Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, u petak smo raspravljali o predlozima nekih zakona o izmeni i dopuni zakona, popodne, takođe, imamo zakon o izmeni i dopuni zakona, sada imamo zakon o izmeni Zakona o putnim ispravama.
Zašto ovo naglašavam? Upravo da bih skrenula pažnju javnosti Srbije na to koliko je neozbiljna Vlada Borisa Tadića, koliko se neozbiljno bavi svojim poslom i koliko su nedobronamerni predstavnici skupštinske većine kada upozoravaju poslanike SRS-a da, navodno, opstruišu rad, zato što govorimo o predlozima zakona i što pokušavamo da amandmanima uredimo zakone, da ne bismo svaki čas imali izmene i dopune zakona.
Svaki put upozoravamo, upozoravali smo i kada je donošen Zakon o pasošima, odnosno o putnim ispravama, da ćemo imati problema, da ovaj zakon neće biti primenljiv, da se ne vraćamo sad na taj period, ali smo tada od skupštinske većine imali uveravanja, naravno, i od predstavnika Vlade, da je to sve, maltene, pripremljeno, samo treba da se donese zakon, da se, što bi rekao Đelić, izbegne ta crna rupa, a po Đeliću je to Narodna skupština. Očigledno je da je jedina crna rupa u Srbiji Vlada Borisa Tadića i da je sve ono što rade, ili ono što ne rade, zapravo, na štetu građana Srbije.
Zakon o putim ispravama stupio je na snagu 9. oktobra 2007. godine. Tada je bila priča da je to jedan od zakona koji će nas uvesti brzometno u Evropu, odnosno u EU, koji će nas postaviti na belu šengen listu, pa je onda, pre nekog vremena, ovde usvojena ona grupa zakona kada je Božidar Đelić, sećate se, skakutao oko ove govornice, mahao rukicama – hajmo, hajde, odosmo u EU, odosmo na belu šengen listu, samo da Skupština usvoji one predloge zakona.
Usvojeni su ti predlozi zakona, ali od tada se Đelić nije pojavio u ovom parlamentu, a trebao je i danas da bude. Evo, kaže Krasić da još skakuće. Moguće je da još nije obavešten da je dobio šamar, ne mislim u bukvalnom smislu, kada se vratio u Srbiju da nas obavesti da nema ništa od bele šengen liste ni do kraja iduće godine, a pitanje je, uopšte, do kraja koje godine će to da se desi, ako se desi.
Gospodine Dačiću, verovatno vam je neprijatno što morate sve ovo da slušate. Očekujemo od vas, kao od zamenika predsednika, ili prvog potpredsednika Vlade, da nam odgovorite na sva ova pitanja, a inače mislimo da je ovde trebalo da sedi gospodin Đelić, jer je on taj koji obmanjuje građane sa svih medija o tome kada ćemo u Evropsku uniju. On je taj koji određuje datume, on je taj koji kaže kada ćemo na belu šengen listu. Naravno, ono što priča u predizbornim kampanjama, i on, i još neki, mnogo se razlikuje od stvarnosti.
Vidite, 3. maj 2008. godine, to je bilo osam dana pre onih majskih izbora, koji su održani 11. maja. Šta kaže Vuk Jeremić? Kaže ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, potvrdio je za našu televiziju, da će od iduće sedmice vize za zemlje EU za sve građane Srbije biti besplatne.
To je prvi korak na putu bezviznog režima, koji će biti uspostavljen do kraja godine, rekao je Vuk Jeremić 3. maja 2008. godine, naglašavam, osam dana pred poslednje izbore.
Ovako vas, dragi građani Srbije, lažu, ovako vas obmanjuju i ovako vas navedu da glasate za one koji, zapravo, sve što kažu lažu i koji ništa ne rade u interesu Srbije i građana Srbije, već samo u svom ličnom interesu. Moguće je da je Vuk Jeremić, kada je rekao ovo, mislio na sebe.
Kada je donošen Zakon o putnim ispravama, a i kada su donošene ove grupe zakona koje je, navodno, trebalo već odavno da nas stave na belu šengen listu, od čega nema ništa, mi smo upozoravali da ono što sadrže ti zakoni, zapravo, znači da će bez ikakvih problema vize dobijati članovi Vlade, visoki državni funkcioneri, članovi Parlamenta, studenti koji idu u inostranstvo u nekim studentskim razmenama ili na ekskurzije, estradne zvezde.
