Gospodin Ivan Andrić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, član 27 - predsednik Narodne skupštine vrši poslove predviđene Ustavom, predsedava sednicama itd. i stara se o primeni Poslovnika Narodne skupštine.
Dakle, javio sam se po dva pitanja, nisam imao nameru, ali moram da kažem da me je iziritiralo ponašanje predsednice parlamenta, u kome ne dopušta da šef jedne poslaničke grupe završi rečenicu, već se bavi tom kvaziuštedom vremena i prekida, kada se radi o suštini izlaganja, rečenicu u pola reči i time motiviše još 10 poslanika automatski da se jave po Poslovniku sa navodnom uštedom vremena kao ciljem.
Iskoristiću ovo da pitam dve stvari. Dakle, to je samo nešto što mi je sve vreme na pameti, ali nisam hteo da prekidam ovu sednicu pošto mislim da postoji konsenzus oko ovih mera koje je Vlada predložila konačno.
Hteo bih da pitam koja je razlika ili šta se to desilo između trenutka u kome su ove iste mere predložili poslanici LDP, DSS, Nove Srbije, SRS, pre mesec dana i danas?
Koje su to nove okolnosti nastupile pa danas se Vlada ponaša, da citiram guvernera NBS, kao narikača i širi paničan strah među građanima? Šta se to onda promenilo?
Podsetiću vas, kada je počeo taj haos na svetskim berzama početkom septembra, mi smo najnormalnije, kao i verovatno svi poslanici u svim zemljama na svetu, tražili da plenarna sednica Skupštine raspravlja o tome i o uticaju te svetske finansijske krize na Srbiju. Tada smo ismejani.
Guverner nas je nazvao narikačama, da vas podsetim. Zašto Vlada širi danas strah? Čemu ovo osiguranje depozita? Formalno obrazloženje je, ako se ne varam, usklađivanje sa normama u EU. To je stvarno više nego smešno i više nego uvredljivo.
Danas je gospodin Đelić na jednom odboru objašnjavao kako se npr. izdaci za Univerzijadu moraju smanjiti, ako se ne varam, zbog svetske finansijske krize. Zašto gospodin Đelić širi strah? Da li je i on narikača?
Znate šta, gospođo predsednice, ako ste spremni da oduzimate reč u pola rečenice, mislim da u najmanju ruku morate pokazati tu jednu osobinu, a to je da zaštitite poslanike Narodne skupštine od takvih izjava guvernera, ministara Vlade.
A kada se utvrdi u pravu, posle mesec dana, bar da imate toliko strpljenja da poslanička grupa umesto 12 i po minuta za tri tačke dnevnog reda ima pravo da se javi po Poslovniku i iskaže to u tri i po ili četiri minuta. Hvala.

