Zahvaljujem. Nastavićemo rad nakon pauze od sat vremena, u 15,00 časova.
(Posle pauze – 15.05)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo rad. Reč ima dr Janko Veselinović.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, vladavina prava zagarantovana u članu 3. Ustava Republike Srbije ne može se uspostaviti bez nezavisnog sudstva. Kroz zakon o sudijama o kome danas raspravljamo, ova ustavna odredba je, kao što je i ministarka Malović u uvodnom izlaganju rekla, pretočena u zakon. Neophodan preduslov za rad sudija je njihova nezavisnost, kao i materijalna sigurnost njih i članova njihove porodice. S time se slažu čini mi se svi poslanici u ovoj sali.
Zakonom o sudijama obezbeđena je i materijalna sigurnost sudija, ali i njihova nezavisnost. Potkrepiću to citirajući tri stava iz zakona o sudijama.
U članu 1. se kaže - sudija je nezavisan u postupanju i donošenju odluka. Sudija sudi i presuđuje na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata i potvrđenih međunarodnih ugovora, kao i opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i po svojoj savesti.
U članu 2. kaže se da sudija svoju funkciju vrši kao stalnu, izuzev kada se prvi put bira za sudiju.
U članu 4. se kaže da sudija ima pravo na platu dovoljnu da održi njegovu sigurnost i sigurnost njegove porodice. To je u kasnijim članovima detaljno obrazloženo i detaljno razrađeno. Nijedna odredba zakona o sudijama ne dovodi u pitanje nezavisnost sudija. Čak se i eksplicitno kaže da je sudija dužan da u svakoj prilici održi poverenje u svoju nezavisnost i nepristrasnost.
Zakon o sudijama je rađen u skladu sa najvišim pravnim standardima i u skladu sa međunarodnim konvencijama iz ove oblasti. Pre svega u skladu sa osnovnim načelima o nezavisnosti sudstva, usvojenim u Milanu 1985. godine, a kasnije potvrđenim Rezolucijom Generalne skupštine UN krajem iste godine.
Koji su to postulati koji su utvrđeni u ovim konvencijama, a pretočeni u zakon o sudijama? To je pre svega imunitet za mišljenje i glasanje prilikom donošenja sudske odluke, zatim, pravo na udruživanje; potom, pravo na učešće u donošenju odluka od značaja za rad sudova; zatim, pravo na učešće, odnosno stručno usavršavanje i obuku; potom stalnost sudske funkcije; nepremestivost; međusobna nezavisnost u odnosu na druge sudije i druga prava koja su garantovana ovim zakonom o sudijama.
Međutim, pored prava koja osiguravaju sudijama nezavisnost i materijalnu sigurnost, ovaj zakon jasno, a u skladu sa takođe najvišim međunarodnim standardima, a i u skladu sa Evropskim zakonom o sudijama iz 1988. godine, propisuje i jasne obaveze za sudije.
Pre svega i prva obaveza koja je posebno naglašena i razrađena u nekoliko članova ovog zakona to je da presuda bude doneta u razumnom roku.
Čak se eksplicitno kaže, i to je uslov za razrešenje sudija, ukoliko mu predmet zastari. Samo jedan takav prekršaj je dovoljan za razrešenje sudije.
Ima niz navedenih prekršaja čije ponavljanje dovodi do prestanka sudske funkcije, ali samo zbog nepoštovanja zakona, odnosno nesprovođenja Ustava, zakona i drugih izvora prava koje naš zakon poznaje.
Svakako da smo imali ovakav zakon sada ne bi imali sudije koje imaju na desetine zastarelih predmeta ili predmeta koji se povlače nekoliko godina.
Kome je od građana, pitamo se svi zajedno, stalo da imaju sudije koji ne zakazuju ročišta ili im zastarevaju predmeti. Nadam se nikome, ili, da budem precizniji, retko kome.
Kakva je svrha presuda za državu? Koji je cilj presude koja bude doneta posle pet ili šest godina? Šta ona time postiže? Kakva je svrha i za izvršioca krivičnog dela?
