Nastavljamo rad prema dnevnom redu.
Prelazimo na zajednički načelni pretres 2. i 3. tačke dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O SUDIJAMA i PREDLOG ZAKONA O VISOKOM SAVETU SUDSTVA
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 2. i 3, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, devet minuta i 36 sekundi; poslanička grupa G17 plus - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 25 minuta 12 sekundi; poslanička grupa "Napred, Srbijo" - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekundi; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju sledeći narodni poslanici: poslaničku grupu DSS - Vojislav Koštunica narodni poslanik Miroslav Petković, poslaničku grupu Za evropsku Srbiju narodni poslanik Nenad Konstantinović, poslaničku grupu SRS narodni poslanik Zoran Krasić, poslaničku grupu SPS - JS narodni poslanik Đorđe Milićević, poslaničku grupu LDP narodni poslanik Nebojša Ranđelović.
Saglasno članu 140. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o sudijama i Predlogu zakona o visokom savetu sudstva.
Da li predstavnica predlagača, Snežana Malović, ministarka pravde, želi reč? Izvolite.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovano predsedništvo, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, dozvolite mi da, pre nego što pređem na obrazloženje zakona, odgovorim na pitanja koja su jutros ovde postavljena.
Nedvosmisleno sam juče rekla da ću kao ministar pravde poštovati Ustav i zakon, to sam do sada radila i ubuduće ću raditi.
Što se tiče pitanja koje je postavljeno vezano za sudove i tužilaštva na KiM, duboko sam uverena da je došlo do nesporazuma. To ću obrazložiti na taj način što ću vas uputiti na Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, gde je u članu 2. tačka 7) predviđeno osnivanje prekršajnog suda u Kosovskoj Mitrovici, zatim u članu 3. tačka 11) predviđeno osnivanje suda takođe u Kosovskoj Mitrovici, isto se odnosi na osnivanje višeg suda u članu 4. tačka 7) i na osnivanje osnovnog tužilaštva i višeg tužilaštva.
Prema tome, ne može se govoriti da Ministarstvo pravde nije vodilo računa o tome da pravosuđe Srbije postoji na teritoriji KiM, kao i na ostaloj teritoriji Srbije. KiM je sastavni deo Srbije i Ministarstvo pravde će ga tako tretirati.
Što se tiče prelaznih i završnih odredbi koje govore o tome da se određeni predmeti ustupaju osnovnim sudovima, to je konstatacija postojećeg stanja, jer se ti sudovi nalaze izmešteni u zgradama određenih opštinskih sudova.
Samo ti predmeti koji su do sada bili u radu biće preuzeti od strane osnovnih sudova, a preostalo sudstvo na KiM nastaviće da egzistira kao što je to i do sada činjeno.
Sada bih prešla na obrazloženje zakona o sudijama i zakona o visokom savetu sudstva. Jedan od oblika kroz koji se načelo vladavine prava ostvaruje u praksi podele vlasti, pored garantovanja neposrednih izbora i jemstva ljudskih i manjinskih prava, jeste i nezavisnost sudske vlasti.
Istovremeno i mera demokratije u jednom društvu ogleda se kroz dostignuti nivo nezavisnosti sudske vlasti, s obzirom da nema vladavine prava ako ga ne primenjuje nezavisno sudstvo bez ičijeg uticaja. U tom smislu je opredeljen cilj Ministarstva pravde, a to je da se ustavna jemstva sudske nezavisnosti donošenjem zakona pretoče u stvarnost.
Stoga moje veliko zadovoljstvo predstavlja činjenica da je danas na dnevnom redu rasprava o Predlogu zakona o sudijama i o Predlogu zakona o visokom savetu sudstva.
Navedeni zakoni, s jedne strane, predstavljaju usklađivanje zakona iz ove oblasti sa odredbama Ustava Republike Srbije, a s druge strane donose nova rešenja, koja će dovesti do značajne reforme pravosudnih organa i doprineti povećanju njihove efikasnosti i poboljšanju kvaliteta njihovog rada, uz proklamovano načelo nezavisnosti sudova i sudija.
Sada bih vas u najkraćim crtama upoznala sa najznačajnijim rešenjima sadržanim u svakom od navedenih zakona. Što se tiče zakona o sudijama, položaj sudija u Republici Srbiji sada uređuje Zakon o sudijama iz 2001. godine.
Kako je Narodna skupština Republike Srbije dana 10. novembra 2006. godine donela novi Ustav Republike Srbije i istovremeno proglasila Ustavni zakon za sprovođenje Ustava Republike Srbije, kojim su propisani rokovi za usklađivanje pravnog sistema i početak rada državnih organa u skladu sa njihovim novim ustavnopravnim položajem, nameće se, kao ustavna obaveza, donošenje novog zakona o sudijama.
