Dame i gospodo narodni posapnici, predstavnici Ministarstva, najpre da kažem nešto pozitivno. U ovom setu pravosudnih zakona postoje norme koje su ispoštovale neke evropske standardne i daju neka privremena i dobra rešenja. To je jedna grupa normi.
Druga grupa normi je uvršćena u ovaj set pravosudnih zakona iz razloga usaglašavanja sa Ustavom, a poznat je stav LDP-a, da mislimo da je Ustav loš, pa tako ni te norme kojima se usaglašavanje vrši, naravno, ne možemo dati podršku za to.
Ali, ono što je generalno loše i zbog čega LDP ne može glasati za ove zakone jeste činjenica da apsolutno nije uvažena potreba za korenitim reformisanjem pravosuđa, niti je ovim zakonima postignuta racionalizacija, niti je postignuta efikasnost sudova.
Prosto se postavlja pitanje – kako ste došli do tog magičnog broja 34 osnovna suda? Po kojim kriterijumima? Niko nam nije objasnio. Da li je to broj stanovnika? Da li je to broj rešenih ili nerešenih predmeta? Isto tako četiri apelaciona suda, da li je to dovoljno? Da li je prethodno izvršen neki istraživački postupak u pogledu potreba ovog društva, a koliko smo efikasni, tužno je, između ostalog, što ovom pitanju, ovom problemu, nismo pristupili sa dovoljno ozbiljnosti. Situacija je toliko ozbiljna da možda najbolje govori primer koji je poznat ne samo u sali, nego svakako je svaki građanin upoznat sa tim slučajem – postupkom koji se vodi za ubistvo vojnika Milovanović i Jakovljevića. Prošlo je četiri godine. Postupak je tek na početku. Vodi se protiv N.N. lica. O nezavisnosti suda neću da govorima, samo znam da je ovde vojska pokazala koliko je nezavisna.
Iz ovih razloga, pošto nije ni racionalnost, ni efikasnost, niti bilo kakva reforma sprovedena u reformisanju sudova, ne možemo podržati, apsolutno, ovaj set zakona. Ono što je žalosno, takođe, jeste činjenica, prosto mi je besmisleno da pričam, toliko je sve tužno i toliko su ti pomaci mali, takoreći minimalni da nisam ni motivisana, da vam kažem koliko sam razočarana ovim zakonima. Apsolutno nećemo uraditi ništa, a pogotovo ako uzmete u obzir činjenicu da ko zna kada ćemo ponovo biti u prilici da dovedemo ova pitanja na dnevni red u Skupštini. Hvala.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Vladimir Milentijević, ima reč. Imate još tri minuta, gospodine Milentijeviću.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni posapnici, s obzirom na to da je ostalo malo vremena Poslaničkoj grupi DSS, govoriću o Predlogu zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Predlogom ovog zakona predlagač šalje jasnu poruku nama sa KiM da povlači pravosuđe sa KiM. To je nešto nesporno, ja ću potvrditi argumentima i govoriću koliko trenutno ima sudova i tužilaštava na teritoriji Autonomne pokrajine KiM, a koliko se predviđa ovim novim zakonom.
Postoje 23 prekršajna suda, po novom Predlogu samo jedan. Postoji 17 osnovnih sudova, po novom Predlogu zakona samo jedan. Postoji pet viših sudova, po novom Predlogu zakona samo jedan. Privredni sud tj Trgovinski sud postoji u Prištini sa sedištem u Kraljevu, ali, nažalost, ovim predlogom on se dislocira u Niš. Odeljenje Višeg prekršajnog suda je postojao u Prištini, ovim predlogom se gasi i prebacuje u nadležnost Niša. Kada se govori o tužilaštvima postoji sedam osnovnih tužilaštava, po novom Predlogu zakona samo jedno. Što se tiče viših javnih tužilaštava postoji pet javnih tužilaštava, po novom Predlogu zakona samo jedno.
Ovim predlogom predlagač je grubo prekršio preambulu Ustava Republike Srbije, koja povezuje sve državne organe da zastupaju i štite državne interese Srbije na KiM. Ovim predlogom to nije slučaj. Smatram da se Republika Srbija definitivno povlači i slabi državne institucije Republike Srbije, naročito u pravosuđu, a time stvara uslove za ilegalnu misiju Euleks, koja je čedo Ahtisarijevog plana, da sa svojim sudijama i tužilaštvom sudi po zakonima samoproglašene republike Kosovo.
