Zahvaljujem. Gospodin Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podneo narodni poslanik Boris Aleksić, on je i obrazložio, a ja bih samo još da to pitanje postavim na jednoj drugoj, praktičnoj osnovi.
Čime su to sada zaslužile ove sudije, što se predviđa u članu 52, da imaju skoro duplo veću platu nego što imaju sudije okružnog suda i drugih sudova? Čime? Ničim.
Ovo je politizacija našeg pravosudnog sistema. Zašto nemamo u vidu da sudije u okružnom sudu sude i za ubistva, i najteža krivična dela drugog kriminaliteta, ona iz oblasti privrednog kriminaliteta i druga krivična dela gde je zaprećena najveća moguća kazna? Čemu treba sada da posluži ova odredba?
Mi treba sada da se dodvorimo Haškom tribunalu, da se dodvorimo našim neprijateljima, da imamo takvu situaciju u našoj zemlji da je ona katastrofalna, pa je potrebno sada izdvojiti određeni broj sudija koji će samo da sude ta krivična dela. I recimo da je sada katastrofa i povećanje krivičnih dela organizovanog kriminala.
Nije u tome, dame i gospodo, problem. Problem je u tome što se ne radi, što se ne sudi za određena krivična dela koja zaslužuju da budu procesuirana, a da to ne bude pod pritiskom i intervencijom Vlade i izvršne vlasti.
Dakle, nema nikakvog obrazloženja niti opravdanja. Treba dati mogućnosti i predvideti mogućnost u ovoj odredbi člana 42. da se sudijama iz ove oblasti mogu povećavati plate kako je to predloženo.
Kada su u pitanju predsednici sudova i njihovi zamenici, znate li u čemu su oni zaslužni za pravosuđe? Oni su opterećeni savetovanjima na Zlatiboru, u Vrnjačkoj banji, na Paliću, u banji Koviljači, Sokobanji i drugim mestima i putovanjima u zemlji i inostranstvu. Po tome su oni opterećeni, jadni, i ja ih žalim.
Ništa nije predsednik suda više opterećen nego sudija koji je zadužen sa 200-300 predmeta u toku godine koje treba da reši.
(Predsednik: Vreme.)
A imali smo praksu, u godišnjim izveštajima predsednika sudova ističe se i jedan impozantan broj rešenih predmeta koje rešava predsednik suda, a to su obično bile neke sporedne zamolnice i ne zaslužuju pažnju da budu tretirani tako kako jesu.
Nastaviću kasnije. Hvala vam.

 Reč ima potpredsednik Skupštine, gospođa Judita Popović, po amandmanu. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, javljam se povodom podnetog amandmana na član 42. zakona o sudijama.
U ime poslaničke grupe LDP ne bih podržala ovaj amandman. Štaviše, smatramo da je ovaj član zakona veoma dobar što se nagrađivanja sudija tiče, a evo iz kojih razloga.
Pre svega, u stavu 1. navedenog člana stoji da ''osnovna plata sudije koji obavlja funkciju u sudu u kome se ne mogu popuniti sudijska mesta, može se uvećati i do 50%''.
Ovo je racionalno rešenje, jer imamo situaciju da stručni, osposobljeni ljudi, dostojanstveni, dakle ljudi koji mogu da obavljaju tu sudijsku funkciju u neke sudove jednostavno ne žele da idu, iz raznoraznih razloga. Da li se radi o mestima koja nisu dovoljno atraktivna, nekim manjim gradovima ili slično, da ne zalazimo u suštinu razloga zašto se ne odlazi u te sudove, suština je ta da onda ti sudovi nemaju dovoljno stručnog i dobrog kadra koji bi mogao da obavlja tako ozbiljnu i odgovornu funkciju kao što je sudijska funkcija.
Ljudi se najbolje nagrađuju materijalnim sredstvima. Prema tome, pozdravljamo to što je Vlada takođe prihvatila tu racionalnost i realnost i ponudila povećanje plata tim ljudima koji su stručni, sposobni i dostojanstveni i mogu da nose taj teret ozbiljne funkcije obavljanja sudijske dužnosti u nekom mestu koji inače ne bi bio naročito atraktivan za njih.
