Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, narodni poslanik SRS gospodin Boris Aleksić podneo je amandman na Predlog zakona o uređenju sudova, na član 57. On je predložio da se izvrše određene korekcije i izmene u članu 57.
Naime, u glavi V Sudsko osoblje, naslov - Sastav i broj sudskog osoblja, član 57. glasi: "Sudsko osoblje čine sudijski pomoćnici, sudijski pripravnici i državni službenici i nameštenici zaposleni na administrativnim, tehničkim, računovodstvenim, informacionim i ostalim pratećim poslovima značajnim za sudsku vlast. Broj sudskog osoblja određuje predsednik suda aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u sudu, u skladu sa kadrovskim planom. Merila za određivanje broja sudskog osoblja utvrđuje ministar nadležan za poslove pravosuđa."
Dame i gospodo, ova reč nije u upotrebi u srpskom narodu, pa je predloženo da umesto "sudsko osoblje" bude definisano: "lica zaposlena u sudu", u odgovarajućem padežu. Dame i gospodo narodni poslanici, smatramo da ovo treba promeniti i da ovaj amandman treba prihvatiti, jer je ovo u tradiciji, izraz samo kod nas, u srpskom narodu.
Dalje, pazite, u članu 38. odeljenje sudske prakse... Ovo hoću da povežem sa onim silnim odredbama i članovima koji regulišu da Vrhovni kasacioni sud ima pravo da utvrđuje i donosi načelne pravne stavove. Pazite, nije jasno, molim da predlagač objasni narodnim poslanicima, u članu 38. piše da odeljenjem sudske prakse rukovodi sudija koga određuje predsednik suda.
Dame i gospodo narodni poslanici, postavlja se pitanje sada za predlagača - kako je regulisano njegovo radno vreme? Da li će sudija koji rukovodi sudskom praksom i da sudi? Ko će to, u kojoj formi da reguliše? Da li je trebalo zakonikom ili će to predsednik suda sam da određuje u skladu sa poslovnikom?
S tim u vezi, što se tiče člana 43, kada je u pitanju sednica odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, opet se radi o pravnim stavovima, načelnim stavovima, utvrđivanju i njegovoj nadležnosti. U članu 44. Vrhovni kasacioni sud ovlašćuje se da donosi načelne pravne stavove koji obavezuju sve sudove na teritoriji Republike Srbije. U članu 45 - Usvajanje načelnih pravnih stavova, u stavu 2. kaže se: "Načelni pravni stav usvojen na opštoj sednici obavezuje sva veća i odeljenja Vrhovnog kasacionog suda i može da se izmeni samo na opštoj sednici."
Šta ćemo da radimo ako jedno odeljenje izdvoji svoje mišljenje? Šta će da radi u građansko-pravnoj materiji, ako samo jedno odeljenje bude izdvojilo svoje mišljenje? Podsetio sam vas da je u Saveznoj Republici Nemačkoj to regulisano samo kroz jedinstvenu sudsku praksu, s tim da jedinstvenu sudsku praksu čine predstavnici sudova, a ne samo jedan sud.
U članu 20. ovog predloga zakona propisano je vreme preduzimanja sudskih radnji. Ovo je sporno: "Sudske radnje preduzimaju se svakog radnog dana, a radnje koje ne trpe odlaganje i u dane kada sud ne radi. Sudskim poslovnikom se određuju sudske radnje koje se preduzimaju u dane kada se ne radi. Sudskim poslovnikom određuje se koje se sudske radnje preduzimaju u sudskim jedinicama izvan sedišta osnovnih i privrednih sudova."
Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam pre neki dan postavio jedno pitanje predsedniku Vrhovnog suda Republike Srbije, ali ne dobijam odgovor, daleko smo, izgleda. Molio sam gospođu Vidu Škero, predsednika Vrhovnog suda, da na osnovu svojih ovlašćenja... jer Poslovnik o radu suda donosi predsednik Vrhovnog suda, što znači da mora da utvrdi radno vreme.
Sudovi u Beogradu rade od pola osam do pola četiri. Ja sam jutros imao priliku da vidim nov natpis i jednu novu, na papiru ispisanu, parolu - radno vreme suda je od 7.45; rad sa strankama do 13.00 časova. Je l' nama sudovi rade od 7.30 do 15.30 ili rade onako kako to neko u nekom sudu sam određuje? Ako je radno vreme propisano po zakonu, onda ne može neko da radi pola radnog vremena, a rad sa strankama mora da obuhvata sve vreme koje je propisano za rad.
Dakle, u ovim slučajevima građani neće moći da overe ugovor, da overe izjavu, neće moći da izvade izvod iz zemljišne knjige, neće moći da uđu u pisarnicu, neće moći da ostvare uvid u predmet. Na taj način građani su obespravljeni i njima je uskraćeno pravo da u toku celog radnog vremena ulaze u sud i da ostvare svoja prava.
Što se tiče rada sudija, to je drugo pitanje, ali ovo se odnosi na sudsku upravu. Dakle, predsednici sudova moraju da istaknu table na ulazu u sud na kojima mora da piše od kada do kada radi sud. Zato pozivam i predsednika Vrhovnog suda ponovo da preko nadzora i njegovog odeljenja i odbora izvrši kontrolu i uvid da li sudovi primenjuju poslovnik koji je doneo predsednik Vrhovnog suda. Na taj način može samo da se uspostavi jedinstvo vlasti i jedinstven princip u pogledu sudovanja.