Poslanička grupa DSS je podnela amandmane na Predlog ovog zakona, koji nude racionalnost i uštedu sa jedne strane, a sa druge strane zadovoljava potrebe srpskog i ostalog stanovništva na KiM, koji priznaju državu Srbiju i zakone Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Goran Stefanović, umesto Nataše Vučković, ZES.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade, imam posebno zadovoljstvo i drago mi je što je napokon u Srbiji došao trenutak kada se raspravlja o sistemski bitnim zakonima, koji se odnose na reformu pravosuđa u Srbiji. Od 2000. godine se razmišljalo u tom smeru, konstatacija i činjenica postoji, i raspoloženje građana Republike Srbije ide u prilog tvrdnji da je, zaista, potrebna jedna korenita i ozbiljna reforma, kako joj sada pristupa Ministarstvo pravde.  
Imamo niz činjenica koje ukazuju na to da ovog trenutka pravosuđe nije na onom nivou kako je to predviđeno sistemski u državama EU, u državama gde je pravna sigurnost zagarantovana kako fizičkim tako i pravnim licima, svakako u onim sistemima kakav bi i Srbija jednog dana trebalo da ima.
Neću da ponavljam ono što ide u prilog tvrdnji da treba glasati o ovim predlozima zakona, što je bilo rečeno od strane pojedinih kolega. Svakako hoću da se osvrnem na pojedine detalje koji su isticani od strane predstavnika opozicije, pre svega, koji se odnose na ukidanje pojedinih opštinskih sudova i svođenje njihove ingerencije na nivo osnovnih sudskih jedinica.
Svakako, tvrdnja da će pravda građanima Srbije u onim opštinama, pre svega, manjim opštinama, gde se ukidaju opštinski sudovi i svode na sudske jedinice, biti nedostupna, nisu tačne, imajući u vidu da će te sudske jedinice obavljati funkciju opštinskih sudova, da će postupati i imati sudeće dane, da će sudije po principu i po mehanizmu slučajnog određivanja iz sudske uprave osnovnog suda, i rotacijom pojedinih sudova, dobijati sudije koje će biti specijalizovane za pojedine oblasti, koji će biti nepoznati tim malim sredinama, koji će doprinositi jednom efikasnijem i boljem sudskom postupku, da li u krivičnom ili parničnom postupku, to nije bitno.
Svakako i rad na usavršavanju i specijalizovanju sudija će doprineti da pojedini postupci koje imamo priliku da cenimo i vidimo da traju u nedogled i da vidimo da zaista pravda u ovom trenutku može da bude duga, nije primereno za društvo koje pretenduje jednom ozbiljnom razvoju i u tom slučaju i takvoj situaciji smo prinuđeni da ozbiljno prionemo ovom poslu i da se ova reforma dovede do kraja.
Ono što, kao činjenicu, hoću da istaknem, a odnosi se na Predlog zakona o uređenju sudova, a nije ovde istaknuto od strane predstavnika pozicije, svakako je činjenica da se sistemski utvrđuje pravo onih najboljih sudskih pripravnika, koji polože pravosudni ispit sa najboljom ocenom, samim zakonom, odredbom zakona im se priznaje pravo da nakon položenog pravosudnog ispita zasnuju radni odnos na neodređeno vreme, tj. budu primljeni na mesto sudskog pomoćnika u tom sudu u kom su radili.
Na ovaj način se daje šansa onima koji su najbolji, mladim ljudima koji dosledno i odgovorno hoće da primenjuju zakon, a sve u interesu građana Republike Srbije.
Imajući u vidu da imamo priliku da razgovaramo i o uređenju sudova, u smislu organizacije i u smislu teritorijalne organizacije i nadležnosti, hoću da kažem da, imajući u vidu da privredni sudovi, u kontekstu celokupne reorganizacije privrednih sudova, imamo jedan amandman koji ćemo u razgovoru sa predstavnicima Ministarstva pokušati da dogovorimo.
Da, takođe, jedna jedinica Privrednog suda u Leskovcu funkcioniše u Vranju, s obzirom na to da imamo velike potrebe i da je jedan od prevashodnih ciljeva neformiranog Udruženja privatnih preduzetnika, koje teži razvoju Pčinjskog okruga, formiranje odeljenja sudske jedinice Privrednog suda Leskovca, sa sudećim danima u Vranju, a ne kao do sada sa postupajućim danima samo u nekim privrednim prestupima.