U stavu 2. navedenog člana stoji da ''osnovna plata sudije koji postupa u predmetima krivičnih dela sa elementom organizovanog kriminala i ratnog zločina, može se uvećati do 100%''.
Takođe pozdravljamo i ovo rešenje, iz sledećih razloga. Kada se neki sudija prihvati tako izuzetno odgovorne i opasne dužnosti kao što je suđenje organizovanom kriminalu ili u postupcima za ratne zločine, zaista preuzima na sebe daleko veći teret odgovornosti od onih sudija koji inače postupaju u redovnim sudovima i drugim posebnim sudovima.
Zato što je taj teret odgovornosti znatno povećan, sasvim je racionalno i opravdano da se tim ljudima na neki način nadomesti sva ona nesigurnost koja je sigurno prateća u njihovim životima kada postupaju u tako ozbiljnim predmetima, u tako ozbiljnim situacijama kao što su krivična dela organizovanog kriminala i ratnog zločina.
Dakle, radi se i o ljudima koji se pojavljuju na optuženičkim klupama koji su daleko organizovaniji, daleko opasniji od onih običnih kriminalaca sa kojima se sudije susreću u drugim sudovima, pa zašto onda te ljude koji su se prihvatili te ozbiljne odgovornosti i ne nagraditi.
Zato pozdravljamo što je Vlada ipak odlučila da bar poveća te njihove plate, da im se na neki način oduži za tu dužnost koju su preuzeli na sebe. Inače, što se tiče ovih sudova za organizovani kriminal, tu je i ranije postojala ta praksa, što se tih plata tiče, pa je sasvim odgovarajuće da se ona i nastavi. U tim postupcima, inače, to bih posebno istakla, obično sude posebno dobre sudije, posebno stabilne i dostojanstvene sudije. Prema tome, i to je jedan od razloga zašto im treba povećati plate.
Prema tome, mi predlažemo da se amandman ne usvoji i smatramo da postoje dobra rešenja koja su u ovom članu 42. zakona o sudijama navedene.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Dejan Mirović, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman je podnet na član 44. i njegova svrha je pooštravanje kriterijuma za sudije, ali u onom pozitivnom smislu, ne u smislu koji je karakterističan za Predlog zakona o sudijama, posebno za njegove prelazne i završne odredbe.
Amandmanom se traži veće radno iskustvo u odnosu na ono koje se predlaže u članu 44. stav 1. Dakle, amandman se odnosi na treću glavu zakona koji reguliše izbor sudija. Konkretno, na potrebno radno iskustvo posle položenog pravosudnog ispita.
U tekstu Predloga zakona traže se dve godine radnog iskustva za sudiju prekršajnog suda, amandmanom se predlaže rok od tri godine. Za sudiju osnovnog suda je predviđen rok od tri godine, amandmanom se predlaže pet godina. Za sudiju višeg suda, privrednog suda i Višeg prekršajnog suda je predviđen rok od šest godina, amandmanom se predlaže rok od 10 godina. Za sudiju apelacionog suda, Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda je predviđen rok od osam godina. Smatramo da je prikladniji rok od 15 godina. Konačno, za sudiju Vrhovnog kasacionog suda umesto predviđenih 12 godina predlaže se 20 godina.
Dakle, naši predlozi za pooštravanje kriterijuma za sudije su bili usmereni u ovom pravcu i nisu u suprotnosti sa članom 146. Ustava, koji garantuje da je sudijska funkcija stalna, niti sa članom 149, koji garantuje nezavisnost sudije i zabranjuje svaki uticaj u vršenju sudijske funkcije.
To se ne može reći za članove 100. i 101, koji na slabo prikriven način uvode lustraciju u naše pravosuđe i omogućavaju politički uticaj na sudije. Uostalom, to tvrdi i struka, a mogu da zaključe i ljudi koji nisu pravnici kada analiziraju kako se bira Visoki savet sudstva koji će vršiti reizbor sudija. Dovoljno je reći da članove Visokog saveta bira većina u parlamentu i da je po položaju član ovog tela i sam ministar. Takođe, ako je Društvo sudija protiv odredbi ovog zakona, a poznato je da u Srbiji ima oko 2.400 sudijskih mesta i da je u Društvo sudija učlanjeno oko 1.600 sudija, onda je jasno da nešto nije u redu sa ovim zakonom i da ga treba povući iz procedure.
