Uvažena predsednice, uvažena ministarko Malović, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman i ovaj član govore o jednoj činjenici koju ne možemo da ignorišemo, a koju donose novi zakoni, pogotovo ovaj zakon o visokom savetu sudstva, bez obzira što to nekom može da izgleda smešno ili neozbiljno, ali mi imamo klasične, prave izbore u pravosuđu, za najviši organ koji faktički vrši pravosudnu vlast u Srbiji – Visoki savet sudstva.
Sada je pitanje, na koji način i kako će se sprovesti postupak tih izbora u svim sudovima svih nivoa u Srbiji, što potpunije i što detaljnije regulisati.
U članu 23, koji je ovde izazvao najviše polemike, stav 3. kaže kako se stiče status kandidata za Visoki savet sudstva. Predlagač je ovde definisao da se status stiče tako što će kandidata predložiti sednica svih sudija jednog ili više sudova prema vrsti i stepenu suda. Sada se postavlja pitanje kakvi se kandidati biraju u Visoki savet sudstva i da li mi na osnovu ovog stava, zaista, biramo najboljeg kandidata ili se izbori za Visoki savet sudstva u čitavom pravosuđu svode na izbor između sudova. To je suštinsko pitanje.
Mi ćemo ovde imati takmičenje između osnovnih sudova u Srbiji, čiji će predstavnik biti u Visokom savetu sudstva, između višeg suda, između apelacionog suda, a ne između najboljih kandidata. To je tema o kojoj mi treba da pričamo.
To reguliše ovaj stav 3. Osnovni sudovi će međusobno da se takmiče, da lobiraju, čiji će kandidat ući u Visoki savet sudstva. Možda kandidat koji dobije podršku na sednici svih sudija, recimo, sednici osnovnog suda, nije najbolji kandidat. Možda je on nekim dogovorima unutar tog suda, možda pritiskom od neposredno višeg suda ili predsednika neposredno višeg suda, predložen od strane sednice tog osnovnog suda.
Ovo je vrlo ozbiljna tema, ovo su pravi izbori. Ne bih želeo da ova diskusija prođe tako da ne bude sudskoj javnosti predočeno da će biti suočeni sa pravim izborima. Imaćemo takmičenje, imaćemo lobiranje, imaćemo rasprave i svađe između osnovnih sudova u Srbiji, takođe, i između viših sudova, čiji će kandidat biti u Visokom savetu sudstva itd.
Ulazimo u suštinu ovog našeg predloga, koji nije na nivou ovoga što je gospodin Krasić rekao da je imao cilj da karikira ovu odredbu.
Ne, nego smo mi pokušali da kažemo da kandidati, sudije, mogu da dobiju podršku svojih kolega isključivo na osnovu svoje stručnosti i svoje kompetentnosti, svoje biografije, da uđu u proces kandidovanja i pokušaju da dobiju podršku, ne samo od svog matičnog suda, nego svih sudova i da na taj način uspeju da postanu članovi Visokog saveta sudstva.
Možda će jedan kandidat osnovnog suda da dobije podršku za člana Saveta, od više osnovnih sudova, ne samo svog. Time će on da pokaže da njegovo znanje, stručnost, kompetentnost, broj potvrđenih odluka na osnovu statistike koju rade Vrhovni sud i Ministarstvo, za koju imaju saznanja sudije osnovnih sudova, i da dobije podršku i da ima razumevanje od deset sudija iz deset osnovnih sudova. Ova tema, o kojoj ćemo još pričati u nekim drugim amandmanima koje je podnela poslanička grupa DSS, govori o jednoj ozbiljnoj stvari.
U ovom zakonu vrlo precizno moraju da se regulišu pravila biranja, kao što imamo zakone kojima se regulišu izbori za narodne poslanike, izbori za odbornike, i to ne mogu na detaljan način da regulišu podzakonska akta, tako i ovim zakon o Visokom savetu sudstva moraju precizno da se regulišu izborna pravila za ovaj organ, a ne da se to prepusti poslovnicima i izbornim komisijama, i da se mimo javnosti, i mimo Narodne skupštine bira tako značajan organ za pravosuđe, koji ima najvišu, pravu, vlast u pravosuđu.