Gospodin Popović ima reč. Vi ste prekoračili 15 sekundi.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsednice, gospođo ministre, javljam se po članu 225. i 226. Postavljam pitanje za našu gospođu ministra - kada ćemo dobiti budžet za 2009. godinu?
Naravno, znamo da to ne zavisi od gospođe ministra, da to zavisi od koalicionih partnera u vlasti, da li će se dogovoriti da li će penzije da se povećaju ili neće, da li će izaći iz Vlade ili neće, tako da nemam nikakvu ličnu primedbu, ali mislim da je vreme, gospođo ministre, da uložite svoj integritet kao zalog za nešto buduće u ovoj državi, jer ovim se ruši vaš profesionalni integritet, vaše dostojanstvo, jer ne možete vi da trpite sve koalicione ispade vaših partnera.
Postoji još jedan način kako se reaguje na to, gospođo ministre, može da se da i ostavka.
Vi ste čestit čovek, znamo vas kao dobrog profesionalca, dobro radite, dobro ste radili na prethodnim radnim mestima, ljudi vas poštuju, sada će sve to da padne u vodu ukoliko vi i dalje ne budete reagovali na sve te koalicione apetite vaših partnera u Vladi i ako budete prihvatali sve njihove sugestije.
Evo, mi smo ovde razgovarali, sve stranke opozicije su govorile o rebalansu budžeta zaista, i radikali, i liberali, i NS, i DSS itd. i nijedan amandman nije prihvaćen.
MMF je rekao bukvalno sve isto što smo govorili, da treba da se smanji javna potrošnja, da treba da prestane da se ulaže u skijališta, nadam se da će to i da bude u budžetu, govorili smo o tome da su građani prevareni od strane koalicije na vlasti, pogotovo penzioneri, da će imati penzije od 70%, i nikom ništa.
Zar je stvarno potrebno da nam MMF dođe i da Vlada počne da reaguje na takav način, da se ponaša onako kako treba da se ponaša svaka vlada. Sada ste pritisnuti, ali šta će da se desi, koliko sam video kratko iz štampe ovo gde smo dobili informaciju, vidim da će da se krešu subvencije.
Mi moramo da znamo da su subvencije za poljoprivredu najvažnija stvar u ovoj državi. Naš najveći izvoznik je poljoprivreda. Ako ćemo mi da smanjujemo subvencije poljoprivredi, pa Hrvatska danas daje 300 evra, a mi danas dajemo 100 evra i treba da smanjujemo tih 100 evra, pa šta ćemo da izvozimo. Jedino što izvozimo i najviše što izvozimo je poljoprivreda. Na koji način ćemo onda, ako ćemo da smanjimo samo da bi se zadovoljili apetiti.
U isto vreme, gospođo ministarko, vi ste odgovorni, rekao sam da rebalans nije vaš, ali budžet je, gospođo ministre i gospodine državni sekretaru, vaš. Vi ćete da smanjite subvencije, kako sam video danas u štampi, nadam se da se to neće desiti, poljoprivrednicima, a daćete pare za Fijat.

Gospodin Zoran Krasić.

U potpunosti vas razumem, gospođo Đukić-Dejanović, teško je odbraniti nešto što je neodbranjivo. Međutim, vaš partnerski drug je malopre izašao i načinio je jednu situaciju da ste vi morali da napravite u sticaju dve povrede Poslovnika, člana 27. i člana 104.
Predstavnik SPS-a koji je izašao ovde i rekao - pustite nas da radimo, samo da ga podsetim, SPS uopšte nije na listi prijavljenih za diskusiju. Ne znam na šta je on mislio da radi.
Drugo, i vlast i opozicija treba da glasa za ovo. To je bilo u vreme Socijalističkog saveza, valjda možemo da kritikujemo nešto, valjda je dozvoljeno da kritikujemo. Kao što vidite, to što smo pričali pokazalo se da je tačno, ali naravno nikada nećete da priznate da je to tačno.
Druga stvar, vrlo se čudni kriterijumi dešavaju u Srbiji. Ako Otpor nešto uradi, pa može i da zapali, to je demokratski. Evo, pre nekoliko dana je bila proslava. Ali, ako neke druge patriotske organizacije sto i nešto dana protestuju i ništa ne pale, nikoga ne povređuju itd, e sada se pojavio problem saobraćaja. Mene ne čudi što je Tadić to primio itd, ali čudi me da Dačić primenjuje tako dvostruke aršine. Samo još jedna stvar, pošto se trudite da ovo bude logično itd, niste shvatili gospodina Petronijevića. On je izašao i kritikovao vas je zbog toga što ste povredili odgovarajući član Poslovnika. Zato što je iz vaše stranke vi ste rekli da se slažete s njim, ali pre njega sam vam nešto slično rekao, vi se niste složili sa mnom, a gotovo da smo isto rekli.
To je ta mala finesa kako funkcioniše Narodna skupština Republike Srbije i otprilike isto kao godišnja skupština fudbalskog kluba "Crvena zvezda". Gledali ste sinoć onog čiču što su ga izabrali. On kaže - nisam stranačka ličnost, ali uvek glasam za DS. Tako je rekao čovek.
Znači, ovde je kriterijum da li si glasao za DS. Verovatno je i profesor sa ekonomskog fakulteta postao ministar jer je glasao za DS. Tako je i sa ovim zakonom o depozitima, građani, jer to će biti zakon kojim se štite vaše pare, a imaćemo situaciju Mlađana Dinkića.
Prvo nam je uništio banke, pa je onda skočio na Nacionalnu štedionicu, pa su mu onda bile interesantne Lutra i oni spiskovi, pa je onda malo skočio na skijališta, pa je onda malo skočio na besplatne akcije, pa je malo skočio na "Fijat", a sada skače i kaže - razvijajmo izvoz prema severnoj Africi i Aziji, a 2000. godine je pričao kako vas nije sramota da se družite sa Rusijom i Kinom. To je naša surova stvarnost zahvaljujući Borisu Tadiću.

