Pravo na repliku na osnovu člana 101, na osnovu direktnog pominjanja, narodna poslanica Judita Popović.

Poštovano predsedništvo, gospođo potpredsednice, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, kada sam izašla da govorim o predmetnom amandmanu posebno sam istakla da sam se javila ne znajući da će gospođa Nada Kolundžija da se izjasni tako kako se izjasnila povodom istog. Prema tome, mi iz Liberalno-demokratske partije smo podržali taj amandman zato što sam se o tome tako izjasnila.
Znate kako, u pravu imate dva načina da komunicirate što se suda tiče, što se javnosti tiče, a sve u oblasti prava i pravne nauke: možete puno reči da izgovorite, a da ništa ne kažete, a možete reći samo nekoliko suvislih rečenica i time sve objasniti. Ja sam se posebno opredelila kada sam obrazlagala zašto smatramo, kao LDP, da treba taj amandman da se usvoji - pravo na pravično suđenje... Inače, to vam je istaknuto u članu 32. stav 3. Ustava i smatramo da nije naodmet da se u navedeni član predloženog zakona posebno unese i - u skladu sa Ustavom, zato što taj izraz, ta formulacija daje posebnu težinu tom članu zakona.
Prema tome, mi možemo puno lupati, ali bitno je da tačno udaramo. U ovom slučaju ključna stvar je pravično suđenje, a to pravično suđenje garantuje Ustav.
Prema tome, nema razloga da se to ne ugradi u ovaj član Predloga zakona. Našla sam za shodno da repliciram, jer je u nekom kontekstu pomenuta i moja ličnost, da sam, kao potpredsednik Skupštine, raspravljala o tom amandmanu i da se baš nije dobro razumelo šta sam htela da kažem. Suština je to što sam sada ponovila.

Gospodin Petar Jojić, po Poslovniku.

Konstatujem da će se sednica nastaviti normalnim tokom. Postavljam pitanje o članovima 104, 225. i 226. Prvo, gospodine potpredsedniče, vi to sasvim sigurno razumete jer ste stručnjak, vrhunski pravnik, dugogodišnji, iskusan; možete da razumete, jer ćete se i vi naći u situaciji da primenjujete ove odredbe i da se pozivate u vašoj budućoj praksi, ukoliko nastavite da se bavite svojom profesijom.
Gospođo ministre, tražim obaveštenje o tome ko je ovlastio poslanika da u ime Vlade prihvati amandmane unapred. Koliko znam, to pravo pripada isključivo vama, ispred Vlade Republike Srbije. Šef poslaničkog kluba ZES nema pravo da mimo vas i mimo Vlade prihvata amandmane i daje takve izjave koje mogu da štete vašem predlogu zakona.
Naime, to je bio skandal. Ako bi se taj amandman prihvatio, šta se novo ovde dodaje i popravlja ovim predlogom amandmana u tekstu zakona? Apsolutno ništa, već se narušava njegova sistematika i njegova definicija kao norme.
Vi imate u svom predloženom članu 7: "Raspravljanje pred sudom je javno". Predlagač amandmana kaže: "Raspravljanje pred sudom je javno". To je prvi stav. Vi nastavljate u svom predlogu: "i može se ograničiti samo zakonom, u skladu sa Ustavom". Podnosilac amandmana ponavlja reči koje su bespotrebne u normi, kaže: "Javnost se može ograničiti samo zakonom, u skladu sa Ustavom." On prepisuje vašu odredbu, vašu normu. Ko će to da prihvati? A da stvar bude još grđa, ako bi Nada Kolundžija prihvatila ovaj amandman, onda biste imali sledeću rečenicu: "Javnost se može ograničiti samo zakonom". Ko je taj ko može da razume ovu normu - samo samo?
Gospodin Aligrudić vam je rekao i objasnio šta je to javnost i bio je u pravu. Mislim da je ovu normu... mada ona može da pokrije određene stavove, ali da se one načelnim stavovima ne mogu popravljati, i pravnim mišljenjima.
Dakle, radi se o tome da ovaj amandman nema logiku, nema mogućnosti da bude primenjen. Pre ovo treba da ostane u zakonu, mada je u zakonu trebalo navesti odredbe u kom postupku, da li u krivičnom, parničnom ili vanparničnom.

Po amandmanu, gospodin Slobodan Maraš.