Svi ti ni do sada, ni pre ovih zakona, ni pre ovog zakona, nisu imali nikakvih problema da dobiju vize i da putuju u beli svet. Ništa nije urađeno za običnog čoveka, za obične građane, kojima ste toliko napunili glavu belom šengen listom, da su ljudi, maltene, stvorili takvu sliku da će jedino ta bela šengen lista, da je to jedino što će doprineti boljem životu građana Srbije.
Dešavalo se da mi neko kaže u toj predizbornoj kampanji, kada je ovako govorio Vuk Jeremić, da će glasati za DS, zato što će oni da nam obezbede te šengen vize. Ja onda tog nekog pitam, dobro, ako vam ja obezbedim sutra šengen vizu, gde ćete da putujete? Čovek mi kaže – gde da putujem, nemam para ni ovde da preživim, nemam para ni da jedem, a kamoli da putujem. Medijski uticaj je neverovatan i evo jednog od dokaza.
Ovde smo čuli od svih kolega koji su govorili da je ostalo nerazjašnjeno pitanje, nerazjašnjena dilema – ko je odgovoran za ono što se do sada dešavalo s ovim pasošima. Pošto nemamo odgovor, čini mi se da je najbolje da Đelića i Jelašića stavimo u neki ring, pa da vidimo, ko pobedi, taj je manje odgovoran.
Svi su mediji, pogotovo štampani, bili preplavljeni u prethodnom periodu komentarima ko je odgovoran za one pasoše, odnosno obrasce pasoša, koji su se pojavili, pa su povučeni, pa je onda, 26. juna 2008. godine, Ljubiša Vuletić, direktor Zavoda za izradu novčanica i kovanog novca, rekao da je izrada novog pasoša investicija vredna oko 30 miliona evra, kao i da se sve radi u saradnji s konzorcijumom slovenačkih i nemačkih firmi, koje su taj posao dobile na tenderu. Đelićev kabinet je svakodnevno bio informisan, kaže Vuletić, o svim pitanjima vezanim za proces izrade novih pasoša, tako da je potpuno nejasno čime je on baš sada bio podstaknut da se iznenadi kada govori o kašnjenju i krivici Narodne banke Srbije.
Nama, dakle, gospodine Dačiću, ostajete dužni odgovor, ili obezbedite da dođe Đelić i da on odgovori – šta je s tim obrascima pasoša koji su neupotrebljivi, koja su sredstva utrošena na izradu tih obrazaca, koliko je to para koštalo građane Srbije i ko je odgovarao? Da li je odgovarao, kako je odgovarao, ko je i da li je neko nadoknadio štetu građanima Republike Srbije i budžetu Republike Srbije za ta sredstva koja ne znamo kolika su?
Takođe, ne znamo ni koliko sada koštaju novi obrasci. To nam je sada neki dupli trošak. To su pitanja na koje građani Srbije traže odgovor.
Vi ste ovde govorili o izdavanju novih pasoša, izdavanju ličnih karata i dosta podataka ste izneli. Podsećam vas da ste, kada su pre nekoliko meseci bili pozivi, maltene, po onoj narodnoj – navali narode, rasprodaja, građani, prijavite se, podnosite zahteve za nove lične karte, za nove pasoše, napravili probleme u opštinskim upravama MUP-a, napravili ste probleme građanima.
U petak sam, sasvim slučajno, razgovarala s komšinicom, koja kaže da su ona i muž išli po nove lične karte u Zemun i da su došli u pet ujutru, a negde oko dva popodne završili posao. Zamislite vi, u pet ujutru, a tamo su zatekli neke ljude koji čekaju od tri sata posle ponoći.
Da li je to normalno? Trebalo je najpre da organizujete taj posao, pa onda da pozovete onako – ajde, navali narode, ali suština je da to ''navali narode'' znači – hajde, ljudi, podnesite zahteve, platite taksu, napunite budžet, a da li ćete dobiti ispravne obrasce, kada ćete uopšte dobiti pasoše, kada ćete dobiti lične karte, to državu Srbiju, odnosno Vladu Republike Srbije ne interesuje.
Bilo je još takvih slučajeva od 2000. godine. Najpoznatiji je onaj kada je oročeno podnošenje zahteva za legalizaciju objekata, koji ni do dan-danas ne mogu da se legalizuju i nisu legalizovani zato što se zakon ne primenjuje, ali je i tada bilo bitno da se napuni budžet Republike Srbije administrativnim taksama građana Republike Srbije.