Kakva je svrha sankcije za presudu izrečenu posle tolikog niza godina? Gde je tu onaj edukativni karakter ili ako hoćete odgojni karakter krivičnih sankcija?
Da ne spominjemo slučajeve u krivici ili pred trgovinskim sudovima koji traju 15-ak godina, gde je tu, pitamo se svi zajedno, verodostojnost i svedoka i dokaznog materijala, i na kraju verodostojnost i svrha kazne, same kazne koja bude posle toga izrečena?
Mnogi okrivljeni na bazi ovakvih presuda i na bazi ovakvih procesa koje smo do sada imali i ne sećaju se zbog čega im se sudi. Neki su u međuvremenu vršili druga krivična dela, naravno očekujući da će im ona koja su ranije počinili oproštena, odnosno da će biti oslobođeni. DS se bori i zalaže da ovo bude prošlost, i zato će naravno DS glasati za ovaj zakon i za set zakona koji donose reformu pravosuđa.
Pomenuću član 28. novog zakona o sudijama, gde se sudija obavezuje da obavesti predsednika suda za sve slučajeve koji traju duže od godinu dana i posle toga da ga svaka tri meseca obaveštava šta je sa tim predmetom koji on vodi, zbog čega nije završen. Ovo je samo ilustracija namere zakonodavca, namere Vlade da uvede red u sudstvo.
Rad sudija, prema zakonu sudijama, podleže i vrednovanju. Zakonom je utvrđeno da vrednovanje, sa jedne strane, za sudije može značiti unapređenje, a sa druge strane sankcije, pa sve do razrešenja. Dakle, stalnost sudske funkcije se ne može obezbediti neradom, već radom zasnovanim na Ustavu, zakonom i drugim opštim aktima koji su kod nas izvor prava.
Sudijska funkcija nije privilegija koja ne donosi obaveze. Sudija, to proizilazi iz odredaba ovog zakona, mora biti dostojan sudijske funkcije za sve vreme obavljanja te časne dužnosti. Sudije su dužne da se stručno usavršavaju, da brinu o ugledu sudijske funkcije.
Zakon o sudijama doprinosi ostvarivanju ustavnosti i zakonitosti, uz jačanje sudske vlasti, uz stalno isticanje vrhunskih pravnih i etičkih standarda koji tu vlast treba da karakterišu. Ovaj zakon treba da omogući i stvaranje novog sudijskog kadra koji će jasno znati, na bazi ovog zakona, kako sudstvo funkcioniše, koja su prava sudija, ali ujedno i koje su obaveze sudija.
Na kraju, da ponovim da ovo nije obračun sa pravosuđem niti sa sudijama, ali ovo jeste obračun sa lošom sudskom praksom, neefikasnim sudstvom, korupcijom u sudstvu.
DS će zbog toga podržati i ovaj zakon i sve zakone iz seta pravosudnih zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
U skladu sa članom 85. stav 4, danas ćemo produžiti rad nakon 18,00 časova, a po tački dnevnog reda koja u to vreme bude na dnevnom redu.
Takođe bih htela da vas obavestim da se Dijabetološki savez Srbije obratio Skupštini sa idejom da na dan 14. novembra, Svetski dana borbe protiv dijabeta, uradi jednu akciju koju je uobičajeno godinama unazad radio i veliki broj poslanika je učestvovao u toj akciji, dakle, merenje šećera u krvi narodnim poslanicima, zaposlenima i predstavnicima medija koji to budu želeli.
Savez bi i ove godine, u četvrtak, 13. novembra, od 9.00 do 12.00 časova, izveo ovu akciju, a informaciju dajem da bi oni koji žele da učestvuju u akciji, odnosno koji žele da im se odredi nivo šećera, došli bez doručka.
Gospodin Jovan Palalić, narodni poslanik, ima reč.

Poštovana gospođo predsednice, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas se nastavlja rasprava o setu pravosudnih zakona koji, kao što je juče više puta istaknuto u diskusijama i poslanika poslaničkog kluba DSS, imaju cilj da promene sliku pravosuđa, ali, po nama, u jednom pravcu koji ne doprinosi upravo proklamovanim ciljevima i proklamovanoj politici Vlade Republike Srbije kada je u pitanju pravosuđe.
