Poštovana predsednice, poštovano predstavništvo, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, na kraju ove načelne rasprave o paketu zakona koji se danas nalazi na dnevnom redu, smatrala sam za potrebno da iznesem par reči kojim bi se zaključila ova rasprava. Ovde je par puta izneto pitanje – da li je učestvovala stručna javnost i da li je uopšte bilo javne ili stručne rasprave? Mislim da je tu u pitanju zamena teze i igra reči.
Od juna 2007. godine Ministarstvo pravde, u čijem timu sam još od tada učestvovala, radilo je predano na ovim zakonima. Bilo je stručne rasprave i ta stručna rasprava nije bila samo u dva navrata, kao što je izneto, već je bila više puta.
Pošto su svi ovi zakoni, koji će sutra i prekosutra biti na dnevnom redu, deo paketa pravosudnih zakona, a to su zakon o visokom savetu sudstva i zakon o državnom veću tužilaca, upravo je izradila radna grupa u čijem sastavu su bili predstavnici pravosudnih funkcija, tužioci, advokati, a da se Ministarstvo pravde nalazilo isključivo kao tehnički organ. Tu radnu verziju Ministarstvo pravde je u potpunosti prihvatilo, sa manjim ili većim izmenama.
Takođe, organizovana je javna rasprava posle davanja ekspertize od strane Venecijanske komisije i davanja mišljenja od strane Društva sudija, Vrhovnog suda Srbije, Republičkog javnog tužilaštva i Udruženja tužilaca.
Ovom prilikom reći ću vam da je preko 65 predloga koje je Društvo sudija Srbije predložilo, Ministarstvo pravde uvrstilo u ove predloge zakona.
Nisu bile organizovane samo rasprave koje se tiču samog teksta zakona. Bile su i javne rasprave koje su se odnosile na dokument koji je, takođe, izrađen od radne grupe Komisije za reformu pravosuđa, koji se zove – Osnovno načelo za izradu sistemskih zakona.
Većina tih odredbi se nalazi upravo u ovim tekstovima zakona. Napomenuću samo da je odredbe koje se tiču disciplinske odgovornosti, koje ćete imati prilike sutra da razmatrate u okviru Predloga zakona o sudijama i Predloga zakona o javnom tužilaštvu, upravo izradila ova radna grupa.
Što se tiče javne rasprave, rekla bih da se pitanje reforme pravosuđa nalazi na dnevnom redu šire javnosti duže od osam godina. Prema tome, ne možemo da kažemo da nije bilo ni stručne ni javne rasprave.
Takođe, ovde je izneto pitanje nadležnosti sudova i javnih tužilaštva i da ta nadležnost možda nije adekvatno obuhvaćena ovim tekstovima zakona. Reći ću da je Ministarstvo pravde u potpunosti prihvatilo predlog koji je došao od samog pravosuđa. Ono što je pravosuđe predložilo da bude nadležnost osnovnih, viših i ostalih sudova, Ministarstvo pravde je u potpunosti prihvatilo.
Šta je svrha sudova? Svrha sudova je da se ostvare interesi i prava građana. Reći ću vam da su evropski standardi, što se tiče trajanja postupka, ako govorimo o građanskopravnoj materiji dve godine, ako govorimo o krivičnopravnoj materiji godinu dana. Ne možemo u ovom momentu reći da naši krivični predmeti traju godinu dana, niti da građanski predmeti traju dve godine. Nažalost, oni traju decenijama, što dovoljno govori o efikasnosti pravosuđa.
Bilo je izneto i pitanje uznemirenja javnosti. Ja ću sada, iako sam to i danas više puta učinila, reći da građani Srbije neće biti ni u jednom momentu oštećeni što se tiče pristupa sudu. Naprotiv, iz onoga što sam iznela, koncentracijom sudova i sudija u jednom sudu, duboko sam uverena da će građani brže dolaziti do pravde, jer će im se brže zakazivati ročišta i brže završavati predmeti.
Takođe, postavljeno je pitanje nacionalnih manjina. Videćete sutra kada budemo raspravljali o Predlogu zakona o sudijama da je u Predlogu preuzeta ustavna odredba koja podrazumeva pozitivnu diskriminaciju, gde je predviđeno da mora da postoji zastupljenost na onim područjima gde postoje nacionalne manjine u okviru sastava u sudu i tužilaštvu. Ono pravo nacionalnih manjina što se ostvaruje, to je, svakako, jezik na kojem će se suditi.
Ono što je zabrinjavajuće, to je da ni u jednom sudu na jugu Srbije ne postoji tumač za albanski jezik. To je nešto o čemu moramo da vodimo računa i što u budućnosti ne sme da postoji.
Postavljeno je pitanje da li je došlo do analize stanja. Jeste, Ministarstvo pravde je, kao što sam rekla, duže od godinu dana analiziralo stanje u srpskom pravosuđu, upravo zbog toga da ne bi došlo do toga da predlažemo zakone na osnovu svog utiska. Izrađeno je više analiza, a ovom prilikom ću vam napomenuti samo najvažnije.