Gospodin Petar Jojić ima reč. Za vašu Poslaničku grupu ima još osam minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada sam govorio o ingerencijama ili ovlašćenjima Parlamenta, pitanje izbora nosilaca pravosudnih funkcija mora da bude prioritet nad svim prioritetima kada je u pitanju pravosuđe. Nemam nikakvo poverenje u Visoki savet sudstva, jer to neće biti nezavisna i nepristrasna institucija. To će biti politička ispostava vladajuće koalicije, koja će određivati i kandidovati svoje kandidate, svoje članove koji treba da izvrše selekciju i koji će odlučivati o tome ko će danas biti sudija, a ko tužilac. To je lustracija, napominjem ponovo. Ovo treba vratiti na doradu.
Malopre sam govorio i o Društvu sudija. Ne osporavam ja, svako ima pravo po Ustavu da se udružuje, ali Društvo sudija ne može da napada Parlament i narodne poslanike. Nije mu dato ovlašćenje, niti je to moguće da ubuduće čini. Preporučujem im, ako misle da napadaju Parlament i narodne poslanike i da daju razna saopštenja u elektronskim i štampanim medijima, neka idu iz pravosuđa i neka se učlane u neku političku stranku, neka osnuju neko udruženje u kome će delovati kao slobodni strelci i kao slobodna profesija.
Moram reći i to da je Društvo sudija dalo doprinos, jer je ukazalo na brojne propuste koji su bile u prednacrtu ovog predloga zakona, ali ono što je juče saopšteno u štampanim medijima i što je prenela ''Politika'', nije dopušteno i ja osuđujem, to je neprihvatljivo. Sudije i tužioci neće prihvatiti, niti odobriti, da se njihovo Udruženje, pre svega, više bavi politikom, a ne onim zbog čega su i osnovani. Napominjem, jesu dali doprinos da se određeni broj članova, kao određeno rešenje ugradi u ovaj nacrt, ali nikako im nije dato pravo da se bave politikom.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o pravosuđu, treba obratiti posebnu pažnju, jer pravda je pravda, svako ne može da je deli. Pravdu mogu da dele samo dobri, stručni, pametni, pošteni i odgovorni ljudi, koji neće biti pristrasni, koji će uspeti da se odupru svakoj političkoj ličnosti i pritiscima koji se vrše na sudove. Ja bih sada želeo da postavim jedno pitanje, ali iz drugog ugla. Želeo bih da se da jedno zvanično saopštenje Ministarstva pravde i Vrhovnog suda o dva slučaja koja su se desila u Srbiji pre nekoliko godina.
Prvo, šta je bilo sa slučajem u Odžaku kada je ubijen sudija u sudnici? Zbog čega je ubijen? Koji su motivi bili da je neko potegao oružje da ubije sudiju u Opštinskom sudu u Odžaku? Tu treba da se da zvanično saopštenje. Istraga je sprovedena, počinilac je lišen slobode, vodi se krivični postupak, ali javnost treba da bude obaveštena koji su motivi i razlozi naterali tog čoveka da ubije sudiju koji je u izvršnom postupku postupao kada se kuća tog ubice prodavala.
Koji su motivi što je ubijen predsednik Opštinskog suda u Knjaževcu? Molim i tražim objašnjenje od Ministarstva pravde i od Vrhovnog suda Republike Srbije da javnost bude obaveštena – ko je taj koji je imao razloga, ali ne običan razlog, nego dovoljan razlog, da podmetne bombu na vrata i pod auto predsednika Opštinskog suda u Knjaževcu?
Ta pitanja moraju biti dostupna javnosti. Moramo da znamo šta stoji iza toga. To nismo imali u prošlosti, bar koliko mi pamtimo i vi ovde, od 1945. godine do današnjeg dana ovo se nije dešavalo.
Mora se postaviti pitanje odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija. Njihova odgovornost je velika. Njihova prava su velika. Nosioci pravosudnih funkcija, i sudovi i sudije, imaju najveću vlast u državi. Kad kažem da imaju najveću vlast, sudija je taj koji može da izrekne kaznu od 40 godina zatvora. Ko to ima? Nema niko. To je privilegija. To je čast. Ali, sudija mora da bude nezavisan u svom delovanju i svom radu.