Nije sporno da današnja rasprava i teme koje se danas nalaze na dnevnom redu, a to su zakon o sudijama i zakon o visokom savetu sudstva, imaju svoje utemeljenje u Ustavu Republike Srbije koga je, to želim ovde da ponovim, DSS snažno podržala i na referendumu i u Narodnoj skupštini.
Niz odredaba koje se nalaze u predloženim zakonima ima svoju operacionalizaciju iz odredaba Ustava Republike Srbije, odredaba koje se nalaze u čl. 142. do 155, koji uređuju položaj sudija, položaj sudova i položaj Visokog saveta sudstva.
Kao što su neke norme koje su definisane u Ustavu ovde pretočene, faktički razrađene u norme u zakonima, one nisu sporne u jednom svom delu i za naš poslanički klub, želim da istaknem da ima odredaba koje su i te kako problematične, a koje ne mogu drugačije da se posmatraju, osim u vezi sa zakonima o kojima smo juče raspravljali, a posebno sa zakonom o sedištima i područjima sudova i tužilaštava.
Upravo dovodeći u vezu ove zakone možemo da vidimo i osnovnu intenciju zakonopisca i Vlade Republike Srbije, kakvu viziju ima budućeg pravosuđa. Ta vizija se svodi na dve stvari: ukidanje sudova i smanjenje broja sudija.
Mi ćemo vrlo brzo, videli smo ovde i rokove, a 2009. godina biće godina kada će se to konkretno sprovoditi, biti suočeni sa činjenicom da će se ukinuti 104 opštinska suda i sasvim sigurno, sledom takve odluke i sledom realizacije ovih normi i zakona, biti realizovana još jedna odluka, da će veliki broj sudija ostati bez posla, što se ovde u zakonu o sudijama i navodi.
Činjenica, to je uvažena ministarka Malović rekla u svom izlaganju, da se pristupa reorganizaciji mreže sudova dovešće neminovno i do smanjenja broja sudija, što upravo ima cilj da se na taj način sudska vlast reformiše, ali ne na kvalitetan i najbolji način, nego da se koncentriše, kao što smo juče rekli u diskusijama, u malom broju velikih gradova.
Sudije koje su sudile u manjim sredinama, koje su ovde od strane predstavnika Vlade s jednim podozrenjem posmatrani, čak je ukazivano da je kod njih stepen korupcije najviše izražen, sasvim sigurno, prilikom sprovođenja ovog zakona, ostaće bez posla.
Ponovo želim ovde da istaknem, mi nismo dobili nijedan konkretan argument, nijednu činjenicu da je stepen korupcije u manjim mestima neuporedivo veći nego što je stepen korupcije u velikim mestima, tj. da je korupcija i sprega, kako je navedeno, sa tajkunima, mnogo veća u malim gradovima, nego što je to u velikim gradovima gde je veći broj stanovnika, gde su veći interesi i gde je sasvim sigurno potreba za takvom vrstom pritiska na sudstvo u mnogo većoj meri postoji.
Čitav ovaj koncept upravo pada na prvoj tački, a to je reorganizacija sudske mreže. To posle objašnjavaju norme koje sve to operacionalizuju u prelaznim i završnim odredbama zakona o sudijama od člana 100. nadalje. Naravno, ima tu rešenja koja ne mogu da se ne istaknu kao pomak napred, kao što je disciplinska odgovornost i mislim da je ona u ovom predlogu zakona dobro urađena.
Mislim da ona može u najvećoj meri da reši probleme o kojima smo svi ovde diskutovali, a to je nepoštovanje onoga što se kaže kao razuman rok, nepoštovanje svih odredaba procesnih propisa koji dovode do toga da se postupak odugovlači, ali i svega onoga što podrazumeva kršenje zakona od strane sudija.
Te norme mogu biti sasvim dovoljne, kao i norme o razrešenju sudija, da se problemi nesavesnog i nestručnog rada reše, a ne da se to rešava na način da se sudije otpuštaju, a da mi u ovom trenutku nemamo nikakve jasne kriterijume, osim onog što je navedeno kao dostojnost i stručnost, što nije razrađeno, što je dosta uopšteno i što može da dovede do različitih zloupotreba, pristrasnosti i onoga što je ovde istaknuto, do politizacije sudstva u donošenju odluka o izboru.
