Baš mi je drago da smo konačno videli ko ovde pravi opstrukciju u Skupštini. Znači, izlaganje gospođe iz G 17 je dovelo do digresije od sat vremena, tako da ne znam da li se uopšte sećate šta je bilo na dnevnom redu.
Na dnevnom redu je još uvek Predlog zakona o javnom tužilaštvu, član 102. stav 3. Amandman su podneli članovi Nove Srbije. Naravno da se iz godišnjih i periodičnih izveštaja o radu, kao i pregledom rada javnih tužilaštava, utvrđuje uspešnost rada samog tužilaštva u celini. Isto tako, nužno je da se posebno proveri i rad glavnog tužioca i zamenika javnog tužioca. Svakako da postoje pokazatelji koji su pravo merilo za pravilno ocenjivanje i vrednovanje rada nekog pojedinca ili ustanove.
Ako nam je cilj, a nama iz Nove Srbije jeste, profesionalizacija, samostalnost i kreativnost u radu, kao i preuzimanje lične odgovornosti za preduzete akcije i njihov rezultat, onda je to opštevažeće načelo – u finansijama, sudstvu, tužilaštvu, prosveti, zdravstvu, ali i kulturi.
Bez ikakve ideje da diskriminišemo one koji su od nas različiti, ma kako nam daleki bili njihovi životni putevi i izbori, mi iz Nove Srbije nikada nismo pokazivali rasnu, versku, nacionalnu, psihoseksualnu netrpeljivost, i to ne zato što smo tolerantni, već zato što znamo da u prirodi srpskog hrišćanskog bića nije agresivnost i mržnja. Imamo mi razumevanja za raznorazne ljudske slabosti. Da mali Krišto nije bio tako bahat i infantilan, mi bismo mogli da se sažalimo na jednog mladog čoveka koji je potpuno izgubio kompas i prešao na stranu tame. Imali bismo, da nije te iste nekritičnosti i odsustva empatije prema sopstvenom narodu koji nema para da plati grejanje, telefon i komunalije, i nekakvog razumevanja za Krištovog profesionalnog tata Mlađu, koji ga je juče u "Utisku nedelje" pravdao tako što je rekao da je "mali od Aerodroma" povećao promet na Aerodromu. Naravno da jeste. Osim što većina zaposlenih na tom istom aerodromu zna da je to zbog ljudi koji su dolazili na Eurosong. To znači da je Krišto bio dužan, a i moralno obavezan da svoj bonus ustupi, ili velikim delom dodeli, pobednici Evrovizije Mariji Šerifović. Naravno, o tome ni on ni Mlađa nisu razmišljali.
No, Krišta i Mlađu na stranu. Ako stvarno težimo profesionalizmu i kreativnosti u radu, mislim da nama, a i građanima Srbije Ministarstvo kulture duguje objašnjenje za jednu od svojih nedavnih odluka.
Naime, na nedavnom konkursu za projekte u oblasti informisanja Ministarstvo kulture dodelilo je 256.500 dinara portalu nevladine organizacije "Kvirija centar", koji promoviše prava homoseksualne populacije. U dva navrata ukupno su, kako je zvanično saopšteno, podeljena 42 miliona dinara za dela koja doprinose pravovremenom i objektivnom informisanju i medijskom pluralizmu.
Dušan Radulović, glavni i odgovorni urednik Radio Beograda, bio je jedan od pet ravnopravnih članova komisije koja je većala o projektima pristiglim na konkurs za dodelu novca iz Fonda kulture i informisanja, tačnije za ove druge – projekte u vezi sa informisanjem. Projekata je bilo sigurno oko 200. Izbor je napravljen pre dva meseca, a sada je ta odluka postala izvršna, objašnjava Radulović. Smatrali smo da internet sajt "Kvirija centar" (vodite računa, reč je o sajtu koji promoviše prava homoseksualne populacije), kako je navedeno u prijavi, ima za cilj širenje saradnje, može da koristi razumevanju u sredini koja ima homofobije. Dopis je bio intoniran tako da nas je ubedio da portal može da pomogne da se ljudi bolje upoznaju sa sugrađanima koji žive pokraj njih, a imaju sva prava dok ne počnu da ugrožavaju druge. Odlučivao je kvalitet projekta, izgled portala, dostupan svakome, bez agresivnosti koju organizacije te vrste ponekad imaju. Dakle, jedna stvar em savremena, em potrebna ovom našem društvu.
Ipak, on nije želeo da otkriva imena svojih kolega sa kojima je delio odgovornost za deobu kulturnog dinara. U Ministarstvu kulture sve je transparentno, komisija je radila javno, pa se zna da su, sem Radulovića, novac za projekte, od onih za lokalne medije do "Kvirijinog" sajta, inače "nisovi" i "usovi" predstavnici, raspodeljivali još Ivica Milosavljević, Mirko Miletić, Miroslav Kos i Vera Barišić.