O kakvoj se to nezavisnosti radi govoriću malo kasnije, u pojedinostima na sledeće amandmane. Govoriću i o tome imamo li mi efikasno pravosuđe i da uporedimo to naše pravosuđe sa nekim zemljama u Evropi, tj. na našem kontinentu, u anglosaksonskim zemljama gde se primenjuje kontinentalno i anglosaksonsko pravo, pa da vidimo koliko koja država ima sudija, da vidimo koliko traje parnica, koliko traje krivični postupak, izvršni postupak. Dakle, malo ću kasnije, o tome nešto da kažem, da dopunim još nekim činjenicama. Hvala.

Zahvaljujem.

Da li se još neko javlja o ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 23. amandman je podneo poslanik Sreto Perić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč?

Reč ima gospodin Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Ćosiću, pošto je gospođa ministar trenutno odsutna, mogu da vam kažem da moja amandmanska intervencija ne boli. Ako prihvatite, sve je u redu. Što se tiče amandmana koji je podneo narodni poslanik Miloš Aligrudić ima da vas boli glava da li da ga prihvatite ili da li da ga ne prihvatite. Ako ga ne prihvatite, suočićete se sa velikim problemima, a ukoliko ga prihvatite, opet će biti problema.
Član 23. reguliše uslove kandidovanja. Inače, 19 članova u ovom zakonu o Visokom savetu sudstva posvećeno je izboru članova Visokog saveta sudstva. Sve ima tu, i koje boje će biti glasački listići i ko će biti u stalnom, a ko u proširenom sastavu, i od koliko do koliko će biti otvorena biračka mesta, ali nema kriterijuma za izbor članova Visokog saveta sudstva.
Na članu 23. vaš koncept vezan za reforme sistema pravosuđa, ako hoćete da budete realni, pada u vodu, neodrživ je, a narodni poslanik Zoran Krasić je rekao da se to moglo uraditi na jedan bolji način, na osnovu ova tri člana Ustava kojima se predviđa Visoki savet sudstva.
Zbog čega ste vi, gospođo ministar, ravnodušni prema ovim amandmanima koji su podneti na član 23. ovog zakona – to je iz razloga što vi nećete moći da izvršite izbor članova Visokog saveta sudstva, ali on će funkcionisati; mi ni do dana današnjeg nismo izabrali svih 15 sudija Ustavnog suda, a Ustavni sud funkcioniše.
Sada da krenem od stava 1. Dakle, ovaj član ima šest stavova, na svaki stav je podnet amandman, jer za to ima objektivnih razloga. U prvom stavu člana 23. kaže se: ''Kandidat za izbor člana Saveta iz reda sudija može biti svaki sudija u Republici Srbiji, koji obavlja sudijsku funkciju najmanje sedam godina.''
DSS je podnela amandman na ovaj član i kaže – da svi oni koji imaju stalnu sudijsku funkciju mogu da budu birani za članove Visokog saveta sudstva. Ja to razumem kao legitimno pravo da se ne pravi razlika između aktivnog i pasivnog prava. Ako je neko izabran za sudiju i nosilac je stalne funkcije, automatski stiče pravo da bude predložen za člana Visokog saveta sudstva. Bio je podnet amandman da se kao uslov poveća radno iskustvo sa sedam godina na deset, a u obrazloženju se komentarisalo da bi za to trebalo da bude i duži vremenski period radnog iskustva da bi se uspešno obavljala ova funkcija, i to je, zaista, prihvatljivo.
Ovde imam jedan mali argument protiv amandmana DSS-a, odnosno koji nije u skladu sa njihovim amandmanom, a to je, da svaki sudija, ipak, ne mora da bude član Visokog saveta sudstva, jer smo rekli malopre da je to "vrh, brate". Znači, Visoki savet sudstva je krov u pravosuđu. S obzirom na to što je predviđeno članom 13, ''vrh, brate'', šta je nadležnost Visokog saveta sudstva? Da, zaista, bira i razrešava sudije, da predlaže Narodnoj skupštini izbor predsednika sudova, da predlaže Narodnoj skupštini, istina malo nelogično, kandidate koji se prvi put biraju za sudije, a da sam bira sudije.
Malo mi je interesantno, nema gospodina Mikovića, on uglavnom bude ovde dok gospodin Jojić izlaže i piše beleške, ali ponekad i izađe. On je izašao da interveniše, na osnovu Ustava, na amandman koji je podneo narodni poslanik Milorad Buha, ja mu to svakako ne sporim, kao narodni poslanik ima prava na to, ali me čudi gde je bio malo duže vremena kada smo mi govorili da je sudijska funkcija stalna, jer je tako po Ustavu.