Mislim da je to presudno bitno za razvoj Pčinjskog okruga, generalno Vranje, kao centar Pčinjskog okruga i u tom smislu ja ću, kao poslanik Pčinjskog okruga, podržati ovaj predlog zakona. Hvala lepo.

Zahvaljujem. Potpredsednik, gospođica Nataša Jovanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, mnogo je poslanika, kolega iz SRS i iz DSS govorilo pojedinačno o slučajevima besmislenog ukidanja sudova opšte nadležnosti, odnosno osnovnih opštinskih sudova i u tom nabrajanju, od 34 do 100 i nešto, izgubili bismo dosta vremena. Svako od nas će, iz svog kraja, iz svoje sredine, da pomene neki slučaj.
Pomenuću Aranđelovac, zato što je sud u Aranđelovcu osnovan 1953. godine. Baš ćete lepo da častite vi iz DS i vaši koalicioni partneri građane Aranđelovca u godini jubileja, a to je sledeća godina, 150 godina otkako je Miloš Obrenović od dva naseljena mesta, Vrbice i Bukovika, stvorio grad Aranđelovac, a prethodno ste njegovu zadužbinu, Staro zdanje uništili, sada je zima, gotova će zgrada, maltene, da se sruši. I sada ukidate sud u kome radi preko 50 ljudi, devet sudija, jedan tužilac, tri pomoćnika i naravno ostala administracija.
Sa druge strane, to pravdate racionalnošću, efikasnošću i pozivate se na Španiju i na neke druge zemlje, ne vodeći računa o tome da je, kao što je to neko od kolega ovde rekao, drugostepeno postojanje okružnog suda ustanovljeno u Srbiji pre gotovo dva veka, uoči donošenja prvog Sretenjskog ustava u Kragujevcu 1835. godine.
Tako se svima nama logično nameće zaključak, kao i građanima Srbije, da DS vrši degradaciju svih grana vlasti, zakonodavne, to vidimo na našem ličnom primeru, izvršne, o tome nema šta da se govori.
Jer, ovaj preko puta, diktator Boris Tadić, komanduje Vladom Srbije, a sudsku vlast ste počeli da urušavate i da degradirate sudije i najbolje pokušavate, evo i danas se zagovara taj proces lustracije, kako je to prof. Šešelj podsmešljivo govorio ''lusterisanja''.
Da ste mogli posle 5. oktobra, vi biste ljude na ulicu, pa na vešala, samo zato što vama nisu po volji i to su ljudi koji nisu pripadali onome što ste vi zagovarali.
Kako stvari stoje, žao mi je što je izašao gospodin, vraćate se kolega Konstantinoviću, ja ću sada ovih preostalih pet minuta, koliko ću da koristim vreme SRS, da posvetim onome što ste vi danas nazvali ustaljena sudska praksa, da ona kod nas nema praktičnu primenu, pa će ovaj zakon da pomogne u tome, i da to stvara određenu pravnu nesigurnost. Pravnu nesigurnost u Srbiji stvara, gospodine Konstantinoviću, a i vama, kolega Nikoliću, da kažem, jer sam sa vama, kao sa pravnikom, razgovarala o tom slučaju, imam konkretan primer, i gde ćete bolji primer za građane Srbije – predsednik jednog okružnog suda direktno povezan sa nekim ko sebe naziva političarem, odnosno to je bio.
Dakle, Miroljub Tomić, predsednik kragujevačkog Okružnog suda, čiji smo izbor osporavali, kolega Krasić i moja malenkost, pre nekoliko godina, koji je pretendent za predsednika Apelacionog suda, a možemo da pričamo i o tome, ali nemam vremena, zašto da postoje u Srbiji apelacioni sudovi i koja će njihova uloga da bude, dakle, on je u direktnoj vezi sa Tomislavom Nikolićem oteo, odnosno pokušao da otme, skandaloznom sudskom presudom 10 mandata odborničkoj grupi SRS u Kragujevcu.
