Vreme.)
Bojim se da je pomalo i jedno i drugo u pitanju. Ali ono što znam jeste da Skupština o tome mora da raspravlja. Dakle, mi čekamo ovu tačku dnevnog reda i onu narednu sednicu koju nismo dobili sada, zbog proste verbalne smicalice kojoj smo bili izloženi na prošloj sednici Skupštine.
U svakom slučaju, o ovoj stvari se mora raspravljati. Vodi se tajna politika i to politika koja ide protiv interesa naše države.

Ima reč gospodin Aligrudić, po Poslovniku.
Htela bih samo da vas obavestim da su ovlašćeni predstavnici o ovoj tački dnevnog reda: gospodin Jovan Palalić za Poslanička grupu DSS, i Ratko Vlatković za Poslaničku grupu Za evropsku Srbiju.

        Hvala vam. Javljam se povodom povrede Poslovnika, član 27, u kome stoji da – predsednik Narodne skupštine vrši poslove predviđene Ustavom, predsedava sednicama Narodne skupštine, stara se o primeni Poslovnika Narodne skupštine, stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine i vrši druge poslove predviđene zakonom i ovim poslovnikom.
Kada je predata inicijativa za pitanje poverenja Vladi vi ste bili dužni da tu inicijativu stavite na dnevni red prve naredne sednice, kako stoji u propisima. Vi to niste učinili, nego ste izmislili da to ne možete tada da učinite, da bude ona prva naredna sednica, zapravo, ona sledeća nakon ove sednice. Time ste, svakako, prekršili Ustav i zakon.
Cela ideja da se raspravlja o tom pitanju nastala je zbog vrlo neobične situacije u kojoj se država nalazi, da neko, a ko, to još uvek ne znamo, jer vidimo da Vlada, sa jedne strane, ne postoji na način na koji to naš ustavni sistem predviđa, jer u ime Vlade za sve projekte, za sve stvari u ovoj državi govori isključivo jedan glasnogovornik, a to je Boris Tadić.
Mogli ste sinoć da vidite na televiziji, televizijske priloge, u TV ''dnevniku'', kako na B92 tako i na RTS i na ostalim televizijskim stanicama, gde Boris Tadić govori o svemu što je najvažnije, a što su poslovi Vlade Republike Srbije, uključujući i spoljne poslove. Naravno, imali smo prilike da vidimo i Vuka Jeremića ovih dana. Oni su govorili, a Vuk Jeremić naročito, o tome – kako se ne vode nikakvi tajni pregovori između EU i Srbije o implementaciji Euleksa, nego da se, navodno, isključivo vode razgovori sa UN. To prosto nije tačno, jer sve vesti koje čujemo u međuvremenu i sve što možemo čitati između redova upućuje na to da se zapravo, vode tajni pregovori sa određenim predstavnicima EU, koji očigledno ovde nisu identifikovani kao zvanični sagovornici.
Za razliku od ranije politike, ranije dogovorene državne politike, sada se očigledno vodi tajna, a ne državna politika. Ona ima cilj da se implementira nešto što za svoj osnovni i krajnji cilj ima, što god se formalno o tome reklo, nezavisnost KiM. To je nešto što mi nećemo nikako ovde da priznamo, ili što vladajuća većina ne želi da prizna da je njihov isključivi cilj, upravo, implementacija Sporazuma o Euleksu. To je Sporazum EU same sa sobom, jer sa Srbijom nikada taj sporazum nije napravila.
Ali, očigledno je da je na pomolu pravljenje jednog scenarija, odnosno taj scenario je napravljen, samo je njegova realizacija u pitanju, da bi neki tzv. sporazum u UN, sa šest tačaka, koje navodno albanska strana, evo čujemo, neće da prihvati, a i to će biti verovatno gotovo za dan ili dva, stupio na snagu, sa idejom da bi taj sporazum trebalo da bude statusno neutralan.
To su gluposti. To bi bilo isto kao kada bismo rekli da može biti nezavisno Kosovo, pod uslovom da ono bude statusno neutralno. To je otprilike ta vrsta logike.
Mislim da vam ovo, dame i gospodo, neće tako lako proći, a slavlje koje budete pripremili, nakon eventualnog stupanja na snagu takvog sporazuma ili usvajanje u UN, zadržaćete za sebe, jer građani Srbije za to nemaju ni pravo, ni obavezu da trpe. (Aplauz.)

Da li predstavnik predlagača, gospođa Snežana  Malović, ministar pravde želi reč? (Da.) Izvolite.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovano predsedništvo, dame i gospodo, uvaženi narodni poslanici, svaki mudar političar zna da upravo od stepena nezavisnosti pravosuđa zavisi njegov položaj kao građanina.