Odredbe Ustava su i u ovom slučaju putokaz zakonodavcu u stvaranju normativnog okvira za uređenje sudske vlasti, bez kojeg se ne može zamisliti ostvarenje ustavnog poretka Republike Srbije, zagarantovanog u članu 3. Ustava i proklamovanog kroz načelo vladavine prava. Pri opredeljivanju za koncept u izradi zakona pošlo se od pretpostavke da je sudska vlast onaj deo državne vlasti koji bi trebalo da se stara nad pravilnom primenom zakona, da tumači kako se određeni propis primenjuje u konkretnom slučaju i utvrđuje da li su se stekli svi potrebni uslovi i okolnosti da bi se određeno pravno pravilo moglo primeniti na datu situaciju.
Da bi taj koncept mogao da se sprovede u praksi, zakonom su stvorene premise da sudija u vršenju sudijske funkcije bude nezavisan i potčinjen samo Ustavu i zakonu, kao i da je svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije zabranjen.
Zakon o sudijama donosi se u trenutku kada je naša država u postupku priključenja EU, koji zahteva da se izradi potpuno novi društveno-politički koncept i pravni sistem, u skladu sa evropskim vrednostima i potrebama građana Srbije. Stoga i stoji obaveza da se sudska vlast, kao deo ukupnog društva, uredi celovito i definiše za duži period.
Da bi to bilo moguće, ovaj zakon imao je u vidu i evropske standarde u oblasti sudstva, kao što su Osnovna načela nezavisnosti sudstva usvojena u Milanu 1985. godine, a koja su prihvaćena Rezolucijom Generalne skupštine UN decembra iste godine, preporuka broj 12 Komiteta ministara Saveta Evrope o nezavisnosti, efikasnosti i ulozi sudija, kao i Evropski zakon o sudijama iz 1998. godine.
Evropski zakon o sudijama postavlja visoke standarde u pogledu statusa sudija, posebno imajući u vidu nezavisnost, samostalnost i nepristrasnost sudija. Takođe, ovim zakonom su uređena i pitanja načina imenovanja i razrešenja sudija, trajnost sudijske funkcije, pravo na udruživanje i obaveza sudija na stručan i savestan rad, u cilju rešavanja predmeta u razumnom roku.
Opšta načela i većina preporuka iz Evropskog zakona o sudijama su ugrađena u tekst Predloga zakona. Ugrađivanjem rešenja iz međunarodnih dokumenata u tekst Predloga zakona o sudijama predstavlja normativni okvir da sudska vlast u našoj zemlji dobije odgovarajuće mesto koje joj pripada u modernom evropskom demokratskom društvu.
Pored navedenih međunarodnih standarda, prilikom izrade zakona vodilo se računa i o ustavnim odredbama koje uređuju položaj sudija, kao i o rešenjima iz Nacionalne strategije reforme pravosuđa, koju je usvojila Narodna skupština Republike Srbije.
Zakon o sudijama podeljen je u osam glava, i to: načela, položaj i izbor sudija, prestanak sudijske funkcije, predsednik suda, sudije porotnici, disciplinska odgovornost sudija i prelazne i završne odredbe.
U glavi prvoj navedena su načela koja se odnose na sudijsku funkciju, a to su nezavisnost, stalnost i nepremestivost i materijalna nezavisnost. Pored toga, odredbe ove glave govore o imunitetu i odgovornosti za štetu, kao i pravima sudija na udruživanje, na učešće u donošenju odluka od značaja za rad sudova i pravo na stručno usavršavanje i obuku.
Glava druga uređuje položaj sudija. U odnosu na rešenja iz prethodnog Ustava Republike Srbije, novi Ustav predviđa da sudija koji se prvi put bira na sudijsku funkciju ima mandat od tri godine. Pored toga, novinu u odnosu na važeći Zakon o sudijama predstavlja odredba koja daje mogućnost sudiji da, na osnovu odluke visokog saveta sudstva, bude upućen radi obavljanja stručnih poslova u visoki savet sudstva, Ministarstvo pravde, ustanovu za obuku u pravosuđu ili međunarodne organizacije u oblasti pravosuđa, kao što su određeni komiteti Saveta Evrope ili Evropska mreža sudija. Ovo upućivanje može trajati najduže na tri godine.
Odredbe predloga koje se odnose na međusobnu nezavisnost sudija, godišnji raspored poslova i predmeta, kao i odnos sudijske funkcije i drugih službi, uglavnom su nepromenjene u odnosu na važeći Zakon o sudijama. Pored navedenog, ovde treba napomenuti i odredbu koja daje pravo sudiji da, u slučaju kada ovim zakonom nije predviđen poseban oblik zaštite, može izjaviti pritužbu, ako mu je povređeno neko pravo koje se odnosi na vršenje sudijske funkcije.
Posebnu novinu u Predlogu zakona predstavlja deo koji se odnosi na vrednovanje rada sudija. To je jedno potpuno novo rešenje koje nije sadržano u važećem Zakonu o sudijama. Predlog zakona predviđa da vrednovanje vrše same sudije, odnosno da sudije neposredno višeg suda vrednuju svoje kolege u nižem sudu. Ocena koja se dobije prilikom vrednovanja predstavlja osnov za napredovanje, razrešenje ili upućivanje na obavezne oblike obuke.