Pitanje – šta će se desiti, na koji način će država da vrati građanima Srbije taj novac koji su dali za one pasoše čiji obrasci nisu dobri? Građani su, takođe, za to plaćali taksu.
Ako ja dobijem od Uprave prihoda da sam dužna 23 dinara, dobijem rešenje da sam u obavezi da platim u ne znam kom roku, vrlo kratkom, s kamatom koja je tri puta veća od osnovnog duga, da li ćete na taj način i građanima Srbije vraćati taksu koju su platili za obrasce, koji, zapravo, ništa ne znače, jer nisu dobri?
Obećanja koja smo s ovog mesta, iz medija, pogotovo, dobijali od predstavnika Vlade, da su uslovi za belu šengen listu, uslovi za evropske integracije – zakoni koje ovde treba da donesemo, takođe su šarena laža.
Morate da kažete građanima Srbije istinu, a istina je da mi na belu šengen listu, ni u Evropsku uniju nećemo dokle god imamo kriminalizovanu vlast, dokle god imamo mrtvu, odnosno nemamo industrijsku proizvodnju, dokle god ima milion nezaposlenih, uz pretnju novih otkaza, dokle god ne završite saradnju s Haškim tribunalom, dokle god ne priznate Kosovo kao nezavisnu republiku, dokle god ne učinite prvi korak ka odvajanju Vojvodine, tj. ne usvojite statut Vojvodine. To je ono što je sada vrlo jasno. Tu više nema nikakvih pretpostavki. To je ono što je jasno zacrtano, a šta nas dalje čeka, saznaćemo kada završite ovaj deo posla.
U petak je u Srbiju došao glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc. Vrlo je interesantno da su razgovori koje državni funkcioneri i službenici vode sa Seržom Bramercom daleko od očiju javnosti.
Kažu da je uobičajeno, mediji nam kažu da Bramerc ne daje posle takvih razgovara izjave za medije, da ne drži konferencije. Niko od naših zvaničnika, takođe, ne sme da kaže šta su razgovarali sa Bramercom. Ne smeju, zato što nisu razgovarali, nego su slušali naloge. Bramerc je došao da naredi određenim ljudima u Srbiji šta treba da rade u nekom narednom periodu.
Teme su, saznali su neki novinari, bile saradnja s Haškim trubunalom, koja podrazumeva hapšenje Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Naravno, mi i dalje verujemo, nadamo se i želimo da se to nikada ne desi.
Druga tema bila je razmena dokumentacije između državnih organa u Srbiji i Haškog tribunala, treća – obezbeđivanje svedoka. To je razlog zbog kojeg je, zapravo, Serž Bramerc došao u Srbiju.
Kada je u pitanju razmena dokumenata, mi srpski radikali, članovi tima za odbranu Vojislava Šešelja, često smo odavde govorili o tome kakav je odnos države Srbije, zato što imamo iskustva iz predmeta u Haškom tribunalu po optužnici protiv našeg predsednika, imamo iskustva i znamo da su sve arhive za Haški tribunal u Srbiji već odavno otvorene, da se svakom dokumentu koji zatreba Haškom tribunalu, najbrže moguće, skida oznaka službene tajne, državne tajne, vojne tajne.
Dakle, mi više nemamo nikakvih tajni u državi Srbiji u odnosu na Haški tribunal, ali zato imamo mnogo tajni u odnosu na građane Srbije, jer od građana Srbije Vlada, predstavnici vlasti, kriju ono što je, zapravo, prava istina i predstavnici vlasti dovode u zabludu građane Srbije.
Tu istu dokumentaciju koju dostavljaju Haškom tribunalu, nadležni organi bi morali istog momenta da dostave i timu, govorim o našem timu za odbranu Vojislava Šešelja, a to se, svakako, odnosi i na ostale Srbe koji se nalaze u Haškom tribunalu, na njihovu odbranu.
Međutim, mi moramo da saznamo iz devete ruke da je to otišlo u Haški tribunal, pa da onda to tražimo zvanično, u pisanom obliku, pa se onda to negde zagubi, pa prođe pet, šest, sedam, osam meseci između onoga kada je dokument dobio Serž Bramerc, odnosno njegovi tužioci, i momenta kada taj isti dokument dobije Vojislav Šešelj ili njegov tim za odbranu. Tako vi sarađujete s Haškim tribunalom.