Koliko za vreme svog mandata otvori vrata demokratizaciji institucija, toliko će njegov interes, kao građanina Republike Srbije, biti zaštićeniji. Stoga, posebna čast i zadovoljstvo mi je što je danas na dnevnom redu rasprava o zakonima koji uređuju organizaciju pravosudnih organa.
Navedeni zakoni, sa jedne strane, predstavljaju usklađivanje zakona iz ove oblasti sa odredbama Ustava Republike Srbije, a sa druge strane, donose nova rešenja koja će dovesti do suštinske reforme pravosudnih organa i doprineti povećanju njihove efikasnosti i poboljšanju kvaliteta njihovog rada.
Narodna Skupština će danas raspravljati o sledećim zakonima: Zakonu o uređenju sudova, Zakonu o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava i Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima.
Sada bih vas u najkraćim crtama upoznala sa najznačajnijim rešenjima sadržanim u svakom od navedenih zakona.
Što se tiče Zakona o uređenju sudova, Predlog zakona o uređenju sudova predstavlja zakonsku razradu člana 143. Ustava Republike Srbije prema kome sudska vlast u Republici Srbiji pripada sudovima opšte i posebne nadležnosti, a da se osnivanje, organizacija, nadležnost i uređenje sudova uređuje zakonom.
Predlog zakona o uređenju sudova podeljen je na devet glava, i to: načela, spoljašnje uređenje sudova, nadležnost sudova, unutrašnje uređenje suda, sudsko osoblje, pravosudna uprava, obezbeđenje suda, sredstva za rad sudova i prelazne i završne odredbe.
Među načelima u Predlogu zakona treba posebno pomenuti načelo zakonitosti, koje je proklamovano i Ustavom Republike Srbije. Ovo načelo određuje da se sudovi mogu osnivati i ukinuti samo zakonom, kao i da se ne mogu osnivati privremeni, preki i vanredni sudovi.
Pored toga, sudska nadležnost se određuje samo Ustavom ili zakonom, a sud ne može odbiti da postupa u stvarima koje su mu stavljene u nadležnost.
Sledeće važno načelo jeste načelo nezavisnosti sudske vlasti, prema kome je sudska vlast nezavisna od drugih grana vlasti. Predlog zakona sadrži odredbu koja se odnosi na zabranu uticaja na sud. Posebno se naglašava zabrana uticaja korišćenjem javnog položaja ili uticaja putem sredstava javnog informisanja.
Takođe, propisano je da su sudske odluke obavezne za sve i da se mogu preispitivati samo u zakonom propisanom sudskom postupku. Načelo javnosti podrazumeva da je raspravljanje pred sudom javno i da se javnost može ograničiti samo zakonom, u skladu sa Ustavom.
Glava druga sadrži odredbe koje se odnose na spoljašnje uređenje suda. Predlogom zakona, u skladu sa Ustavom, određeno je da u Republici postoje dve vrste sudova, a to su, sudovi opšte i sudovi posebne nadležnosti. Sudovi opšte nadležnosti su: osnovni sudovi, viši sudovi, apelacioni sudovi i Vrhovni kasacioni sud. A, sudovi posebne nadležnosti su: privredni sudovi, Privredni apelacioni sud, prekršajni sudovi, Viši prekršajni sud i Upravni sud.
U skladu sa navedenom ustavnom odredbom, najviši sud u Republici Srbiji je Vrhovni kasacioni sud koji je nadležan za odlučivanje o vanrednim pravnim lekovima na odluke nižih sudova.
Ovakva podela nadležnosti predstavlja normativni okvir za najracionalnije i najefikasnije uređenje i podelu nadležnosti sudova u Republici Srbiji. Predlogom zakona je određeno da su sudovi republičkog ranga, pored Vrhovnog kasacionog suda, i Privredni apelacioni sud, Viši prekršajni i Upravni sud, koji se osnivaju za teritoriju Republike Srbije.
Predlog zakona predviđa da se sudske radnje mogu obavljati i van sedišta suda i to tako što se mogu održavati sudski dani u skladu sa sudskim poslovnikom. Takođe, zakon predviđa obrazovanje sudskih jedinica.
Predlog zakona, takođe, uređuje vreme preduzimanja sudskih radnji. Posebnu novinu predstavlja odredba koja se odnosi na poštovanje radnog vremena, prema kojoj su sudije i sudsko osoblje dužni da striktno poštuju radno vreme i pravila ponašanja u sudu, što će se precizno urediti sudskim poslovnikom. Pored toga, za razliku od važećeg Zakona, Predlog zakona više ne predviđa odredbu o sudskom odmoru.