Izvršena je analiza kaznene politike, o tome smo govorili u javnosti. Mislim da su, više-manje, poznate činjenice i zaključci do kojih smo došli u pogledu kaznene politike. Izvršena je analiza zastarelosti krivičnog gonjenja i zastarelosti pravosnažnih presuda. Znači, to su lica za koja je postojala sumnja da su izvršili krivična dela ili za koje je pravosnažno dokazano da su izvršila krivična dela, a nisu došla pod udar pravde. Negde su postojale objektivne okolnosti za to, ali mogu reći da u većini slučajeva takve okolnosti nisu postojale.
Uradili smo analizu dužine trajanja postupka. Rekla sam vam koji su evropski standardi, a reći ću vam da postoji preko 900 krivičnih predmeta koji se u Srbiji vode preko 10 godina. Sada možete zamisliti kakva je brzina dolaska do pravde i utvrđivanje materijalne istine, ako jedan krivični predmet u Srbiji traje 10 godina, a mi imamo takvih predmeta preko 900. Znam da je to pitanje i procesnih zakona i Ministarstvo pravde predano priprema i zakonik o krivičnom postupku i zakonik o parničnom postupku, koji će doprineti, pored ovih sistemskih zakona, boljoj efikasnosti pravosuđa.
Istaknuto je ovde i da su se zakoni brzo našli u proceduri. Podsetiću vas na Ustav i na Zakon o sprovođenju Ustava, koji predviđa da se pravosudni zakoni nađu u parlamentarnoj proceduri na drugoj sednici Parlamenta. Znam da je to bilo nemoguće. Kao Ministarstvo pravde, još prošle godine smo, potpuno svesni odgovornosti i te činjenice, odstupili od tog roka, upravo iz razloga da zakoni, kada ih predložimo, budu temeljno pripremljeni.
Bilo je postavljeno i pitanje suđenja u Beogradu. Potpuno sam svesna da je osnovni sud u Beogradu glomazan i da podrazumeva veliki broj sudija. Ali, šta to znači? Doći će do specijalizacije odeljenja. Imaćemo krivično odeljenje, imaćemo građansko odeljenje, u okviru građanskog odeljenja verovatno će se formirati i odeljenje za porodične sporove, izvršno odeljenje. Duboko sam uverena, kao što sam i rekla ovom prilikom, da će građani brže dolaziti do pravde i da će se ročišta brže zakazivati.
Bilo reči i o tome da li je bilo potrebno da Ustav poštujemo. Možda nisam u potpunosti saglasna sa Ustavom, u pogledu nekih odredbi koje se tiču pravosuđa, ali dok god je Ustav na snazi i dok god su zakoni na snazi, koji su izglasani u Parlamentu, a što se tiče Ustava, koji je potvrđen i na referendumu, kao predstavnik izvršne vlasti i na čelu Ministarstva pravde, u potpunosti ću ih poštovati.
Što se tiče rokova u pogledu preuzimanja predmeta, arhive, zaposlenih, videćete u prelaznim i završnim odredbama da su oni precizno postavljeni. Mi smo jako dugo i predano radili na tim rokovima, jer smo upravo svesni da se u potpunosti reorganizuje sistem. Trudili smo se da ne dođe ni u jednom momentu do zastoja u postupcima.
Što se tiče ustrojstva tužilaštva, postavlja se pitanje, pošto tužilaštvo prati ustrojstvo onako kako postoji u osnovnim sudovima, da li će to biti efikasno? Taj odgovor ću dati kroz pitanje koje ću postaviti: kakvu efikasnost sada imaju tužilaštva koja imaju samo jednog tužioca ili jednog tužioca i zamenika? Gde je tu sudska praksa i kako možemo onda na dobar način da dođemo do kvalitetnih optužnica ili zahteva za sprovođenje istrage?
Što se tiče izrade zakona, sagledavali smo iskustva koja postoje i u zemljama u okruženju i u zemljama EU ili Evrope. Reći ću vam da je trenutno u Hrvatskoj rasprava o setu pravosudnih zakona i da je u toku racionalizacija pravosudnih organa. Imala sam priliku da nedavno budem u Francuskoj, gde smo potpisali Sporazum o saradnji sa ministarstvom i reći ću vam da je isti takav slučaj u Francuskoj. Složićete se sa mnom, nažalost, da Francuska mnogo duže ima pravnu tradiciju i ustrojstvo sudova nego što smo mi, ali ipak su odlučili da je potrebno i neophodno, radi građana, da dođe do racionalizacije.
Na kraju, zaključila bih ovo svoje izlaganje činjenicom da se Ministarstvo pravde, pre nego što je predložilo zakone, potrudilo da bude sigurno u to da postoje tehnički i materijalni uslovi za pripremu zakona. Podsetiću vas da tokom prethodnih osam godina ovo nije bio slučaj. Znači, usvojeni su zakoni bez precizne finansijske analize. Vi ćete na veb stranici Ministarstva pravde pronaći finansijsku analizu. Možete videti i kako će izgledati mreža pravosudnih organa i kako će izgledati njihova nadležnost. Znači, prvi put mi imamo pripremljene tehničke uslove za primenu zakona. Hvala vam na pažnji.