Zašto je posebno interesantna ova tema obezbeđivanja svedoka? Opet je to vezano za predmet protiv Vojislava Šešelja. Očigledno je da Haški tribunal više nema svedoka koji će svedočiti u postupku protiv Vojislava Šešelja, na strani Tužilaštva. Do sada ih je bilo 50 i svih 50 su, javnost Srbije je to mogla da vidi, svedočili kao da su svedoci odbrane, zato što protiv Vojislava Šešelja nema dokaza, jer Vojislav Šešelj nikada nije izvršio nijedno krivično delo, a kamoli krivično delo ratnog zločina. To je jasno i Bramercu i njegovom timu tužilaca. Oni imaju, bukvalno, problem obezbeđivanja svedoka.
Danas je počela ta radna nedelja u Haškom tribunalu, danas se tamo pojavila žena veštak, za sutra i prekosutra nemaju obezbeđene svedoke. Onda kažu da treba Vojislavu Šešelju da se nametne advokat, zato što on opstruiše postupak u Haškom tribunalu. Zamislite, ko bi normalan šest godina sedeo u Ševeningenu i opstruisao rad, a očigledno je da to radi Haški tribunal.
Zašto ovo vezujem za ovaj zakon i za dolazak Bramerca? Zato što je to jedan od uslova koji treba da ispuni država Srbija. Sada nadležni organi, gospodine Dačiću, moraju da obezbede svedoke u postupku protiv Vojislava Šešelja, i to svedoke koji su se deklarisali da su svedoci odbrane. Obraćam se vama, zato što su u taj posao uključeni i Specijalno tužilaštvo za ratne zločine, i MUP Republike Srbije, i istražne sudije, konkretno, jedan istražni sudija.
Dakle, ovih dana, pre nego što je došao Bramerc, ljudi koji su, eventualni, budući svedoci odbrane Vojislava Šešelja, ne mogu da se odbrane od navale predstavnika svih ovih organa u Srbiji koje sam pomenula. Zovu ih telefonom, dolaze na vrata, opet ucenjuju, opet prete – moraš da ideš, mi ćemo da ti obezbedimo, da vodimo s tobom koga kod hoćeš. Čovek kaže – ne mogu, bolestan sam. Oni pitaju – gde živiš? Tu i tu. Eto nas, stižemo iz Sarajeva za nekoliko sati, koliko je potrebno da dođu u taj deo Srbije; pokupe odavde nekoga iz MUP-a Srbije i iz Specijalnog tužilaštva, pa čoveku na vrata.
Ljudi više ne znaju šta da rade, kako da se odbrane, a niko u državi Srbiji neće da kaže: čekajte, mi nećemo tu vrstu saradnje; ako ovi ljudi kažu da žele da budu svedoci odbrane, kad dođe vreme za odbranu, ako ih Vojislav Šešelj pozove da budu svedoci odbrane, neka idu. Nemojte da terate državne organe da te ljude, od svedoka odbrane, pretvaraju u svedoke optužbe.
Dakle, to je pravi razlog dolaska Serža Bramerca. Ništa ne znači ovo što je produžen rok za izdavanje novih pasoša, osim što znači sva ova pitanja, na koja se nadam da ćemo dobiti odgovor, koja su bila identična, bez obzira na to ko ih je od poslanika postavljao. Ništa nema ni od bele šengen liste, ništa nema ni od EU, dok ne završite posao s Haškim tribunalom, dok ne priznate Kosovo kao nezavisnu državu i dok ne krenete u otcepljenje Vojvodine.
Tužna je ovo istina, ali, nažalost, to jeste istina. Zato nema rasprave o Rezoluciji narodnih poslanika. Od juna insistiramo da ovde raspravljamo o Kosovu i Metohiji. Nema ni govora o tome, treba prethodno da se ispune neki preduslovi, pa da mi onda ovde pričamo o već završenoj stvari.

Reč ima narodna poslanica Nataša Jovanović, želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1, a posle nje narodni poslanik Zoran Ostojić.

Gospođo potpredsedniče, iako naša poslanička grupa ima dovoljno vremena i mogla sam da se javim i da se uključim na listu, želim da postavim pitanje po Poslovniku, čl. 225. i 226, zato što želim pisanu informaciju, gospodine Dačiću, od vašeg ministarstva i od Vlade Republike Srbije, a tiče se jednog veoma važnog pitanja, o kome više niko mesecima u Srbiji ne govori, pa ni vi, a to je pitanje dvojnog državljanstva za Srbe u Crnoj Gori.