Glava treća Predloga zakona uređuje nadležnost sudova, koja je suštinski izmenjena u odnosu na važeći Zakon. Osnovni sud je nadležan za suđenje za krivična dela, za koje je zaprećena kazna zatvora do 10 godina. U građanskopravnim sporovima osnovni sud je nadležan za sporove za koje se ne može izjavljivati revizija, kao i u stambenim i radnim sporovima.
Osnovni sud u prvom stepenu sudi i u izvršnim i u vanparničnim postupcima za koje nije nadležan neki drugi sud. Osnovni sud vrši i druge poslove određene zakonom, kao što su poslovi međunarodne pravne pomoći.
Viši sud u prvom stepenu sudi za krivična dela za koje je predviđena kazna zatvora preko 10 godina, sudi u krivičnom postupku prema maloletnicima, kao i za druga krivična dela taksativno navedena u Predlogu zakona.
Što se tiče nadležnosti u građanskopravnim sporovima, Viši sud sudi u slučaju kada vrednost spora omogućuje izjavljivanje revizije, kao i u drugim sporovima određenim zakonom.
Što se tiče drugostepene nadležnosti, ona je bitno promenjena u odnosu na nadležnost postojećih okružnih sudova. Tako da, Viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova, samo u skraćenom krivičnom postupku, određivanju mere obezbeđenja prisustva okrivljenog u krivičnom postupku, u sporovima male vrednosti i u izvršnim i vanparničnim postupcima.
Predlog zakona predviđa obrazovanje apelacionih sudova sa nadležnošću za odlučivanje o žalbama na odluke viših i osnovnih sudova. Na ovaj način, sa jedne strane, postiže se ujednačavanje sudske prakse, a sa druge strane, rasterećivanje najvišeg suda u Republici Srbiji od odlučivanja po redovnim pravnim lekovima.
Iz navedenog se vidi da će osnovni i viši sud biti prvostepeni sudovi, sa međusobno podeljenom nadležnošću, dok će Apelacioni sud odlučivati po redovnim pravnim lekovima, osim u slučaju već navedenog izuzetka koji se odnosi na situacije kada Viši sud odlučuje u drugom stepenu, uglavnom na odluke procesnog karaktera, zatim, zbog hitnosti predmeta i kada je to opravdano, s obzirom na vrstu predmeta. Na ovaj način će se izvršiti dosledna podela na prvostepene i drugostepene sudove, odnosno formirati sud koji će odlučivati isključivo po žalbama, što nije bio slučaj u važećim zakonima. Ovakvom organizacijom izvršiće se i potrebna specijalizacija sudija i doprineti efikasnosti postupaka i boljem ostvarivanju prava građana.
Što se tiče specijalizovanih sudova, ističem da su nadležnosti privrednih i privrednih apelacionih sudova u određenoj meri izmenjene u odnosu na nadležnost postojećih trgovinskih sudova, naročito u pogledu izmeštanja registracije privrednih subjekata iz nadležnosti suda, kao i u pogledu primene zakona o privrednim društvima. Takođe, i sam naziv je izmenjen u skladu sa propisima koji uređuju privredna društva. Zakon kao nove specijalizovane sudove predviđa Upravni sud za odlučivanja o upravnim sporovima i prekršajne i Viši prekršajni sud za odlučivanje u prekršajnom postupku.
Zakonom je predviđeno da prekršajni sud, Viši prekršajni sud i Upravni sud kao sudovi republičkog ranga mogu imati odeljenje izvan sedišta u kojem trajno sude i preduzimaju ostale sudske radnje. Odeljenje izvan sedišta prekršajnog suda određuje se za teritoriju grada, odnosno jedne ili više opština sa područja suda. Osnovni privredni sud može imati sudsku jedinicu izvan svog sedišta u kojem sudi, preduzima druge sudske radnje u skladu sa sudskim poslovnikom. Sudska jedinica izvan sedišta osnovnog i privrednog suda određuje se za teritoriju jedne ili više opština sa područja suda.
U skladu sa Ustavom Republike Srbije Vrhovni kasacioni sud je najviši sud u Republici Srbiji. Vrhovni kasacioni sud odlučuje o vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke sudova Republike Srbije i u drugim stvarima određenim zakonom. Vrhovni kasacioni sud će odlučivati o sukobu nadležnosti između sudova, kao i prenošenju nadležnosti sudova radi lakšeg vođenja postupaka ili drugih važnih razloga.