U delu koji se odnosi na materijalni položaj sudija treba istaći novinu koja se odnosi na određivanje plata sudija. Naime, Predlog zakona predviđa da se osnovica za obračun i isplatu plate sudija utvrđuje u Zakonu o budžetu, čime se doprinosi materijalnoj nezavisnosti sudija, jer po važećem rešenju osnovice za obračun plata određuje Vlada.
Predlog zakona precizno utvrđuje koeficijente za obračun i isplatu plata sudije i ovi koeficijenti se razlikuju prema stepenu suda u kome sudija vrši svoju funkciju. Novinu predstavlja i način određivanja uvećanja plata za predsednika suda, tako što se propisuje da uvećanje zavisi od broja sudija u sudu. Takođe, novinu predstavlja i uvećanje plate za zamenika predsednika suda, što je nova funkcija u sudu, koja je predviđena Predlogom zakona o uređenju sudova.
Glava treća Predloga zakona odnosi se na izbor sudija i sadrži odredbe koje se odnose na uslove za izbor, postupak za izbor i stupanje na funkciju.
Kao što je već rečeno, novi Ustav Republike Srbije predviđa da sudiju, koji se prvi put bira na sudijsku funkciju, bira Narodna skupština na period od tri godine, pa je shodno tome takvo rešenje sadržano i u tekstu Predloga zakona. Nakon isteka ovog perioda, za ovaj izbor na stalnu funkciju nadležan je visoki savet sudstva. Za razliku od važećeg zakona, Predlogom zakona su precizno određeni pojmovi stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kao uslova za izbor na sudijsku funkciju.
Predlog zakona predviđa da merila i kriterijumi za ocenjivanje ovih uslova za izbor propisuje visoki savet sudstva. Takođe, treba istaći odredbu da se prilikom izbora sudija, pored ostalih kriterijuma, mora voditi računa i o nacionalnom sastavu stanovništva, odnosno o odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina.
Glava četvrta sadrži odredbe koje se odnose na prestanak sudijske funkcije. Posebnu novinu predstavlja odredba koja se odnosi na prestanak sudijske funkcije zbog navršenja radnog veka, koji predviđa prestanak ove funkcije po sili zakona, kada sudija navrši 65 godina života ili 40 godina staža osiguranja.
Takođe, Predlog zakona predviđa da se u izuzetnim slučajevima na zahtev predsednika suda, a na osnovu odluke visokog saveta sudstva, može produžiti radni vek sudije za još dve godine.
Predlog zakona sadrži razloge i postupak za razrešenje sudije. Novinu predstavlja da inicijativu za razrešenje sudije može podneti svako lice, a da se postupak za razrešenje pokreće predlogom ovlašćenih predlagača.
Kao poseban razlog za razrešenje precizno je definisano nestručno vršenje sudijske funkcije, a to je u slučaju kada sudija prilikom vrednovanja rada dobije ocenu ne zadovoljava. Postupak za razrešenje i odluku o razrešenju donosi visoki savet sudstva, a sudija u tom postupku ima pravo da iznosi svoje navode. U skladu sa odredbama Ustava Republike Srbije, protiv odluke visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije dozvoljena je žalba Ustavnom sudu.
Glava peta Predloga zakona odnosi se na predsednika suda. Saglasno ustavnim rešenjima, Predlog zakona predviđa da predsednika suda bira Narodna skupština na predlog visokog saveta sudstva. Predlog zakona sadrži posebnu odredbu koja govori o predsedniku Vrhovnog kasacionog suda, koja predstavlja razradu odgovarajuće odredbe Ustava.
Glava 6. sadrži odredbe o sudijama porotnicima i ne sadrži bitnije izmene u odnosu na važeće zakone.
Glava 7. se odnosi na disciplinsku odgovornost sudija i predstavlja drugu veliku novinu koja sadrži Predlog zakona u odnosu na važeći zakon. Predlogom zakona precizno su utvrđeni disciplinski prekršaji i disciplinske sankcije, kao i nadležni organi za vođenje disciplinskog postupka i sam disciplinski postupak.
Treba istaći da su članovi disciplinskih organa same sudije, a da se disciplinski postupak pokreće na osnovu predloga ovlašćenih predlagača, s tim da inicijativu za pokretanje disciplinskog postupka može da podnese svaki građanin. Obezbeđena je dvostepenost postupka, tako da o žalbama na odluke disciplinskih organa odlučuje visoki savet sudstva. Ukoliko je u disciplinskom postupku utvrđen težak disciplinski prekršaj, to može da predstavlja i osnov za pokretanje postupka za razrešenje sudija.
Prelaznim i završnim odredbama propisani su rokovi za izbor sudija u skladu sa odredbama novog zakona i stupanje zakona na snagu. Predviđen je izbor sudija za sve sudove u Republici Srbiji, iz razloga što je Predlogom zakona o uređenju sudova predviđena nova organizacija sudova, sa potpuno izmenjenom nadležnošću u odnosu na važeći zakon.
