Reč ima narodni poslanik Vlatko Ratković.         VLATKO RATKOVIĆ: Poštovana predsednice, uvaženo predsedništvo, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo danas raspravu o paketu veoma važnih zakona važnih za naše društvo, važnih za naše građane. Ovo su zakoni koji izazivaju veliku pažnju i analizu, na prvom mestu stručne javnosti, dakle sudija, tužilaca, pravnika, advokata, ali ništa manje pažnje nemaju ni građani Srbije koji pomno prate rad ovog parlamenta na usvajanju zakona.
Malo koji građanin nije imao u svom životu kontakta sa sudom, bilo kao stranka u postupku, bilo kao svedok, bilo kao lice koje dolazi na overu kakvog akta, ugovora, testamenta ili bilo koje druge isprave u sud. Mi iz DS i poslaničke grupe Za evropsku Srbiju smatramo da su ovo, bez patosa to mogu da kažem, revolucionarni zakoni koji će da sveobuhvatno i trajno reformišu naše pravosuđe. Mi sada udaramo temelje jednog sistema sudstva koje će u narednim decenijama egzistirati i usavršavati se.
Danas raspravljamo o objedinjenoj raspravi ova dva zakona. Juče smo raspravljali o zakonu o uređenju sudova, o mreži sudova i to je ono što je veoma važno za stručnu javnost i za nas poslanike.
No, za svakog građanina koji je pravni laik, ključna reč u svim ovim zakonima i ključni pojam jeste zapravo sudija. Sudija dakle ličnost, žena ili muškarac, koji u svakom konkretnom slučaju u sudu odlučuje o nekom subjektivnom pravu pojedinačnog građanina imenom i prezimenom, bilo da je u pitanju spor između dva građanina, bilo da je u pitanju spor između građana i države, bilo da je u pitanju spor između privrednih društava itd, bilo da je reč, naravno, o krivičnom postupku.
Mi kao predstavnici građana u ovom parlamentu, koji je najviše predstavničko telo i nosilac zakonodavne i ustavotvorne vlasti, treba da postavimo jedno pitanje koje zapravo i građani Srbije postavljaju, a to je pitanje kakvog sudiju želimo da imamo u našem pravosudnom sistemu? Kakva je to ličnost? Koje on osobine mora da ima? Kakve performanse mora da ima? Na osnovu toga možemo da cenimo kakav će njegov učinak biti.
Mislim da postoji jedan opšti konsenzus društveni da sudija mora da bude ličnost koja je nezavisna, koja je slobodna, koja je sposobna da se služi vlastitim razumom i da donosi nepristrasne odluke, a sve na osnovu sopstvene ocene činjenica i sopstvenog shvatanja zakona, bez ikakvih ograničenja.
Dakle, bez ikakvih ograničenja, bez ikakvih uticaja, pretnji i intervencija, bilo političkih moćnika, bilo medija, bilo tajkuna, bilo kog drugog. Jedini limit, jedin okvir u donošenju odluka svakog sudije, bilo da se radi o parničnom postupku, krivičnom postupku, odlukama u vanparničnim predmetima, izvršnim, jeste princip pravde i pravičnosti i savest svakog tog sudije.
Sudija mora biti limitiran isključivo Ustavom i zakonom, a sve ove osobine sudija kao ličnost, kao pojedinac, verujem da delite i moje mišljenje, mora da ima.
Zakon koji je pred nama, zakon o sudijama i zakon o visokom savetu sudstva, na prvom mestu zakon o sudijama, sadrži jedan instrumentarij, jedan niz mehanizama, niz postupaka, niz normi koje će upravo omogućiti da dobijemo sudiju kakvog sam malopre opisao, sudiju takvog jednog stručnog, psihološkog i etičkog profila.
Sublimiraću sve ono što je ključno po meni i ono što su govorili i moji prethodnici i ono što je sadržano u Predlogu ovog zakona. Dakle, ovaj zakon sadrži izuzetno striktne i kvalitetne norme koje se tiču učešća sudske vlasti u postupku izbora sudija. To je novina u odnosu na postojeću legislativu. Nezavisnost sudstva omogućuje se na prvom mestu aktivnom ulogom sudske vlasti u samom postupku izbora sudija.
Stalnost sudijske funkcije je jedan važan princip, jedno važno načelo koje ovaj zakon sadrži. Rezidencijalna stalnost je veoma bitna za svakog sudiju. To je ta nepremestivost sudije koja daje njemu garanciju i sigurnost da ga sudska vlast, sud, predsednik suda ne može premestiti u drugo mesto.
Imunitet sudije je takođe važan institut, odnosno podinstitut. On se donekle razlikuje od imuniteta koji uživaju narodni poslanici i članovi Vlade, ali je veoma bitan za samostalnost i nezavisnost sudije.