Pored osnovne nadležnosti, Predlogom zakona predviđena je i nadležnost Vrhovnog kasacionog suda izvan suđenja, koja se sastoji u tome da ovaj sud utvrđuje načelne pravne stavove radi jedinstvene sudske primene prava, razmatra primenu zakona i drugih propisa značajnih za rad sudova, imenuje sudije Ustavnog suda, daje mišljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda i vrši druge poslove.
Predlogom zakona nisu se značajnije izmenile odredbe koje se odnose na unutrašnje uređenje suda i sudsku upravu. Novinu predstavlja rešenje da sud može imati jednog ili više zamenika predsednika suda. Propisana je mogućnost da pojedine poslove sudske uprave predsednik suda može poveriti zameniku predsednika suda i predsednicima sudskih odeljenja, što je naročito važno u sudovima koji će imati specijalizovano odeljenje.
Predsednik neposredno višeg suda ima ovlašćenja da nadzire sudsku upravu nižeg suda. Predlog zakona propisuje postupak po pritužbama stranaka ili drugih učesnika u sudskom postupku. Pored toga, predviđeno je da sudovi mogu imati sekretara suda, koje raspoređuje predsednik, a koji pomaže predsedniku suda u poslovima sudske uprave.
Glava peta sadrži odredbe koje se odnose na sudsko osoblje. Sudsko osoblje čine sudijski pomoćnici, sudijski pripravnici, državni službenici i nameštenici koji rade na administrativnim i drugim poslovima koji se obavljaju u sudu. Predlogom zakona uređena su zvanja sudskih pomoćnika kao i ocenjivanje njihovog rada. Posebno treba istaći rešenje da sudijske pomoćnike ocenjuje predsednik suda po pribavljenom mišljenju sednice odeljenja u kome sudijski pomoćnik radi. Novinu predstavlja mogućnost sudijskog pomoćnika da izjavi žalbu na odluku o oceni Visokom savetu sudstva.
Glava šesta Predloga zakona sadrži odredbe koje se odnose na pravosudnu upravu. Novinu u Predlogu zakona predstavlja to što su poslovi pravosudne uprave podeljeni između Visokog saveta sudstva i ministarstva nadležnog za pravosuđe. Visoki savet sudstva, između ostalog, obavlja poslove pravosudne uprave koji se odnose na utvrđivanje opštih smernica za unutrašnje uređenje sudova, poslove vezane za vođenje ličnih listova sudija porotnika i sudskog osoblja i određene poslove vezane za predlaganje i kontrolu sudskog budžeta.
Važna je i odredba koja propisuje da je ništav svaki akt sudske uprave koji dira u samostalnost i nezavisnost suda i sudija, a da takvu ništavost utvrđuje Upravni sud.
Zadržano je i rešenje iz važećeg Zakona da sudski poslovnik kojim se propisuju unutrašnja uređenja i rad suda donosi ministar nadležan za pravosuđe, uz pribavljeno mišljenje predsednika najvišeg suda u Republici Srbiji. Primenu sudskog poslovnika nadzire, kao i do sada, ministarstvo nadležno za pravosuđe.
Glava sedma sadrži odredbe koje se odnose na obezbeđenje suda. Navedene odredbe su nepromenjene u odnosu na važeći Zakon. Međutim, nevezano za to, a imajući u vidu bezbedonosne potrebe pravosudnih organa, u Ministarstvu pravde se razmišlja da se u nastavku reforme pravosuđa donese posebni zakon kojim bi se na mnogo detaljniji način zakonski uredila oblast vezana za obezbeđenje pravosudnih organa, a samim tim i detaljnije uredila pravosudna straža, čija bi se nadležnost znatno proširila u odnosu na postojeću.
Povodom odredaba glave osme Predloga zakona koje se odnose na sredstva za rad sudova, najvažnije novine sadržane su u odredbama da Visoki savet sudstva predlaže ovim i strukturu budžetskih sredstava neophodnih za tekuće rashode, kao i da vrši nadzor nad trošenjem tih sredstava. Na taj način se stvaraju uslovi za uspostavljanje posebnog dela budžeta koji se odnosi na pokrivanje tekućih rashoda za rad sudova, a čime se postiže određena finansijska samostalnost sudova.
Što se tiče kapitalnih investicija vezanih za rad pravosudnih organa, ova nadležnost je obaveza Ministarstva pravde kao organa državne uprave koji je dužan da se stara o obezbeđivanju uslova za rad pravosudnih organa. Kako bi se Visoki savet sudstva pripremio da u potpunosti preuzme poslove u vezi sa predlaganjem i raspoređivanjem sredstava za rad sudova, prelaznim odredbama predviđeno je da će ove poslove Visoki savet sudstva preuzeti od 1. januara 2011. godine.