Propisano je da sudije budu izabrane u skladu sa novim zakonom i da stupe na funkciju 1. januara 2010. godine, što je usklađeno sa početkom rada nove mreže sudova. Naročito je važno istaći rešenje da je prelaznim odredbama predviđeno da sudije koje su, prema važećim propisima, bile izabrane na funkciju u nove sudove, bira visoki savet sudstva, a ne Skupština, čime se ističe da im to nije prvi izbor na sudijsku funkciju.
Znači, ovo nije reizbor nego izbor svih sudija, obzirom da se prema važećem Zakonu o uređenju sudova osnivaju potpuno novi sudovi u odnosu na postojeće.
Na kraju ove prezentacije Predloga zakona o sudijama, dodala bih da je prilikom izrade zakonskih tekstova korišćena ista metodologija i način prezentacije tekstova zakona koje sam detaljno obrazložila u svom uvodnom izlaganju u pogledu izrade predloga zakona o kome se juče raspravljalo.
Ponoviću da je Ministarstvo pravde koristilo rešenje iz dokumenta pod nazivom "Osnovna načela za izradu sistemskih zakona", izrađen od strane radne grupe Komisije za reformu u pravosuđu.
Naročito bih istakla da su gotovo u potpunosti preuzete odredbe o disciplinskoj odgovornosti sudija.
Takođe, pribavljena su sva potrebna mišljenja Vrhovnog suda u dva navrata, Društva sudija Srbije, Sednice predsednika okružnih sudova i Venecijanske komisije. Organizovani su okrugli stolovi o kojima sam juče detaljnije govorila.
Ovom prilikom bih naročito naglasila da je u oktobru 2007. godine organizovan okrugli sto u organizaciji Ministarstva pravde i misije OEBS sa temom - Značaj uvođenja jasnih i merljivih kriterijuma za izbor, napredovanje, disciplinsku odgovornost i razrešenje nosilaca pravosudnih funkcija u Republici Srbiji.
Na ovom okruglom stolu učestvovali su predstavnici pravosuđa, strukovnih udruženja, profesora prava, pripadnika međunarodnih institucija. Rešenja koja su izneta od strane predstavnika našeg pravosuđa, predstavnika pravosuđa zemalja u regionu, ali i sudija tužilaca iz zemalja EU, uvršćena su u tekst zakona.
Što se tiče zakona o visokom savetu sudstva, Zakon o Visokom savetu pravosuđa koji je usvojen novembra 2001. godine odredio je visoki savet pravosuđa kao posebno pravosudno telo republičkog ranga. Visoki savet pravosuđa predlagao je Narodnoj skupštini predsednike sudova, sudije i javne tužioce, imenovao je sudije porotnike i zamenike javnih tužilaca.
Ovaj zakon je pretrpeo više izmena od svog donošenja kao posledicu izmene zakona kojim se uređuje položaj javnih tužilaca, odnosno sudija. Umesto jednog pravosudnog tela, Ustav Republike Srbije ustanovljava visoki savet sudstva i državno veće tužilaca, kao garante samostalnosti i nezavisnosti sudova i sudija, odnosno javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.
U članu 153. Ustava propisuje se da je visoki savet sudstva nezavisan i samostalan organ koji obezbeđuje i garantuje samostalnost i nezavisnost sudova i sudija.
Nezavisnost i samostalnost visokog saveta sudstva ogleda se, pre svega, u tome da visoki savet sudstva samostalno raspolaže sredstvima u skladu sa zakonom koja se u budžetu Republike Srbije obezbeđuju za njegov rad. Sem toga, sedam od 11 članova visokog saveta sudstva čine sudije sa stalnom sudijskom funkcijom.
Visoki savet sudstva obezbeđuje i garantuje samostalnost sudova i sudija. To se ostvaruje nizom odredbi ovog zakona, koje propisuju da ovaj organ bira i razrešava sudije, odlučuje o prestanku sudijske funkcije, predlaže Narodnoj skupštini kandidate za izbor sudija prilikom prvog izbora, predlaže Narodnoj skupštini izbor i razrešenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika sudova.
Posebno su važne odredbe koje se odnose na izbor izbornih članova visokog saveta sudstva iz reda sudija. Predviđeno je da se ovi članovi biraju od strane Narodne skupštine, iz reda kandidata koje predloži visoki savet sudstva, a koji se biraju od strane samih sudija prema stepenu i vrsti sudova.
Na ovaj način je obezbeđeno najšire učešće sudija prilikom izbora, a prema postupku koji detaljno reguliše zakon. Budući da Ustav garantuje da jedan član visokog saveta sudstva iz reda izbornih članova sudija mora da bude iz suda sa teritorije autonomne pokrajine, Predlogom zakona predviđeno je da sudije iz sudova sa teritorije AP imaju posebnu listu na kojoj se nalaze sudije sa te teritorije, a koje te sudije i biraju.
