Na član 3, amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 3, amandman je podneo narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč?

Reč ima gospodin Dimitrijević.

Gospođo predsednice, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na član 3. zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava podneo sam amandman, da se tačka 9. briše i da se umesto tačke 9. dodaju nove tačke, koje glase: „Opštinski sud u Jagodini, Opštinski sud u Rekovcu i Opštinski sud u Svilajncu“. Istovremeno, da se i tačka 17. briše i da se dodaju nove tačke, koje glase: „Opštinski sud u Negotinu, Opštinski sud u Kladovu i Opštinski sud u Majdanpeku“.
Slušajući ceo dan raspravu i argumente koje su narodni poslanici iznosili u vezi sa zakonom, ne bih neke detalje ponavljao, osvrnuo bih se na jedno generalno stanje koje je nastalo povodom ove rasprave o setu ovih pravosudnih zakona.
Dakle, gledajući generalno, zakon je loš. Jedina prava i ispravna mera je povlačenje ovog zakona iz procedure. Jedina prava mera je povlačenje ovog seta zakona iz procedure, jer bi to bilo na dobrobit i građana Srbije, a istovremeno i na dobrobit ljudi koji rade u srpskom pravosuđu.
Kada na zakon koji ima 19 članova bude podneto 84 amandmana, razumljivo je da amandmane za promenu zakona pišu poslanici opozicije, ne slažući se s nekim stvarima, ali, vrlo je neobično kada na te zakone amandmane pišu i poslanici vladajuće koalicije. Još je neobičnije ako jedna članica koalicije zapreti da neće glasati za zakon, kakva je Poslanička grupa manjina. Dakle, predlagač zakona mora ozbiljno da razmisli gde je to pogrešio i u čemu se sastoji ta njegova greška.
Čime se predlagač zakona rukovodio prilikom predlaganja ovog zakona? Nekoliko stvari je tu bitno. Dakle, govori o prilivu predmeta, udaljenosti, putnoj mreži, blizini granica, blizini turističkih objekata, veličini suda, broju sudija, kao i o povećanom prilivu predmeta. Nijedan od ovih parametara se ne može prihvatiti, niti uvažiti.
Dakle, da vidimo šta se dešava u nekim opštinama kada se govori o kretanju u blizini granica. Da li je vama, gospođo ministre, poznato gde se nalaze opštine Kladovo i Majdanpek? To je na granici prema Rumuniji, u neposrednoj blizini granice. Da li vam je poznato kako izgleda putna mreža, kako izgleda period jeseni i zime u tim krajevima? Kako mislite da ti ljudi putuju u Negotin, kojom vrstom prevoza?
Šta znači ukidanje opštih sudova u tim mestima? Ako im ukinete sud, vladajuća koalicija će sutra da ukine dom zdravlja, pa će biti ukinuta srednja škola. To se zove pražnjenje teritorija i to nije dobro, nije dobro za Srbiju. Takva odluka nije dobra.
Govorite o racionalizaciji troškova. Ja u tu priču ne mogu da poverujem. Koliki će biti putni troškovi tih sudija koji će putovati u ta mesta? Ko će ih voziti? Da li to znači nabavka novih automobila? Šta će biti s tekućim održavanjem tih zgrada? Da li će te sudije da idu na biro? Šta će biti s njihovim porodicama? Sve su to argumenti o kojima je trebalo razmišljati prilikom predlaganja ovog zakona.
Na kraju, već dva dana u medijima i u javnosti Srbije se govori o jednoj ozbiljnoj stvari prilikom predlaganja zakona – da li je bilo javne rasprave? Šta kaže Društvo sudija o setu ovih zakona? Zašto Društvo sudija traži od predsednika Republike da ne potpiše ukaz ovim zakonima? Da li je to dovoljan razlog za predlagača da ove zakone povuče iz procedure?