Gospodine Krasiću, ako ste zaista rekli isto što i gospodin Petronijević, onda se pridružujem i vama, nisam umela to da shvatim. Gospodine Čikiriz, izvolite.

Gospođo predsednice, dame i gospodo, pozivam se na član 104. Poslovnika. Mislim da zaista treba, i pored ovakvih pošalica, da sačuvamo dostojanstvo Narodne skupštine, da damo ozbiljnost jednoj vrlo važnoj temi. U prilog ozbiljnosti rada odustajem od svoje diskusije koju sam najavio, ali iskoristiću vreme po Poslovniku, kao neko ko dugo radi u sferi osiguranja.
Moja osiguravajuća kompanija je suvlasnik u jednoj banci, brokerskoj kući. Mislim da sam kvalifikovan, pošto sam preživeo dosta toga sa kompanijom, da pričam o efektima svih promena propisa i o onome kroz šta je prošao celokupan naš sistem.
Setimo se, 10.000 dolara je bio osnivački ulog osiguravajućih organizacija. Izmenom zakona on je podignut, zavisno od sfere osiguranja, na milion i 200 hiljada, milion i po ili dva dolara. Interna i eksterna revizija maltene da nisu postojale. Interna revizija nije bila obavezna po zakonu, a eksternu reviziju su radili apsolutno nekvalifikovani ljudi.
Onog momenta kad je Narodna banka Jugoslavije preuzela kontrolu nad poslovanjem osiguravajućih kompanija i kada je donela kvalifikovane propise za kontrolu bankarskog sistema, rendgenski, u svakom momentu postoje validni pokazatelji solventnosti i sigurnosti i osiguravajućih organizacija i bankarskog sistema.
Za razliku od nekih godina kada se država služila prevarama, niko ovde nije pomenuo ni Dafinu ni Jezdu, ni ono u centralnim informativnim emisijama prikazivanje sefova punih nemačkih maraka, svi znamo da se tako novac ne plasira i ne čuva u sefovima. U sefovima se čuva nešto drugo i plaća se zakup sefova. Sve je to presečeno 2000. godine, i čini mi se i kasnijim izmenama i dopunama zakona u ovim oblastima da je upravo u ovim oblastima načinjen i najznačajniji reformski potez.
Mislim da ovde niko nije pomenuo, bez obzira što postoje banke sa stranim kapitalom, da su one registrovane u našoj zemlji, da posluju po domaćim propisima i da imaju, to je rekla i ministar finansija, obavezu da 40% svog kapitala drže u centralnoj banci.
To je bolje u odnosu na mnoga rešenja, čak i u EU, u kojoj hipotekarne banke plasiraju mnogo više sredstava, mnogo više novca drže u centralnim bankama i zbog konstantne izgradnje nepokretnosti, što kod nas nije bio slučaj.
Sada imamo nagli porast izgradnje nepokretnosti. U jednom momentu se pojavio veliki broj hipoteka koje su realizovane. Velika je ponuda nepokretnosti bila, samim tim je i pala cena, pa su i te banke doživele krah, ali kod nas je situacija nešto drugačija. Pošto mi ističe vreme, zahvaljujem vam se.