Vi ste otpočeli u veoma ponižavajućem, za vas lično, pre svega, i za državu Srbiju, u jednom više nego inferiornom stavu i odnosu prema ministru unutrašnjih poslova Crne Gore Jusufu Kalamperoviću tzv. pregovore o dvojnom državljanstvu. Sećate se da ste vi išli u Podgoricu i da ste razgovarali o tome nešto uoči odluke separatističkog režima kriminalnog Mila Đukanovića da prizna šiptarsku državu Kosovo. Posle toga, apsolutno nijedan Srbin iz srpske Crne Gore, kao ni ovde u Srbiji, nije mogao da dobije informaciju šta dalje s tim.
Moram da vas podsetim, dame i gospodo narodni poslanici, to znaju i Srbi u Crnoj Gori i građani Srbije, da smo mi usvojili Zakon o državljanstvu i da je to, manje-više, bio, s nekim izmenjenim tekstom, konsenzus svih patriotskih političkih stranaka u Srbiji, pre svega, SRS, DSS, NS i SPS, u prošlom sazivu, kada ste vi bili predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost, gospodine Dačiću, da se da mogućnost svim Srbima iz Crne Gore, ne samo Srbima, nego svim Srbima gde god da žive, ali ovde je dolazila delegacija iz Crne Gore, na čelu sa gospodinom Mandićem, predsednikom "Srpske liste", da svako ko to želi dobije državljanstvo Republike Srbije, jer priznaje Srbiju kao svoju matičnu državu.
Šta se desilo posle toga? Odmah su to, što se kaže, na nož dočekali ovi separatisti i rekli: e, pa ne može.
To vam je rekao, ili mi recite, tražim pisani odgovor – šta vam je rekao, i dokle se stiglo s tim, ovaj nesrećni Jusuf Kalamperović? On je izjavio, po vašem odlasku, ko hoće, neka ide u Srbiju. To ne može.
Ako Srbin iz Crne Gore zatraži državljanstvo u Srbiji, on tamo gubi sva prava. Vlast preti i kaže da to ne može. To je jedina istina. Ljudi su zaposleni u državnoj upravi, u privatnim preduzećima, pa, to je privatna kriminalna država Mila Đukanovića i njegovog režima. Svakog Srbina, svakog čoveka koji je punoletni građanin Crne Gore, koji se oseća Srbinom, a, hvala Bogu, ima ih, po poslednjem popisu, preko 30%, mi treba da ohrabrujemo, država Srbija treba da pomaže i da kaže – učinićemo to.
Ako je on to vama zaista rekao i ako to bude zvanični odgovor vlasti Crne Gore, gospodine Dačiću, mi moramo da zaštitimo Srbe, lepo, onda da uđemo u proces da mi njima dajemo po našem zakonu državljanstvo Srbije, koje oni traže, a vi onda to nemojte da prijavljujete separatističkom režimu Mila Đukanovića.
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Ne znam šta drugo da vam kažem. Mi neki model moramo da nađemo, evo, završavam, jer u ovoj strategiji integracije Srbije u EU – poštovane kolege, svi ste ovo dobili, ovo ima 830 strana, pažljivo čitam kad god mogu, ovo je dokument iza koga vi stojite, gospodine Dačiću, između ostalog, govori se o bilateralnim odnosima Srbije i Crne Gore. Nijedno slovo niste napisali ...
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
Evo završavam, niste napisali o dvojnom državljanstvu. To je bruka i sramota. Moramo, kao država, odmah da krenemo u zaštitu interesa naših sunarodnika u Crnoj Gori.
Hvala i izvinite što sam prekoračila vreme, a čekam da dobijem ovu informaciju, pisanu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić, a posle njega narodni poslanik Nikola Lazić.

Poštovana potpredsednice, gospodine ministre i zameniče predsednika Vlade, koleginice i kolege, u svom obraćanju, gospodine Dačiću, više ću vam se obraćati kao zameniku predsednika Vlade nego kao ministru unutrašnjih poslova, jer situacija u kojoj smo se našli kada su u pitanju evropske integracije zahteva, zaista, hitne mere i delovanje Vlade. Pošto ste vi predsednik Vlade u odsustvu Cvetkovića, mislim da nam možete pomoći.
Nesporno je da ćemo glasati za ovaj zakon, nesporno su građani dovedeni u tešku situaciju i time što su mislili i uplašili se da će prestati da im važe pasoši. Činjenica je da je to posledica te neodgovornosti i zato ću ja, kao i kolega Jovanović, na početku malo više pričati o odgovornosti i apelovati na vas da učinite nešto kada je u pitanju odgovornost.