Mislim da jeste dovoljan razlog. Prema tome, set ovih zakona ne donosi ništa dobro Srbiji, a u Srbiji nije dobro danas. Srbija polako klizi u neko vreme 90-ih godina, između ostalog, zahvaljujući i ovom setu zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Za reč se javio gospodin Dušan Marić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podržavam ovaj amandman, iz jednog prostog razloga, zato što smatram da sva mesta koja u ovom trenutku imaju sudove treba da ih imaju i ubuduće. U pitanju su tekovine koje znače mnogo i tim mestima i građanima koji žive u njima i, zaista, smatram da u ovom trenutku nema razloga da se pribegava tako radikalnim merama kao što je ova koja je predložena ovim zakonom, a to je ukidanje 104 opštinska suda.
Ukidanje tako značajne institucije kao što je sud u Svilajncu, Kladovu, Rekovcu, Majdanpeku itd. doprinelo bi provincijalizaciji tih mesta i podstaklo dalje migracije stanovništva prema većim centrima.
Ja ću raspravu o ovoj temi iskoristiti, kao i prisustvo predstavnika Vlade, da skrenem pažnju na jedan problem koji se odnosi na status Srba prognanih iz Republike Srpske Krajine koje je hrvatsko pravosuđe u odsustvu osudilo na višegodišnje kazne zatvora za zločine koje nisu počinili. Ljudi nisu osuđeni zato što su počinili zločine, nego su osuđeni zato da se ne bi vratili u Hrvatsku.
Prema podacima Vlade Republike Srpske Krajine, prema podacima nevladinih organizacija, u pitanju je više od 200 ljudi. Oni su u međuvremenu dobili državljanstvo Srbije i država Srbija ima ustavnu obavezu da se bori za zaštitu njihovih prava.
Ilustracije radi, navešću samo jedan primer, primer Željka Kneževića, koji ima 41 godinu, rodom iz Oćustava kod Knina, bivši je radnik ''Tvornice vijaka'' u Kninu, a već 15 godina živi u Velikoj Plani, državljanin je Republike Srbije. On je u odsustvu, od strane Županijskog suda u Zadru, osuđen na 20 godina robije i za njim je raspisana poternica Interpola. U presudi Županijskog suda u Zadru stoji da je Željko Knežević, kao pripadnik vojne policije srpske vojske Krajine i kao čuvar u vojnom zatvoru u Kninu, učestvovao u premlaćivanju zarobljenika hrvatske nacionalnosti, usled čega je jedan od zatvorenika preminuo.
Činjenice su sledeće. U Kninu je zaista postojao vojni zatvor, koji je obezbeđivala srpska vojska Krajine. Činjenica je da su se u tom zatvoru, nažalost, događala premlaćivanja. Činjenica je da se dogodio taj nesrećni slučaj gde je jedan od hrvatskih zarobljenika, usled teških batina koje je dobio, nešto kasnije preminuo. Međutim, Željko Knežević sa tim slučajem nema apsolutno nikakve veze.
Željko Knežević nikada nije bio pripadnik vojne policije srpske vojske Krajine, Željko Knežević nikada nije bio čuvar zatvora u Kninu, niti čuvar bilo kog drugog zatvora. Željko Knežević nikada u životu nije ušao ni u jedan jedini zatvor i Željko Knežević nikada u životu nije udario nijednog jedinog zarobljenika hrvatske ili bilo koje druge nacionalnosti.
Željko Knežević nastoji da preko desetine svedoka, ne samo Srba, nego i Hrvata iz Knina, svojih prijatelja, svojih komšija, dođe do pravde. Obraćao se svim institucijama države Hrvatske. Njihov odgovor glasi – dođite u Hrvatsku i dokažite svoju nevinost. Željko Knežević ne sumnja da bi je dokazao, međutim, problem je u tome što praksa pokazuje da svi oni Srbi koji odu u Hrvatsku, a protiv kojih postoje pravosnažne sudske presude u odsustvu, moraju da provedu najmanje nekoliko meseci u zatvoru, a ima slučajeva da su proveli i po šest godina u zatvoru da bi dokazali svoju nevinost. Željko Knežević, jednostavno, nema toliko hrabrosti da ode u Hrvatsku i da provede u tamošnjem zatvoru jedan dan, a kamoli, recimo, jednu godinu.