Onda, Visoki savet sudstva nema mogućnosti da ona lica koja su već izabrana za sudije da ih ponovo bira, i trebalo je da se interveniše na zakone koji to predviđaju, a pre svih, na Zakon o sudijama i to član 99.
Amandman na taj član je podneo naš kolega narodni poslanik Slađan Mijaljević i sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije. A malopre je gospodin Zoran Krasić objasnio da se na maloj razdaljini primenjuju tri vrste i sudova i sudija i zakona i niko od vas nije u vezi toga intervenisao, a kad je bio jedan amandman SRS-a, e, onda smo se pojavili da štitimo Ustav. I to treba činiti, ali u svakoj prilici.
Mi podržavamo sve reforme u bilo kojoj oblasti društvenog života, ali ne na svaki način i ne po svaku cenu. Sada, gospodine Krasiću, vi volite da kažete "sir je samo besplatan na mišolovci, ali tad neko izgubi glavu ako se maši tog sira", a mi smo trčali da uzmemo materijalna i finansijska sredstva da bi nabavili kompjutere u naše sudove i to je potrebno, ali kompjutere smo mogli da kupujemo od sredstava koje izdvajaju građani Srbije preko PDV-a i drugih taksi i obaveza – ali ne, mi smo to uzimali u svoje džepove. Najsvežiji i najbolji primer, nažalost, nije i jedini, jeste i Aerodrom "Nikola Tesla".
Uštedom tih sredstava trebalo je da osavremenimo naše sudove, pre svega, u materijalno-tehničkom smislu, da povećamo plate sudijama i zaposlenima u sudu, ali da njihova efikasnost bude što veća i da građani ne čekaju na završetak procesa pet, deset, petnaest pa čak i dvadeset godina. Ne, mi nismo tako radili, potrčali smo, nisu to bili ni pretpristupni fondovi, nego neki drugi i oni sada diktiraju sistem pravosuđa u Srbiji, a mi ne možemo da ga sprovedemo. Verujem da i vi, gospodine Ćosiću, kao i većina narodnih poslanika, pogotovo oni narodni poslanici koji se bave advokaturom, vidite da ovo ne vodi ničemu, da ovo nije dobro i da mi sa ovim predlozima ne možemo ništa rešiti.
Najpre je bilo potrebno, dok se ne steknu u našem društvu uslovi za možda jednu sveobuhvatniju reformu sistema pravosuđa, da raščistimo sa onim nosiocima sudijskih funkcija i tužiocima, koji na nedostojan način vrše te funkcije, koji se bave nekim drugim poslovima, sarađuju sa građevinskom mafijom, sa nekim drugim. E, sa njima je najpre trebalo raščistiti, pa bi se onda i na taj način povećala efikasnost. Kada popravimo situaciju u samom društvu onda bi trebalo da menjamo ove zakone. Sada se pozivate da ako se ovi zakoni ne usvoje, da će već sutra biti neki drugi kurs dinara, da neće biti odobrena bela šengen lista, a ovi zakoni će se primenjivati od 1. januara 2010. godine.
To nema nikakve veze sa onim na šta se vi u medijima, pozivate, gostujući u večernjim emisijama ili dajući izjave za pisane medije. Mi ovde imamo samo želju da zakoni o kojima raspravljamo budu od interesa i na korist građana Srbije, a ne da zadovoljimo vaše partnere u EU. To će biti, svakako, jedna od tri pogubne ideologije za građane Srbije, dve smo imali u prethodnom veku, jedna je u ovom.
Vama ne vredi govoriti. Vi od toga sigurno nećete odustati, ali ovi zakoni će vas stuknuti i ukazati vam na sve probleme sa kojima se mi u oblasti pravosuđa suočavamo.
Amandmanom sam intervenisao na stav 5. člana 23. ovog zakona o Visokom savetu sudstva, gde u Predlogu zakona stoji: ''Izuzetno od stava 3. ovog člana, za sticanje statusa kandidata za izbor člana Saveta iz reda sudija Vrhovnog kasacionog suda, Višeg prekršajnog suda, Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda nije potreban predlog Opšte sednice, odnosno sednice svih sudija, već se status kandidata stiče prijavom.''