Inače, "Kvirija" je osnovana 2001. godine kao radna grupa pri Socijaldemokratskoj omladini SDU, čiji je cilj bila jednakost LGBT pred zakonom. To LGBT je skraćenica koja podrazumeva povezanost gejeva, lezbijki, biseksualnih i transseksualnih osoba, šta god to značilo. Em jednaki, em sada dobiše i tri hiljade evra. Za početak zvuči evropski.
Još malo više o "Kvirija centru", tek transparentnosti radi: "Kvirija Srbija" veb portal je dugogodišnji projekt "Kvirija centra" koji je namenjen gej, lezbijskoj, biseksualnoj, transseksualnoj i transrodnoj populaciji sa teritorije Republike Srbije i iz dijaspore, to je veoma važno, koji svakodnevno informiše o gej dešavanjima u zemlji i svetu, kao i o gej-lezbijskoj kulturi i umetnosti.
Portal je neprofitnog karaktera, možete da zamislite, i promoviše aktivnosti gej-lezbijskih nevladinih organizacija, filmove, štampana izdanja, festivale, kulturna dešavanja, pozorišne predstave i ostala dešavanja koja mogu biti interesantna gej-lezbijskoj populaciji. Cilj "Kvirija Srbija" veb portala je da informiše gej-lezbijsku populaciju i poveća njenu vidljivost.
Ono što je zanimljivo jeste da ovo nije prvi put da "Kvirija Srbija" veb portal dobija finansijsku podršku Ministarstva kulture. Prvi put je odobrena krajem 2003. godine u iznosu od 100.000 dinara, dok je ministar kulture bio Branislav Lečić. Finansijska sredstva nikad nisu uplaćena jer je došlo do promene vlasti i novo ministarstvo, na čelu sa Draganom Kojadinovićem, taj konkurs je poništilo. Savetnik ministra kulture Bora Đorđević je u medijima nakon toga izjavio da mu ne pada na pamet da daje pare za pedere.
Ovog puta, sada, Ministarstvo kulture je potpisalo ugovor sa "Kvirija centrom" i finansijska sredstva su uplaćena. Ovo je veliki korak za gej-lezbijsku populaciju u Srbiji, koja po prvi put dobija finansijsku podršku od strane države koju i oni finansiraju kroz poreze i doprinose, a koja do sada nije mnogo činila na poštovanju gej-lezbijskih prava. Uz dužno poštovanje prema poreskim obveznicima gej-lezbijske populacije, koji kažu da ih ima oko 9%, ostaje pitanje kako će Vlada i Ministarstvo kulture ispuniti obaveze i obećanja prema 91% poreskih obveznika heteroseksualno orijentisane populacije?
Svojevremeno je bilo prigovora iz LSDV-a da ne treba finansirati obnovu manastira Hilandar posle požara. U isto vreme, vodilo se računa o poštovanju svakog, pa i pravopisnog prava gej populacije. Ne daj bože da neko upotrebi onu čuvenu reč koja počinje sa "p", ima pet slova, završava se sa "r", haos bi bio. Televizijske emisije na javnom servisu su se skidale zbog takvih reči, jer ugrožavaju Ustavom garantovana prava homoseksualaca. Da ne spominjemo augmentative tipa "p" pa na kraju "čine", ili eufemizme tipa - pozadinci, rade na baterije i slično.
Takva zaštita ljudskih prava poreskih obveznika je sasvim u redu, ali se postavlja pitanje šta ćemo raditi sa zaštitom ljudskih prava i građanskih sloboda pedofila, zoofila, nekrofila, koji takođe uredno plaćaju porez? Gde je ta granica i da li će Ministarstvo kulture dati novac za projekte, recimo, kozoljubaca koji žive pokraj nas, a diskriminisani su od onih koji vole ljude i to suprotnog pola? Da li stvarno treba da pravimo parade heteroseksualaca da bi se Vlada i nas setila? Zar je potrebno da preko 1,5 miliona nezaposlenih u Srbiji postanu gejevi, pa da ih neko ministarstvo uvrsti u razmatranje?
Hoće li penzioneri morati da postanu pederi, pa da dobiju više od 10% povećanja penzije?
Da li će heteroseksualna populacija, samo na račun svoje orijentacije, dobiti otpis duga, manju ratu kredita, jeftinije lekove? Ne, i to je ispravno. Ali, toliko je ispravno da ni gej orijentacija ne bude ni propusnica, ni ulaznica za svet privilegovanih. Ako već treba da se udvaramo EU, može to i uspravno, a ne na kolenima.