Zbog toga apelujem na ministra pravde, apelujem na vladajuću većinu, apelujem na Ministarstvo pravde i sve državne institucije da se pozabave ovim problemom. Znači, svi oni državljani Republike Srbije koji su zaista počinili zločine i nalaze se na poternicama, treba da odgovaraju za te zločine, kao i pripadnici drugih naroda koji su počinili zločine nad srpskim narodom. Znači, pravda za sve žrtve, kazna za sve zločince. Međutim, država mora da učini sve da zaštiti od odmazde hrvatske države svoje građane koji su osuđeni ni krivi ni dužni. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Reč ima Srboljub Živanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je drago što čujem da su svi koji su danas i juče izlazili povodom amandmana govorili o uskraćivanju, ili prestanku rada pojedinih sudova, što pokazuje da je reč o velikoj reorganizaciji, ili velikom putu kojim se želi nešto, navodno, racionalno promeniti u Srbiji, ali se plašim, zbog kriminalne privatizacije koja se od 2000. godine, pa naovamo, desila u Srbiji, da ovaj set zakona, u stvari, ne doprinese uništenju jednog, da kažemo, intelekta u Srbiji.
Iskreno vam moram reći, pošto sam privrednik dugo godina, već 30 godina, desile su se u Srbiji tri velike ''seče knezova'', baš u vremenskom periodu kada su se dešavala određena politička previranja. To je bio veliki udar baš na srpsku inteligenciju. Mislim da je i ovo veliki udar baš na tu srpsku inteligenciju.
Ne znam kako ste vi postavljali pitanje te racionalizacije. Ne znam šta, u stvari, smatrate pod tom racionalizacijom. Ili, smatrate, prevashodno, da se ti slučajevi, ili predmeti što pre i brže rešavaju?
Da li ste hteli na ovakav način da se obračunavate s pojedincima koji su umešani u pojedine kriminalne radnje, mafijaške radnje, ili je postojala simbioza između mafije, političara, advokata, sudstva, pa, verovatno, nemate druge metode da biste ih mogli primeniti i onda razmišljate – hajde da vidimo ovom metodom, razmeštajem ili uskraćivanjem rada određenih sudova, kao što je sudstvo vezano za opštine gde vam je polazna osnova broj građana u tim opštinama?
To ne pije vodu, verovatno da je u pitanju nešto drugo. Ako je u pitanju finansijski efekat, kao što ste ovde, čitav dan juče i danas, čuli, tog finansijskog efekta neće i ne može biti. Jer, ako pogledate kako će taj finansijski efekat da se odrazi u pogledu stabilizacije i da li je moguće da određeni opštinski sudovi mogu izdržavati sebe, to ne pije, opet, vodu, vezano je da to bude iz jednog centra.
Pokazaću vam da vidite, ovde su mi dostavili materijal sudovi iz Vladimiraca i Koceljeve. Preko dve hiljade rešenih predmeta govori o aktivnim, i u jednom i u drugom slučaju, opštinskim sudovima, pa smatramo da to nije preduslov za njihovo ukidanje.
Ono što je, takođe, vrlo bitno, čuli smo ovde za govornicom, jeste ta demografska slika, ili da kažemo – ta infrastruktura. I u jednom i u drugom slučaju, kod ove dve opštine, možemo reći da je njihova udaljenost preko 30-40 km od centra kojeg zovemo Šabac; nemoguće je da bi se kvalitetno mogle obaviti radnje koje treba da se obave u ovim sudovima.
Dame i gospodo, smatram da je ovo, što sam već rekao u svom izlaganju, veliki atak na ove sudove, u stvari, atak i na same opštine. Razmišljaju građani, vezano za Šabac. Šabac je dobio status grada, pa se sada plaše nije li, u stvari, ovo način da se opštine u Vladimircima, u Koceljevi, zatvore i da postanu sastavni deo grada Šapca.
Smatram da ovo što hoćete da učinite tom racionalizacijom sudstva – poboljšanje rada, nije moguće metodama, ni merama kojima hoćete da ugasite sudove i da stvorite neke jedinice, kojima će se, u stvari, komandovati iz jednog centra, a to je Opštinski sud u Šapcu. To smatram zbog same infrastrukture, rada i objekata, koji su, pre dve-tri godine, sređeni i prilagođeni kvalitetnom radu opštinskih sudova i u jednom i u drugoj opštini, a to je jedan preduslov koji govori o kvalitetu rada tih sudija.