Dragana Boljević, predsednik Društva sudija, izjavila je 18. novembra 2008. godine: ''Imamo veoma utemeljen stav, a potvrdili su to i profesori Pravnog fakulteta na prethodnoj stručnoj raspravi, da je taj reizbor apsolutno neustavan. To jeste lustracija''. Zatim, predsednik Društva navodi i sledeće: ''Ministarstvo pravde prvobitno je objašnjavalo da je reizbor potreban kako bi se broj sudija smanjio za 400. Venecijanska komisija je odgovorila da se to radi prirodnim putem, tako što sudije odlaze u penziju ili im se ponudi privremena penzija''.
Predsednik Društva sudija podseća i sledeće: ''Potom je usledila priča da treba da se promeni mreža sudova, a kada se ta mreža menja, mora da dođe do reizbora sudija''. Takvo objašnjenje je čudno jer u članu 150. Ustava piše da, ako se ukine sud u kome neki sudija sudi, sudija nastavlja da obavlja sudijsku funkciju u sudu koji je preuzeo nadležnosti prethodnog. To nije razlog za prestanak sudijske funkcije, jer sudijska funkcija je stalna i to je garancija sudijske nezavisnosti.
Na kraju, predsednik Društva sudija obara i najčešće upotrebljavano tumačenje: ''Potom je stiglo tumačenje da se tim putem odstranjuju nesposobni, nestručni i korumpirani. To je, naravno, moglo i do sada da se uradi, ali to nije razlog za opšti reizbor''.
Ovo je tumačenje struke i to su argumenti koji se teško mogu osporiti. Njima se pridružuje čak i predsednik Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović-Škero. Ona je priznala na vanrednoj skupštini Društva sudija 16.11.2008. godine da je reizbor sudija neustavan i da vodi lustraciji sudija, kao i da neke promene u setu pravosudnih zakona nisu izvršene na zakonit način, uz konsultaciju sudske struke. Dakle, upravo ono što mi tvrdimo u ovoj raspravi.
Koliko je ogorčenje izazvao Predlog zakona o sudijama govori i podatak da je Društvo sudija od Konsultativnog veća evropskih sudija zatražilo mišljenje o reizboru sudija u Srbiji. Sve ovo jasno govori da treba ispraviti tekst zakona, a prvi korak u tom pravcu bi bilo prihvatanje amandmana.
Takođe, reizbor sudija koji se vrši na ovakav način ugrožava pravo koje garantuje član 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, a to je pravo na pravedno suđenje. U načelnoj raspravi smo naveli neke presude Evropskog suda za ljudska prava koje definišu pojam "nezavisan i nepristrastan sud" u okviru ovog prava.
Povodom ovog amandmana ćemo navesti primer iz prakse Komiteta za ljudska prava UN. Poznato je da se rad Komiteta za ljudska prava zasniva na odredbama Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i fakultativnim protokolima uz ovaj pakt, tačnije na članu 14. ovog pakta. Dakle, radi se o opšteprihvaćenim međunarodnim standardima, koji imaju šire značenje i od Evropske konvencije za ljudska prava i prakse Evropskog suda, koja je ograničena isključivo regionalno.
U tom kontekstu univerzalnog određenja pojma "nepristrastan i nezavisan sud" u poznatom slučaju ''Polaj Kampos protiv Perua'', koji spada među 50 najznačajnijih u praksi ovog komiteta, Komitet za ljudska prava je konstatovao (naravno, razmatrajući način rada sudova u državi Peru): "Sistem ne garantuje osnovni aspekt pravičnog suđenja, u smislu člana 14. ovog pakta, da sud mora da bude nezavisan i nepristrastan i da kao takav mora da bude doživljavan".
Podsećam, u načelnoj raspravi smo naveli sličnu definiciju Evropskog suda za ljudska prava, i to u slučaju ''Kembel i Fel''. Nažalost, Predlog zakona o sudijama, kada se uporedi sa ovim univerzalnim i regionalnim kriterijumima, ne ostavlja mogućnost, čak ni prividnu, da naše sudstvo može biti nezavisno ili da može ostavljati takav utisak.
