TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 05.12.2008.

18. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

18. dan rada

05.12.2008

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 21:00

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 115 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 90 narodnih poslanika, odnosno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pozvala da današnjoj sednici prisustvuju gospodin Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde i gospodin Jovan Ćosić, načelnik u Ministarstvu pravde.
Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O SEDIŠTIMA I PODRUČJIMA SUDOVA I JAVNIH TUŽILAŠTAVA (nastavak u pojedinostima)
Jučerašnji radni dan Treće sednice Narodne skupštine zastao je u raspravi u pojedinostima o članu 3, na koji je amandman podneo narodni poslanik Željko Tomić.
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.
...
Srpska radikalna stranka

Dragan Todorović

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, pozivam se na član 101, delimično i na član 104, povodom izlaganja gospodina Srđana Milivojevića.
Javno zahvaljujem Srđanu Milivojeviću na jučerašnjem izlaganju. On je izuzetno dragocen za nas, srpske radikale, a i za građane Srbije. Juče je Srđan Milivojević na najbolji način potvrdio sve ono što tvrdimo od kako je formirana Vlada DS-a, odnosno ZES-a i SPS-a. Srđan Milivojević je ovde, bez ikakvog ustručavanja, nazvao sve one koji su 1999. godine, odnosno do 2000. godine bili u Vladi, izdajnicima i odgovornima za sve ono što se dešavalo. Ne verujem da je delio, pa rekao, vi iz JUL-a, iz SRS-a niste valjali, a vi iz SPS-a ste bili dobri momci. Mislim da smo bili u istom košu.
Onda se postavlja pitanje, ko laže građane Srbije?
Očito, Srđan Milivojević ne laže, ali onda laže Boris Tadić. Onda Boris Tadić laže građane Srbije. Boris Tadić pokazuje građanima Srbije da je sve laž i obmana. Nema nikakve ideologije. Bitna je samo vlast. Ko te pita ko je gde bio, šta je radio! Važno je da mi nastavimo da vladamo, da prikrijemo sav kriminal i sve krađe koje su učinjene do sada, da nastavimo da radimo isti posao. To je za nas najvažnija stvar.
Gospodo iz DS-a, postavljam vam pitanje – da li ste vi potpisali neku deklaraciju o pomirenju?
(Srđan Milivojević, s mesta: ne sa vama)
Znači, vi delite. Vidim ja to, Srđane, ali to treba da čuju i vide građani Srbije. Kako to možete? Koji su to kriterijumi na osnovu kojih određujete?
Ne bežimo mi od odgovornosti, ako postoji odgovornost, ali morate da priznate da je naš udeo u vlasti, ipak, srazmerno bio mnogo manji, mnogo kraći, nego SPS-a. Ne znam koji vas kriterijumi vode kada o tome odlučujete. Očito, ovi kriterijumi koje sam naveo – samo i isključivo da sakrijete kriminal, lopovluk, da ga nastavite, bez obzira na to što Srbija srlja u propast. To vas ne interesuje.
(Srđan Milivojević, s mesta: Vreme)
Da, interesuje vas vreme. Ne interesuje vas što su za dva meseca građani Srbije izgubili preko 70 milijardi samo na zaduženja po kreditima koje su uzeli zbog toga što su vaši rekli da je dinar čvrst, da treba štedeti u dinarima i da se ne treba obazirati na svetsku ekonomsku krizu, jer ćemo na njoj zaraditi.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč povodom amandmana? (Ne)
Na član 3, amandman je podneo narodni poslanik Siniša Stamenković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč želi narodni poslanik Vjerica Radeta.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedan u nizu od preko 100 amandmana podnetih na 19 članova Predloga zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.
Amandman koji je podneo kolega Siniša Stamenković je, otprilike, ono što sadrže svi amandmani koje su podneli narodni poslanici, a svakako je bitno naglasiti da su na ovaj predlog zakona amandmane dali i poslanici skupštinske većine i poslanici opozicije.
Kada bi kolege poslanici skupštinske većine, koji su ovde obrazlagali svoje amandmane, vrlo argumentovano, vrlo uverljivo, mi Srpski radikali smo spremni da ih podržimo, kada bi se, dakle, ove kolege, u danu za glasanje, ponašale onako kako se ovde ponašaju, kada kažu da zastupaju građane iz mesta odakle dolaze, kada zastupaju interese svojih sugrađana – kada bi to pokazali u danu za glasanje, sasvim izvesno, ovaj zakon nikako ne bi mogao da prođe, odnosno ne bi mogao da bude izglasan.