Neizmenjivost godišnjeg rasporeda je veoma bitna za stabilnost u radu svakog sudije, raspodela predmeta po principu takozvanog slučajnog sudije, i ono što je posebno važno, to je materijalni položaj sudije.
Od Vlade Zorana Đinđića 2001. godine pa naovamo, smatram da su sve vlade učinile dosta na poboljšanju materijalnog položaja sudije i da današnja primanja odnosno plate sudija neću da kažem da su previsoke, ali sigurno nisu ni preniske i one se, koliko znam, za sudiju opštinskog suda danas kreću negde oko 1.000 evra odnosno oko 80.000 dinara.
Zakon naravno sadrži norme koje se tiču i penzije sudije, znači, kada navrši radni vek, to je takođe jedan od elemenata koji garantuje njihovu nezavisnost.
Zakon sadrži i odredbe, veoma kvalitetne, o nespojivosti poslova sa sudijskim pozivom i naročito kao novinu disciplinsku odgovornost sudije. Sudska vlast jeste nezavisna, ali ona mora biti ograničena zakonom, i ponašanje i rad sudije mora biti sankcionisano ukoliko sudija ne zadovoljava kriterijume koji su utvrđeni zakonom, odnosno poslovnikom o radu suda. Taj disciplinski postupak odnosno disciplinska odgovornost je jedna od mera za nestručno postupanje, nesavesno postupanje sudija u njihovom radu.
Ono što je takođe važno istaći jeste pravo sudija na udruživanje, znači njihova asocijacija radi očuvanja i unapređenja nezavisnog položaja. I, što je posebno važno, to je pravo i obaveza sudija za usavršavanjem. Dakle, usavršavanje sudija, praćenje sudskih propisa, najava donošenja zakona o pravosudnoj akademiji je takođe bitno.
Na kraju da kažem, da bi neko bio sudija nije dovoljno da ima završen pravni fakultet, položen pravosudni ispit i bilo kakvu radnu biografiju. Sudija mora da bude ličnost, mora da bude integritet. On mora da bude alfa i omega u sudnici u kojoj sedi.
Iznad njega ne može biti ni stranka, ni tužilac, ni veštak ,niti svedok, sudija je taj koji rukovodi procesom, koji donosi odluke i sudija mora da, na osnovu Ustava, zakona i principa slobodne ocene dokaza i savesnosti, donosi odluke.
Mi jednostavno moramo ući u jednu fazu egzistiranja sudskog sistema, gde ćemo imati daleko efikasniju zaštitu subjektivnih prava građana, gde građani neće čekati na pravosnažne presude pet ili deset godina, gde će se prema evropskim kriterijumima parnice završavati za dve godine, a krivični predmeti za godinu dana.
Ovaj zakon o kojem raspravljamo, zakon o sudijama i zakon o visokom sudstvu, daju izuzetan značaj i doprinos jednom ovakvom proklamovanom cilju. Zbog toga će DS i poslanička grupa Za evropsku Srbiju podržati ovakva zakonska rešenja.
Na kraju, želim da kažem da je uslov za državu vladavine prava sve ono što je proklamovano Ustavom Republike Srbije i svim evropskim dokumentima koje smo mi potpisali i ratifikovali, nezavisno sudstvo, nezavisno od političke i izvršne vlasti, ali zavisno od Ustava i zakona, i da se ta nezavisnost ne shvati na jedan deformisan i krajnje iracionalan način da sudije mogu biti nezavisne i od zdravog razuma, i od savesnog rada.
Naravno, to je manjina koja postoji u našem pravosudnom sistemu i želim da još kažem da je opšti izbor sudija u potpunosti u skladu sa Ustavnim zakonom, odnosno Ustavom Republike Srbije. Ne radi se ni o kakvoj lustraciji, radi se samo o tome da će stručne i kvalitetne sudije nastaviti, odnosno biti izabrane za ovako važnu državnu funkciju kao što je sudska funkcija.

Narodni poslanik Lidija Dimitrijević.         LIDIJA DIMITRIJEVIĆ: Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se nalaze dva predloga zakona od ukupno sedam iz skupa pravosudnih zakona. Rasprava je objedinjena jer se vlasti žuri, jer je čekala minut do dvanaest da uskladi zakone sa Ustavom.
Međutim, ovi zakoni će se primenjivati od 1. januara 2010. godine. Istinski razlog ove žurbe jeste reforma pravosuđa, jer je to po rečima naših vlastodržaca jedan od uslova da Srbija 2009. godine dobije status kandidata za članstvo u EU. Vlast se već pohvalila da je set pravosudnih zakona dobio pozitivno mišljenje od Saveta Evrope, EU i Venecijanske komisije, a da li će Srbija zaista u 2009. godini dobiti status kandidata za članstvo videćemo.