Drugo, ako već mora da dođe do ukidanja, smatram da bi ove dve opštinske jedinice trebalo da se sliju u jednu opštinsku jedinicu, bez obzira da li će centar da bude u opštini Vladimirci ili Koceljevi. To su najbliže opštine, koje naležu jedna na drugu. Smatram da bi se time postigao veći efekat nego njihovim zatvaranjem.
Iskoristio bih svoj izlazak za ovu govornicu da kažem, kao što je govorio i moj stranački kolega Petar Jojić, nešto vezano za fabrike mineralnih đubriva. Govorio sam kako su zatvorene, ali bih, prevashodno, rekao o jednoj fabrici koja je, u stvari, oteta.
Evo, ovde postoji kompletna dokumentacija, koju ću predati ministru pravde, gde je data izjava i krivična prijava za vlasnika firme "Galeb", bivšeg predsednika Privredne komore Srbije. Štampa je mnogo pisala o tome, evo i zvanične dokumentacije, gde je i izjava ljudi koji su učestvovali u otimanju ove fabrike.
Moram da vam kažem, ovo se dešavalo samo na Divljem zapadu, verujem da je to, možda, jedinstven slučaj na teritoriji Srbije, na koji način je ovde umešano i opštinsko rukovodstvo, pod dirigentskom palicom Dušana Petrovića. Sve je ovo pokriveno, celokupna borba radnika ''Metaloplastike'' da vrate firmu u svoje okrilje, odnosno da rasvetle ovaj kriminalni zločin.
Sve ovo vreme, ovih osam godina, nije došlo do pozitivnog rešavanja. Zbog čega? Baš zbog toga, zbog ovakvih slučajeva politiziranja sudstva, kao što se to dešavalo svih ovih osam godina. To je, u stvari, ono što vi treba da prekinete, politizaciju u sudstvu, da sudije ne bivaju izabrane, ili da se njihov reizbor ne vrši prema političkoj podobnosti, nego po njihovoj stručnosti, jer jedan sudija treba da se drži zakona ''ko pijan plota'', a ne kao što je u ovim slučajevima, gde radnici dokazuju otimačinu ove fabrike osam godina, ali ne mogu ništa, zato što iza celog ovog slučaja stoji, verovatno, neko iznad, veća institucija, a to su tajkuni, kriminalci, lopovi, koji svih ovih osam godina čine vlast ove Srbije.
Zato se duboko zamislite i pogledajte gde je, u stvari, put ovog sudstva. On je u vašim rukama, pod vašom jurisdikcijom, pod vašom kontrolom svih osam godina.
(Predsednik: Gospodine Živanoviću, vreme.)
Završavam. Zato smatram, kao i mnogi koji su dolazili iz svojih sredina da govore za ovom skupštinskom govornicom da ostanu opštinski sudovi, to je baza koja treba da opstane, kao i inteligencija u tim sredinama, da će ovaj, kao i svi ostali amandmani, biti prihvaćen i da ćete ovaj predlog zakona povući. Hvala vam.

Na član 3, amandman je podneo narodni poslanik Mile Ilić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 3, amandman je podneo narodni poslanik Željko Tomić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć.

Da li neko želi reč?

Reč ima narodni poslanik Željko Tomić.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, član 3, čiju sam izmenu tražio, odnosi se na ostajanje i opstanak osnovnih sudova, da ih taksativno nabrojim, u Kikindi, Novom Kneževcu, Novom Sadu, Bačkoj Palanci, Bečeju, Vrbasu, Temerinu, Titelu, Subotici, Adi, Bačkoj Topoli, Kanjiži i Senti, naravno, s opštinama koje naležu na ta sedišta osnovnih sudova, odnosno na njihovu okolinu.
Imao sam priliku sinoć da budem u Novom Kneževcu, gde sam dobio jedan veoma zanimljiv dopis, prepisku s Ministarstvom pravde, s gospođom Malović, Opštinskog suda u Novom Kneževcu. Datira ovaj dopis od 14.10.2008. godine, a reč je o predlogu izmene Nacrta ovog zakona, zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, gde oni obrazlažu zašto bi u opštini Novi Kneževac trebalo da se zadrži status opštinskog, odnosno osnovnog suda. Pomenutim nacrtom zakona prestaje da radi Opštinski sud u Novom Kneževcu, a njena teritorija je u nadležnosti je Opštinskog suda u Kikindi.
