Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što krenem da govorim o amandmanu, moram da se obratim vama, gospođo Đukić-Dejanović, lično, zato što ste još jedanput u toku dana pokazali da imate različite aršine u odnosu na poslaničke grupe.
Ponovo podsećam da ste danas, na iniciranje jedne poslaničke grupe, protivposlovnički zakazali sednicu jednog odbora. Ne pominjem ni koja poslanička grupa, ni koji odbor je u pitanju, jer sam to već govorila, ali ste bez ikakvog komentara ostavili zahtev kolege Ljube Kragovića da se što pre pribavi mišljenje Zakonodavnog odbora o pitanju – da li je propratni akt upravni akt, da li je to akt koji je bitan za odlučivanje?
Problem koji je izneo kolega Ljuba Kragović, o kom smo govorili i juče, a odnosi se na popunjavanje odborničkih mesta sa liste SRS-a u opštini Leposavić, takođe je vrlo urgentan, vezan je rokovima i trebalo je da postupite, bar, isto kao što ste postupili u onom prvom slučaju, pogotovo što ste ovde imali prisutnog predsednika Zakonodavnog odbora. Trebalo je da zatražite od predsednika Zakonodavnog odbora da zakaže sednicu i da da to mišljenje o RIK-u.
Inače, kao diplomirani pravnik, tvrdim i znam da je taj propratni akt, koji je poslužio kao alibi delu RIK-a da ne popuni odbornička mesta odbornicima s liste SRS-a u opštini Leposavić, potpuno nevažan papir, koji uopšte nije morao da postoji. Evo, kolega Kragović ulazi i može da čuje ovo što nameravam da kažem.
Dakle, taj papir na kojem piše: u prilogu vam dostavljamo to i to, nešto je što nema nikakve veze s predmetom u postupku. Dokumentaciju koja je dostavljena RIK-u mogao je slobodno da donese i golub pismonoša. Bitno je da je ta dokumentacija potpuna i da su postojali i postoje uslovi da se sa liste SRS-a popune odbornička mesta u opštini Leposavić.
Toliko, pre svega, radi javnosti, a zaista očekujem da ćete ubuduće imati isti odnos prema svim poslaničkim grupama. Da li smo mi vama simpatični, ili nismo, to je potpuno nebitno, bitno je da vi morate da se ponašate u skladu s Poslovnikom i da imate ista merila prema svakom narodnom poslaniku i prema svakoj poslaničkoj grupi.
Kada je u pitanju amandman kolege Zorana Šamija, a prethodno Vlatka Ratkovića, koji su u jednom delu isti, u suštini, odnose se na istu teritoriju suda, ovde imamo pravi primer onog o čemu sam govorila kada sam govorila o jednom od prethodnih amandmana.
Pitali smo se ovih dana šta je bio kriterijum Vlade Republike Srbije ne da odredi ovakvu mrežu sudova, to je posebna priča, govoriću i o tome, nego kojim kriterijumima se Vlada rukovodila kada je, od 130 amandmana, 19 usvojila, a ostale nije? U čemu je razlika između amandmana bilo kog kolege čiji amandman nije usvojen i nekoga čiji je amandman usvojen?
Da li ste, recimo, gospođo Malović, usvojili amandmane Nenada Konstantinovića i Srđana Milivojevića zato što imate više simpatija prema "otporašima" nego, recimo, prema Vlatku Ratkoviću, čiji amandman niste usvojili, ili je to možda zato što gospodin Srđan Milivojević već nekoliko dana izigrava vašeg ''bodigarda'' u ovom parlamentu? Zaista, nijedno zdravorazumsko obrazloženje nismo mogli da nađemo.
Vlatko Ratković i njegov amandman su primer za ono što sam već nekoliko puta govorila. Ovo je poruka, pre svega, građanima Rume, naravno, i svima koji nas prate. Vlatko Ratković je, kao narodni poslanik iz Rume, tražio da u Rumi postoji osnovni sud. Amandman do sada nije prihvaćen, a da li će biti u danu za glasanje, videćemo.
Ako amandman ne bude prihvaćen, da li će kolega Vlatko Ratković glasati za ovaj zakon ili neće? Da li je on izašao ovde da obrazloži taj svoj amandman da bi građani Rume čuli kako se Vlatko Ratković zalaže za interese svojih sugrađana, ili je to istinski mislio? Ako je istinski ovde predstavljao građane Rume i ako mu ovako bitan amandman ne bude usvojen, on mora da glasa protiv zakona. Ne postoji nijedno drugo obrazloženje.
Ukoliko kolega Vlatko Ratković bude glasao za ovaj zakon, a ne bude mu u danu za glasanje usvojen amandman, onda je on danas na najgrublji mogući način prevario građane Rume koje ovde predstavlja.
Narodni poslanik može odavde da kaže šta god hoće, da ne budem pogrešno protumačena, dakle, nikakvih ograničenja nema, to je stav SRS-a, ali nije korektno izaći ovde i reći da predstavljate jednu grupu građana i da u ime te grupe građana nešto insistirate, tražite, to ne dobijete i opet glasate za to što vam nije usvojeno. U najmanju ruku, to nema logike. Ili, ako se desi da u danu za glasanje bude usvojen amandman Vlatka Ratkovića, onda to može da se protumači kao njegov uslov za glasanje za zakon.
U svakom slučaju, skrećem pažnju kolegama narodnim poslanicima da u danu za glasanje posebno vodimo računa o ovom amandmanu, da bismo mogli da obavestimo građane Srbije, u ovom slučaju građane Rume, na primeru amandmana Vlatka Ratkovića, da li poslanici DS-a istinski zastupaju interese građana koje ovde predstavljaju ili se ponašaju onako kako bi ti građani hteli da čuju, a kada se glasa, onda se pritisne dugme suprotno od onoga što se na ovom mestu govorilo.
