Drage kolege poslanici, javljam se zbog povrede člana 104. Poslovnika. Žao mi je što je gospodin Velimir Ilić krenuo da izađe iz sale. Hvala što se vraćate.
Moram da vam kažem da imate pravo da se ljutite zato što gubite. Želim da sve vas upoznam da gospodin Ilić nije prešao cenzus u Knjaževcu. Želim da vas obavestim da je DSS u dva mandata imao predsednika opštine u Knjaževcu. Želim da vas podsetim da je gospodin Ilić rekao da je Knjaževac jadan! Da li to podrazumeva da su i ljudi u Knjaževcu jadni?
Knjaževac nije jadan. Knjaževac je bio mnogo jadniji ranije. Knjaževac bi bio sigurno mnogo razvijeniji da je možda neko drugi bio predsednik opštine i sigurno bi bio, u to sam uveren i garantujem. Mnogo bi bio razvijeniji da vi niste bili ministar i da ste malo više ulagali u taj Knjaževac, danas verovatno ne biste ni rekli da je to bedan kraj i jadan kraj. Hvala lepo.

Replika, gospodin Ilić.

Poštovani gospodine poslaniče, hteo sam da objasnim da ste u Knjaževcu svojevremeno obećali kule i gradove. Niste dali nikome da priđe, da dođe, držali ste sve pod svojom kontrolom. Obećali ste skijališta, turizam, preporod sela, da će sve što se u selima proizvede da se potroši na tim vašim skijalištima, u tim velikim centrima gde će doći svetski skijaši i smučari iz celog sveta da se, eto, zadovolje blagodetima koje ima Stara planina. I, od toga ništa nije bilo, moj dragi gospodine. Stoji tamo ta jadna žičara namontirana. Počelo je nešto da se gradi, ništa nije završeno.
U Knjaževcu ne radi trenutno nijedno preduzeće. U Knjaževcu ljudi ne primaju plate. Italijan koji je kupio fabriku obuće dao je platu od 7.000 dinara. Ko može da preživi sa 7.000 dinara mesečno?!
Tačno je da se mi tamo nismo mnogo ni trudili jer niste nikome dozvolili da dođe, to ste stavili kao neku svoju teritoriju i nismo došli.
Ali, doći ćemo mi tamo i pobedićemo, i naučićemo vas kako treba da se radi. Kako će taj grad da procveta i da krene? Sa vama neće i sa Boškom Ničićem, sigurno, koji se nudio svim strankama, a sada je kod vas. Vi pokupite sav otpad koji postoji na političkoj sceni, vi ste deponija političkog otpada i vama to sve dobro dođe. Vi ste srećni što tako radite, ali rezultata nemate.
Stalno izlazite sa novom pričom. Izašli ste sa akcijama. Postoji 5 miliona ljudi, upisali ljudi akcije, oni koji su vam verovali, i sve to radite dok jednog dana narod ne uzme motku, ali nije to daleko. Znam kako izgleda kada narod uzme motke u ruke i počne da rešava probleme. Prema tome, lepo je to što ste vi pobedili i lepo je što ste opet obećali. Ljudi kažu, hajde da im damo još malo šansu, na vlasti su, ali nećete dugo i neće to tako moći. Cela istočna Srbija je u problemu. Rešavate ''Bor'' od 2000. godine, prijatelju moj, i niste ništa rešili. Evo, opet neki tender raspisujete. Rešavate ''Majdanpek'' i opet niste rešili.
Bio sam, ali je Dinkić bio za privatizaciju i vodio finansije, ja sam pravio puteve i napravio Zaječar – Bor, i napravio lokalne puteve, napravio sva sela u borskoj opštini, u zaječarskoj opštini i Obilaznicu oko Zaječara. Napravićemo opet, ako bog da. Recite u istočnoj Srbiji koji vam grad funkcioniše? Nijedan, gospodine!
Rekao sam, jad i beda! Narod loše živi. Selo je umrlo, prazno je. Da li verujete da u opštini Knjaževac postoji selo koje ima samo jednog đaka osnovca i ljudi ga pre neki dan molili – daj, ponavljaj ove godine, da nam ide autobus još godinu dana, jer čim nema osnovaca prestaje da radi autobus.
To je vaša politika. To je vaša budućnost, evropska, naravno, o kojoj nam vi pričate. Prema tome, sa istinom se morate suočiti i pogledati joj u oči, ona jeste surova i teška, ali istočna Srbija je u najvećim problemima u svojoj istoriji. Ne radi nijedna firma, gospodine, ne radi ništa. Vi koji sedite ovde, samo glasate kao narodni poslanici, nikada niste izišli da tražite da se jedan problem reši. Nijedan problem tamo nije rešen, a moraju se razrešavati.