Negde marta prošle godine, na Odboru za evropske integracije je rečeno, vrlo jasno, predstavnicima Vlade da je rok koji je tada predložen u Zakonu, a koji sada menjamo, nerealan. Ako su to rekli i Vesna Pešić, i general Delić, onda je, valjda, jasno da je to imalo težinu. Sada se ispostavlja da je to tačno.
Mi nismo dobili u vašem obrazloženju odgovornog za ovo kašnjenje, odnosno za ovu pogrešnu procenu da je moguće zameniti pasoše do kraja ove godine. Bar kada je u pitanju LDP, ovo što smo pominjali gospodina Đelića, prenesite mu, ništa to nije lično. Kada on kaže, 3. februara, da će državljani Srbije sledeće godine u ovo vreme moći da stave novi pasoš u džep i odu gde god i kada god požele, jer nam je EU širom otvorila vrata, nije on obmanuo građane, on je negativno uticao na raspoloženje građana prema evropskim integracijama.
Kada kaže da u MUP-u navode da će prve pasoše početi da izdaju u martu i da su tehnički opremljeni da sve pasoše zamene za devet meseci, da će novi pasoši ispunjavati standarde EU, što će Srbiji olakšati pristup beloj šengenskoj listi, nije samo obmanuo građane i javnost, on ruši imidž Evrope kod građana koji jesu za tu Evropu, a većina jeste glasala za to. Kada kaže da će do 2009. godine postojati uslovi da građani lakše putuju u inostranstvo, to, takođe, utiče loše na raspoloženje građana prema evropskim integracijama.
To je ono što LDP zabrinjava. Ne mislimo mi da se marketingom može voditi politika. Zbog marketinga je moguće dobiti neke glasove na izborima, ali nismo u izbornoj kampanji. Napravili ste Vladu koju ste proglasili proevropskom, koju mnogi doživljavaju kao proevropsku i koju mi, čak, na neki način, možemo takvom da smatramo. Zato joj u nekim evropskim poslovima pomažemo, zato što je ta vaša vlada, u odnosu na onu koja nam je pretila, svakako, proevropska.
Mi nismo zadovoljni, kao najjača, ili kao najdoslednija opoziciona stranka proevropske orijentacije, poslom koji vi radite. Zato mislimo da ovakve izjave i ovakav marketing, koji najčešće dolazi od vašeg kolege potpredsednika, u suštini, kompromituju evropske integracije u Srbiji. Zbog toga smo zabrinuti. Mi želimo da vi budete uspešni, zato vam i pomažemo, ali ne može se ''hajmo, hajde'' evropska politika primiti i ne može dati rezultate.
Nije suština doći u žutoj ''jugo floridi'', da će zbog toga sada građani poverovati kako je Vlada uspešna. Nije suština u tom marketingu. Gotovi su izbori, marketing je završen. ''Hajmo, hajde'' ne može da da rezultat. ''Hajmo, hajde'' evropska politika može samo da kompromituje evropsku ideju.
Mi iz LDP-a ne želimo da evropska ideja bude kompromitovana, jer, prvo, većina građana je glasala za nju, i, drugo, bolji život naših građana zavisi od toga.
Zato vas molim da učinite sve, kao zamenik predsednika Vlade, da se ova ''hajmo, hajde'' politika ne proširi na celu Vladu. Neka ostane to specifičnost jednog potpredsednika. Učinite nešto da stvarno postanete Vlada koja pokušava, manje ili više uspešno, ali ozbiljno pokušava da završi te evropske poslove.
Gospodine Dačiću, Savet za evropske integracije, koji je formirala još Đinđićeva vlada, poslednji put se sastao kada je Čedomir Jovanović bio potpredsednik vlade, 2003. godine. Od tada, pa do sada se nije sastao. To što ga Vojislav Koštunica u dva mandata nije sazivao, nije ni čudo, čak je za očekivanje. Ako gospodin Cvetković, posle četiri-pet meseci, još nije našao za shodno da sazove taj savet, pa da tamo prodiskutujete da li je ''hajmo, hajde'' evropska politika prava evropska politika, ili treba to ozbiljnije raditi, onda vi, kao zamenik predsednika Vlade, možete da obavite taj posao.
Dakle, imaćete podršku na konkretnim evropskim poslovima, a za ovu cirkuzantsku, šarlatansku politiku, koja kompromituje ideju Evrope i evropskih integracija u Srbiji – ne. Za ovo što smo morali da glasamo, odnosno što nam je došlo kao jedna realnost, da ne mogu da se zamene ti pasoši, to ništa nije sporno.