Samostalnost i nezavisnost visokog saveta sudstva ogleda se u odredbama koje uređuju postupak za razrešenje izbornih članova saveta. Inicijativu za razrešenje izbornog člana saveta iz reda sudija može, pored članova saveta, podneti predsednik suda, a na osnovu odluke sednice svih sudija.
Savet prethodno ocenjuje verovatnost razloga zbog kojih se traži razrešenje, a nakon toga donosi odluku o pokretanju postupka. Ako u postupku utvrdi da postoje razlozi za razrešenje člana saveta, visoki savet sudstva podnosi Narodnoj skupštini predlog za razrešenje koja donosi odluku o tom predlogu. Propisivanjem ovakvog postupka za razrešenjem doprinosi samostalnosti i nezavisnosti izvornih članova saveta i umanjuje mogućnost uticaja na njihov rad.
Predlogom zakona predviđeno je da članove prvog sastava visokog saveta sudstva iz reda sudija predlaže postojeći visoki savet pravosuđa, na osnovu pribavljenog mišljenja sednica svih sudija sudova u Republici Srbiji, a bira ih Narodna skupština u skladu sa Ustavom. Predloženo rešenje je celishodno iz razloga što Ustavni zakon za sprovođenje Ustava propisuje relativno kratak rok za izbor ovih članova saveta.
Na kraju ove kratke prezentacije Predloga zakona o visokom savetu sudstva rekla bih nekoliko reči o postupku izrade i ovog zakonskog teksta. Nakon donošenja Nacionalne strategije reforme pravosuđa, obrazovana je komisija za njeno sprovođenje. Ova komisija je 2006. godine obrazovala radnu grupu za izradu načela o kojima sam govorila, a koja će se primenjivati kod izrade pravosudnih zakona.
U skladu sa načelima koje je izradila pomenuta radna grupa, komisija je obrazovala radnu grupu za izradu radne verzije zakona o visokom savetu sudstva, sa kojom je postupljeno na isti način kao i sa ostalim tekstovima pravosudnih zakona. Ovu radnu verziju Ministarstvo pravde je u najvećem delu prihvatilo i predložilo Vladi na usvajanje. Istaći ću činjenicu da su članovi radne grupe bile sudije, tužioci i advokati.
Na kraju, htela bih da vam se zahvalim na pažnji i izrazim nadu da će nakon rasprave u načelu i u pojedinostima predloženi zakoni biti usvojeni, čime će se stvoriti normativni okvir za celovitu organizaciju pravosudnih organa, a koja, pre svega, omogućava ostvarenje načela nezavisnosti sudstva, garantuje određena prava, ali nameće i odgovornosti sudijama u skladu sa Ustavom i zakonom. Hvala. (Aplauz.)

Da li izvestilac Zakonodavnog odbora narodni poslanik Vlatko Ratković, predsednik Odbora, želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Odbora za pravosuđe i upravu, narodni poslanik Boško Ristić, želi reč? (Ne.)
Od predsednika i ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, za reč su se prijavili narodni poslanik Nebojša Ranđelović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe LDP, narodni poslanik Đorđe Milićević, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS-JS i Miroslav Petković, pa Zoran Krasić.
Molim službu Narodne skupštine da ukloni šta god se nalazi pored govornice, a što ometa govornika i očigledno ne pristoji da stoji u slici koja se emituje sa sednice Narodne skupštine. Izvolite, narodni poslaniče.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi predstavnici Vlade, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe LDP usudio bih se reći da smo mi u jednom specifičnom položaju, jer zaista je neophodno doneti set pravosudnih zakona, zaista je neophodno reformisati pravosuđe, koje je takvo kakvo jeste nažalost, ali na drugoj strani LDP, kao opoziciona partija, mora da ukaže i na anomalije ovog sistema i na sve nedostatke koje predloženi zakoni nose sobom, a koje smo mi pokušali da putem amandmana na neki način popravimo.
Ponovo je problem način na koji se predlažu ovako važni zakoni. Dakle, slobodno se može zaključiti da nije normalno da se zakoni predlažu po hitnom postupku i da se sednica parlamenta praktično veštački odlaže da bi se stvorio kakav-takav prostor za podnošenje ozbiljnih amandmana. Ovo je set zakona, to su sistemski zakoni, koji na vrlo ozbiljan način je nužno da promene ono što se zove pravosudni sistem i smatramo da je ovakvom postupku bilo neophodno prići na jedan daleko ozbiljniji način.
Neću isticati pozitivne atribute ovih zakona, apsolutno je jasno da ih ima, neću isticati ni potrebu da se na ovaj način izvrši reforma pravosuđa, ali bih predstavnicima Vlade, kao ovlašćeni predstavnik LDP, postavio neka pitanja i želeo bih da čujem odgovore na koji način Vlada i kasnije novoformirani organi u pravosuđu misle i imaju nameru da reforme, shodno zakonima, sprovedu.