Iskustvo sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju , to je jedno od najsvežijih, govori nam da se navodno velikim evropskim prijateljima ne može nimalo verovati. Stalno postavljaju nove uslove. Traže još i opet još, a zauzvrat prazna obećanja. Primenjujte vi Srbi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju jednostrano, jer EU tako odgovara. Usklađujte svoje zakone i čekajte.
Ustav Republike Srbije u članu 142. stav 2. garantuje da su sudovi samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora.
Ministar pravde je rekla da izbor sudija više neće biti u nadležnosti parlamenta, već će to raditi visoki savet sudstva koji je garant sudijske nezavisnosti, a ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DS je danas reče danas da će se sada prvi put sudije birati nezavisno od politike.
U Predlogu zakona o visokom savetu sudstva, u članu 5, kaže se da savet ima 11 članova, od toga su troje članovi po položaju, i to - predsednik Vrhovnog kasacionog suda, koga bira Narodna skupština, ministar nadležan za pravosuđe, koji je naravno izabran od strane Narodne skupštine, presednik nadležnog odbora Narodne skupštine i osmoro izbornih članova koje takođe bira Narodna skupština.
Ako ovome dodamo i odredbu Predloga zakona o sudijama u članu 51, gde se kaže da – Narodna skupština bira sudiju koji se prvi put bira među kandidatima koje je predložio visoki savet sudstva – jasno je onda da izbor sudija zavisi od većine tj. od 126 glasova Narodne skupštine. Toliko o samostalnosti sudstva i nezavisnosti od zakonodavne i izvršne vlasti.
Setom predloženih pravosudnih zakona predviđeno je da se pravosuđe učini efikasnijim, tvrde u Ministarstvu pravde. Državni sekretar Ministarstva je rekao da su u zakonu predvideli rokove u kojima po pravilu treba da se okončaju redovni predmeti.
Očekuju da po uvođenju novog sistema prvostepeni postupak ne bi trebalo da traje više od dve godine, a drugostepeni od šest meseci do godinu dana.
Ove tvrdnje, da vlast ima nameru da pravosuđe bude efikasnije, suprotne su onome što piše u Predlogu zakona o sudijama. Naime, u članu 28. stavu 1. se kaže - sudija je dužan da predsednika suda obavesti zašto prvostepeni postupak nije okončan u roku od jedne godine i da ga zatim na svaka tri meseca obaveštava o daljem razvoju postupka.
Po važećem Zakonu o sudijama, u članu 25, kaže se - sudija je dužan da predsednika suda obavesti zašto prvostepeni postupak nije okončan u roku od šest meseci i da ga zatim na svakih mesec dana obaveštava o daljem razvoju postupka u vremenu. Ovim je rok produžen dva ili tri puta i time priča o efikasnijem sudstvu pada u vodu.
Moram da napomenem da su u današnjoj diskusiji poslanici poslaničke grupe ZES ovo okarakterisali kao prednost ovog predloga zakona. Ovo samo ukazuje na to da će predmeti smešteni u fiokama i dalje ostati u njima.
Ustav Republike Srbije u članu 146. kaže - da je sudijska funkcija stalna, izuzetak je samo pri prvom izboru. Ovim novim predlogom zakona sudija će opet morati na izbor i mislim da je opravdana sumnja da će biti izabrane one sudije koje su po volji sadašnjih vlastodržaca. Šta će biti sa mnogim sudijama koje su svoj radni vek provele vršeći svoju funkciju časno, stručno i pošteno, a nisu baš po volji DS, videćemo.

Gospođa Pop Lazić, po Poslovniku.

Poštovane kolege narodni poslanici, obraćam se vama, ali i nadležnim državnim organima, koristeći se svojim poslaničkim pravom iz Poslovnika, čl. 225. i 226, i pitam sve te nadležne organe, pogotovo policiju i tužilaštvo, zašto ispituju sve firme koje su ikada poslovale sa sinom Ratka Mladića?
Odnosno, da li porodice haških optuženika imaju uopšte pravo na život, da li imaju pravo na rad, da li ih treba sve pohapsiti, poubijati ovde u zemlji i ne dozvoliti im ni da se leče, ni da prihoduju, ni da rade? Da li su im sva ta ljudska prava, garantovana Ustavom Republike Srbije o kome smo danas govorili, pogažena ili nisu? Da li neko zbog toga treba da odgovara?
Kakva je to hajka na privrednike? Oni su posredno ugroženi. Čak mislim da je njima napravljena i reklama. Verujem da će kompanija "Vujić" poslovati mnogo bolje nego što je poslovala do sada i da će svi srpski rodoljubi piti samo "Vujić" vodu. To je sigurno tako.