Takođe, Evropski sud za ljudska prava je u jednoj presudi od 29. aprila 1989. godine postavio jasne kriterijume o tome da li je neka ustanova sud, shodno članu 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima: "Shodno praksi suda, pojam sud u suštinskom smislu reči određuje njegova sudska funkcija, tj. to što on donosi pitanja iz svoje nadležnosti, a na osnovu pravnih normi i nakon postupka koji je obavljen na propisan način".
Zatim, Evropski sud za ljudska prava u ovoj presudi ističe i sledeće: "Taj pojam mora zadovoljiti i druge uslove: nezavisnost, naročito izvršnih organa, nepristrasnost, trajanje mandata članova suda i jemstvo koje se pruža u postupku".
Dame i gospodo, iz prethodno iznetog, u načelnoj raspravi i raspravi o amandmanima, jasno je da nisu obavljene iscrpne konsultacije sa strukom i da nije uzeto u obzir ono što propisuju međunarodni standardi u ovoj oblasti. Dakle, suviše politike ima u ovom predlogu zakona i zato je neophodno da se amandmanima bar donekle isprave ove greške.
Takođe, u načelnoj raspravi je govoreno o tome da li je bilo dovoljno javne rasprave o ovom predlogu zakona. Tim povodom ukazao bih na samo jedan detalj. U "Medija centru" je 29. oktobra otvorena javna rasprava o setu pravosudnih zakona. Učestvovali su ministar nadležan za pravosuđe, vršilac dužnosti Republičkog javnog tužioca, predsednik Ustavnog suda Srbije i predsednik Vrhovnog suda Srbije. Dakle, ovde ne može biti ništa sporno, jer su ovi ljudi pravnici. Čak je bilo i različitih mišljenja.
Ali, u ovoj javnoj raspravi je učestvovao i predsednik Republike, koji je otvoreno podržao set pravosudnih zakona, i ovo se može tumačiti na dva načina. Prvi, da je on simbolizovao državu i građane i da je zato otvorio taj skup ili drugi, da se na ovaj način vrši politički pritisak, jer se on odmah opredelio u ovoj raspravi, i to kao prvi govornik.
Čak i ako ovo ostavimo po strani, posebno su nejasni razlozi za učešće na ovom skupu direktora Fonda za političku izuzetnost, inače, ranijeg direktora Fonda za otvoreno društvo. Koliko je poznato, a biografija direktora ovog fonda je javno dostupna na internetu, ona nije pravnik, već sociolog koji je magistrirao na socio-kulturnoj antropologiji na Filozofskom fakultetu.
Zašto je neko ko čak nije ni pravnik po definiciji upućeniji u set pravosudnih zakona od čitavog Društva sudija Srbije i zašto u toj raspravi treba da učestvuje on, a ne predsednik Društva, koji okuplja oko dve trećine svih sudija u Srbiji? To uopšte nije jasno kada se ove činjenice posmatraju iz perspektive pravne nauke ili iz sudijske struke.
Ali, ako se posmatraju iz političke perspektive, čak i iz ideološke, mislim na ovu briselsku ideologiju, i to u onoj ostrašćenoj varijanti koju upravo personifikuje ova osoba, onda se zaista nameće zaključak da se radi o slabo prikrivenoj lustraciji. Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 44. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Milica Radović i Miroslav Petković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima gospođa Milica Radović.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji smo podneli kolega Petković i ja ima za cilj da pooštri uslove za izbor sudija, u smislu dužine radnog staža koji je neophodan da bi neko bio izabran za sudiju određenog ranga.
Mišljenja smo da bi prekršajne sudije trebalo izjednačiti sa sudijama osnovnog suda u pogledu uslova za izbor, s obzirom da je novim predlogom, odnosno verovatno zakonom o prekršajima, predviđena i biće predviđena nova, proširena nadležnost prekršajnih sudova. Da bi jedan sudija postupao u takvim predmetima, biće mu i te kako potrebno određeno znanje struke.