Kolegijum sudija i radnici Opštinskog suda u Novom Kneževcu podnose ovaj predlog izmena Nacrta zakona i ukazuju na relevantne činjenice o statusu Opštinskog suda u Novom Kneževcu, i kroz istoriju, i danas. Između ostalog, ovde stoje veoma zanimljive činjenice, koje treba predstaviti javnosti. Piše da je za ovu teritoriju od značaja da Opštinski sud u Novom Kneževcu bude u novoj mreži sudova Republike Srbije. To pravo izvire ne samo iz sadašnjeg vremena, već zahteva i težnji naroda srpske, mađarske i rumunske nacionalnosti i drugih pripadnika nacionalnih manjina koji ovde žive, jer sudska vlast u Novom Kneževcu je imala i ima ugled i poštovanje ove regije.
Sudovi koji su bili u ovom mestu, a zvali su se kroz istoriju – kraljevski sud, okružni sud, kao i opštinski sud, danas će se zvati sudska jedinica. Ipak, deluje malo uvredljivo za građane u Novom Kneževcu, tako je bar meni predstavljeno juče, a i ranije se vidi iz ovog dopisa.
"Smatramo da prilikom izrade Nacrta zakona nisu u dovoljnoj meri cenjene sve specifičnosti opština Novi Kneževac i Čoka, za koje je Opštinski sud u Novom Kneževcu nadležan, a pre svega geografski položaj, udaljenost od Kikinde", kojoj će sada, faktički, pripasti, "mešoviti nacionalni sastav stanovništva i obaveza, prema statutima obe opštine, da se postupak vodi ravnopravno na srpskom i mađarskom jeziku, tradicija i istorijske činjenice, da je vršenje sudske vlasti organizovano još u 18. veku, a institucionalno, prema dostavljenim podacima, već krajem 18. veka postoji kraljevski sud za tadašnju tursku Kanjižu, ili "turk Kanjiža", današnji Novi Kneževac.
Grad Kikinda je udaljen od Novog Kneževca 55 km, a od okolnih naseljenih mesta, kao što su Srpski Krstur, Đala, Majdan, Banatsko Aranđelovo itd. i do 80 km. Okružni sud Zrenjanin, kao drugostepeni, u određenom broju predmeta i prvostepeni, udaljen je od Novog Kneževca 110 km, a od ovih naseljenih mesta i do 130 km. U takvoj situaciji, građanima ovih opština sudska vlast ne bi bila dostupna.''
O tome smo govorili i mi, poslanici iz DSS-a, i mnogo poslanika, čak, iz vladajuće koalicije, spominjali su tu dostupnost pravdi. Evo konkretnog primera, šta znači i 20, i 80, i 110, i 130 km, konkretno i vrlo jasno.
Država je dužna ne samo da organizuje sudsku vlast i mrežu sudova, već da omogući njenu efikasnost i dostupnost svim građanima. Da ne čitam ceo dopis, na kraju još da citiram: "Lako je uočljivo da prilikom izrade mreže sudova nisu poštovani isti kriterijumi. U Vojvodini su zadržani mnogi sudovi koji pokrivaju mnogo manju površinu i mnogo manji broj predmeta od Opštinskog suda u Novom Kneževcu, a najbliži sud u većem gradu je na udaljenosti do 20 km, kao što su slučajevi u Kovačici, Žablju, Temerinu, Bačkom Petrovcu itd. Stoga, nije jasno koje standarde je predlagač Nacrta ovog zakona imao u vidu, ali svakako da nisu isti prema svima. U samom postupku nije sprovedena javna rasprava", to smo već i mi, narodni poslanici, više puta isticali, "kako bi se građani ovih opština neposredno, ili putem svojih predstavnika, kao i stručne javnosti, izjasnili o Nacrtu."