I amandman gospodina Ratkovića, i amandman gospodina Šamija, rekla sam već, odnose se u jednom delu na istu teritoriju suda, ali je našoj poslaničkoj grupi prihvatljiviji amandman gospodina Šamija, jer taj amandman, za razliku od ovog koji je predložio Vlatko Ratković, predlaže opštinske sudove, pored Sremske Mitrovice, i u Inđiji, Staroj Pazovi, Šidu i Rumi.
Dakle, ako ne bude ovaj amandman usvojen, onda bi bilo dobro da bude usvojen bar ovaj amandman gde se predlaže, pored Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici, i osnivanje opštinskog suda u Rumi. Stvarno, imam utisak, gospođo ministar, da niste nijedanput obišli Srbiju; da jeste, mislim da biste znali kako se ide od, recimo, Stare Pazove do Sremske Mitrovice, i da vam ne bi palo na pamet da to bude teritorija jednog suda. Pored svega što ste naveli ovde kao razlog, ljudi, recimo, iz Stare Pazove, za Sremsku Mitrovicu moraju da plaćaju čak i putarinu. Vi nam ovde objašnjavate danas da nema nikakvih dodatnih troškova, da nijedan građanin neće morati da putuje iz sedišta svoje opštine. Već više puta smo rekli da to nije tačno i dokazali vam to, naravno.
Miloš Aligrudić je malopre nastavio ono što sam pre njega započela, ovu smešnu stranu obrazloženja Vlade Republike Srbije na svaki amandman. Bez obzira na koju teritoriju se odnosi, obrazloženje ide – amandman se ne prihvata, kao u slučaju amandmana Milice Radović, i to nekoliko puta, pa posle toga – Miloša Aligrudića, pa onda opet Milice Radović.
Došli smo na 14. stranu obrazloženja, izveštaja Vlade, do jednog velikog obrazloženja na amandman Milice Radović. Inače, da podsetim da smo danas više puta rekli da bi bilo najbolje da se ovaj amandman usvoji, jer ovaj amandman predviđa postojanje 138 osnovnih sudova.
Šta kaže Vlada? ''Vlada ne prihvata amandman. Predloženim amandmanom predviđeno je osnivanje 138 osnovnih sudova, što je u potpunosti identično sa rešenjem iz važećeg zakona, prema kome postoji 138 opštinskih sudova.''
Vi nama, gospođo ministar, niste dokazali da je problem u funkcionisanju sudova taj što danas u Srbiji ima 138 opštinskih sudova. Niste nas ubedili da je to razlog lošeg funkcionisanja pravosuđa i niste nas ubedili da je to razlog kriminala i korupcije u pravosuđu. Niste nas ubedili da 138 opštinskih sudova u Srbiji znači, samo po sebi, loše pravosuđe.
Dakle, ovo je argument koji nikako ne možemo da prihvatimo. Vi kažete, ovakvo rešenje nije u skladu sa Predlogom zakona o uređenju sudova, koji predviđa obrazovanje sudskih jedinica izvan sedišta osnovnih sudova. Naravno da nije u skladu s tim. Mi vam to i kažemo. Mi hoćemo da ne bude u skladu s tim, jer amandmanom tražimo drugačije rešenje. Vi nama pišete obrazloženja kao da su narodni poslanici debili.
Kažite nam nešto novo, kažite nam nešto u šta ćete da nas ubedite, ili ćete da nam kažete ovo što ste rekli na kraju, što je jedna velika neistina i što su, u većini slučajeva, kolege koje su govorile navele kao razlog zbog čega misle da treba zadržati sudove u njihovim opštinama. To je poslednja i pretposlednja rečenica: ''Prilikom utvrđivanja broja osnovnih sudova i područja njihove nadležnosti, pored priliva predmeta, vodilo se računa da u svakom gradu i upravnom okrugu u Republici Srbiji bude najmanje jedan osnovni sud''.
Da li ovo, gospodo, kolege pravnici, ima ijedan pravnički razlog za ovakvu mrežu sudova? Zaista je neverovatno.
Šta dalje kažete? I ovde nas Vlada laže, kaže – pored toga, kao kriterijum za obrazovanje osnovnog suda uzeti su i kriterijumi geografske udaljenosti i razvijenosti putne mreže.
Mi vam pet dana pričamo, upravo, između ostalog, geografska udaljenost je razlog za podnošenje 130 amandmana. Nerazvijenost putne mreže je razlog za podnošenje 130 amandmana, upravo ono što mi ovde pričamo, pričamo i pričamo, za šta građani Srbije znaju da je tako i za šta imamo njihovu podršku, i kroz telefonske pozive, i kroz telegrame i pisma koja dobijamo u prostorije SRS-a.
Kažete, zbog svega navedenog, amandman se ne prihvata, budući da je u potpunoj suprotnosti s intencijom predlagača u pogledu reforme pravosuđa i uspostavljanju potpuno nove mreže pravosudnih organa.
Pa, amandman valjda i jeste takav da bude u....
(Predsednik: Vreme.)
...suprotnosti s onim što želi Vlada, jer da mislimo kao Vlada, ne bismo podnosili amandmane.
Isteklo mi je vreme, izvinjavam se, samo još jednu rečenicu. Kada je u pitanju Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, gospođo Malović, radi se o tome da je opšte mišljenje da ovaj zakon morate povući iz procedure. To je opšte mišljenje narodnih poslanika, stručne javnosti, građana Srbije, medija. Dakle, na svakom koraku vas pozivaju da povučete ovaj predlog zakona. Čemu takva tvrdoglavost, zaista nam je nejasno.