Najpre, osvrnuo bih se, a imam potpuno pravo da se osvrnem na to, na anomalije koje nosi Ustav sa sobom. Od svih partija koje imaju predstavnike u ovom parlamentu, jedino je LDP vodila antiustavnu kampanju i smatram da mi imamo jedini moralno pravo da ukažemo na praktično neke nemoguće situacije koje su uslovljene ovako lošim Ustavom.
Naime, postavlja se pitanje ko će vršiti reizbor u pravosuđu. Prvi sastav Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca ima tu izvanrednu dužnost da izvrši opšti izbor sudija i zamenika javnih tužilaca na trajnu dužnost i da predloži izbor predsednika sudova i javnih tužilaca, odnosno sudija i zamenika javnih tužilaca koji se prvi put biraju na funkciju.
Posebni zadaci zahtevaju posebno visok nivo legitimiteta ovih organa, tako da je sasvim nelogično rešenje ponuđeno u predlozima zakona o Visokom savetu sudstva i Zakona o Državnom veću tužilaštva, prema kome izborne članove prvog sastava Visoka saveta sudstva i Državnog veća tužilaca predlaže sadašnji Visoki savet pravosuđa. Sa jedne strane se traži reizbor radi raskida sa dosadašnjim pravosudnim sistemom, a sa druge strane sastav saveta i veća organa koji bi trebalo da izvrše najveći deo tog posla predlaže Visoki savet pravosuđa, institucija pravosudnog sistema sa kojim se želi raskid.
Takođe, Ustav kaže da je član Visokog saveta sudstva po funkciji predsednik Vrhovnog kasacionog suda. Dakle, mi ćemo shodno anomalijama koje ima ovaj Ustav ponovo imati jedno krnje telo, kao što je to bio slučaj i sa Ustavnim sudom, jer kad smo formirali Ustavni sud nije bilo kasacionog suda koji bi dao predlog članova na osnovu slova Ustava, te smo tako dobili krnji Ustavni sud koji nema jednu trećinu sudija. Sada ćemo tako dobiti krnji Visoki savet sudstva. Da li tako treba da počne jedna reforma pravosuđa i da li je to normalno da na taj način počne jedna reforma pravosuđa?
Dalje, shodno slovu Ustava postavlja se pitanje koliko će Visoki savet sudstva biti nezavisna institucija. Pravna priroda Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, prema praksi u zemljama razvijenih pravosudnih sistema, jeste da su to nekakva vrsta organa sudske samouprave, odnosno tužilačke samouprave, kada se radi o Državnom veću tužilaca.
Međutim, ovde imamo slučaj da, shodno načinu kako je to uređeno zakonom, ove članove bira Narodna skupština. Da li je moglo da se dođe do srećnijih rešenja i da li je moglo da se na neki način kroz ova tela ispoštuje to što ona predstavljaju organe sudske samouprave? Da, moglo je, ali je sada to nemoguće. Nemoguće je zato što tu postoji jedan ograničavajući faktor koji se zove Ustav i, nažalost, to se više ne može popraviti.
Shodno tome bih napravio jednu digresiju u svom izlaganju. Opet bih se vratio na Ustav. Ovde su predstavnici mnogih parlamentarnih grupa, odnosno poslaničkih klubova lamentirali nad potrebom da se zakonima poboljša Ustav, lamentirali su nad potrebom da se u ove zakone ugrade visokomoralna načela, na kojima će se bazirati srpsko pravosuđe, a ti isti članovi tih političkih partija su učestvovali u ustavnoj kampanji i učestvovali u donošenju jednog Ustava koji je sam po sebi, to svi stručnjaci za ustavno pravo priznaju, loš, koji je pun antinomičnih pravnih normi i koji je, na kraju krajeva, donet referendumskom krađom.
Vrhunsko je licemerje da se sada pozivamo na takav Ustav i da se nad onim što je anomalija predloženih zakona lamentira na takav način.
Još bih se konkretno vratio i na predloženi set zakona, a moja primedba se tiče rokova za opšti reizbor, pa shodno tome i pitanje predstavnicima Vlade: na koji način će se izvršiti imenovanje članova Visokog saveta sudstva i reizbor sudija do 1. januara 2009. godine?
Sam postupak koji određuje Ustav i sam postupak koji je predviđen u prelaznim i završnim odredbama predloženih zakona daju veoma kratke rokove, a sam način rada u Skupštini kazuje da jednostavno je fizički nemoguće postići da se to uradi na pravi način.
Da, moguće je da se toliki broj sudija imenuje, moguće je da se imenuje i Visoki savet sudstva u tako kratkom roku, ali se postavlja pitanje da li je to moguće uraditi na valjan način. Mala igra brojki, koliko članova, koliko sudija treba reizabrati, koliko članova javnih tužilaštava treba izabrati, kakva je procedura izbora Visokog saveta sudstva i koliko za sve to treba vremena.