Ovde dalje piše sa kim se komuniciralo i na koji način. Čega sve nije bilo? Nije bilo, da to tako nazovemo, javne rasprave. Nije bilo široke rasprave sa strukovnim i stručnim organizacijama a da su urodile plodom, u smislu da su podržale ovaj predlog zakona.
Zanima me gde je ovaj predlog zakona naišao na odobravanje? Na odobravanje će naići samo na vašim zelenim tasterima. Dobar deo vas iz vladajuće većine, narodnih poslanika, u hodniku ume da kaže – stvarno je bilo dosta nekorektnosti prema nekim opštinama. Stručna javnost, lokalne samouprave, koliko su i kada konsultovani, koliko je njihovih predloga završilo u ovom predlogu zakona?
Ne osećam da ovaj zakon uživa bilo čiju podršku, ali glasačka sila Boga ne moli, neka bude kako bude. I dalje insistiramo da se ovaj zakon povuče sa dnevnog reda, a nije na odmet primetiti, mi koji dolazimo iz Vojvodine, da blagu digresiju napravim, ko je pomno pratio celu priču oko Predloga statuta AP Vojvodine, da je pre tri meseca postojala radna verzija koja je osvanula u jednom delu štampe, gde je, između ostalog, stajalo da će AP Vojvodina određivati sudije i tužioce na teritoriji AP Vojvodina. To je zazvučalo, zaista, kao pravo, istinsko kršenje Ustava, to su shvatili i sami tvorci tog statuta.
Naravno, znamo za te podele u DS-u, i njegovog vojvođanskog dela, i ovog drugog. Odjednom je to nestalo bez ikakvog obrazloženja, bez ikakve primisli, bez ikakve rečenice koja bi to mogla da prokomentariše. Tada sam javno apelovao na Borisa Tadića, kao predsednika DS-a, da on bude predsednik DS-a ne samo u izbornoj kampanji, nego da to bude i tokom cele godine, da komentariše takav predlog koji je stigao od strane pokrajinskog rukovodstva, odnosno od strane Izvršnog veća, odnosno, na kraju krajeva, i Skupštine AP Vojvodina.
Da li bi AP Vojvodina mogla da vrši neposrednu sudsku vlast? To je bilo pitanje. Međutim, to je izostalo iz ovog predloga statuta; na veoma zanimljiv, volšeban način, toga nije bilo. Ostale su druge neustavne norme, ali o tome ćemo pričati kada sledeće godine dođe to na dnevni red.
Podsetiću vas na amandman naše koleginice iz DS-a, Milice Radović. Povucite ovaj zakon. Sudska javnost, tužilačka javnost, uopšte, javnost u Srbiji biće veoma zadovoljna. O tome govori i činjenica da je ovo zakon koji ima neverovatno mnogo amandmana, čak i od strane vladajuće koalicije, da nije dobio podršku ni u jednoj jedinoj običnoj TV emisiji, a kamoli u ozbiljnoj raspravi o njemu. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Tomiću.

Gospodin Petar Jojić, o amandmanu, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, svakako da je predlagač ovog amandmana u pravu, jer, kao što znate, građani na koje se odnosi ostvarivanje ovih prava imaju pravo da imaju što bliže, između ostalog, i pravnu instituciju.
U ovoj teškoj krizi koja je zahvatila Srbiju, ovim se dodatno zagorčava život našim građanima. Ovim se otežava mogućnost našim građanima da se obrate sudu, da ostvare svoje Ustavom zagarantovano pravo.
Dame i gospodo, kada je u pitanju ovaj predlog zakona o ukidanju sudova, moram primetiti da predviđanje sudskih jedinica i odeljenja nije ustavna kategorija. Nigde u Ustavu Republike Srbije, u odredbama iz člana 142, 143, ne kaže se da ima ijedna sudska jedinica. Nigde nema ni reči "biće odeljenje", niti je zakonodavac, odnosno Skupština, ovlašćen da sada predviđa neke nove subjekte u pravosuđu koje Ustav ne poznaje. Dakle, ni sudske jedinice, ni odeljenja nisu sudska, odnosno ustavna kategorija.