Ali ja i SRS ozbiljno smo zabrinuti za ponašanje naših vlasti prema porodici Ratka Mladića. Šta je taj Darko Mladić kriv da ne može da ima svoju firmu, da ne može da radi?
Ovo je slobodna država, valjda svako može da odluči ko će s kim da posluje i pod kojim uslovima? Ovde čak govore i koliko je miliona zaradio, i da li je zaradio, i otkud sumnja da i on kao sin pomaže svog oca. Gde su dokazi za to, osim insinuacija?
Zašto se privode komšije porodice Mladić? Zašto se prisluškuju svi koji su u okolini, koji ne mogu normalno da žive, normalno da komuniciraju, jer ni u spavaćoj sobi ne mogu da razgovaraju, obzirom da je u obližnjoj zgradi instalisano sve što može da se instalira što služi za prisluškivanje?
Molim vas da se malo pozabavite tim pitanjem, jer smo mi pre svega ovde oni koji treba da se bore za zaštitu svih ljudskih prava, pa i prava na rad, prava na život, koja mislim da su ozbiljno ugrožena, ne samo porodici Ratka Mladića nego i drugim porodicama haških optuženika, ali i onih koji posluju sa firmom njegovog sina. Hvala.

Narodni poslanik Vladimir Milentijević. Vaša poslanička grupa ima još osam minuta.       

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo predstavnici Ministarstva pravde, opet imam sreću da ministar pravde nije trenutno tu, ali svejedno, saradnici će joj preneti.
U momentu kada sam postavio neka pitanja u prepodnevnoj raspravi, ministar pravde je kasnije kad nisam bio tu dala neka pojašnjenja na moja pitanja. Povodom onoga što je ona izjavila – "Prema tome, ne može se govoriti da Ministarstvo pravde nije vodilo računa o tome da pravosuđe Srbije postoji na teritoriji KiM, kao i na ostaloj teritoriji Srbije" – mislim da može da se govori.
Ako od 23 prekršajna suda ostaje samo jedan, mislim da to nije ozbiljan predlog. Ako od 17 osnovnih sudova ostaje samo jedan, ni to nije ozbiljan predlog. Ako od pet viših sudova ostaje samo jedan, ni to nije ozbiljan predlog. Ako trgovinski sud uopšte ne postoji na KiM, a u AP Vojvodini pet, mislim da ni to nije ozbiljan predlog.
Dobro znate da se platni promet sasvim normalno odvija sa AP Kosovo. Još ste korak dalje otišli, iz Kraljeva ste ga prebacili u Niš. To je još jedno opterećenje za građane KiM.
Od sedam osnovnih tužilaštava ostalo je samo jedno i od viših samo jedno. Nemojte govoriti da je predlog isti kao u ostalim delovima Srbije. Očigledno je da, što se tiče Ministarstva pravde, ono je na KiM ovim predlogom minimizirano, jer dobro znate gde je Štrpce, gde je Goraždevac, gde je Gnjilane, gde je Velika Hoča. Sve to treba da se zbije u Kosovskoj Mitrovici. Znate kako se tamo putuje i kako je tamo ograničena bezbednost, kako će svi oni sa svih tih teritorija da dođu u sudove, ove koje ste predložili sve u Kosovskoj Mitrovici.
U prepodnevnoj raspravi mnogo se govorilo o Ustavu Republike Srbije. Jedni su govorili da je Ustav loš, drugi su ga branili da je dobar, a treći otprilike postoje koji bi sad malo da se od toga odalje, pa da ga i ne poštuju, bez obzira što je 223 poslanika glasalo za Ustav Republike Srbije.
Da li se on kome sviđa ili ne, to je jedna priča, a druga je, dok ovaj Ustav postoji, ovakav kakav jeste, u obavezi smo svi da ga poštujemo. Da to ne činimo, govori i ovaj Predlog zakona o visokom savetu sudstva.
U članu 22. kada se govori o zastupljenosti sudova, stav 1. alineja 6. kaže doslovce - jedan od sudova sa teritorije autonomne pokrajine. Član 30. stav 2 - odnosno iz sudova sa teritorije autonomne pokrajine. Član 52. stav 1 - sa teritorije autonomne pokrajine. Ozbiljno, skoro kod svih ovih zakona se provlači autonomna pokrajina.
Da je grubo prekršen Ustav i preambula Ustava, kada je KiM u pitanju, govori i član 182. stav 2. Ustava Republike Srbije, koji decidno kaže - Republika Srbija ima AP Vojvodinu i AP Kosovo i Metohija.
Šta vi mislite sa ovim predlogom? I dalje ćete da tvrdite da niste prekršili Ustav Republike Srbije? Ako u svim ovim zakonima provlačite autonomna pokrajina, a ovaj član 182. je jasan da se radi o dve autonomne pokrajine. Je l' tako mislite da štitite interese građana i nas koji živimo na KiM?