Dobro je što je uslov za sudije osnovnog suda pooštren, u smislu da je povećana granica sa dve na tri godine da bi neko mogao da konkuriše za sudiju osnovnog suda, bez obzira što mislim da su sudijski pomoćnici koji rade u beogradskom pravosuđu i te kako osposobljeni i da posle dve godine konkurišu za sudiju osnovnog suda, s obzirom na to da je frekventnost suđenja u beogradskom pravosuđu mnogo veća nego u sudovima u unutrašnjosti.
Naravno, ja ovde iskazujem jedno svoje zapažanje i nemam nikakvu nameru da reagujem u pogledu promene teksta ovog predloga zakona. Smatram da bi bilo bolje da je uslov za sudije višeg suda takođe pooštren sa šest na osam godina jer, ukoliko govorimo o neophodnoj reformi pravosudnog sistema, onda treba da govorimo i u tom pogledu, kako da iznađemo način da stvorimo kvalitetan sudijski kadar.
S druge strane, to sam i ranije govorila, mislim da je činjenica da dobrog sudiju ne možemo da stvorimo preko noći. On se stvara godinama. Ne želim da kažem da je osnovni uslov da bismo imali kvalitetnog sudiju to koliko je on godina rada proveo obavljajući taj posao i tu dužnost, ali smatram da godine staža treba da postanu osnovni uslov od kojeg treba krenuti da bismo stvarali kvalitetnog sudiju. Naravno, da li će neko postati kvalitetan sudija zavisi od mnogih uslova, gledajući celokupno društvo u celini.
Mislim da je i dosadašnja praksa pokazala da ima osnova da se ova granica poveća i da postoje opravdanja u pogledu podizanja ove granice. Smatram da je uslov za sudiju višeg suda toliko nizak da možemo da dođemo realno u situaciju da, primera radi, jedan sudijski pomoćnik koji nije izabran šest godina za sudiju opštinskog suda može da konkuriše za sudiju višeg suda i da bude izabran. Tada bismo došli u situaciju da taj sudijski pomoćnik, koji nema nijednog dana iskustva kao sudeći sudija, može da postane, primera radi, sudija višeg suda.
Ovo govorim na osnovu iskustva koje imam u samom pravosuđu, jer sam viđala pored sebe kolege koje su toliko dugo bili sudijski pomoćnici, pa i po osam godina. Znači, ova mogućnost postoji i, prosto, ne treba je prenebregnuti.
S druge strane, videla sam da Vlada nije prihvatila ovaj amandman, ali sam mišljenja da bi možda trebalo na neki način razmotriti i uporediti uporednopravna rešenja koja postoje u razvijenim zemljama Evropske unije. Hvala vam.

Zahvaljujem. Po amandmanu se najpre javio gospodin Dragan Todorović, pa ćete onda vi dobiti reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram unapred da vam kažem da sam se javio po amandmanu gospođe Radović i gospodina Petkovića. Međutim, mislim da ima nekih stvari koje su mnogo važnije nego trenutna rasprava po amandmanima.
Mislim da i Skupština Republike Srbije, poslanici, bez obzira da li su poslanici opozicije ili pozicije, treba da dignu svoj glas protiv nemilosrdne pljačke od strane pojedinaca u ovoj državi. Podaci su toliko frapantni, da prosto čovek ne može da veruje da je moguće kroz instituciju omogućiti bilo kome da se na ovakav način pljačka država. Sada ću te podatke pokušati da vam predočim, da vidite do kojih razmera pojedinci pljačkaju ovu državu.
Vi ste, između ostalog, juče imali prilike da čujete sve što je vezano za Bojana Krišta i način kako G17 preko svojih ljudi pljačka državu. Danas ste, između ostalog, mogli u nekim novinama da pročitate izjavu predsednika Republike koji traži smenu i traži da se vrate pare. Postavljam pitanje ko je odgovoran za to. Da li je odgovoran Bojan Krišto ili onaj u čije ime to radi? Kako je uopšte moguće da budete u koaliciji sa takvom strankom gde pojedinci iz njihovih redova na ovakav način pljačkaju državu?