Postojeća organizacija sudova je u skladu s Ustavom, a kolege su ukazivale u više amandmana da je pravo građana ovim ugroženo i da oni neće moći da ih ostvaruju blagovremeno i da im sud bude pristupan, jer će u nekim slučajevima građanin morati da putuje 150 km da ostvari neko pravo. Uzmite sada, neko lice iz Brodareva, ili iz Prijepolja, bude lišeno slobode i treba da se donese rešenje o pritvoru, a određivanje pritvora treba da bude u produženju i u nadležnosti apelacionog suda, kao više instance. Ovaj uzima predmet iz Opštinskog suda u Prijepolju i dolazi u Kragujevac i u Kragujevcu sada treba nadležno veće Apelacionog suda da odluči i da se vrati ponovo za Prijepolje; on prelazi i po 600, 700 km.
Zbog toga mnogi ukazuju da ni ova odeljenja što se predviđaju, apsolutno, neće doneti nikakvu delotvornost u pravosuđu.
Zadržimo postojeću organizaciju pravosuđa, bar kada je teritorijalna organizacija u pitanju i izbor sudija. Ja se zalažem da izbor sudija bude, a ne da bude reizbor, i to na način kako je to Ustav predvideo. S druge strane, da i prvi saziv i sastav Visokog saveta sudstva i Saveta državnog tužilaštva, tužilaca, prođe proceduru koju prolaze i ostale sudije, tužioci i njihovi zamenici.
Dame i gospodo, ja sam malopre napomenuo šta radi sudska vlast u Pančevu – ne preduzima određene mere. Evo jednog primera, nastaviću ono kada je u pitanju pančevačka ''Azotara''. Ponavljam radi vas, radi građana i radi onih mučenika, radnika koji mesecima ne primaju plate, koji su juče imali štrajk i traže ostvarivanje svojih prava, jer je u pitanju 1200, 1300 radnika koji nemaju od čega da prehrane svoje porodice. Prema statističkim podacima, u pitanju je oko pet hiljada duša, odnosno radnika i njihovih članova porodice.
Agencija za privatizaciju, 2006. godine, prodaje ''Azotaru'' za 13 miliona evra. Obavezuje se ugovorom da ulaže sredstva u proizvodnju, obavezuje se ugovorom da za pet godina neće otuđiti ništa što se tiče nekretnina i vrednosti kapitala koji je kupljen. Kupili su ''Azotaru'' za 13 miliona, da bi ove godine, u junu, ukrali novu fabriku u sastavu ''Azotare'', fabriku ''Karbamid'', koja je vredela 32 miliona i prodata, demontirana, utovarena u vozove i poslata u inostranstvo, u Ukrajinu ili Litvaniju, i tamo je prodata za 32 miliona.
Ljudi, te lopove iz Agencije za privatizaciju morate hapsiti, oni opljačkaše državu, zajedno s ostalim saučesnicima.
Šta se događa dalje? Agencija za privatizaciju poziva vlasnike u procesu privatizacije i menja ugovor, donosi odluku, umesto da je obavezala kupce da sredstva od 32 miliona evra ulože na račun firme koja je kupljena. Šta su uradili sada? Agencija za privatizaciju donosi odluku, 14.05.2008. godine, kojom kupcu nalaže, tj. odlaže rokove isplate, i to da plati pola, a ne sto posto vrednosti kapitala kada su ukrali fabriku. Kaže – imajući u vidu da navedeni subjekti nisu postupili po ugovoru, donosimo odluku, prvo, da iz sopstvenih sredstava uplate iznos od 833.413.106 dinara na račun subjekta privatizacije, čiji iznos predstavlja razliku između dozvoljenih pet posto i izvršenih 10,88%, što na dan 14.5.2008. godine predstavlja iznos od 10.088.000 dinara, odnosno evra, prema zvaničnom i srednjem kursu Narodne banke, radi kupovine osnovnih sredstava koja će biti evidentirana kao osnovna sredstva u vlasništvu Republike, odnosno subjekta privatizacije.