Predložio sam da se taj stav 5. potpuno menja, pa bi trebalo da glasi – ''Za sticanje statusa kandidata za izbor člana Saveta iz reda sudija Vrhovnog kasacionog suda, Višeg prekršajnog suda, Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda, potreban je predlog Opšte sednice, odnosno sednice svih sudija.'' Ono što važi za sve druge sudije, za osnovne, za viši sud, za prekršajne sudove, naravno da važi i za Vrhovni kasacioni sud, kao najviši sud u Republici Srbiji, i za Privredni, Upravni sud, kao sud od republičkog ranga. Svi sudovi su sudovi Republike Srbije i ta podela za nas je neprihvatljiva.
Prihvatanjem mog amandmana nešto će se popraviti u ovom predlogu, a amandmanom koji je podneo narodni poslanik Miloš Aligrudić više je ukazao da je potpuno besmislen ovaj predlog i da je kao ovakav neodrživ, nego što može čak i tom amandmanskom intervencijom da se popravi i poboljša. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Gospodin Petar Jojić.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, reći ću samo toliko da je ovaj amandman jako dobar i treba ga prihvatiti, jer on poboljšava tekst predloženog zakona.
Gospođo predsedniče, želeo bih da tražim od vas jedno objašnjenje, a verujem da ćete vi u tom smislu i doneti jednu pravednu odluku i raspitati se zašto je to tako.
Naime, postavljam pitanje i tražim obaveštenje – zašto se prekovremeni rad radnicima zaposlenim u Narodnoj skupštini ne isplaćuje mesec za mesec, nego sa zakašnjenjem od tri meseca? Što su ovi radnici, sa ovako niskim ličnim dohocima, doživeli diskriminaciju, kada jedan činovnik ima platu od 12.000 ili čistačica, što je neprihvatljivo? Ovo se posebno odnosi na daktilobiro, stenobiro, štampariju i pisarnicu, čije su, inače, plate izuzetno male u odnosu na sve druge institucije u gradu Beogradu.
Da li će nadležni u Narodnoj skupštini konačno da isprave ovu veliku nepravdu? Zašto su tako niski iznosi za ove zaposlene u Narodnoj skupštini, za koje nema određeno radno vreme, a neki od njih imaju lične dohotke 12.000 dinara? Mislim da je ovo neprimereno.
Ne tražimo mi, niti ja ovo pitanje postavljam zbog bilo čega drugog, nego zbog toga što smatram da su ovi ljudi, koji rade na ovim poslovima, zapostavljeni i da zaslužuju da njihovi lični dohoci budu izjednačeni sa ličnim dohocima nekih u ovom gradu Beogradu. Hvala. (Aplauz.)

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)

Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Milan Lapčević.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Petković.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je ovaj amandman pravno moguć.

Gospodin Krasić želi reč. Izvolite.

Malopre ste me optužili da se šalim na račun amandmana DSS-a, međutim ovo su stvarno humoristički amandmani. Naravno, oni su isprovocirani činjenicom kakav je Predlog zakona. Kada ova leva strana bude usvojila i kada budu sudije, i ovi koji se malo razumeju, čitali kako će da izgleda taj predlog zakona, sudije će još više da se smeju, ali će kasnije da plaču.
Ova dva amandmana, gospodina Lapčevića i gospodina Petkovića, upravo se odnose na član 24. Jednim amandmanom se traži brisanje u članu 24. stava 4, a drugim amandmanom da se izbriše stav 5. Stav 4. o biračkom pravu kaže: ''Sudija glasa samo za kandidata sa liste kandidata vrste, odnosno stepena suda u kojem vrši sudijsku funkciju.'' Stav 5. kaže: ''Sudija sa teritorije autonomne pokrajine, pored liste kandidata iz stava 4. ovog člana, glasa i za listu kandidata za sudove sa teritorije autonomne pokrajine.''
Mislim da bi se i Kardelj zgražavao nad ovim stvarima. Moram tako da kažem iz jednog prostog razloga, jer se vraća onaj koncept izbora članova radničkog saveta. I posle Tita – Tito. I posle Broza –Broz. I posle Borisa – Boris. Ovo je stvarno bruka i sramota! Bruka i sramota! Ovde fale još samo odredbe o biračkom spisku. Fale odredbe o nazivu podnosioca predloga kandidata.