Nemam nameru bilo koga pojedinačno da prozivam, ali upozoravam građane Srbije, ljude koji prate rad ovog parlamenta, da vode računa o tome kada se u danu za glasanje izglasa ovaj zakon – da im bude pri svesti to da ih njihovi poslanici, iz njihovih mesta, obmanjuju. Ovde izađu, pa javno govore da je ovaj zakon izuzetno loš, govore i zbog čega je loš, zalažu se, navodno, za sudove u svojim malim mestima, ali u danu za glasanje glasaće da ovaj zakon prođe i da se desi sve ono što danima pričamo da će se desiti u oblasti pravosuđa, ako 1. januara 2010. godine ovaj zakon stupi na snagu.
Ne mogu građani Srbije da se obmanjuju, znate? Iako se ne vide ovi dugmići kada se glasa, građanima treba da bude jasno da se istinski, odnosno protiv ovog zakona i protiv uništavanja pravosuđa, kroz primenu ovih i ovog zakona, zalažu jedino predstavnici SRS-a. Kao što govorimo, tako ćemo da se ponašamo i u danu za glasanje.
Kao što vidite, govorimo i o onim mestima u kojima ne živimo, zato što nam je istinski stalo da se u pravosuđu desi nešto pozitivno, da se od strane Ministarstva pravde svim zaposlenima u pravosuđu stvore odgovarajući uslovi, pre svega, da mogu da obavljaju svoj posao. Zatim, da se povede ozbiljna borba protiv korupcije i kriminala u pravosuđu.
Naravno, ne mislimo da su svi u oblasti pravosuđa korumpirani. Mali je broj među sudijama i među tužiocima koji jesu korumpirani, kojima upravljaju ovi iz vlasti Republike Srbije, kojima upravljaju tajkuni, ali većina zaposlenih u pravosuđu su časni i pošteni ljudi.
Niko od narodnih poslanika koji je ovde govorio nije podsetio na nešto vrlo ružno – što je rekla gospođa ministarka, kada je ove zakone obrazlagala u načelnoj raspravi – da je jedan od razloga zašto se ukidaju sudovi u malim mestima to što su sudije u malim mestima više podložne korupciji, zato što se, valjda, tamo između sebe poznaju. To je velika uvreda za sve sudije i za sve tužioce koji obavljaju te funkcije u tim malim mestima u Srbiji.
Znate, časni ljudi još više vode računa o tome kada žive u maloj sredini – da neko ne bi na ulici, za njima, ili za nekim od članova njihove porodice, rekao da su korumpirani, da su kriminalci. Dakle, to nikako ne može biti argument. Pre će neko da se sakrije u velikom Beogradu, ili misli da može da se sakrije i da obavi neki prljav posao za vlast, nego što će to da uradi neko u malom mestu.
Dakle, to što je gospođa ministar ovde iznela kao argument jeste velika uvreda za sve časne sudije i tužioce u svim malim mestima u Srbiji, koje sada skupštinska većina, na predlog Vlade Republike Srbije, želi da ukine.
Amandman koleginice Milice Radović, jedan od prvih amandmana u ovoj grupi, sasvim sigurno je amandman za koji bi trebalo da glasaju svi narodni poslanici koji su se zalagali, ako su se iskreno zalagali, da ostane sudska mreža, odnosno pravosudna mreža, onakva kakva je sada u Srbiji, jer nema uslova, dame i gospodo, u Srbiji za primenu ovog zakona koji vi danas i ovih dana nudite narodnim poslanicima.
Nećete da vodite računa o tome šta bi, zapravo, značila primena ovog zakona. Mi smo ubeđeni da do primene ovog zakona neće ni doći, bez obzira na to što nekoliko dana raspravljamo o ovim amandmanima. Uspećete vi to nekako da istrgujete i da izglasate, ali teško da će doći do primene ovog zakona, jer postoji mnogo preduslova koji bi trebalo da se ispune.
Podsećam, pre svega, građane Srbije i sve zaposlene u oblasti pravosuđa da smo mi dva puta imali veliki problem u Srbiji, u poslednjih osam godina, kada je u pitanju pravosuđe. Naravno, ne govorim o ona dva dugačka perioda kada nismo imali Ustavni sud. Zapravo, mi ni danas nemamo kompletan Ustavni sud, imamo 10, umesto 15 sudija. Ovih pet sudija koji treba da budu u Ustavnom sudu, zato to sada i pominjem, vezani su za postojanje Vrhovnog kasacionog suda, koji će možda jednog dana i da bude uspostavljen, ali do tada, imamo krnji Ustavni sud. To je Ustavni sud kojim direktno upravlja Boris Tadić, zato što je na taj način i izabran.
Podsećam na koji način je izabrano tih 10 sudija Ustavnog suda – pet je ovde izglasano, skupštinskom većinom, a na predlog Borisa Tadića, a pet, na predlog skupštinske većine, izabrao je Boris Tadić. Neka građani Srbije procene sada čiji je to Ustavni sud.