Imali ste, takođe, izjavu u novinama: Glavu dajem, al' Krišta ne dajem. Koji je razlog da Mlađan Dinkić jasno stavlja do znanja građanima Srbije i vama u DS da nema nikakve mogućnosti da Bojan Krišto podnese ostavku ili da se smeni?
Izneću vam podatke za koje mislim da su toliko ubedljivi da nijedan građanin u Srbiji neće postaviti ovo pitanje i da će svi poslanici zahtevati da se neke stvari raščiste.
Pre svega, gospođo ministar, uputio bih vama pitanje - da li je moguće da u jednom zvaničnom dokumentu u Srbiji jedna od tačaka ugovora kaže da zaposleni ima pravo u nominalnom iznosu od recimo 500 evra u dinarskoj protivvrednosti, ili 100 evra, nije uopšte bitno? Kako je moguće u ovoj državi da u javnom preduzeću neko ovako određuje platu? Da li mi pripadamo EU, ili ste vi već skočili, ili vas je već magarac doveo u EU, pa onda obračunavate plate u evrima?
Ovde je zvaničan dokument. Ne mogu da vam ga pokazujem zbog imena, jer su na Aerodromu preduzeli neverovatne bezbednosne mere kada je u pitanju deo vezan za finansije. Ljudi se strogo kontrolišu, upisuju se kada su ušli, kada su izašli, pretresaju se da li imaju neki materijal, da li su izneli itd. Sve zbog toga da istina ne bi izašla u javnost.
To je problem. U ovoj državi je problem da se čuje istina. Jer, istina je toliko zastrašujuća, da neće trebati ništa drugo, da će narod onda krenuti da rešava stvari na način na koji jedino ima mogućnosti jer je očito da država i njene institucije nemaju mogućnosti.
Vi se sećate šta je rekao Bojan Krišto, da prima platu od 380.000 dinara. Takav izveštaj je stigao i Administrativnom odboru. To je falsifikat. To je laž. On mora da odgovara za falsifikat.
Pročitaću vam: štampanje kartica za preduzeće Aerodrom "Nikola Tesla" - generalni direktor, za januar (a plata se prima u dva dela) 203.000 i 136.000; za februar 230.000 i 251.000 (to je više nego 380.000); za treći mesec 161.000 i 319.000; za četvrti mesec 167.000 i 348.000; ukupno 1.818.000 za pet meseci. Vi podelite i dobićete iznos.
Ali, već za šesti mesec ide drugačiji način isplate, na način na koji neće moći da se otkrije ko stoji iza ovih novčanih iznosa. Sada pogledajte do koje granice se ide. Šifra isplate za platu je 240, pa recimo čovek koji prima 14.152 dinara, njemu stoji ime i prezime, a čovek koji prima prvi deo 880.226 dinara nema imena. Znate li ko je ovaj šifrovani? Bojan Krišto. Bojan Krišto je iza ove šifre.
Svi oni koji primaju ovakve enormne iznose su šifrovani: 184 hiljade, 214 hiljada, 200 hiljada, 562 hiljade, 581.708 – takođe šifra. Kažu, sigurno iza ove šifre se krije ili Nestorović ili Jovičić. Sve ovo može da se proveri.
Komercijalna banka (Jovanović Violeta) - 519.041 dinar. Ali, imenom i prezimenom onaj ko prima 16.391 dinar. Zašto je interesantna gospođa Jovanović Violeta? Ona je direktor marketinga, a inače je završila poljoprivredni fakultet – ekspert je za marketing, ekspert. Ima još jedan interesantan podatak, ona je sestra gospodina Vitoševića, a i on je završio, pa uzeo kredit, ako se sećate. Pogledajte vi, gospodo poslanici i građani Srbije, šta se radi u ovoj državi. Direktor marketinga, koji je završio poljoprivredni fakultet, ima 1.032.000 platu za mesec dana.
Ovo je potpuno tačno. Do petog meseca, do maja, u bankama su primali na ime i prezime i ovde lepo piše - Pireus banka 547.767,57 dinara, drugi deo za mesec maj - Simonović Ljiljana. To su činjenice koje govore o Aerodromu "Nikola Tesla". Pazite, Banka Inteza - plata, prvi deo: 416.229, 273.000... A oni koji primaju 15-16 hiljada, njima ide puno ime i prezime.