Gospodine Dačiću, od vas sam očekivao da nam kažete koliko pasoša ima, jer nemoguće je da se to ne zna, ili nemoguće je da policija to ne zna. Po jednoj dinamici, vi najbolje znate koliko se mesečno sada može zameniti pasoša, da imamo neku projekciju realnosti da do kraja sledeće godine dve trećine pasoša, što je uslov da dobijemo belu šengensku listu, zaista može biti zamenjeno. Ako mesečna dinamika od, ne znam, deset hiljada, ili petnaest hiljada, a broj koji treba da se zameni je, recimo, dva miliona, to ne omogućava, onda hajde da vidimo svi kako je moguće da pomognemo građanima da se, zaista, ti pasoši zamene, jer, na kraju krajeva, sve ovo radimo zbog njih. Tražimo, okapavamo po belom svetu za tu belu šengensku listu zbog građana, ne zbog nas. Mi koji sedimo ovde, objektivno, nemamo problem s vizama. Hvala.

Poslanička grupa LDP-a je iskoristila vreme koje ima na raspolaganju.
Reč ima narodni poslanik Nikola Lazić, a posle njega narodni poslanik Đorđe Milićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, Predlog zakona o putnim ispravama, odnosno Predlog izmenama i dopuna Zakona o putnim ispravama, koji je danas pred nama, od velike je praktične, životne važnosti, i neophodan je našim građanima koji putuju u inostranstvo, kao i našim građanima koji borave u inostranstvu. U suprotnom, mnogi od njih bi se  suočili sa situacijom da krajem ove godine ostanu bez važećeg putnog dokumenta, a da nisu bili u mogućnosti da dođu do novog pasoša.
Za ovu situaciju nisu odgovorni sami građani, već, kako je u obrazloženju izmena i dopuna Zakona navedeno, objektivne poteškoće u ispunjavanju tehničkih uslova za izradu novih obrazaca pasoša. Čak i uz razumevanje za ovaj problem, mogu samo da primetim da se ovo radi u poslednjem trenutku, iako je bilo sasvim dovoljno vremena da se mnogo ranije reaguje, ili u pravcu rešavanja samih teškoća, ili produžetka važenja ovih dokumenata. Ovako kasno reagovanje samo govori o odsustvu dugoročnog planiranja Vlade.
S druge strane, sećamo se kako je marketinški iskorišćena podela 204 prva crvena pasoša, kada je aktuelni potpredsednik Vlade, u maju, sproveo akciju – ''Novi srpski pasoši, novo lice Srbije'', a jedan drugi ministar je rekao da ćemo vrlo brzo putovati u sve zemlje sveta bez viza. Nažalost, bojim da smo danas vrlo daleko i od jednog i od drugog, iako su ta obećanja bila onako grandiozna, jednu nedelju uoči parlamentarnih izbora. Uostalom, uzorci pasoša se moraju poslati svim državama 6 meseci pre nego što počne njihova upotreba, pa se postavlja pitanje – kada su poslati, kada je prvi set pasoša podeljen još u maju?
Odgovornost onih koji su danas na vlasti je proporcionalna količini obećanja koja su davana u predizbornoj kampanji. Dakle, neko ko je raspisivao predsedničke izbore u vreme kada im vreme, zapravo, nije, trebalo je da misli na građane i ispunjavanje neophodnih uslova za dolazak Srbije na belu šengensku listu, odnosno bezvizno putovanje u zemlje EU. Takođe, neko ko je olako davao obećanja o bezviznim putovanjima, prvo je pričao o tome da ćemo moći da putujemo bez viza u zemlje EU do kraja 2008 godine, potom da će to biti do kraja 2009. godine, a sada se, uopšte, postavlja pitanje kada će to, zapravo, biti.
Ovo jeste bilo isplativo u smislu dobijanja glasova mladih ljudi, pogotovo kada se zna da 75% mladih ljudi uopšte nije imalo prilike da putuje u inostranstvo nikada, ali se postavlja pitanje koliko je to odgovorna politika, a koliko je to, zapravo, populistička politika?
Mislim da je za svaku pohvalu činjenica da je jedan broj nevladinih organizacija, u saradnji sa stranim ambasadama, omogućio da određeni broj mladih ljudi putuje u zemlje EU i proširi svoje vidike, upozna druge kulture itd. To jeste za pohvalu, ali, ipak, odgovornost države mora biti ta da se sistemski omogući svima da putuju bez viza, a ne da se o tome samo priča kroz predizborna obećanja.