Za ovih pet preostalih, koji još nisu izabrani, moglo bi se reći da bi na neki najdemokratskiji način mogli biti birani, ali, nažalost, do toga skoro neće doći, jer ovi zakoni neće stupiti na snagu.
Dakle, podsećam na period kada smo dva puta zaredom, kada je pravosuđe u Srbiji dva puta bilo u kolapsu, kada je bila opšta panika i među građanima i među zaposlenima u pravosuđu, zato što smo imali jedan period kada je trebalo da neki prethodni zakoni stupe na snagu, pa nisu blagovremeno produženi rokovi, i onda se desilo da u određenim sporovima građani nisu mogli da podnesu žalbe, zato što zaposleni u sudskoj upravi, a ni predsednici sudova, nisu znali koji sudovi su nadležni da odlučuju po tim žalbama. Propuštani su rokovi, bio je opšti haos, a vi ćete ovim i ovakvim zakonima tek izazvati haos u pravosuđu u Srbiji.
Trebalo bi da znate i da vodite računa o činjenici da će svi ti ljudi koji su zaposleni u oblasti pravosuđa u malim mestima, primenom ovog zakona, ostati bez posla. Neke sudije i neki tužioci koje ne budete lustrirali, možda će da odu u sedište okružnog suda i tamo će, možda, i da dobiju posao, ali zaposleni u sudskoj upravi – svi će ostati bez posla i neophodno je da građani Srbije to znaju.
Zašto ovo tvrdim? Zato što je gospođa ministar, u načelnoj raspravi, znate, ta načelna rasprava je bila dosta davno, pa smo možda zaboravili i zato je neophodno da se podsetimo na to, rekla da će i sudski upisnici biti u sedištima tih novih sudova. Dakle, niko neće biti u sudu u tom malom mestu, u sada nekom opštinskom sudu; u ta 104 mesta gde ukidate opštinske sudove neće biti zaposlen niko iz sudske uprave. Svi građani iz tih malih mesta moraće da idu u sedište okruga, udaljeno možda i stotinak kilometara, da bi predali bilo koji akt koji mora da prođe kroz upisnik.
Pitanje je, i o tome niko nije govorio, da li će i na koji način, zapravo, gde će se voditi evidencija, gde će građani iz jednog mesta, koje je od sedišta okruga gde će sada biti sedište suda udaljeno sto kilometara, moći da dobije najobičniju potvrdu da nije kažnjavan, a ta potvrda mu je potrebna iz nekih ličnih razloga?
Moraće da putuje sto kilometara da podnese zahtev, da se vrati kući ili da tamo prespava, pa da ponovo za dva dana ode da preuzme tu potvrdu, pošto, kao što znate, koliko god se hvalite da ste osavremenili neke sisteme u sudovima, to niste uradili. Niste ni u MUP-u, a to ne radite namerno, ne zato što niste u stanju da umrežite i sudove i MUP, nego vama to ne odgovara, iz prostog razloga, o kom mi govorimo još od 2000. godine, kada ste i vi iz DS-a, na sednicama RIK-a, podržavali predloge SRS-a, da se u Srbiji, konačno, uvede jedinstveni birački spisak.
Vi namerno obmanjujete građane da to nije moguće, zato što ne uspevate da umrežite sudove i MUP i, naravno, jedinice lokalne samouprave.
Dakle, da je bilo sluha kod Vlade Republike Srbije, ako, uopšte, ministri međusobno komuniciraju, s obzirom na to da su sada opsednuti samo time ko će više para da dobije u budžetu, i to ne para koje će nešto značiti građanima Srbije, nego ko će moći više savetnika i pomoćnika da plati u okviru ministarstva. To je jedino čime se predstavnici Vlade sada bave. Kada bi ozbiljno razmišljali o ovom o čemu mi danima govorimo i zbog čega se neki iz vladajuće većine ljute što mi raspravljamo o ovim izuzetno ozbiljnim zakonima, onda bi ovaj zakon morao da bude povučen iz procedure.
Bilo je dosta predloga da se svi ovi zakoni povuku iz procedure, kako ga vi zovete – set pravosudnih zakona, ali o ovom zakonu je, očigledno, nepodeljeno mišljenje među narodnim poslanicima da nije dobar.
Ovaj zakon će uneti haos u pravosuđe, ovaj zakon će doneti još nekoliko hiljada nezaposlenih u Srbiji, nekoliko hiljada porodica bez plate, a tek kakav će problem imati građani Srbije, koji će po pravdu morati da idu po sto i više kilometara, to će da vide tek kada, i ako dođe do primene ovog zakona.
Još jedanput apelujemo na predstavnika Vlade Republike Srbije, nije smak sveta, ovaj zakon vam nije uslov ni za šta, ovaj zakon je hir nekoga kome je palo na pamet da nekoliko desetina hiljada ostavi bez posla. Ovaj zakon hitno treba povući iz procedure.
Da ne gubimo, odnosno ne trošimo vreme ubeđujući vas u to, uradite to sami, uradićete nešto dobro za pravosuđe. Ovo što nazivate reformom je propast pravosuđa i haos u pravosudnom sistemu Srbije.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Milan Lapčević