Ima tu vrlo inspirativnih imena, recimo, da je to Tomić iz Kragujevca. On bi sa devet kolega mogao da predloži jedanaestog, a ta grupa predlagača bi se mogla zvati – ''jedva se zbrasmo''. Druga grupa bi mogla da bude – ''joks''. Oni predlažu visokoumnog kandidata i onaj ko pobedi na tim izborima je samo u poziciji da se njegovo ime predloži, a ovde će da potone.
Taj cirkus sa izborima u sudu služiće samo da neko shvati da treba da lupi rukom o sto i da kaže – ''nulti sastav'' Visokog saveta sudstva je nešto trajno i on će da vedri i oblači. A da bi došao do neke odluke ne može bez partije. Koje partije? ''Žute'' partije koja je ovo predložila. Neokomunisti, to je to!
Znači, ovde nam fale još odredbe o izbornoj kampanji. Ne znam kako će tokom izborne tišine da se ponašaju, moraće kampanja, moraće, naravno, Republika da odvoji sredstva za učešće i ko pobedi na izborima imaće mogućnosti da koristi srazmerno sredstava iz budžeta, da se naknade troškovi kampanje; može da se pozajmi kod ''Banke Inteze" za pedeset miliona kandidat Tomić, a kada ostvari rezultat i podigne pare iz ovoga ne mora da vrati, ''Banka Inteza" može to da pretvori u dugoročni kredit.
Jeste, Batiću, to je asocijacija ovakvog predloga zakona. Jeste, to asocira, tako će da bude, verujte, tako ima da bude. Sudski kokus Novi Sad, sudski kokus Niš, sudski kokus Kragujevac. Kako? Znači, grupa od deset, ''jedva se zbrasmo'', mi smo predložili Tomića da bude kandidat. Pa, verovatno, ''Banka Inteza" je za to da finansira, oni kažu mi sve možemo da finansiramo, možete da date blanko menice i ugovorna ovlašćenja, zato što smo sigurni da ćete da pobedite na izborima, da koristite sredstva iz budžeta, a onda ćemo to da povratimo.
Pa, takvi su eksperti, Batiću. Batiću, takvi su eksperti, videla žaba da se konji potkivaju pa digla batak. Eto, to je ta muka naša, takva će ''Banka Inteza" ovde da bira područnu jedinicu – ''Banke Inteza" iz pravosuđa. To je ta operacija. A ovi jadnici ima da dižu ruke i da se kunu, sudstvo nam je sigurno, stabilno, Društvo sudija ima da vrišti, dobiće malo da i oni podrže tu kampanju.
A gde je Nadzorni odbor da kontroliše kampanju? Naravno, odgovor je jednostavan, kad ga nema, Nadzorni odbor koji je predviđen Zakonom o izboru narodnih poslanika za kontrolu izbora i ponašanja medija tokom kampanje za izbor narodnih poslanika, ne treba ni za sudove, neka se biraju kandidati. Onda dođe taj kandidat za koga je glasalo 99% sudija, recimo, tog ranga i onda Batić angažuje ove njegove prijatelje, a dobre prijatelje ima, to moram da vam kažem, prevazišao je naša saznanja, on maše papirima, donese papire i kaže – njega su predložili zato što je u ovom predmetu, umesto što je bila očekivana tolika kazna, on ga oslobodio, pa je ovog oslobodio. Pa, može da dođe i onaj Radulović iz Užica. Je l' tako beše, Vjerice?
Za takve se lobira, a ne za onog jadnika u Babušnici koji radi, jedva postiže normu, gleda što pre da završi posao, da li je savladao neki propis, da vidi kakav je stav Vrhovnog suda, okružnog suda, da mu se ne vrati predmet, strepi jadnik. Taj će biti obična glasačka mašina.
I dođe Batić, iznese podatke o tom Raduloviću, Markoviću, Petroviću, nije bitno kome, proradi svesni deo Narodne skupštine i taj čovek ne bude izabran za člana Visokog saveta sudstva, i šta su radile one sudije mesecima, vodile kampanju šest meseci, kako rekoste u Predlogu zakona.