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, veoma je interesantna situacija u vezi sa ovim amandmanom, odnosno cela situacija koju je dodatno upotpunila šefica poslaničke grupe ZES. Imamo jednu veoma komplikovanu situaciju. Podnosilac amandmana je pokušao da na neki način učini jasnijim ovaj član zakona, odnosno da ga u krajnjoj liniji uskladi sa Ustavom, pokušavajući da u svom obrazloženju objasni da je veoma neprecizno ukoliko ovakav član zakona ostane.
Vlada je odbila ovaj amandman, što je veoma diskutabilno. Po meni, ukoliko je ovo jezička greška, odnosno smisaona, ili kako god, što je gospodin Jojić malopre napomenuo da u amandmanu postoji dva puta reč "samo", mogla je da ga uputi na neku ispravku neku itd. Vi ste odbili taj amandman. U obrazloženju kojim ste ga odbili kažete da je nepotrebno dodatno preciziranje navedene odredbe na način predložen amandmanom.
Sada smo mi u veoma čudnoj situaciji. Malopre smo sa kolegom iz DSS-a konstatovali da je prvih pet ili šest amandmana koje je podnela opozicija, odnosno prvih pet ili šest amandmana koji su podneti na prve članove ovog predloga zakona, Vlada prihvatila, što je veoma interesantno. Ako prihvatite prve amandmane na prve članove, vi faktički, po meni, na taj način dokazujete da je ovaj zakon pisan na brzinu ili da ste vi svesni da ste ga loše napisali. (Poslanici dobacuju.)
Gospodine Novakoviću, u skladu sa Poslovnikom, ne bi trebalo da dozvolite dobacivanje narodnih poslanika. Ali, pošto sam čuo šta je rečeno, naravno da Vlada treba da prihvati svaki amandman koji je smislen, koji popravlja zakon, koji je u skladu sa zakonom. Vlada je to ovaj put učinila, ali ja postavljam pitanje - šta to onda govori o Predlogu zakona? Naravno da je nama drago što je usvojen veći broj amandmana LDP-a i drugih opozicionih partija, i partija iz vlasti, da je pomno čitano ono šta smo dostavili i nije odbačeno apriori. Ali, kako dobacuje jedan kolega, ukoliko je ovaj amandman ovako protumačen, očito je da nije baš najpomnije čitano.
Ja bih vas molio da se izjasnite. Već je jedan kolega zamolio, tačnije kolega Aligrudić, da kažete da li će Vlada, pošto ste rekli ovde da ne prihvatate ovaj amandman, promeniti svoje mišljenje, jer zaista ovaj amandman popravlja ovaj član zakona, u stvari, čini ga jasnijim.
Drago mi je da je vladajuća većina, odnosno šefica poslaničke grupe ZES je to uvidela, pa je iznela ovde da će prihvatiti. Koliko je ona bila precizna ili ne u toj situaciji u kojoj je prihvatila ovaj amandman, to je već drugo pitanje. Nakon toga je i potpredsednica Skupštine Judita Popović rekla da LDP pozdravlja ovakav amandman koji zaista popravlja ovaj potpuno nejasni član 7. po kom ispada da se raspravljanje pred sudom može ograničiti.
Mi smo zaista puno vremena izgubili kada je u pitanju ovaj amandman. Ako gospođa ministarka nađe za shodno da treba da prokomentariše, bilo bi dobro. Ukoliko ne, smatramo da je ovo što je šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju rekla u redu, da će prihvatiti. Ali, voleli bismo da razumemo zbog čega postoji tolika razlika; ipak, do sad je bila praksa da sve ono što Vlada odbije odbije i vladajuća većina. Bilo bi interesantno da čujemo. Dobro, ima možda jedan primer koji potvrđuje pravilo. Hvala.

Hvala vama. Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu?
Po amandmanu nemate vremena, a po Poslovniku imate, tako vi tumačite. Po Poslovniku, gospođica Raguš Marina.