Videćemo da je apsolutno nemoguće na valjan način da se to uradi do 1. januara 2009. godine. Shodno odredbama Poslovnika sam kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe LDP iskoristio 10 minuta i zadržaću pravo da drugi deo predviđenog vremena iskoristim za završnu reč, kada se bude okončala diskusija o predloženom setu zakona. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević, ovlašćeni predstavnik SPS-Jedinstvena Srbija, a posle njega narodni poslanik Miroslav Petković.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici Ministarstva, poštovani ministre, gospođo Malović, tačno je da se ste stepen demokratizacije u društvu ogleda pre svega u dostignutom nivou nezavisnosti sudske vlasti. Naravno da je jedna od najbitnijih reformi koja se danas sprovodi u Srbiji reforma pravosuđa.
Usvajanje seta predloženih zakona treba pre svega da dovede do povećanja sudijske efikasnosti, ažurnosti rada pravosudnih organa, specijalizacije sudova i boljeg pristupa pravdi. O tome smo govorili tokom jučerašnje rasprave.
Ovo nije samo ustavna obaveza već obaveza koja se odnosi na celokupnu reformu sudstva. Predviđeno je dakle da set od sedam predloženih zakona stupi na snagu od 1. januara 2010. godine. Jasno je da će njihova primena dovesti do najvećih promena u sudskom sistemu Srbije od 1946. godine.
Poslanički klub SPS-Jedinstvena Srbija, kao što smo tokom jučerašnje rasprave rekli, podržaće se set predloženih pravosudnih zakona, jer želimo da podržimo i verujemo u onaj konačan cilj o kome su tokom proteklih meseci dosta govorili predstavnici Ministarstva - da ćemo predloženim zakonskim rešenjima omogućiti građanima nesmetani pristup sudu na način kao što su to činili u prethodnom vremenskom periodu, da sudije neće ostati bez svojih funkcija iako dolazi do smanjenja broja, ako to bude odluka Visokog saveta sudstva, jer to i zakon i Ustav garantuju.
Takođe da će se za to, između ostalog, kako je rečeno zalagati i ministar kao budući član saveta i da mesta u pravosudnom sistemu neće biti samo za nesavesne i nestručne, što u potpunosti podržavamo.
Dakle, osnovni je cilj predloženih zakonskih rešenja uspostavljanje efikasnosti pravosuđa, a nove institucije kao što je recimo Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaštva, treba da budu garant sudske nezavisnosti, odnosno javnotužilačke samostalnosti. Ove institucije treba da daju jedan realan osnov za dalju izgradnju demokratskog društva.
S druge strane, set predloženih pravosudnih zakonskih rešenja predstavlja najavu uspostavljanja visokih standarda za sudije i tužioce, eventualnog razrešenja, uslove rada i način njihovog izbora. Predlogom zakona o sudijama se predviđa njihov opšti izbor. Dakle, izbor sudija neće više biti u nadležnosti parlamenta, već će to raditi Visoki savet sudstva, koji je garant sudske nezavisnosti. Visoki savet sudstva će parlamentu predlagati izbor sudija samo ukoliko se oni biraju prvi put.
Od predstavnika resornog Ministarstva se moglo čuti da su pri izradi predloga zakona poštovani međunarodni standardi u ovoj oblasti, a posebno oni koji se tiču, koliko smo mogli da upamtimo, statusa sudija, njihove samostalnosti, nezavisnosti, prava na imenovanje i razrešenje.
U ovom predlogu zakona prvi put se uvodi odgovornost sudija. Nezavisnost i samostalnost Visokog saveta sudstva ogleda se u tome da Visoki savet sudstva samostalno raspolaže sredstvima, koja u budžetu Republike Srbije obezbeđuju njegov nesmetan rad.
Predviđeno je u Nacrtu zakona i u Predlogu zakona da će od 2011. godine odluka o finansiranju pravosuđa biti, koliko smo shvatili, isključivo na Visokom savetu sudstva. Do sada je to bila nadležnost Ministarstva pravde.
Visoki savet sudstva, koji će doneti odluku o broju sudija i koji će izvršiti opšti izbor, jeste organ koji se sastoji od 11 članova. Od njih 11 sedam je sudija. To ocenjujemo kao jako dobro, jer verujemo da su sudije sposobne da u svojim redovima izaberu one najbolje.
S obzirom da su zakonski predlozi o kojima danas vodimo raspravu izazvali najviše polemike u javnosti, smatramo da je neophodno da tokom rasprave, od predstavnika resornog Ministarstva, još jednom dobijemo dodatna objašnjenja, dodatne odgovore na pitanja koja se uglavnom nameću i provlače kroz javnost - da li je opšti izbor sudija nužnost i neminovnost u ovom trenutku kada je u pitanju reforma pravosuđa; da li je dobro procenjen trenutak kada će biti izvršen opšti izbor, u smislu da li je napravljena dobra analiza stanja u kojem se pravosuđe danas nalazi u Srbiji; koji su to kriterijumi za opšti izbor sudija i da li predloženi zakoni prate sudijske kapaciteta i mogućnosti?