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Poštovane koleginice i kolege, vrlo pažljivo sam dva dana slušao sve diskusije i želim odmah da razjasnimo jednu dilemu: za stanje u pravosuđu odgovornost je na svima, ne samo na sudijama. Opšta klima koja je postojala i okolnosti koje su postojale u našem društvu, ratovi, sankcije, izolacija, neispunjena očekivanja, sve to se odrazilo i na rad ove veoma važne državne institucije.
Mislim da vrlo kvalifikovano, u ime moje stranke SPO, mogu da kažem da mnoge sudije rade u izuzetno teškim uslovima, da imaju kancelarije tri sa tri, da u njima sude, da u njima izrađuju odluke, da se tu šalju pozivi, da se tu primaju stranke itd.
Mnoge kolege zastupnici nemaju stolove da sednu u sudnicama, da stave svoj materijal, već moraju da sede na stolicama i spise predmeta da drže u rukama.
Vrlo je težak položaj pomoćnog osoblja. Daktilografi rade veoma skromne plate, odgovornost radnika pisarnice je ogromna, a njihove plate su veoma male.
Bez obzira na sve to, mislim da najveći deo sudija veoma časno radi svoj posao. Ovo što sada pokušavamo da uradimo, to je sistemski korak unapred, sistemski korak ka novom vremenu i svi smo se složili da nam stanje u pravosuđu nije dobro.
Svaka stranka ima svoj predlog, neke i nemaju svoj predlog, ali zato imaju kritiku da se ovo loše stanje ne menja.
Zbog toga je SPO 90. godine tražio da se uradi u državi ono što se sada radi, da sudiji, pored toga što ćemo od njega tražiti dostojnost, stvorimo sistemske uslove da bude gospodin čovek, da u struci napreduje, da ga zaštitimo od svih spoljnih uticaja, da im omogućimo materijalno-tehničke uslove dostojne svog poziva, a tek onda da tražimo i odgovornost.
Upravo zakon o sudijama sve to predviđa i mnogo toga više što su rekli moji uvaženi prethodnici. Ako želimo, a želimo da budemo članica EU, u EU nas neće odvesti, a i nikakve koristi nećemo imati ako budemo članice EU, ovakvo stanje u sudstvu. Kozmetičke promene od 2000. naovamo videli smo da ništa značajno i dobro u radu sudstva nisu donele.
Mnogi sudovi, mali sudovi, rade izvanredno. Pomenuću samo Opštinski sud u Arilju, koji je u zadnja tri meseca rešio 552 predmeta, ili recimo Opštinski sud u Osečini, ima izvanredne materijalno-tehničke uslove za rad. Zato Palata pravde i sudije Prvog i Drugog opštinskog suda imaju po nekoliko stotina predmeta u radu i veoma teške uslove za rad.
Zašto sam juče u ime SPO tražio da Vlada i nadležno ministarstvo rade na pripremi zakona o advokaturi i osiguranju advokatske delatnosti i da se donese novi moderan zakon o sudskim veštacima.
Zar nismo svedoci da je pre par godina na teritoriji Pančeva i Smedereva uhapšena grupa uglednih sudskih veštaka, pre svega medicinske struke, zbog zloupotreba u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja.
Evo kako se to rešilo u Nemačkoj. Mi znamo da su mnogi uživaocu invalidskih penzija to stekli na nezakonit način. U Nemačkoj se svakih nekoliko godina vrši revizija, uživaoci invalidskih penzija nemaju pojma koji će sudski veštak da ih pregleda i na način na koji mi sada idemo – da stranka i advokat ne zna ko će mu biti postupajući sudija – tako treba uraditi i sa sudskim veštacima.
Svedoci smo da je skoro uhvaćena organizovana kriminalna grupa koja je završila pred specijalnim sudom. Tu su i saobraćajni policajci i sudski veštaci sa teritorije Vrbasa, Novog Sada, Beograda i Obrenovca. Oni su čak pravili zapisnike o nepostojećim saobraćajnim nezgodama, pravili velike visine štete i to naplaćivali od osiguravajućih organizacija.
U Nemačkoj, u jednom periodu, ali na osnovu umreženog informacionog sistema, nekoliko vlasnika privatnih hirurških klinika, svi su izgubili za veoma kratak rok jedan deo prsta, ali najvažniji deo koji im je potreban upravo za obavljanje te profesije.
Na osnovu velikog broja uzoraka krenulo se u istragu i videlo se da se radi o najvećim zloupotrebama u pravosuđu na relaciji advokat-sudski veštak-vlasnik privatne klinike.