Glava deveta sadrži prelazne i završne odredbe. Ovim odredbama Predloga zakona uređuje se nastavak rada postojećih sudova i organa za prekršaj do 31. 12. 2009. godine. Takođe, određuje se način i rokovi za ustupanje i preuzimanje predmeta, arhive, opreme i zaposlenih iz sudova koji prestaju da rade, u zakonom predviđene sudove.
Predviđeno je da nova organizacija sudova počne sa radom 1. januara 2010. godine. Ovi rokovi su usklađeni sa periodom za koji je potrebno izvršiti izbor sudija, a u periodu od stupanja zakona na snagu do dana početka njihove primene biće doneti podzakonski akti potrebni za sprovođenje zakona.
Na kraju ove prezentacije Predloga zakona o uređenju sudova, rekla bih nekoliko reči o izradi ovog zakonskog teksta.
Kao što je poznato, nakon donošenja Nacionalne strategije reforme pravosuđa obrazovana je komisija za njeno sprovođenje. Ova komisija je 2006. godine obrazovala radnu grupu za izradu načela koja će se primenjivati kod izrade pravosudnih zakona. Članovi radne grupe bili su nosioci pravosudnih funkcija, neki od njih članovi strukovnih udruženja, advokati. U skladu sa načelima koje je izradila pomenuta radna grupa u Ministarstvu pravde izrađena je i početna radna verzija zakona o uređenju sudova koja je krajem 2007. godine upućena Vrhovnom sudu Srbije, Društvu sudija Srbije kao i Venecijanskoj komisiji Saveta Evrope.
Početkom 2008. godine pribavljeno je ekspertsko mišljenje Venecijanske komisije. Februara 2008. godine u Beogradu je održan okrugli sto u vezi sa navedenim zakonom na kome su učestvovali eksperti koji su izradili mišljenje, kao i predstavnici pravosudnih organa i Društva sudija. Eksperti Venecijanske komisije pozitivno su ocenili tekst radne verzije zakona, kao i eksperti Evropske komisije koji su boravili u Beogradu u aprilu 2008. godine.
Tekst radne verzije zakona bio je dostupan široj javnosti na veb stranici Ministarstva pravde. U međuvremenu, tekst radne verzije pretrpeo je određenu izmenu u skladu sa sugestijama Venecijanske komisije, Vrhovnog suda i Društva sudija. Početkom septembra 2008. godine u organizaciji Ministarstva pravde i Misije OEBS-a održana je stručna rasprava o izmenjenom tekstu radne verzije zakona. Nakon toga, Ministarstvo je izradilo Nacrt zakona koji je, shodno Poslovniku Vlade i važećem Zakonu o uređenju sudova, dostavljen na mišljenje nadležnim organima i Vrhovnom sudu Srbije.
Posle pribavljenih mišljenja izrađen je konačan tekst Nacrta zakona koji je upućen Vladi radi utvrđivanja Predloga zakona za Narodnu skupštinu. Neposredno pre usvajanja na sednici Vlade, na okruglom stolu, održanom 29. oktobra u Beogradu, pred najširom stručnom javnošću, u organizaciji Nezavisnog udruženja novinara Srbije, izvršena je prezentacija konačnog teksta Nacrta zakona.
Sada bih par reči rekla o Zakonu o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Članom 6. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, između ostalog, propisano je da sudovi i javna tužilaštva nastavljaju sa radom do usklađivanja sa Ustavom propisa koji su uređeni u njihovoj organizaciji i nadležnosti, a članom 15. da će se do 31. decembra 2008. godine uskladiti ovi zakoni koji nisu u skladu sa Ustavom. Donošenje novog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava neophodno je zbog usklađivanja sa izmenama koje su predložene u Zakonu o uređenju sudova i Zakonu o javnom tužilaštvu, kao i zbog stvaranja zakonskog okvira za uspostavljanje nove mreže pravosudnih organa, kojom će se uspostaviti racionalnija teritorijalna organizacija sudova i javnih tužilaštava.
Istovremeno, predložena organizacija pravosudnih organa vodi računa da ne naruši dostupnost pravde svim građanima.
Predlog zakona u članu 2. uređuje sedišta i područja nadležnosti prekršajnih sudova. Budući da se predlaže da umesto opštinskih organa za prekršaje i veća za prekršaje nadležnost u prekršajnom postupku vrše prekršajni sudovi, neophodno je odrediti sedišta i područja nadležnosti ovih sudova.