Reč ima Miljan Ranđelović

Poštovane kolege, izvinjavam se što se javljam još jednom po Poslovniku, prosto, moram da reagujem na ovolike neistine. Pre svega, gospodine Iliću, cena zemljišta na Staroj planini je skočila. Pre nekoliko godina to zemljište niko nije mogao da proda ni za šta. Sada su se ljudi, vlasnici tog zemljišta, mogu slobodno da kažem, i obogatili u odnosu na to koliko je vredelo ranije. Cena zemljišta skače iz godine u godinu. Vi znate koliko gore sada imamo žičara, koliko imamo staza. Znate da se gore gradi, ili možda ne znate zato što niste hteli da dođete tamo i da donesete nešto za taj grad.
To morate da priznate, molim vas. Nemojte više da pričamo o skijalištima, o stazama, jer svako ko ima samo dva oka može da ode da se uveri da vi govorite neistinu.
Nemojte ovde više da govorite neistinu, molim vas. Rekli ste deponija političkog otpada, pa ja ne znam ko pre dva dana nije prešao cenzus, ko još jednom neće biti na vlasti. Kako stvari stoje, Nova Srbija u Knjaževcu nikada neće biti na vlasti i toliko o deponiji političkog otpada. Izvinjavam se svima. Hvala.

SRS ima još 11 minuta, gospodin Sreto Perić ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pravni tim SRS prilikom razmatranja zakonskih predloga dobro je izučio odredbe Ustava koje regulišu tu materiju, kao i 11 članova koji regulišu sudstvo u Srbiji, ne računajući visoki pravosudni savet i tužilaštvo. Imao sam nameru da govorim o načinu na koji ja vidim ove zakonske predloge, šta oni znače u pravosudnom sistemu Srbije i građanima Srbije, ali svoju diskusiju moram prilagoditi i onome što se danas čulo, pre svega, od strane predstavnika pozicije.
Da li je Poslanička grupa SRS za reforme u pravosudnom sistemu? Da, jeste. Svakako da su one neophodne, ali prvi član Ustava koji reguliše načelo u sudstvu kaže – ''Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije''.
U članu 3. Predloga zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava stoji raspored osnovnih sudova, predloženo je ukupno 34 i navedene su sve opštine u kojima će biti osnovni sud. A u tačka 11), pomenutog člana 3, predviđen je samo jedan osnovni sud za teritoriju AP Kosovo i Metohija sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Trebalo je sa Venecijanskom komisijom, sa svima onima sa kojima ste razgovarali i stavljali na sajt prezentaciju ovih zakonskih propisa, da razgovarate o rešenju i ovog problema. Kažete da imate jaku diplomatsku aktivnost oko očuvanja teritorije Kosova i Metohije. Ovo je očigledan primer, o tome niko od vas nije govorio, da se to polako prepušta i da se o tome uopšte i ne misli.
Poslanici većine su danas govorili kao da su prvi put na vlasti, kao da su juče došli na vlast, kažu da ima 4.300 zastarelih predmeta, kazne manje od zakonskog minimuma. Kao da već osam godina niste na vlasti, ali niko od vas nije hteo da kaže, čak ni vi, državni sekretaru, nećete to reći, da je Nata Mesarević rekla prilikom vođenja procesa za ubistvo premijera Zorana Đinđića – dobili smo presudu. Nije rekla – doneli smo presudu, nego – dobili smo presudu. O tome niko nije govorio. Vi ste to zaboravili na hiljadu i jedan propust koji ste do sada napravili.
Veliki broj kolega se obrušio na sudije malih opštinskih sudova, ističući da su korumpirani. Vi, zapravo, šaljete signal da su svi, i profesori, i policajci, i zdravstveni radnici, koji žive u malim sredinama, korumpirani, što apsolutno nije tačno. Ne pravi profesija čoveka korumpiranim, nego sam on. Mi korumpiranih imamo i u malim i u velikim mestima, ali i o onome o čemu ste govorili, s obzirom na to da je vreme kratko, imaćemo raspravu o amandmanima vezano za ovaj set zakona, pa ćemo o tome govoriti.
Gospođo ministre, niste vodili računa o specifičnostima prilikom pravljenja sudske mreže, ni o broju stanovnika, ni o udaljenosti. Podsetiću vas, recimo, udaljenost između dva osnovna suda je oko 150 km –osnovni sud u Užicu i osnovni sud u Loznici, a teritorija pored reke Drine, koja, nažalost, u ovom momentu predstavlja i granicu, jeste 120 km. Postoje tu određene specifičnosti o kojima vi niste vodili računa i ukinut je jedan sud, ostalo je sudsko odeljenje ili, već, kako ste vi to nazvali, koji postoji od 1930. godine, kada ga je Apelacioni sud preko prvostepenog suda u Loznici 29. novembra 1930. godine, u Ljuboviji, proklamovao za sud i on danas, po ovom predlogu, ne postoji.
Vi ste rekli da će sudstvo biti efikasnije, da će biti jeftinije. Ništa od toga nije tačno, jer će istražni sudija iz bilo kog mesta, Bajine Bašte ili iz Ljubovije da ide u Loznicu, pa će u toku dana morati da se vrati. Mi na sada sigurno nećemo imati efikasnije sudstvo. Napustili ste jedan princip. (Samo još ovo, pa završavam.)
Ustav poznaje opštine i poznaje upravne okruge. Nema takvih sudova. Čak, i kolega Vlatković, koji je predsednik Zakonodavnog odbora, kaže opštinski sud je anahron. Da li možda sada treba da se zove – osnovna Ljubovija, osnovna Osečina ili opština. Ako postoji u Ustavu - kategorija opština, onda je logično da se zove opštinski sud i upravni okrug da bude okružni sud. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Gospodin Munjić, izvolite. Imate još pet-šest minuta.