Kada sam pričao o kozmetičkim promenama, mislio sam i na mnogo sudskih procesa koji opterećuju našu javnost. Na moje iznenađenje, čekao sam da li će neko od kolega, poštujem da su svi problemi o kojima smo pričali bitni, ali da li će neko obratiti pažnju na najveću hrišćansku vrednost, na život i na položaj oštećenih.
Po mišljenju SPO, i za to smo pružili validne dokaze, zbog učešća državnih organa u lišavanju života, pre svega Ivana Stambolića, četiri funkcionera SPO, pokušaj ubistva gospodina Vuka Draškovića u Budvi i na Ibarskoj magistrali – da li će se neko osvrnuti na te procese i zloupotrebe koje su činili nosioci sudske vlasti.
Sudija Bojan Mišić dva puta nije postupio na zakonit način po obaveznim uputstvima Vrhovnog suda Srbije, nije dosudio maksimalne kazne zatvora od 40 godina, već 15 godina, i drugi put u istoriji pravosuđa je Vrhovni sud morao sam da uzme predmet i da presudi, i to posle skoro 10 godina suđenja i jednog ponovnog mučenja i ubijanja žrtava.
Sada se pruža prilika depolitizovanom sudstvu da između sebe izaberu najbolje kadrove. Videćemo da li će kolege, recimo, predložiti da ponovo bude sudija Bojan Mišić, što je za nas iz SPO apsolutno neprihvatljivo. Dok naše društvo ne napravi tu jasnu distancu između zločina i onoga što nije zločin, mi ćemo imati pojavu da se devojčice u pubertetu ili devojke sa ponosom hvale da su njihovi mladići kriminalci. Ređe se hvale da su im mladići sudije, tužioci, advokati itd.
Videli smo i ponašanje nekih advokata prema izvršiocima najtežih krivičnih dela. Bez imalo stida grle ih pred kamerama, hrabre, prave od njih junake. Ne mislimo da je ovo samo problem pravosuđa, ovo je problem i medija, i Narodne skupštine, i svih ostalih društvenih institucija i građenja jednog apsolutno novog sistema vrednosti.
SPO želi da napravi sistem vrednosti u kojem će svačiji život i svačija imovina biti apsolutno zaštićeni, u kojem će ljudski život zaista biti i ostati najveća vrednost i u kojem će svi oni koji na drugačiji način postupaju apsolutno biti sankcionisani.
Rekao bih još nešto. Mi sada težimo da napravimo neka specijalizovana odeljenja u okviru sudstva, što je veoma dobro. U nekoliko stotina predmeta, u kojima je obavljena raznorazna vrsta veštačenja, samo sam jednom imao priliku da sudija postavi pitanje veštaku. Verujte mi, u svim ostalim predmetima sudija, bez obzira šta piše u nalazu i mišljenje veštaka, nema pitanja za sudskog veštaka, a u obrazloženju presude se redovno ponavlja fraza da je veštak dao nalaz i mišljenje u skladu sa pravilima struke itd.
U zemljama EU postoje finansijski sudovi, porodični sudovi, poljoprivredni sudovi, sudovi za radne sporove, trgovinski, administrativni itd. Onda sudija, koji je na neki način usko specijalizovan, može na pravi način validno da vlada materijom, da donese pravilnu i zakonitu odluku u razumnom roku. Pravo je jedna široka oblast i ne možemo očekivati od sudija, posebno od sudija u manjim mestima, koji rade i istrage, i parnice i krivice, i izvršenja, da budu na taj način specijalisti za sve specijalnosti.
SPO će sa puno zadovoljstva glasati za ove zakone, a budući da se ovim zakonima pruža zaista najbolja osnova za jedno stabilno pravosuđe. Od ljudi koji će biti kadrovi i nosioci ovih reformi, pre svega od sudija i tužilaca, očekujemo da poverenje koje im se daje ovim zakonima i ispune. Hvala.

Narodni poslanik Aleksandar Martinović, a da se pripremi Vuk Dinčić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što kažem nešto o Predlogu zakona, gospođo Đukić-Dejanović, samo jedno malo pojašnjenje, odnosno jedna dopuna moje jutrošnje diskusije.
Ovde sam, vi niste predsedavali, doneo jedan paket koji su aktivisti DS, na čelu sa svojim ministrima i ostalim funkcionerima, delili na teritoriji opštine Ruma, a zaboravio sam da vam pokažem i četkicu za zube koja se nalazi u tom paketu. Evo, preporučio sam gospođi Čomić, kada vam dođu u posetu Havijer Solana i Oli Ren, da pregovaraju o ulasku Srbije u EU za nekih 50 ili 100 godina, pa u pauzama kada pojedu te paštete, ajvar, papriku i pekmez koje ste spakovali u taj paket, dajte im i ovu četkicu za zube, pa neka operu zube.