Šest meseci se vodi kampanja, Đoka, Mika, Laza, pa onda verovatno će onda i flajeri da idu, pa će i specijalci da idu po sudovima, pa će i ovi što su grupa koja predlaže ''jedva se zbrasmo'' da malo operu pare, pa će onda da se jave tajkuni, pa će da se jave oni, pa ovi. I šta Narodna skupština, treba da učestvuje u vašem cirkusu? Ovo nije mnogo smešno, kako mi se čini, mada se mnogi smeju zbog ovoga, ali tako će da bude, da ne bi zaživelo i da se vratimo na ''nulti sastav'' Visokog saveta sudstva koji će da vedri i da oblači, ne samo dok se izaberu sudije, pa ono u prelaznim i završnim odredbama, nego malo duže. Dokle? Drži vodu dok majstori ne odu. To je priča.
Onda treba da se kunemo svi, da se pozivamo na odluke sudova, da plediramo da sudije samostalno odlučuju, da oni budu nezavisni, da sude po Ustavu i zakonu, a vi ste ih u startu naterali da ne rade ništa po Ustavu i zakonu, i onda zašto nas čudi kad sudsko veće Vrhovnog suda odluči, predmet ode u pisarnicu, izađe iz pisarnice u neku čudnu prostoriju, promeni se sastav Veća, falsifikuju potpisi i ode neka druga presuda, a sudija koja je bila predsednik tog veća da padne u nesvest kad čuje preko novina kakva je odluka, a ona tu odluku nije ni potpisala.
To je nama naša demokratija dala! To je nama naša demokratija dala, pravite cirkus od svega i od svačega da bismo bili u situaciji, kako god da se okreneš, moraš da odeš do Demokratske stranke da bi doneo pravu i pravičnu odluku. To je ta cela operacija.
Gospodine Batiću, nisam imao nameru da vas prozivam, ali ako ste se našli prozvanim, onda možete da se uključite u ovu raspravu, bolje da se uključite u raspravu jer leva strana je totalno pasivna, ovde se vrši u suštini politički monolog. Govornica, desna strana, leva strana, pa nema Suzane Grubješić koja krvari za efikasnim radom Narodne skupštine. Nema gospođa Nada Kolundžija, verovatno menja slike u galeriji. Ali, nema ni ideologa Srđana Milivojevića, on verovatno savetuje Borisa Tadića o dalekometnim potezima, znate.
I ja sad ne mogu da prozivam gospodina Božovića ili Dragana Veselinovića, ne pada mi na pamet Vukadinovića da prozivam ili vas, nema potrebe da vas prozivam, vi uporno sedite ovde, slušate. Znam da vam je teško, znam da gutate knedle, ali znam da i vi ne možete da shvatite ove stvari, ali morate da odsedite ovde da bi, navodno, vlast bila prisutna, a vlast je prisutna sa 15 poslanika opozicije, a opozicija sa 50 poslanika. Opozicija voli da se slika, vlast se slika po ceo dan, ovaj deo vlasti. To je ta naša surova stvarnost.
Sutra ćete pročitati u novinama, opet je Skupština nastavila sa omalovažavanjem pravosuđa, sa nipodaštavanjem sudijske funkcije, sve najgore ima da bude, ali treba da se pročita ovo, treba da se ovo objavi, da ljudi vide šta ste vi to napisali, da bude jedan ozbiljan analitički članak, a ne ove prevare sa ljubavnim pismima Društva sudija. Svaki dan nam pošalju poneko pismo, oni nešto ozbiljno zastupaju. Oni su ta neophodna štaka koja podržava ovu vašu koncepciju, ali, naravno, računaju da oni iz rukovodstva Društva sudija mogu da prođu, za druge ih baš briga.
To je to, nema tu neke velike nauke, nema Nadzornog odbora, vodite izbornu kampanju, ''Banka Inteza" hoće da finansira ovo, da znate, nemojte da se sekirate, dovoljno je samo jedno pisamce da se napiše da je neko ovlašćen iz grupe predlagača ''jedva se zbrasmo'' i sve može da prođe. Možete vi prijeme da imate, možete i engleskog ambasadora i američkog da pozovete, kampanja može da bude isuviše ozbiljna.
Sudije, kad budete radili ovo, sve može da bude, molim vas, kroz sve sudnice da prođu flajeri, zaokruži redni broj taj, zaokruži redni broj taj! Sud se neće baviti Ustavom i zakonom, nego kako da ''Murta'' promeni mesto.

Gospodin Jadranko Vuković, imate još nešto više od tri minuta, ako želite o amandmanu. Vi ste po Poslovniku ili o amandmanu? O amandmanu. Imate malo više od tri minuta. Izvolite.