Što se tiče Visokog saveta sudstva, želim da kažem da je DSS još 2001. godine izašla sa konceptom, Predlogom zakona o visokom savetu pravosuđa koji je tadašnji parlament usvojio, da se sudstvu, sudijama da mogućnost da utiču na donošenje odluka koje se tiču sudske vlasti.
Razradu tog koncepta koji je tada usvojen i koji je dao rezultate sada vidimo kroz ustavnu normu u formiranju Visokog saveta sudstva i kroz donošenje zakona o Visokom savetu sudstva.
Ali, ne možemo opet a da se ne osvrnemo na niz protivrečnosti i kontradiktornosti koje postoje u ovom predlogu zakona, pogotovo u njegovim prelaznim i završnim odredbama koje govore o prvom izboru članova Visokog saveta sudstva, gde se u povlašćen položaj stavljaju i sudije Visokog saveta pravosuđa, i uopšte Vrhovni sud Srbije, i mislimo da norme, kako su ovde definisane i kako su navedene, prilikom izbora prvog saziva Saveta nisu dobre i sasvim sigurno, kroz amandmane koje je naša poslanička grupa podnela, o tome ćemo više diskutovati.
Želim samo da ukažem, pretpostavljam da je to tehnička greška, ali voleo bih da čujem da li je to tačno, u članu 102. stav 2. zakona o sudijama se kaže: "vršilac funkcija predsednika suda stupa na funkciju 1. januara 2009. godine". Uvažena gospođa ministar kaže da je greška. To je malo zbunilo sve poslanike koji su čitali ovaj zakon. Pretpostavljam da se radi o roku 1. januar 2010. godine.
Znači, pored činjenice da ovaj zakon predstavlja realizaciju ustavnih normi, ima niz nedorečenosti koje su vezane za zakon o sedištu i područjima sudova, koji nije dobar. Treba stalno podsećati na to predstavnike Vlade. Mi smo juče čuli od predstavnika političkih stranaka koji čine vladajuću većinu da će taj zakon uneti, u stvari, najveću turbulenciju u pravosuđe.
Želim ovde da podsetim, iako je uvažena ministarka to juče rekla, sudstvo i javnost je uznemirena.
Naš poslanički klub dobija mnogo poziva kojima se ukazuje da takva rešenja nisu dobra i da ukidanje sudova predstavlja nešto što će biti jako loša poruka za mnoge opštine u Srbiji.
Na ovaj način još jednom ukazujem da se taj predlog zakona povuče iz skupštinske procedure, da se uvaže osnovane primedbe i poslaničkih klubova, ali i javnosti, i sudske javnosti, pravosudne javnosti, i da se ne pribegava tome.
Jer pored toga što je to loša poruka za te opštine, ponavljam, to je loša poruka i za investitore i za građane koji žele da ostvare svoja prava pred tim sudovima u svojim sredinama, gde stepen korupcije nije visok, nego je to samo jedan izgovor da se na taj način uđe u jednu reformu koja ima cilj, ponavljam, neefikasno sudstvo i sudstvo koje neće dati rezultat u narednom periodu. Ubeđen sam da ovo mišljenje deli veliki broj građana.

Reč ima narodni poslanik Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća i poštovana gospođo ministar, kao i građani Srbije, pošto imamo vrlo malo vremena, iskoristiću ovo vreme svoje poslaničke grupe NS da pročitam saopštenje Društva sudija Srbije od 10.10.2008. godine.
Dakle, Društvo sudija Srbije konstatuje: "Nijednog trenutka Društvu sudija nisu bile dostupne verzije zakona o uređenja sudova i zakona o visokom savetu sudstva, sa sadašnjim prelaznim i završnim odredbama, niti zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava u bilo kojoj verziji, a posebno ne zakon o sudijama, sa prelaznim i završnim odredbama kojima se predviđa opšti izbor, odnosno reizbor sudija u Srbiji.