Što se tiče samog Predloga zakona, žao mi je što ministar nije ovde, ali pokušaću da iznesem suštinske primedbe na ovaj predlog zakona. Gospodine Ćosiću, obraćam se vama, pošto pretpostavljam da ste vi najvećim delom učestvovali u pisanju ovog predloga.
Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku: "Donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se imajući u vidu odredbe članova 6, 7. i 15. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, kojima su propisani rokovi za obrazovanje sudova i izbor sudija, kao i opšti rok za usklađivanje zakona sa Ustavom, a u cilju kako bi se izbegle štetne posledice po rad sudova i što pre izabrale sudije u skladu sa Ustavom".
Ako ostavimo na stranu jezičku rogobatnost ovakve formulacije, gospodine Ćosiću, čudi me da se vi i vaši saradnici u Ministarstvu pravde niste pozvali na član 5. stav 2. Ustavnog zakona, koji je, u stvari, mnogo važniji.
Evo kako on glasi: "U toku drugog zasedanja, nakon izbora vlade, Narodna skupština će uskladiti sa Ustavom zakone koji se odnose na primenu odredaba Ustava, na sudove i javna tužilaštava, i to zakone kojima se uređuju organizacija i nadležnost sudova, izbor i prestanak funkcije predsednika sudova i sudija, Visoki savet sudstva, organizacija i nadležnost javnih tužilaštava, izbor i prestanak funkcije javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca i Državno veće tužilaca.
Dakle, najpre ste ovu normu Ustavnog zakona morali da imate u vidu kada ste pisali ovaj zakon, ali vi ste to vešto izbegli. Ovi zakoni su morali da budu doneti još u toku prve polovine 2007. godine. Danas je novembar 2008. godine, znači, i prethodna i ova vlada debelo kasni u primeni Ustavnog zakona.
Postavlja se pitanje, ko će da snosi odgovornost za činjenicu da sudovi koji su predviđeni važećim zakonima u Srbiji ne postoje? Set pravosudnih zakona, koji su 2001. godine označeni kao evropski, kao reformski, kao demokratski, kao neko čudo neviđeno koje nigde u svetu ne postoji, u najvećem delu svojih odredaba se ne primenjuje.
Nemate još uvek apelacione sudove, nemate upravni sud, nemate Vrhovni kasacioni sud. Krajem 2005. godine vladajuća koalicija u ovoj skupštini donela je Zakon o prekršajima. Taj Zakon o prekršajima je trebalo da bude primenjen od 1. januara 2007. godine. Nije bio primenjen od 1. januara 2007. godine i dalje ste primenjivali onaj stari Zakon o prekršajima iz 1989. godine, i to na način koji je bio nezabeležen i u jednoj dobroj pravno uređenoj državi.
Naime, internom instrukcijom bivšeg ministra pravde suspendovana je primena Zakona o prekršajima, a omogućeno da se i dalje primenjuje stari Zakon o prekršajima iz 1989. godine.
Sada osnovno pitanje, pre nego što počnemo raspravu o Predlogu ovog zakona i o svim drugim pravosudnim zakonima, ko će da snosi odgovornost za činjenicu da vi od 2001. godine obećavate novo, demokratsko, dobro uređeno evropsko pravosuđe, a da njega evo i sada, na kraju 2008. godine, još uvek nema.
Što se tiče samog Predloga zakona, nejasan mi je član 1. Predloga zakona - sudija sudi i presuđuje na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, potvrđenih međunarodnih ugovora, a onda zarez, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i po svojoj savesti.
Ne znam kako sudija u Republici Srbiji uopšte može da dođe u poziciju da primenjuje opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava. Vidite, gospodine Ćosiću, u članu 29. Statuta Međunarodnog suda pravde pobrojani su izvori međunarodnog javnog prava, između ostalog, navode se opšteprihvaćena načela civilizovanih naroda. Vi to izgleda niste na najbolji način razumeli.
Dakle, to su izvori međunarodnog javnog prava koji regulišu odnose među suverenim državama.
Ovde govorimo o primeni opštih pravnih akata u pojedinačnim situacijama od strane sudija u Republici Srbiji.
Prvo, postavlja se pitanje koja su to opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava, a s druge strane, ako ta pravila postoje, apsolutno je nemoguće da se primenjuju u unutrašnjem pravnom sistemu kada one regulišu odnose među suverenim državama.
Hteo bih da vam skrenem pažnju na nešto što možda nije nadležnost Ministarstva pravde, ali ima veze sa vašim Ministarstvom. Naime, u članu 43. pobrojali ste uslove za izbor sudija, između ostalog, da je završio pravni fakultet.