Gospodin Zoran Ostojić. Izvolite.

Predsednice, uvažena ministarko, koleginice i kolege, narodne poslanice i poslanici, javljam se po članu 225. i 226, i odričem se diskusije radi čuvanja dostojanstva Narodne skupštine, ali ću samo da završim ono što sam hteo da kažem.  Mislim da se tako ne čuva dostojanstvo Skupštine, mogu da se odreknem, ali ću da završim ono što sam nameravao da kažem.
Evo o čemu se radi, mi donosimo ove zakone, Vlada ih je predložila. Pre mesec i po dana, kada smo tražili da se reaguje na ovu krizu, rečeno nam je da ne treba da se reagujejer smo mi imuni na krizu. Sada imamo ova tri zakona i ovaj zakon o povećanju osiguranja depozita, a nemamo budžet.
S druge strane, svakodnevno čitamo u novinama da je nekakva velika rasprava u Vladi oko penzija. Došao MMF. Nećemo MMF. Hoćemo MMF. Hoćemo savetodavno. Nećemo savetodavno. Imamo stendbaj.
Mi zaista, iz LDP-a, želimo da pomognemo Vladi i zato smo i predložili onaj set mera koji kombinuje smanjenje, recimo, akciza, smanjenje stope PDV-a u kompletnom sektoru energetike, a s druge strane povećanje oporezivanja onih delatnosti koje su privilegovane, između ostalog, svakako monopolisti, pa bili državni ili privatni, a mi znamo da ćemo uskoro dobiti monopolistu strane države.
Nekako nam se čini da ono što smo davali našem monopolisti ne treba da damo monopolisti strane države.
U tom smislu sve zemlje pokušavaju da izbegnu recesiju, kada su već upale u finansijsku krizu, tako što upumpavaju sredstva u banke, da bi banke mogle da održe privrednu aktivnost, da bi firme radile, da se ne bi ljudi otpuštali.
Mi kod nas to možemo, ako bi smanjili javnu potrošnju. Mi vidimo da ćemo i dalje imati budžetski deficit u tom budžetu koga čekamo kao gladna godina, ali ćemo ga valjda dočekati. Mislimo da mere koje smo mi predložili omogućavaju privredi i bankama novac, odnosno likvidna sredstva na način na koji to tržište reguliše.
Zaista mislimo da predloženo rešenje, po kojem će Agencija za osiguranje depozita dobiti pravo da kupuje akcije banaka, nije tržišno rešenje koje jedna liberalna partija može da podrži. Svi žele da održe likvidnost finansijskih institucija i upumpavaju novac. Mi novac umesto da oslobodimo kroz obaveznu rezervu i politiku Narodne banke držimo zamrznuto zbog inflacije.
S druge strane, umesto da država stegne kaiš, smanji javnu potrošnju na taj način što će smanjiti, recimo, akcize i sve ove poreze, recimo, poreza na zarade, omogućiti da poslodavci zadrže nivo zaposlenosti, ako ne mogu već da ga povećaju u ovim teškim vremenima.
Sve je kontra. Mi vidimo veliku nedoslednost u tome. Jedva čekamo taj budžet, ali nam ovo što se dešava...
(Predsednik: Vreme.)
... ukazuje, nažalost, da budžet neće daleko odmaći od onog rebalansa. Zaista mislimo da je krajnje vreme da se Vlada uzme u pamet.
Mi ćemo podržati, ali reći da je povećanje garantovanog depozita na 50 hiljada harmonizacija sa EU ne izgleda nam ozbiljno, pošto svi znamo da je to pokušaj da se povrati poverenje građana u banke. Kažite to srpski. Nije to sramota. Znamo da je situacija takva i idemo dalje. Hvala.