Sa nekoliko zahvata, ne brojnih, ali suštinskih, zakoni koji su sada u zvaničnoj proceduri značajno su izmenjeni u odnosu na one koji su bile pred Venecijanskom komisijom i pred Društvom sudija. Stručna javnost je u dva navrata razmatrala radne verzije zakona o visokom savetu sudstva, zakona o sudijama i zakona o uređenju sudova.
Prvi put je nakon okruglog stola, održanog dana 21. februara 2008. godine, razmatrajući navedene zakone, uz obrazložena mišljenja, predloge i kritike Društva sudija, Venecijanska komisija Saveta Evrope dala mišljenje o njima 15.03.2008. godine.
Zatim su na stručnoj raspravi, koju je Ministarstvo pravde organizovalo sa OEBS-om 4. i 5. septembra 2008. godine, razmatrane radne verzije navedenih zakona, sa drugačijim rešenjima određenih važnih pitanja u odnosu na prethodne verzije.
Izostala je neophodna javna rasprava o pravosudnim zakonima, iako su oni od ogromnog značaja za pravnu sigurnost i budućnost cele države."
Obzirom da su u pitanju korenite promene pravosudnog sistema u Srbiji, mislim da je trebalo uvažiti izuzetno važne sugestije Društva sudija Srbije.

Narodni poslanik Petar Petrović ima reč.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministarka i saradnici iz Ministarstva, poslanička grupa SPS i JS će podržati u načelu sve predložene zakone iz oblasti pravosuđa, a ukoliko budu usvojeni neki od amandmana koje je ova poslanička grupa dala u cilju poboljšanja teksta i odredbi nekoliko zakona koji su na dnevnom redu, glasaće i za sve predložene zakone u celini.
Ono što već par godina ne samo stručna javnost, nego i šira javnost Srbije prati, jesu očekivane reforme u pravosuđu države Srbije. Konačno, posle dugog vremena imamo na dnevnom redu predloge ovih zakona, onih koji su bili juče i danas ova dva zakona, kao što ćemo sutra i narednih dana razmatrati preostale zakone iz ove oblasti.
Ono što mogu da kažem kada su u pitanju poslanici JS, koji deluju u okviru poslaničkog kluba SPS-JS, jeste da pojedine odredbe koje su date u Predlogu zakona o izboru sudija mi pozdravljamo i mislimo da je to dobar napredak u odnosu na postojeće odredbe važećeg Zakona o izboru sudija.
Naročito je to bitno kada se odnosi na one članove koji govore o izboru sudija i predsednika sudova. Naročito stavljam naglasak na predsednike sudova, jer sada je u zakonu izričito određeno da se predsednici sudova mogu birati i iz redova sudija tih sudova, što znači da napuštamo jednu, po nama iz JS, lošu praksu, a imali smo to u ranijem vremenskom periodu – to mogu odgovorno da tvrdim, jer sam u periodu od 2001. do 2003. godine bio član Odbora za pravosuđe i upravu – kada smo za predsednike okružnih sudova birali sudije opštinskih sudova, kada smo za predsednika Vrhovnog suda birali ne sudiju Vrhovnog suda, nego nekog drugog sudiju nižeg suda.
Izbegavanjem takve prakse i prevođenjem da se izbor predsednika suda vrši baš iz redova sudija tog suda mislim da je jedan veliki korak napred.
Drugo, što je vrlo često pominjano ovde, a što moram da napomenem, ne mogu da siđem sa ove govornice a da to ne kažem, jeste da se mnogo govori o korupciji u sudstvu, u pravosuđu, a da se ne iznose neki validni dokazi gde to ima korupcije.
Neću da kažem da nema korupcije i u pravosuđu, ali korupcije ima i drugim delovima društva i u nekim drugim zanimanjima, pa se mnogo manje o tome govori, da li iz straha ili iz nečeg drugog, neću o tome da sudim.
Ne branim da se govori o korupciji, ali ako govorimo o korupciji nemojmo po onoj staroj srpskoj izreci da zbog jednog lošeg Nikole mrzimo i Svetog Nikolu. Prema tome, ako ima korupcije, dajmo dokaze gde je ima i da to sečemo u korenu. Nemojmo sve poštene sudije nižih ili viših sudova da trpamo u isti koš i da ih jednim izrazom nazivamo da su i oni korumpirani, ako među njima ima nekoga ko to radi.