Suštinski, mogućnosti putovanja su još teže, jer administrativni uslovi ostaju nepromenjeni, a, s druge strane, ekonomski potencijali su oslabili, pogotovo kada uzmemo u obzir činjenicu da je dinar oslabio u odnosu na evro itd. DSS se uvek klonila davanja nerealnih obećanja i građanima uvek saopštavala istinu, koliko god ona bila lepa ili manje lepa. Građani Srbije zaslužuju istinu.
Inače, osvrnuo bih se na ono što je gospodin Ostojić rekao i samo bih replicirao da je DSS najviše učinila na ispunjavanju neophodnih uslova za stavljanje Srbije na belu šengensku listu.
Bob Dilan, čuveni umetnik, rekao je da smatra da je heroj upravo onaj ko razume stepen odgovornosti koji dolazi sa njegovom slobodom, a ja bih rekao da je dobra Vlada ona koja razume stepen odgovornosti koji dolazi sa vlašću. Mislim da, zarad istine, neko ipak duguje izvinjenje građanima.
Dakle, kao što sam na početku rekao, predložena izmena Zakona o putnim ispravama je, prosto, iznuđena, jer bismo, u suprotnom, došli u situaciju da su naši građani limitirani po pitanju slobode kretanja i posle Nove godine ne bi mogli da putuju poslom kojim su namerili u inostranstvo.

Narodni poslanik Žika Gojković želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Poštovana potpredsednice, dame i gospodo poslanici, javljam se po čl. 225. i 226. Želim da iskoristim prisustvo ministra na današnjoj sednici i postavim jedno pitanje, neću vam uzeti puno vremena.  
Pitanje se odnosi na prekategorizaciju prelaza Bački Breg – Herceg Santo, opština Sombor. Činjenica je da je opština Sombor već u nekoliko navrata zahtevala da se dostavi informacija vezana za prekategorizaciju prelaza, ali da iz MUP-a nismo dobijali nikakav odgovor.
Podsetiću samo da je preko Sombora najbliži put ka EU, i to je put koji koriste naši ljudi koji već dugi niz godina rade u inostranstvu, da je taj put preko Sombora kraći u odnosu na onaj preko Subotice za 100 kilometara, da postoji kompletna dokumentacija završena pre desetak, do dvadeset godina, vezana za prekategorizaciju prelaza i da se, kada govorimo o prekategorizaciji, to odnosi na kamione, bar za početak, do 10 tona.
Takođe ću reći da je opština Sombor, sa svoje strane, sve uradila, kao i mađarska strana, da je gospodin Drašković, kao bivši ministar spoljnih poslova, učinio to da je mađarska strana čak izrazila želju da učestvuje u finansiranju prelaza i nekih terminala koji su neophodni za jednu ovakvu prekategorizaciju.
Ono što treba još napomenuti, to je da opština Sombor obuhvata najveći deo granice od svih opština u Republici Srbiji, da je ceo taj region, Zapadnobački okrug, i šire, sem opštine Apatin, poprilično nerazvijen, da je privreda u lošem stanju i da bi prekategorizacija ovog prelaza sigurno dovela do poboljšanja i boljitka svih građana koji žive u tom regionu.
Smatram da ne postoji racionalan razlog zašto još uvek nije urađena prekategorizacija, već su to samo politički razlozi, zbog kojih građani iz navedenih opština ne mogu da iskoriste svoj geostrateški položaj. U situaciji u kojoj se nalazimo, smatramo da su granični prelazi prilika da se te opštine razviju i da, na mala vrata, zaposlimo građane koji žive u pograničnim oblastima. Tu bih samo napomenuo još opštinu Čoka, prelaz Vrbica, Srbija – Valkanj u Rumuniji, granični prelaz Riđica – Gara u opštini Sombor.
Gospodine ministre, smatram da vaš prethodnik nije imao dovoljno sluha da bi rešio ovaj mali problem za MUP, ali problem koji otvara veliku šansu i velike mogućnosti za ogroman broj ljudi, govori se o nekoliko stotina hiljada ljudi, koje bi usledile posle ovog za navedene opštine. Siguran sam da je nedovoljna angažovanost političkih faktora na terenu i sujeta određenih političara uzrok nerešavanja ovog problema, ali se nadam i verujem da to neće biti slučaj s vama, jer u ovakvim situacijama samo građani gube.