Dame i gospodo, kroz uređenje i organizaciju sudstva, kao i kroz izbor sudija, vi pravite svojevrstan diskontinuitet, ali to apsolutno nije slučajno.
Šta se hoće s tim? Vi zadržavate kontinuitet na mnogim mestima političkog, ekonomskog, privrednog, pravnog života u ovoj zemlji.
Tako na primer, kontinuitet se zadržava u okviru privatizacije, menjaju se vlade, skupštine ali u privatizaciji se kontinuitet zadržava. Kada se radi o čerupanju naroda, kada se radi o uzimanju para građanima i državi kontinuitet postoji.
A tamo u sudstvu, gde treba, zaista, da postoji kontinuitet vi pravite jedan svojevrstan diskontinuitet, a to se radi zbog lustracije sudija. Sigurno radi lustracije sudija, jer oni koji nisu po volji, oni koji ne rade onako kako to želi DS, normalno, na sledećim izborima za sudije neće biti izabrani. Jasno je šta se želi time.
Vi ste mogli da sprovedete svojevrsnu unutrašnju reorganizaciju sudstva. Postigli biste time sigurno isti, a možda i bolji efekat nego ovim što sada pokušavate i radite. Naša koncepcija uređenja sudstva jeste da su u prvom stepenu opštinski sudovi, a u pojedinim slučajevima i okružni sudovi da sude u prvom stepenu. Zatim, okružni sudovi kao drugostepeni i na kraju, ono što poznaje i Ustav Srbije, a to je, Vrhovni kasacioni sud, s tim što bi ovaj Vrhovni kasacioni sud bio na vrhu te sudske piramide. Jer, on bi objedinjavao kompletnu sudsku praksu i teoriju i što bi Vrhovni kasacioni sud u stvari sprečavao svaku pravnu anarhiju, eventualnu, koja bi se pojavljivala. To bi bila jedna vrhovna pravna institucija.
Želeo bih da kažem nekoliko reči o jednoj drugoj stvari. Predlogom zakona o područjima i sedištima sudova predviđeno je ukidanje Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu. To je sud, da podsetim, koji pokriva teritoriju opštine Gornji Milanovac u kojoj je najveća udaljenost naseljenog mesta od sedišta opštinskog suda 65 km. Prečnik opštine je 110 km. Opština je površine 836 km kvadratnih. Ima 50.000 stanovnika koji žive u 63 naseljena mesta. U Opštinskom sudu u Gornjem Milanovcu postupa 12 nosilaca pravosudne funkcije.
Hronologija sudstva u Gornjem Milanovcu – godine 1808. Karađorđe je na Rudniku osnovao Rudnički magistrat, 1824. godine knez Miloš Obrenović Okružni sud iz Čačka privremeno preseljava u Brusnicu, odnosno u Gornji Milanovac.
Dakle, ono što Turci nisu ukinuli, vi sada ukinite. Jasno je nama da vi ne poštujete ni jubileje, ni istoriju, jer ovaj sud slavi 200 godina svog postojanja. Međutim, sve što datira od pre 5. oktobra, vi apsolutno ne poštujete. Znate li vi šta znači ukidanje ovog i drugih sudova, kada ljudi ulaze u školu, u sud, oni ulaze sa poštovanjem. Ako im ukinete škole, ako im ukinete sud, verujte da vi otkidate i deo njihovog bića, deo njih samih, deo njihovog identiteta. To Zapad poznaje, a možda i vi to želite. Hvala.

SRS ima još dva-tri minuta. Profesor Žutić, izvolite.