Prema važećim propisima, u Republici Srbiji ima 173 opštinska organa za prekršaje. Prema predloženom rešenju broj prekršajnih sudova je 45, a odeljenja ovih sudova je 102. Kao parametar za određivanje broja sudova i odeljenja uzet je u obzir potreban broj sudija prema broju predmeta u radu i propisanoj normi. Pored navedenog parametra, prilikom izrade Predloga zakona, broja sudova i odeljenja sudova, korišćeni su podaci o proseku trogodišnjeg priliva redovnih predmeta i predmeta pravne pomoći, području nadležnosti suda, udaljenosti do drugog najbližeg suda, putnoj mreži, blizini granice, blizini turističkih objekata, kao i činjenice o povećanom prilivu predmeta u 2007. godini.
Takođe, uzeta je u obzir i činjenica da svaki sedmi građanin Republike Srbije godišnje pristupi organu za prekršaj. Ovom prilikom bih istakla da je naša zemlja na Evropsku konvenciju o ljudskim pravima stavila rezervu upravo zbog toga što ne postoje sudovi za prekršaje, već postoje organi za prekršaje koji su deo upravne vlasti.
U vezi sa sedištima i područjima nadležnosti osnovnih sudova ističem da prema važećem Zakonu o Republici Srbiji postoji 138 opštinskih sudova, a da se ovim zakonom predlaže da postoje 34 osnovna suda, koji u najvećoj meri preuzimaju nadležnost postojećih opštinskih sudova.
U skladu sa Zakonom o uređenju sudova, u svim opštinama u kojima su postojali opštinski sudovi i odeljenja opštinskih sudova obrazovane su sudske jedinice osnovnih sudova. U navedenim sudskim jedinicama obavljaće se suđenja i svi drugi poslovi, uključujući predaju podnesaka, tužbi, žalbi, prigovora, molbi, pritužbi, poslovi overe, poslovi izdavanja uverenja i ostali poslovi u skladu sa Sudskim poslovnikom, čime će se postići da građanima, kao i do sada, bude u potpunosti omogućen pristup sudu.
Sa druge strane, predložena mreža osnovnih sudova omogućiće da mnogo veći broj sudija sudi u predmetima, budući da se sudije biraju za sud, a ne za sudsku jedinicu, čime će se postići objektivniji rad suda, pravilna raspodela predmeta, a samim tim i brže rešavanje postupaka, kao i ujednačavanje sudske prakse, zatim, izbeći će se uticaj lokalne sredine na rad sudija.
Predložena mreža osnovnih sudova u skladu je sa analizom rada dosadašnjih opštinskih sudova i prosečnim prilivom predmeta. Razlog za obrazovanje osnovnih sudova leži u tome što veliki broj opštinskih sudova ima mali priliv predmeta i mali broj sudija, tako da je neracionalno opstajanje takvih sudova.
Prilikom utvrđivanja broja osnovnih sudova i područja njihove nadležnosti, pored priliva predmeta, vodilo se računa da u svakom gradu i upravnom okrugu u Republici Srbiji bude najmanje jedan osnovni sud.
Pored toga, kao kriterijum za obrazovanje osnovnog suda uzeti su i kriterijum geografske udaljenosti, razvijenosti putne mreže, koncentracije stanovništva.
Iz tih razloga sedišta osnovnih sudova nalaze se u gradovima određenim u skladu sa propisima o teritorijalnoj organizaciji, kao i sedištu okruga, odnosno opštine gde je zbog veličine teritorije, putne mreže, odnosno sredstava komunikacije, bilo neophodno obrazovati osnovni sud.
U skladu sa stvarnom nadležnošću sudova, propisanim u predloženom zakonu o uređenju sudova, stvarna nadležnost viših sudova čije se osnivanje predlaže, kao što je već rečeno, u jednom delu se razlikuje od stvarne nadležnosti postojećih okružnih sudova, posebno kada se radi o odlučivanju po žalbama.
Što se tiče sedišta i područja viših sudova, u odnosu na postojeća sedišta i područja okružnih sudova, predloženo rešenje ne sadrži bitnije izmene u odnosu na važeći Zakon. Kako važeći Zakon o uređenju sudova, tako i predloženi Zakon o uređenju sudova, predviđa postojanje apelacionih sudova koji će rešavati u drugom stepenu o odlukama viših sudova i određenim odlukama osnovnih sudova.
Predlaže se da se osnuju četiri apelaciona suda, sa sedištima u četiri najveća grada u Republici Srbiji, odnosno u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Područja njihove nadležnosti su nepromenjena u odnosu na važeći Zakon.
U vezi sa nadležnostima Višeg prekršajnog suda i Upravnog suda, potrebno je da, zbog racionalnosti i efikasnosti u postupanju, postoje tri takva odeljenja sa sedištima u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu.
Prilikom obrazovanja ovih odeljenja imala se u vidu neophodnost omogućavanja pristupa drugostepenom sudu građanima i smanjenju troškova koje bi građani mogli da imaju bez postojanja odeljenja.