Kada su u pitanju sudije, gospođo ministre, ja sam pre neki dan imao priliku da u jednom naselju u opštini Alibunar razgovaram sa građanima. Jedan građanin koji se zove Musta Jon, rumunske nacionalnosti, iz sela Vladimirovci, opština Alibunar, žali mi se i kaže – osam i po godina se sudim, sud ne donosi odluku, samo zbog jedne međe, zbog uređenja međe, osam godina. Molim vas, da li taj sudija može da bude sudija? Da li je predsednik suda znao za taj predmet? Da li se nešto preduzimalo u tom pravcu? Ja smatram da gospodin Musta Jon iz Vladimirovaca, opština Alibunar, ima pravo na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku.
Pa, šta ćemo da radimo ako sudija, na primer, sudi za ubistvo? Je l' treba da primi predmet kada dođe u sud i kada pođe u penziju da ga preda nekom drugom sudiji? Kada se osam godina ne presuđuje konačnom sudskom odlukom za ometanje poseda tj. za uređenje međe, šta onda da govorim?
Dame i gospodo, u istoriji svakog naroda susreću se i ukrštaju istorija i pravo, kao najznačajnije oblasti. Pri tome, određene institucije koje se uspostavljaju u odgovarajućem društvu u pravu kao i u istoriji odslikavaju trajanjem kontinuitet i stvarnost tog društva, a njihovo obrazovanje samo po sebi predstavlja osnov društva i osnov države. Pravo predstavlja i odslikava kulturu jednog naroda, a spremnost i doslednost zakonodavca, dakle, nas koji ovde donosimo zakone, da obezbedi što širu skalu, a potom i efikasnu zaštitu ljudskih sloboda izraz je zrelosti i sposobnosti tog naroda.
Ustavna istorija Srbije kao države veoma je duga i bogata. Njeni koreni sežu duboko u srednji vek. U svojoj istoriji ova, na prvi pogled mala, država prolazila je kroz zanimljive periode, u kojima su se ukrštali njeni usponi i padovi, procvati i društvena posrtanja, sve do gubitka i same državnosti u pojedinim periodima. Tako je posle zenita u kojem se našla srpska srednjovekovna država obrazovanjem velikog carstva, u kojem je donet čuveni srpski pravni spomenik - Dušanov zakonik, usledio njen tragičan pad u viševekovno ropstvo. Srpska država je nestala, za srpski narod su došla tragična vremena koja su dovodila u pitanje i sam njegov fizički opstanak, no ovaj hrabri, mali, ali izdržljivi narod upornom borbom je vaskrsnuo svoju državu u osvit 19. veka.
U Srbiji je u svim etapama njenog razvitka bilo prisutno shvatanje da se pravo na slobodu mora dosledno garantovati i poštovati i obezbeđivati odgovarajućim zakonodavstvom. To su zakoni o kojima mi raspravljamo. Tako je za vreme Prvog srpskog ustanka, te, nazovimo je, "srpske revolucije", u Srbiji formirana svest da se putem sopstvenog prava moraju staviti pod kontrolu svi oni koji vrše vlast, kao i urediti odnosi vlasti i građana. Brojni pravni spomenici nastali u tom vremenu potvrđuju da je ta svest pobedila i da su ideje prava i pravde, kao i u svetskim okvirima, uhvatile korene u ovoj maloj balkanskoj državi.
Izgradnja države zasnovane na osnovnim načelima demokratski i pravno uređene države označavala je trajni i sveti cilj srpskog društva u svim periodima njegovog razvitka. Realne društvene prilike, razume se, bitno su opredeljivale tokove, podstičući ... na planu ostvarivanja navedenog cilja. O tome svedoče brojna dokumenta koja su poznata našoj stručnoj i društvenoj javnosti.
Razvitak prava i pravosuđa predstavlja najpouzdanije ogledalo društvenih i političkih prilika svake države.
U tom kontekstu, naglašavam posebno da pravosuđe mora da ima svoje nezamenljivo mesto i veliku ulogu u našoj državi. Pravdi i načelima prava SRS pridaje poseban značaj, u cilju zaštite osnovnih sloboda i prava naših građana.
Srbija je veoma rano kročila na put koji vodi ka pravnoj, odnosno pravednoj državi, težeći da ostvari uzvišeni cilj po kojem je pravo veština dobrog i pravičnog. Srpska država je prošla teške staze borbe i različitih iskušenja. Ono što je nesporno jeste činjenica da je ova država vazda ostajala verna osnovnoj ideji pravde i prava. Uspostavljanje odgovarajućeg pravnog sistema, a potom i adekvatnih pravosudnih institucija koje mogu obezbediti poštovanje prava i afirmaciju slobode i pravde bila je karakteristika celokupne istorije srpske države. Dušanov zakonik, koji je sadržao 135 članova, a donet je 1349. godine, najviše se bavio državnim pravom o sudskom postupku i o administrativnom pravu.