Zaista smatramo da bi trebalo izmeniti odredbu Zakona o sudijama kojom je predviđeno da inicijativu za razrešenje sudija može podneti svako lice, jer smatramo da se na ovaj način stvaraju uslovi za stalno i permanentno vršenje pritiska na sudije.
Što se tiče Zakona o visokom savetu sudstva, možda bi trebalo razmišljati u tom pravcu da se recimo dopune odredbe ovog predloga zakona, i to u delu koji se odnosi na izbor članova tog tela iz redova sudija, radi recimo ravnomerne zastupljenosti svih regiona.
Možda bi trebalo ustanoviti teritorijalni princip, tako što bi se obrazovale četiri izborne jedinice po sedištima apelacionih sudova, od kojih bi svaka neposrednim izjašnjavanjem utvrdila svoj predlog za člana visokog saveta sudstva.
Dakle, još jednom na samom kraju želim da ponovim da poslanička grupa SPS-Jedinstvena Srbija će podržati predloženi set pravosudnih zakona jer podržavamo onaj konačni cilj u koji želimo svi mi da verujemo. Predloženim amandmanima, koje smo predložili u dogovoru sa predstavnicima resornog Ministarstva, želimo da poboljšamo predloženi set zakonskih rešenja. Hvala.

Reč ima poslanica Nataša Jovanović, želi da govori o povredi Poslovnika. Dobija reč na osnovu člana 100. stav 1, smatra da je povređen član 136. Poslovnika Narodne skupštine.

Javljam se na osnovu člana 136 - znači, ustavni osnov i razlozi za donošenje ovog zakona. Gospođo ministre, zaista ovakva skandalozna greška o razlozima za donošenje zakona nije smela da vam se potkrade.
Ona nije niti pravne niti tehničke prirode, već je to datum na koji se pozivate - kada je Narodna skupština Republike Srbije donela novi Ustav.
Ovde piše da je Narodna skupština donela Ustav 10. novembra, što jednostavno nije tačno, i na kraju krajeva je i uvredljivo za sve nas koji smo nastojali da to bude mitrovdanski ustav i da se donese 8. novembra 2006. godine. To stoji, dakle, i u Odluci o proglašenju novog Ustava, kada je to Skupština uradila u Domu Narodne skupštine na Trgu Nikole Pašića.
Zaista je neshvatljivo da neko ne obraća pažnju, pa makar to bio i daktilograf i neko kome je poveren taj tehnički deo posla. Sada možemo da uđemo u to zašto su ovi razlozi za donošenje zakona drugi, odnosno zašto su zakoni sada pred Skupštinom, ali vas molim barem da poštujemo to - to nema samo simbolički značaj, nego treba da pokaže, kao što se mi sada učimo na ustavnim greškama ustavotvoraca Srbije, od prvog Sretenjskog ustava, pa kasnije svega onoga što su Brozovi komunisti radili, dakle, svaki ustav ima svoj datum i ima dan kad je proglašen u Narodnoj skupštini.
Molim vas da ubuduće obraćate pažnju na te stvari koje nisu sitnica, nego su zaista suština i trebalo bi da utiču na sve one koji moraju, a predstavnici su državnih organa, počev od predsednika Republike, preko Vlade i Narodne skupštine, da poštuju svako slovo Ustava.
Koliko da smo ponosni na to, jer je to bio najširi mogući konsenzus svih političkih stranaka, da se donese mitrovdanski ustav 2006. godine, mi se nažalost u Srbiji danas suočavamo sa time - samo nepune dve godine posle njegovog donošenja imamo njegovo flagrantno kršenje. To je najpre zbog činjenice da se ovo sve dešava i da organi državne vlasti se u pravom smislu reči odriču naše teritorije južne srpske pokrajine, a onda krađa poslaničkih mandata i urušavanje čitavog sistema svih grana vlasti u našoj zemlji.
Lepo je primetila juče i koleginica Pop-Lazić - zato nam je celokupno društvo u krizi. Šta drugo da očekujemo? Jer kada smo dobili ovo ukoričeno ili kao što neki od nas imaju i svečanije izdanje ovog ustava, mislili smo da ćemo da se ponosimo svakom njegovom tačkom.
Ali, nažalost, to danas nije slučaj, jer živimo u Srbiji u kojoj se najviši pravni akt ne poštuje. On je mitrovdanski i donet je 8. novembra 2006. godine, a ne kako ovde stoji u obrazloženju zakona.

Ustav je proglašen 8. novembra, članom 206. Ustava kaže se da stupa na snagu danom proglašenja, tako da je Ustav proglašen 8. novembra i trebalo bi da tako stoji u dokumentima, jer tako stoji u članu 206. Ustava.
Ministarka Snežana Malović. Izvolite.

Zahvaljujem se gospođici Jovanović na sugestiji.
Da pojasnim šta sam mislila. Svakako znam da je Ustav donet 8. novembra, objavljen je u "Službenom glasniku" 10. novembra, a Zakon o sprovođenju Ustava je donet 10. novembra. Ubuduće mi se neće potkradati takve greške.
Hvala vam.