U odnosu na Upravni sud odeljenja se formiraju i zbog činjenice da se sudska kontrola upravnih akata odnosi na akte koje donose organi jedinice teritorijalne autonomije ili jedinice lokalne samouprave.
Pored navedenog, Predlogom zakona određena su sedišta i područja nadležnosti javnih tužilaštava na taj način što su upodobljena sa sedištima i područjima nadležnih sudova. Predviđeno je da nova mreža pravosudnih organa počne da radi 1. januara 2010. godine. Ovi rokovi su usklađeni sa rokovima koji su predloženi u Zakonu o uređenju sudova i Zakonu o javnom tužilaštvu, a takođe, i sa periodom u kome je potrebno izvršiti izbor nosilaca pravosudnih funkcija.
Na kraju ove prezentacije Predloga zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, dala bih, takođe, nekoliko napomena u vezi sa postupkom izrade ovog zakonskog teksta.
Ministarstvo pravde obrazovalo je radnu grupu sa zadatkom da izvrši detaljnu analizu broja sudskih predmeta po sudovima u Republici Srbiji, što bi predstavljalo polaznu osnovicu izrade nove mreže pravosudnih organa.
Tokom 2007. i 2008. godine prikupljeni su podaci svih sudova u Republici Srbiji, koji su zatim obrađeni i analizirani. Takođe, analizirani su podaci iz godišnjih izveštaja Vrhovnog suda Srbije i Republičkog javnog tužilaštva. Korišćeni su i podaci i metodologija Visokog saveta pravosuđa, koji su korišćeni prilikom utvrđivanja Predloga odluke o broju sudija koja je podneta Skupštini na usvajanje tokom 2006. godine, a zatim povučene iz procedure.
Na osnovu prikupljenih podataka stvorena je slika opterećenosti svakog suda, odnosno sudija u Republici Srbiji. Na osnovu toga se pristupilo izradi radnog teksta Predloga zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, kako bi se stvorila najracionalnija mreža pravosudnih organa.
Radna grupa pri izradi radne verzije zakona imala je u vidu, pored ravnomerne opterećenosti svih sudova, i druge važne kriterijume za određivanje sedišta i područja sudova i javnih tužilaštava. Ti kriterijumi su, pre svega, teritorijalna organizacija Republike Srbije, stepen razvoja pojedinih oblasti, geografska udaljenost i gustina naseljenosti stanovništva, razvijenost putne mreže, blizina državne granice, nacionalni sastav stanovništva i drugi kriterijumi.
U skladu sa time izrađen je prvi Nacrt zakona o sedištima i područjima, koji je naknadno izmenjen usled primedaba i sugestija koje su stigle u Ministarstvo pravde.
Iz navedenih primedbi zaključeno je da je najracionalnije rešenje za mrežu pravosudnih organa ono rešenje koje je sadržano u tekstu Predloga zakona i koje sam vam upravo iznela. Neposredno pre usvajanja Predloga zakona na sednici Vlade na okruglom stolu održanom 29. oktobra u Beogradu, pred najširom stručnom javnošću, izvršena je prezentacija konačnog teksta Nacrta zakona.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima – uređeni su pojam prekršaja, uslovi za prekršajnu odgovornost, uslovi za propisivanje i primenu prekršajnih sankcija, sistem sankcija, prekršajni postupak i postupak izvršenja odluka.
Razlozi za donošenje ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima vezani su za donošenje Ustava Republike Srbije i Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije i u skladu sa tim potrebom usklađivanja navedenog zakona sa Ustavom. Razlog za donošenje ovog zakona je i potreba usklađivanja visine novčanih kazni za prekršaje sa postojećim društvenim okolnostima.
Donošenje ovog zakona potrebno je i radi preciziranja pojedinih odredbi i usklađivanja nadležnosti prekršajnih sudova, Višeg prekršajnog suda i organa uprave nadležnih za vođenje prekršajnog postupka sa vrstom i težinom prekršaja, kao i brojem predmeta u radu.
Na kraju, htela bih da vam se zahvalim na pažnji i da izrazim nadu da će nakon rasprave, u načelu i pojedinostima, predloženi zakoni biti usvojeni, čime će se stvoriti normativni okvir za celovitu organizaciju pravosudnih organa, u skladu sa Ustavom Republike Srbije i potrebama naše zemlje, a pre svega naših građana. Hvala.
(Aplauz.)

Zahvaljujem gospođi Malović, ministarki.
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora narodni poslanik Vlatko Ratković, predsednik Odbora, želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Odbora za pravosuđe i upravu narodni poslanik Boško Ristić, predsednik Odbora, želi reč? (Ne.)