Verovatno se nismo razumeli, dakle, javljam se na osnovu člana 226. jer sam saznala da smo mi istrošili po ovom amandmanu malopre vreme, a zaista je neophodno (nadovezujem se na diskusiju gospodina Maraša) da gospođu ministra zamolim za određeno objašnjenje.
S obzirom na to da smo mi razumeli da bi ovaj reformisani, u perspektivi, sistem pravosuđa trebalo da počne da funkcioniše od 1. januara 2010. godine, što znači da je tačno, nas samo interesuje čemu hitnost u donošenju celokupnog sistema pravosudnih zakona. Možda smo mogli na drugi način, malo temeljnije i detaljnije, da pristupimo tome i ovaj amandman pokazao je tu situaciju.
Takođe, Srpska radikalna stranka je došla u posed određenih saznanja pre nekoliko dana, vezano za dvojna državljanstva sudija na teritoriji Republike Srbije, što nam je uskratilo mogućnost da amandmanom pojasnimo jedan član nekog drugog zakona o sudijama i sad imamo problem, a hteli smo samo da učinimo taj član malo jasnijim.
Ono što sam htela od vas zapravo da zatražim i ovom prilikom (zatražila sam prethodnog dana), ali sumnjam da ćemo mi ovim protokolarnim putem doći do tog objašnjenja - dakle, nama treba podatak koliko sudija zaista poseduje dvojno državljanstvo, obavlja sudijsku funkciju, posebno kada je reč o državljanstvima zemalja u neposrednom okruženju. To nam je neophodno da bismo učestvovali u raspravi o pojedinostima zakona koji reguliše tu oblast. Mislim da, to vam sad odmah najavljujem, imamo problem zato što niko do sada nije uočio jednu nejasnoću koja može na terenu, u praksi da dovede do određenih problema.
Hvala vam unapred. Pretpostavljam da vi možete da dođete do tog podatka pre nego mi sa ove strane, jer zaista su rokovi nedefinisani, nažalost, potraje mesec, dva, tri, a zakon prođe, tako da vam unapred zahvaljujem na ovom pojašnjenju.

Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović i dr Nebojša Ranđelović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Konstantinović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 11. i sve druge članove Predloga zakona u kojima se pojavljuju reči "privredni apelacioni" amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima gospodin Zoran Krasić.