Ako sada hoćete, kolega Konstantinoviću, da vam nabrajam da su sudovi u Loznici, u Vranju, u Smederevu, u Novom Sadu, u Šapcu itd, najnoviji u Požarevcu, po toj ustaljenoj sudskoj praksi, na koju se vi danas pozivate, odlučili u skladu sa Zakonom o lokalnim izborima i čl. 47. i 49, a samo Okružni sud u Kragujevcu to nije uradio u žalbenom postupku odbornika SRS Dragana Žikića za otimanje 10 mandata, posle skandalozne odluke Skupštine grada Kragujevca, hajde, izađite, dala sam vam pravo na repliku, pa mi kažite kako vi to tumačite i da li je to po vama normalno!
Ono što ću, takođe, da vam dam, i vama i kolegi Mikoviću, to su dva zahteva koja je u ime SRS podneo potpredsednik, gospodin Dragan Todorović. Prvo je, moramo da pribegnemo sada tome, a dalje ćemo da vidimo, koristićemo sva dozvoljena politička sredstva.
Ovo je taj pravni put, jer mi, za razliku od vas, poštujemo Ustav i zakon, a vi držite takve sudije koji su potpuno kriminalizovani, kao Tomić. O njemu će tek naširoko i nadugačko da se priča, ne samo u vezi ove afere i povezanosti sa Nikolićem, nego i drugih slučajeva na kojima rade, koliko saznajem, i MUP.
Sada, lepo, da vidimo, kolega Konstantinoviću, kako je moguće, ako je država pravna i ako vi vršite ovu reformu pravosuđa, mi moramo, i gospodin Todorović, od Republičkog javnog tužioca, a gle, slučajno je, i taj nesrećni Radovanović iz Kragujevca, pa je kadar Miroljuba Tomića, vidite kako su svi lepo povezani, pa svi odu na hacijendu, odnosno u Bajčetinu na jagnjence, na prasence, lepo piju, grickaju, uživaju i onda se vrate u sud i kažu sudijama – ova dva veća protiv kojih je gospodin Todorović u ime SRS podneo krivičnu prijavu, a to su sudsko veće Radovanke Nikolić, ne znamo da li je rođačka veza, predsednika veća, Vesne Cvetković i Milunke Cvetković, vidite dve gospođe Cvetković u jednom veću i u drugom Obrena Jezdića, predsednika veća, Simonide Miloradović i Aleksandra Blanuše, zbog otimanja 10 mandata SRS.
Republički javni tužilac već 10 dana se ne oglašava. Mi tražimo, gospođo predsedniče, nadam se, ako taj tužilac, u šta sumnjamo, bude radio svoj posao, da ćemo imati hitnu sednicu, sa hitnom tačkom dnevnog reda, da ovim sudijama, koje smo naveli, oduzmemo imunitet i da se protiv njih pokrene krivični proces zbog zloupotrebe.
Mi smo Republičkom javnom tužiocu uputili zahtev za zaštitu zakonitosti, odnosno da Vrhovni sud u ovom slučaju reaguje, na osnovu ovoga što je dobio Republički javni tužilac. Mi smo to morali da radimo, što bi rekao mr Martinović, to uopšte nije naš posao, da zaštitimo volju građana i mandate koje je osvojila SRS, jer da on radi svoj posao, do sada bi bili vraćeni mandati SRS u Narodnoj skupštini Republike Srbije, odnosno ne biste radili ovo što radite.
Prema tome, od nezavisnosti sudstva nema ništa. Najgore od najgorih ste postavili na rukovodećim mestima. Što je Vjerica Radeta milion puta rekla sa govornice, 99%, da pođemo od toga da su i sudije, tužioci i zamenici tužioca i stručni saradnici časni i pošteni ljudi, a kada imate jednog Miroljuba Tomića i kada imate jednog Slobodana Radovanovića, obojica iz Kragujevca, i ovaj otpadnik iz naše stranke je iz Kragujevca, onda nemojte više da koristite nijedan minut, nijednu sekundu da nam govorite o nezavisnosti sudstva, pravosuđa, od toga nema ništa sve dok SRS ne preuzme kormilo države u svoje ruke. Hvala.

Ima reč narodni poslanik gospodin Šami. Izvinite, nema više vremena za vašu Poslaničku grupu.

Reč ima Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jednog seta zakona koji imaju za cilj da disciplinuju i da postrojavaju državne organe, u ovom slučaju jedna grana vlasti treba da bude disciplinovana i potčinjena drugoj strani vlasti. Dakle, sudska vlast treba da bude potčinjena izvršnoj grani vlasti.