Skrećem vam pažnju, gospodine Ćosiću, i vama i ministru koji trenutno nije prisutan, da u poslednjih nekoliko godina u Srbiji imate poplavu raznih fakulteta, između ostalog, i pravnih fakulteta. Svi su oni stavljeni u isti koš sa Pravnim fakultetom koji je osnovala Republika Srbija. Dovoljno je da se nađe nekoliko biznismena koji imaju pare, osnuju neki fakultet i odmah je taj fakultet u istom rangu kao recimo najstariji Pravni fakultet u Srbiji, beogradski, ali i drugi državni pravni fakulteti koji imaju veoma bogatu tradiciju, u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu itd.
Imate, recimo, slučaj u Novom Sadu, zamislite, ima fakultet koji se zove Direktorski fakultet. Sada mene zanima koje zvanje dobija čovek kada završi taj fakultet, diplomirani direktor ili tako nešto. Takvih sličnih fakulteta imate i na polju prava.
Formalno, takav čovek jeste diplomirani pravnik, formalno, ali suštinski on ima takve rupe u znanju da ne može da bude ne sudija, nego sumnjam da može da bude referent u nekoj zemljoradničkoj zadruzi koja vrši prijem malina negde u Šumadiji.
To je, takođe, jedna velika opasnost o kojoj morate da razmišljate. U SAD postoji veliki broj privatnih pravnih fakulteta, ali šta su se Amerikanci dosetili. Možete vi u Americi da završite pravni fakultet u bilo kom američkom gradiću, ali da biste bili upisani u registar američke advokatske komore morate da završite neki od prestižnih pravnih fakulteta koji postoje u SAD već nekoliko stotina godina.
Znači, vama država ostavlja slobodu, možete da završite bilo šta, ali ne možete da obavljate javni poziv ako niste završili samo odgovarajuće pravne fakultete koji imaju reputaciju, odnosno odgovarajući naučni ugled.
Evo, zbog nedostatka vremena samo da kažem nekoliko rečenica o toj famoznoj disciplinskoj odgovornosti sudija, koju vi sada ovde predstavljate kao neko bogzna kakvo dostignuće.
Prvo, disciplinski prekršaji koji su obrađeni u članu 90. Predloga zakona do te mere su široko postavljeni da će u praksi svaki sudija da bude disciplinski odgovoran ako to bude celishodno iz nekih političkih razloga. Jednostavno, od slučaja do slučaja će se utvrđivati šta znači pojedini od tih disciplinskih prekršaja.
Evo, pogledajte, neopravdano kašnjenje u izradi odluka. Šta to znači? To znači da, pored neopravdanog, postoji i opravdano kašnjenje u izradi odluka. Gde su onda kriterijumi? Kada sudija neopravdano, a kada opravdano kasni u izradi odluka?
Onda, neopravdano nezakazivanje ročišta ili pretresa, isto jedna jako široka formulacija. Pa onda, neopravdano odugovlačenje postupka. Opet u praksi ne znači ništa. Onda, očigledno nekorektno postupanje prema učesnicima u sudskim postupcima i zaposlenima u sudu. Davanje komentara o sudskim odlukama, postupcima ili predmetima u sredstvima javnog informisanja na način suprotan zakonu i sudskom poslovniku. Neopravdano nepohađanje obaveznih programa obuke itd.
Pazite ovo, kršenje odredaba Etičkog kodeksa u većoj meri. Da li to postoji neka vaga u Ministarstvu pravde, pa ćete vi da merite šta je veća, a šta je manja mera, pa ako je manja mera, u redu, nije napravio disciplinski prekršaj, ali ako onaj kantar pretegne, onda je napravio disciplinski prekršaj.
Dakle, suviše su široko postavljeni disciplinski prekršaji, a u praksi oni će se da tumače tako kako hoće onaj ko bude u prilici da primenjuje ove odredbe.
Konačno, jedna čista pravnička zamerka. Nigde ne postoje pravila disciplinskog postupka, postoje disciplinski prekršaji, postoje disciplinske sankcije, postoje disciplinski organi. Koja su to pravila disciplinskog postupka na osnovu kojih će se utvrđivati da li je neko od sudija zaista napravio taj disciplinski prekršaj? Gospođo ministar, takvih disciplinskih pravila u ovom Predlogu zakona nema. Da li to znači da će se ona formulisati od slučaja do slučaja ili će se formulisati nekim posebnim aktom, ili će ih propisati ministar. Dakle, o čemu se radi?
Da završim, ostajem kod onog što sam rekao, vi sada ako hoćete nezavisno i uspešno pravosuđe možete da ga imate čak i pod ovim zakonima. Ne postoji politička volja. Možete vi doneti i ovaj zakon i hiljade drugih zakona, dok se ne promeni politički režim u Srbiji stanje u pravosuđu ostaće isto kakvo je sada.