Gospodine Todoroviću, gospođa Kolundžija bi pre promenila farbu kose nego da prihvati moj amandman. Ona mene mrzi, vidite i sami. Zbog te mržnje prema meni ona je u stanju da eliminiše celu poslaničku grupu SRS. Ljuta je, vidite, nešto se dešava.
Da počnemo sa ovim amandmanom. Kada uzmemo u obzir da je Vlada Republike Srbije članom 7. Predloga zakona rekla da se raspravljanje pred sudom može ograničiti, ja sam to ozbiljno shvatio. To u prevodu znači – vi iz Društva sudija dobro zapamtite, vi koji očekujete reizbornost još bolje zapamtite, raspravljanja pred sudom ne sme da bude. To je poruka Vlade gospodina Cvetkovića. Vidite i sami kako je to loše urađeno, čak su i poslanici vlasti, poput Konstantinovića i ostalih, morali da podnose amandmane i da popravljaju ovaj predlog zakona. I ja sam podneo amandman na član 11. da ga popravim, ako se može popraviti, s obzirom na to da je pogrešen koncept.
Znači, vi iz Društva sudija zapamtite, raspravljanje pred sudom biće zabranjeno. Vodite računa zbog reizbornosti. Kako nas je sunce ogrejalo sa ovom i ovakvom trapavom Demokratskom strankom, mi smo dobili nove demokratske standarde: znači, može da se glasa iz Soluna, može da se glasa iz Bodruma; kad hapsiš, 13.000 komada slobodno možeš da uradiš, nema nikakvih problema; vanredno stanje uvek može da se uvede. To su sve demokratski standardi. Vodite računa ako neko ozbiljno shvati te vaše demokratske standarde.
Član 11. Predloga zakona reguliše... Posle Balinovca su svi prihvatili taj manir pa iznad člana zakona stavljaju i naziv, neki naslov; ne onaj veliki naslov za celo poglavlje, nego svaki član ima svoje napisano. Član 11. ima naslov - Sudovi Republike Srbije, i u nekoliko stavova on reguliše nazive sudova opšte nadležnosti i sudova posebne nadležnosti.
Naravno, mi kao SRS ne prihvatamo ovaj koncept, mi smo izložili u načelnoj raspravi zašto ne prihvatamo takvu podelu, nazive i hijerarhiju sudova opšte nadležnosti i sudova posebne nadležnosti po ovom konceptu. Odnosi se, znači, na osnovne, više, apelacione, varijante sa privrednim, varijante sa prekršajnim i ove varijante sa upravnim sudom.
Ja sad neću da se vraćam na to, veliko je koncepcijsko neslaganje, ali u nameri da predlagač zakona ipak ne pogreši toliko mnogo, da ne bude greška, osušilo se sve, mada smo na dobrom putu da bude - osušilo se sve posle Demokratske stranke, jer za šta se oni uhvate sve se suši, mi smo pokušali da ih malo poučimo da primene svoju logiku dosledno. Računali smo, imaju neke logičare, valjda i neka predavanja drže, da neka logika postoji, ali vidimo da toga nema, tu postoji promaja. Kad zapne, tera tako i završi se posao.
Ova vlada je napisala... a sad sumnjam u ovo što su napisali jer i povodom amandmana na član 7. oni su dali jedno obrazloženje zašto ga ne prihvataju. Evo, sada vidite kako je bilo povodom amandmana na član 7, kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je formulacija člana 7. Predloga zakona dovoljno jasna", to Vlada kaže, nema javnog raspravljanja, "tako da nije potrebno dodatno preciziranje navedene odredbe na način predložen amandmanom." Zatim skoči Nada Kolundžija i kaže – ne, ovo preciziranje je potrebno jer ovo što je Vlada napisala nije dovoljno jasno.
Kada čitamo obrazloženje zašto ste moj amandman odbili, prosto se tresem. Da li još uvek važi to što ste napisali? Evo šta je visokomisaona vlada gospodina Cvetkovića napisala (verovatno vam je Vojkan Simić radio ovo obrazloženje, mi njega isterasmo iz sudova, da znate, a vi ga primiste), kaže ovako: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je naziv 'privredni apelacioni sud', koji se nalazi u Predlogu zakona, pravilniji."
Da bi nešto bilo pravilno ili nepravilno mora da postoji nešto drugo kao etalon, jedinica mere vrednosti. Doduše, pravilnost može da bude i estetski kriterijum; može na neki način da se odnosi i na emotivno stanje, ali znate i sami, o ukusima se ne raspravlja. Volim slatkiše, Zeka voli slano, džabe ja njega da ubeđujem - jedi slatko, on kaže - brate ne volim, volim slano da jedem i kraj priče. To vam je kao sa ljubavlju, znate, kooperativni egoizam. Evo, sad posle 20-30 godina braka da vas pita neko - a zašto ti je baš ta žena, čovek ne zna da odgovori. Pa, emotivno stanje.
Tako meni Vlada odgovara, kaže - mi vama ne prihvatamo amandman zbog emotivnog stanja koje je bilo u tom trenutku u Vladi. Malopre me niste razumeli, gospodine Todoroviću, kad sam rekao da ovo ne može da prođe s obzirom na to da Nada mene mrzi. Znači, da je drugačije emotivno stanje, ovo što sam predložio bi bilo prihvaćeno.
To je nama naša demokratija dala – Zorana Živkovića za feldmaršala. Tako je bilo, ljudi, šta da radite.