Pošto ste spojili, gotovo, nespojive predloge zakona, pokušaću, s obzirom na kratkoću vremena, samo nekoliko primedbi da stavim, a kada bude ovaj zakon u pojedinostima, onda ćemo o tome mnogo više govoriti.
Recimo, Predlog zakona o Državnom veću tužilaca, član 5: "Izborne članove čini šest javnih tužilaca ili zamenika javnih tužilaca sa stalnom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorije autonomnih pokrajina i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta".
Prvo, profesor pravnog fakulteta, onog trenutka kad studenti završe pravni fakultet i izađu iz ''žute'' kuće, ukoliko je u Beogradu završavaju, ili iz bilo kog drugog univerzitetskog zdanja, veza između, u naučnom smislu, profesora i svršenih studenata prestaje. Njegova funkcija je da nauči studente da postanu dobri pravnici.
Sa druge strane, zašto advokat? Advokat je suprotstavljena strana tužioca u procesu. Šta ovde advokat treba da traži? Kaže: "ugledni istaknuti pravnici", recimo, gospodin Boško Ristić je za DS ugledan, istaknuti pravnik.
Iako još nisu razrešeni imovinsko-pravni odnosi između Srbije i Hrvatske, ima preko 250.000 izbeglica kojima je sve uzeto tamo, ovde su došli bez igde ičega, i sada je taj ugledni i istaknuti pravnik, vezano za firmu "Boreli", koja je formirana posle rata na imovini nekadašnjeg "Borova", sve objekte "Borova" ili vratio ili je u postupku vraćanja, tako da "Boreli" ostaje na ulici. Takav će vam, verovatno, biti član ovog veća.
Što se tiče Predloga zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, ovde ste tek napravili priču koja nikako ne može da se podvede pod pojam zdravog razuma. Ionako smo imali pretrpane sudove, ionako smo imali sudove koji su radili, da ne kažem danonoćno. Ionako smo imali po dvojicu, trojicu sudija u sudnici, sada ste napravili dva osnovna suda, do sada ih je bilo pet, pa su bili pretrpani, govorim o Beogradu.
Napravili ste dva osnovna suda, jedan za područje grada, drugi za prigradsko područje, isto ste tako napravili i dva tužilaštva, i predsednik suda ili tužilac će biti u situaciji da bude general. Napravili ste dva mastodonta koji će biti apsolutno nepokretni, nesposobni da izvršavaju svoju osnovnu funkciju.
S jedne strane, tužilac mora da poznaje svoje osoblje. Doveli ste u situaciju da ni to tzv. školovanje kroz praksu neće moći da se sprovode i biće prekinuto.
Znate, kada dođe diplomirani pravnik u tužilaštvo, osim onoga što je znao iz udžbenika, on ništa drugo ne zna.
On počinje kao pripravnik da uči zanat, koji je, prvo, vrlo težak, vrlo odgovoran, ali je zanat, pa prvo ide na suđenja, posle toga počinje da obrađuje lakše predmete, pa sve teže i teže i kada završi pripravnički staž, položi pravosudni ispit, počinje da dobija i predmete kao stručni saradnik, ukoliko bude izabran za stručnog saradnika, počinje da dobija teže predmete i priprema se da jednog trenutka bude zamenik javnog tužioca.
Ono što je u sudu predsednik suda, to je u tužilaštvu tužilac. Ovako ćete imati tužioca koji će imati 120 zamenika, imaće 200-300 što stručnih saradnika, što pripravnika. Ko će njih da obučava, ko će njih da priprema? Kako će on da ima uvid u situaciju, kako će znati koga od tih, recimo, 100 saradnika treba proizvesti sutradan kada se otvori radno mesto za javnog tužioca? Do sada je tužilac imao situaciju u rukama, ovako je nema. Napravili ste nešto što neće moći da funkcioniše, odnosno funkcionisaće na štetu, pre svega, građana Srbije.
Drugo, svi neposlušni, svi oni koji vas nisu slušali nego su sudili po pravdi i po zakonu, mogu da očekuju, u ovom slučaju, da budu lustrirani, odnosno zbog smanjenja sudova, zbog smanjenja obima posla, iako je sudijska funkcija stalna i Ustavom regulisana, ovako ćete iskoristiti priliku da rešite pitanje vama nepodobnih sudija i tužilaca.

Gospodin Zoran Krasić, po Poslovniku.