Ovakva uplata evidentiraće se u poslovnim knjigama subjekta privatizacije kao vanredni prihod bez stvaranja obaveze, odnosno bez plaćanja kapitala subjekta privatizacije. Sada dolazimo na najzanimljiviji detalj. Prvo, da unese osnovna sredstva u protivvrednosti 833.413.000 dinara. Sada određuje nov način uplate. Uplatu novca, odnosno unos osnovnih sredstava treba da se izvrši prema sledećoj dinamici. Prvi deo, u iznosu od 3.362.280 evra, u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom kursu Narodne banke na dan uplate, ali pazite šta je zanimljivo, ne da uplati odmah, nego mu odlaže rok, da uplati tek 31.12.2008. godine prvu ratu. Drugu ratu, u iznosu od 3.362.280 evra da uplati, ali kada?
Opet ova lopuža iz Agencije za privatizaciju. To su lopovi. Kada ovako raspolažu mukom radničkom, oni su lopovi.
Kaže – uplatiće 3.362.000 evra 30.08.2009. godine. Odlažu mu još godinu dana, pa ga beneficiraju. Treću ratu, opet od 3,5 miliona evra, uplatiće do 31.12.2009. godine.
A šta je s radnicima? Zašto radnici ne primaju plate? Zašto fabrika ne proizvodi đubrivo, koje je omogućilo lopovu da ukrade fabriku, da je demontira i da je vozovima proda u Litvaniju? Ko su ti ljudi? Gde je država? Gde je tužilaštvo?
Digla se kuka i motika u ''Azotari'', država mora da interveniše. Pet hiljada duša je ostalo bez hleba, bez plate. Ovo nije mala stvar, ovo je ozbiljna stvar. Država mora ovde da interveniše. Javni tužilac mora da interveniše. Zaključen je štetan ugovor, na štetu države i radnika. Onaj ko je zaključio ovako štetan ugovor i doneo štetnu odluku mora da bude uhapšen.
Javni tužilac mora ovo da sada sluša i samo ako je dopro glas do njega da je izvršeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, dužan je da preuzme odgovarajuće mere i da donese odluku da se pokrene istraga i da se razreši pitanje.
U Pančevu je za poslednje dve godine ostalo oko 12 hiljada radnika bez posla, zahvaljujući takvoj privatizaciji, tim lopovima iz Agencije za privatizaciju. Najveće lopuže u državi su ovi iz Agencije za privatizaciju.
Gospodo demokrate, izvršite analizu. Vidite li koliko su prodali fabrika i preduzeća i po kojoj ceni? Džabe. Vi ne možete do njih da dođete. Oni su zatvoreni. Niko više nema pristup tamo. Ovde mora država da deluje. Moraju da se štite prava građana.
Oni su prodali zaštitni znak Pančeva, tj. ''Pančevačku pivaru'', koja je osnovana 1722. godine, kao najstarija fabrika na Balkanu. Došao je profiter i kupio Pivaru, demontirao je, zatvorio krug i fabriku, odneo u nepoznatom pravcu i ne zna se šta je s njom. Ostalo je preko 300 radnika bez posla.
Fabrika stakla u Pančevu, 1000 radnika ostaje bez posla, fabrika sijalica "Nikola Tesla", koja je proizvodila najbolje sijalice na Balkanu, radnici su ostali bez posla. Dve fabrike obuće gde su radnici ostali bez posla, ugostiteljsko preduzeće "Sloboda", gde su radnici ostali bez posla, poljoprivredni kombinat koji je bio drugi u Srbiji po površini, PIK "Tamiš" Pančevo, koji je imao hiljade i hiljade hektara poljoprivrednog zemljišta, sa svojim objektima, pogonima i imanjima, sve je to uništeno i rasprodato lopovima, pljačkašima i profiterima.
Dokle ovako, pitam, gospodo koji ste na vlasti? Morate da se obračunate s ovim lopovima i kriminalcima. SRS traži da se hitno preduzmu mere u Agenciji za privatizaciju i da se vidi šta ti ljudi tamo rade. Oni moraju biti pred pravdom. Oni moraju biti privedeni. Neki moraju biti hapšeni. Ovaj što je doneo ovu odluku i izmenio postojeći osnovni ugovor mora biti uhapšen i mora biti sprovedena istraga. Ako to ne učini policija i tužilaštvo, znači da legalizujemo lopovluk i kriminal i radnici ostaju na ulici. Hvala vam.