Prema tome, mislim da treba da budemo vrlo oprezni kada govorimo o korupciji. Nisam siguran da ćemo i posle ovih novih zakona da potpuno iskorenimo tu negativnu pojavu.
Ono što nas iz Jedinstvene Srbije pomalo, moram to reći, zabrinjava i bojimo se da prilikom izbora novih sudija, prilikom reizbora, da neke sudije koji su dosledno primenjivali zakone ove države, koje je donela ova skupština kao najviši zakonodavni organ, budu sada u reizbornosti stavljeni u drugi plan, odnosno budu izabrani, odnosno reizabrani zato što se nekom ili nekoj političkoj stranci ili partiji u tom trenutku nije svidela odluka koju je taj sud doneo ili sudija, a on je donosio odluke samo uz striktnu primenu tada važećih zakona.
Postavlja se pitanje, da li sudija sme, ako je položio zakletvu, da dosledno ne primenjuje važeći zakon u tom trenutku. O tome treba dosta voditi računa.
Stalno govorimo, i mislim da ćemo sada konačno valjda to primeniti, o depolitizaciji sudstva, odnosno da sudije biraju između sebe one koji će da idu u više sudove, da je visoki savet taj koji će donositi konačnu odluku o tome ko će biti sudija nekog suda. To mi iz SPS-JS pozdravljamo.
Takođe, kada se govori o onom delu ovog zakona o izboru sudija, o vremenu prestanka rada sudija po sili zakona, tamo izričito piše da sudiji prestaje sudijska funkcija sa navršenih 65 godina života ili 40 godina staža, osim u slučaju kada ima započete predmete i kada odlukom predsednika suda može da ostane još maksimalno dve godine da završi započete predmete.
Mislim da je to dobro, s tim što treba voditi računa, a praksa će to pokazati, da u našim sudovima ima mnogo sudija koji su iz nekih drugih organa prešli da rade u sud, a imaju beneficirani radni staž, pa će se desiti da neko sa 57, 58 ili 60 godina ima 40 godina staža osiguranja i moraće po sili zakona da ode u penziju. Moramo to strogo da primenjujemo, ukoliko želimo da u ovoj oblasti stvorimo nova radna mesta za mlade ljude koji završavaju pravne fakultete, polažu pravosudne ispite i čekaju da budu zaposleni.
Mi iz Jedinstvene Srbije smo podneli jedan amandman na ove zakone, a juče nisam imao prilike da govorimo o tome zbog proteka vremena koje ova poslanička grupa SPS-JS ima na raspolaganju, kada je u pitanju sedište sudova.
Molio bih Ministarstvo da uzme u obzir da u ovom trenutku u Jagodini postoji odeljenje sada Trgovinskog suda u Kragujevcu. Po novom predlogu tog odeljenja nema. Statistika pokazuje da od svih privrednih sporova pred Trgovinskim sudom, odnosno budući naziv je kao što je i ranije bio privredni sud u Kragujevcu, 60% predmeta su sa teritorije Pomoravskog okruga. Ima i ekonomske i svake druge opravdanosti da odeljenje Trgovinskog suda iz Kragujevca bude u Jagodini.
Takođe molim Ministarstvo da razmotri i predlog suda i sudija iz Ćuprije da budu odeljenje osnovnog suda u Jagodini, jer to je njihov zahtev, a i tradicija govori da je Ćuprija u mnogo bližoj i složenijoj, tako da kažem, vezi sa Jagodinom nego sa nekim drugim gradom.
Imajući sve ovo u vidu i očekujući da će posle izglasavanja ovih zakona pravosuđe preboleti neke nazovimo bolesti i da ćemo stvoriti uslove da Srbija i kroz uređenje ove oblasti stekne uslove za ulazak u Evropu, SPS-JS će glasati za predložene zakone. Hvala.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Dejan Mirović ima reč, posle njega narodni poslanik Srđan Miković.