Da li narodni poslanik Laslo Varga, koji je izdvojio mišljenje na sednici Odbora za pravosuđe i upravu, želi reč? (Da.)

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, izdvojio sam mišljenje na sednici Odbora zbog Predloga zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Sada ću pokušati da obrazložim zašto sam to učinio. Prema našem ubeđenju, tj. prema stavu Saveza vojvođanskih Mađara, potrebna je racionalizacija mreže sudova, potrebna je reforma pravosuđa.
Mi smatramo da ovaj predlog zakona ne uzima u obzir neke veoma, veoma važne činjenice. Sve se to radi sa ciljem štednje i racionalizacije, što možemo da razumemo. Međutim, ako je cilj štednja i racionalizacija, onda je malo licemerno upravo započeti taj proces na pravosuđu.
Naime, kada Vlada ima 27 članova plus dva kabineta, kada su enormne plate u javnim preduzećima i primanja upravnih odbora, onda mislim da bi izvršna vlast prvo trebalo da krene sa štednjom u svojim redovima, a tek onda da nastavi sa štednjom u pravosuđu.
Sa druge strane, ovaj predlog zakona umnogome ignoriše činjenicu da je Srbija jedna multietnička država. Prema Predlogu zakona broj opštinskih sudova ili osnovnih sudova se smanjuje sa 138 na 34.
Dakle, opstaje, otprilike 25% opštinskih sudova. Što se tiče opštinskih sudova koji funkcionišu na područjima na kojima nacionalne manjine čine apsolutnu ili relativnu većinu, ima ukupno 14 takvih sudova, opstaju samo dva. To znači da je smanjenje u odnosu na ove sudova, mnogo, mnogo drastičnije.
Generalno, opstaje jedna četvrtina sudova, a što se tiče sudova koji funkcionišu na područjima gde manjine žive u velikom broju opstaje samo jedna sedmina. Nas ovo malo podseća na utvrđivanje granica izbornih jedinica ili granica upravnih okruga sa početka sedamdesetih i to je za nas neprihvatljivo.
Obrazloženje prema kojem je uzeta u obzir geografska udaljenost što se Vojvodine tiče nije tačno. Prema ovom predlogu opstaje sud u Somboru, Kikindi, Subotici, Novom Sadu. To znači da gledajući sa istoka na zapad između dva suda ima više od 100 kilometara. Gledajući sa severa na jug ista je situacija, dakle, na teritoriji Vojvodine se stvara jedna ogromna rupa na sredini, jedan ogroman krug od 100 kilometara. Ne možemo da ne primetimo da upravo na onim područjima nije predviđeno postojanje osnovnih sudova, na kojima manjine, a pre svega, u slučaju Vojvodine mađarska zajednica čini većinu. Mislim da to ne bi trebalo da bude prihvatljivo.
Iz tih razloga smo podneli nekoliko amandmana. Suština tih amandmana je da opstane sud u Bačkoj Topoli, u Senti i u Bečeju. Mislimo da postoje dobri argumenti da se prihvate ovi amandmani.
Naime, najmanji sud prema Predlogu zakona je u Boru. Na području opštine Bor živi 55.000 stanovnika, a prema našem predlogu, prema našim amandmanima, u tom slučaju, najmanji sud bi bio u Bačkoj Topoli sa preko 50.000 stanovnika, a sud u Senti bi imao, otprilike, 85.000 stanovnika, sud u Bečeju 114.000.
Mislimo da na ovaj način ni u kom slučaju ne bismo remetili koncepciju zakona, sa jedne strane, a sa druge strane, uvažili bismo činjenicu da je Srbija, a pre svega, Vojvodina jedna multietnička država, odnosno multietnička regija.
Na samom kraju, što se tiče argumenta da će na ovaj način mnogo veći broj sudija postupati u predmetima, budući da se sudije biraju za sud a ne za sudsku jedinicu, to je, ako se uzme cela Srbija u obzir, tačno, ali ako se uzmu ova područja na kojima manjine žive skoncentrisano to nije tačno, jer ako pripojite sud u Preševu i Bujanovcu sudu u Vranju time nećete povećati broj onih sudija koji poznaju ili koji su sposobni da sude na albanskom jeziku. Tako da ovaj argument nije tačan.
Dakle, zbog svih ovih razloga sam izdvojio mišljenje i zbog svih ovih razloga Savez vojvođanskih Mađara u ovoj formi ne može da podrži ovaj predlog zakona. Što se ostalih predloga zakona tiče za njih smatramo... (Predsednik: Vreme.) završavam, da su dobri i spremni smo da glasamo za sve. Hvala.