Da se vratimo na Jovanović Violetu - neto isplata za tekući račun 1.490.579 dinara. Dobro, ljudi, u kakvoj mi to državi živimo? Da vam ne čitam sve podatke, ali ove najinteresantnije - Banka Inteza 1.114.196 dinara, Komercijalna banka 1.225.265 dinara (to je za deseti i deveti mesec, pošto ste pitali za koji je to mesec), 606.385 (ovi prethodni iznosi, od milion i četiristo 1.029.000, to je za deseti mesec).
Evo, tako stoji stvar sa platama u javnom preduzeću. Kako je to moguće? U "Službenom glasniku" za Aerodrom "Nikola Tesla" stoji da je određeno da mogu da imaju 646 zaposlenih. Na Aerodromu ima 409 radnika, ali masa plata, koliko sam informisan, ide za 646. Zato su i moguće ove malverzacije od strane Bojana Krišta.
Imali ste juče priliku da čujete samo jedan deo o tome šta se dešava na Aerodromu "Nikola Tesla", to je ugovor o delu zaključen sa Radosavljević Velimirom, profesorom univerziteta, vrednost ugovora je 378.000 za izvršeni posao. Međutim, gospodin Radosavljević je za isti taj period imao i platu 135.000 i 184.000, pa je primao platu i na Mašinskom fakultetu. Nema granice. Jednostavno, nema granice pljačke, a Dinkić kaže: Glavu dajem, al' Krišta ne dajem.
Međutim, nemojte vi da mislite da je Bojan Krišto čovek koji se zaustavlja na svemu ovome. Mi ovo moramo da razrešimo. Pazite, putovanja Bojana Krišta, i to sve preko jedne agencije koja se zove "Nemesis", kaže - zadužujemo za troškove avio-prevoza na relaciji Beograd-Madrid 268.326 dinara.
Pa, čime to putuje Bojan Krišto, ljudi moji?
(Zoran Krasić, sa mesta: Na magarcu.)
Na magarcu? Ne, nažalost. To bi bilo mnogo pametnije i jeftinije za građane Srbije. Bar bi nešto video usput.
Zadužujemo vas, kaže, za troškove avio-prevoza na relaciji Beograd-London 132.000. Pogledajte, ljudi moji, koliko koštaju avio-karte. Vi putujete diljem i širom Evrope, znate koliko koštaju karte do ovih odredišta.
Vidite o kakvom se čoveku radi. On, jednostavno, nema kočnice. Ne preza ni od čega jer ima moćnu zaštitu. Ne verujem da je u pitanju samo Mlađan Dinkić, nego je i Boris Tadić, jer Boris Tadić bi insistirao da se smeni, nego se očigledno plaši zbog javnih preduzeća u kojima su ''žuti'' na vlasti jer će verovatno Dinkić da iznese podatke, kao što je bio slučaj ''Laki je malo nervozan''.
Pazite, 2005. godine je završeno restrukturiranje Aerodroma "Nikola Tesla". Međutim, Bojan, koji mora da vodi računa o interesima države i o interesima Aerodroma "Nikola Tesla", u maju 2008. godine zaključuje ugovor sa Ekonomskim fakultetom u Beogradu radi projekta Restrukturiranje Aerodroma "Nikola Tesla". Vrednost ovog ugovora je 219.600 evra.
E pa, drage moje kolege, poslanici SRS smatraju da im je dužnost i da moraju da učine sve da ova pljačka prestane, i to odmah. Zato insistiramo od Ministarstva finansija da se odmah pošalje budžetska inspekcija na Aerodrom "Nikola Tesla".
(Predsedavajuća Gordana Čomić): Petnaest minuta i trideset sekundi.
Izvinjavam se, završavam. Takođe zahtevamo od MUP-a da odmah pošalje UBPOK, kako ne bi nestala sva dokumentacija. Mada, ja imam dovoljno za prvih 40 godina robije, a za ostalo ćemo da vidimo. I tražimo odmah sednicu Vlade i smenu Bojana Krišta. Dok to ne budemo dobili, poslanici SRS krenuće da rade po Poslovniku, da tražimo da se prekine sa kriminalom u Srbiji.