Znači, ako pođemo od logike koja postoji u Predlogu zakona o uređenju sudova, ta logika može ovako da se izrazi, čitam ono što je Vlada napisala: "Sudovi opšte nadležnosti su osnovi sudovi, viši sudovi, apelacioni sudovi i Vrhovni kasacioni sud." To je kod sudova opšte nadležnosti; postoji svojevrsna gradacija, ne gradacija kao kada se meri procenat alkohola u rakiji koja se peče, nego postoji neki nivo, prvi nivo, drugi, treći, četvrti. Da budem još precizniji, sa gledišta nadležnosti apelacionog suda, on je uvek drugostepeni, doduše, javlja se neki put i ovaj okružni kao drugostepeni, ali neka hijerarhija postoji. U toj hijerarhiji se koriste odgovarajući nazivi i termini koji treba da prikažu da se radi o nekoj hijerarhiji.
Kad su u pitanju sudovi posebne nadležnosti, onda je rečeno ovako, sad se tu izbegava hijerarhijski raspored: prekršajni sudovi, Viši prekršajni sud. Ovo je prvostepeni, ovo je drugostepeni. Razlika, ne samo u nadležnosti, ali u ovoj terminologiji, jeste što je ovo prekršajni, a ovo je viši prekršajni.
Kada su u pitanju privredni sudovi, oni kažu ovako: privredni sudovi, pa privredni apelacioni sudovi. Da bih njima pomogao, kažem da je logika opasna disciplina, rekao sam - privredni sudovi, to su oni prvostepenog nivoa, a drugi su apelaciono-privredni. Znači, uvek se na prvo mesto stavlja nivo, pa naziv tog suda. Oni kažu, ovde je pravilnije da bude ovako. Pomislio sam da možda to ima nekog rezona kada su u pitanju privredni, pa da ne bude apelaciono-privredni, nego da bude privredno-apelacioni, da ne bi ličilo na ono kako je kod prekršajnih, jer tamo je prekršajni, viši prekršajni. Onda sam počeo da razmišljam, a zašto nisu napisali prekršajno-viši?
Ništa ne želim da karikiram, nego samo želim da se vratim na ono čime sam počeo kad sam izašao za ovu govornicu. U pitanju je mržnja i nema drugog razloga. Mržnja, čak ni po Marfijevim zakonima... Znate, nije ovo lingvistički problem, ovo je mentalno-moralni problem. Mentalni je u onom delu koliko je zagađena okolina, pa nedostatak kiseonika ne dozvoljava da se vidi ono što postoji, a moralni iz prostog razloga što neko ne želi ni po koju cenu, zgražava se nad tim ukoliko amandman dođe od strane Srpske radikalne stranke.
To nije novost, to nije novo ponašanje, to je nešto što postoji od 25. januara 2000. godine. Sve što predloži Srpska radikalna stranka je antievropsko, anticivilizacijsko, ide ka izolaciji, odraz je primitivizma, prostakluka, odraz je činjenice da se nose cipele od 200 evra, a ne od 500 evra, da se nosi odelo od 200 evra, a ne od 2.000 evra, da se vozi "jugić", a ne jahta, da ovoga ne vole mediji, a ovoga obožavaju mediji.
Znači, opet je to emotivno, psihosomatsko stanje, ta vododelnica koja ne dozvoljava ovoj prodemokratskoj, evropskoj... ne znam više koji epitet da upotrebim da bih opisao tu lepotu koja nije prelazna, ali je prolazna.
Svojevremeno sam razmišljao, da bi ovaj zid sa leve strane mogao da shvati nešto što je razumno, da svako moje izlaganje povodom Demokratske stranke počnem rečju "evropski", pa bi to otprilike ovako bilo: evropski Boris evropski Tadić evropski i evropski Dragan evropski Đilas evropski su evropski zajedno evropski pokrali evropski sve evropski građane evropski Srbije. Razmišljao sam da u toj gradaciji kažem lep, lepši, najlepši, što bi rekli Vranjanci, i ono, i šesta - evropski lep. Sve je evropsko kod nas, pa čak i ono evropsko ne smrdi nego miriše. Toliko daleko, i ovaj zid ćutanja, ide i računa da će bivši "Idoli", mediji, Miki Rakić, policija, "Kobre", CIA, BIA, DEA, Mea, izaberite šta hoćete, koji hoćete naziv, da završe. I završiće, ali neće da poboljša položaj građana Srbije.
Gospodine Novakoviću, juče ste verovatno bili opravdano odsutni iz sale Narodne skupštine. Naravno, ne ljutim se ukoliko ne prihvatite amandman, čak i nema potrebe da ga prihvatite, ali, gospodine Novakoviću, zamolio bih vas da obezbedite prisustvo ideologa Demokratske stranke gospodina Srđana Milivojevića. Moguće je da je on preko puta, da savetuje Borisa Tadića o tim dalekosežnim potezima, pošto je on vizionar, on gleda dalje od Mićunovića, moguće je. On vam je juče dva puta sa ovog mesta obećao da ćemo da razgovaramo samo o temama koje se tiču života građana Srbije. Molim vas da ga pozovete, imate i policiju, ako treba, privedite ga, da počnemo da raspravljamo o životnim temama koje muče naše građane.
To je nama naša Demokratska stranka sinoć jasno poručila, obećala da neće oni da se bave izborima, pošto svuda pobeđuju, ali žele da reše ekonomske probleme. Želimo da raspravljamo, da vidimo da li naši građani imaju para na štednji u ovim bankama i koliko je rizično štedeti u Srbiji. Pazite, imamo bankarski sistem koji je potpuno sličan evropskom. Taj evropski je poprilično narušen, popucao. Građani u Evropi ne znaju šta da rade. Taj sistem kod nas višestruko multiplikuje probleme. Ovde smo imali neke koji kažu: građani, slobodno idite na štednju. Ne znam, tražim odgovor, da li neko može da štedi u ovim bankama ili da ide pod hitno da podiže te pare. Videli smo, naš sistem navodno nije dobar, evropski sistem je još gori. Pa, šta da rade građani? Ko njima garantuje? Garancija je što je lep Boris Tadić. Pa, to je prolazno, ljudi. Gde su pare? Da li će ljudi da ostanu bez para? Vi samo odbijajte amandmane.