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, čl. 225. i 226, i koristim ovu priliku da postavim pitanje Vladi Republike Srbije, koje sam postavljao i prethodnih dana, prethodnih nedelja – kada će Državna revizorska institucija da dobije svoj prostor za rad?
Još 10. oktobra, predsednik Vlade, gospodin Mirko Cvetković je izjavio da je rešen problem prostora za Državnu revizorsku institucija i da će ona konačno moći da ostvaruje svoju funkciju revizije i kontrole trošenja državnih para. Danas je 5. decembar, dakle, dva meseca od te izjave, a od tog prostora nema ništa.
Postaviću ovo pitanje danas i postavljaću i narednih dana, svakog dana po nekoliko puta, sve dok ne dobijem validan odgovor, pošto odgovor nisam dobio.
Budite sigurni, ukoliko se ovaj problem ne reši do kraja ovog meseca, kada treba da bude primljeno u radni odnos više od 20 revizora koji treba da kontrolišu budžet Republike Srbije, da će biti problema s usvajanjem budžeta, jer nemamo prava da dozvolimo nekontrolisano trošenje državnih para. Ukoliko nema prostora za Državnu revizorsku instituciju, to znači da je ova vlada licemerna i da ne želi da dodeli prostor i ako to javno obećava.
U prostoru koji je trebalo da dobije Državna revizorska institucija nalazi se Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i pouzdano znam da ministar Svetozar Čiplić ne želi da se iz njega iseli. Dakle, član Vlade ne želi da dozvoli da ova važna institucija počne da radi i da kontroliše trošenje državnih para.
Ukoliko se ovaj problem ne reši, biće mnogo problema u ovoj Skupštini. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 3, amandman s ispravkom podneo je narodni poslanik Vladimir Milentijević.
Predstavnik predlagača na sednici Odbora za pravosuđe i upravu je prihvatila amandman, s ispravkom. Odbor za pravosuđe i upravu prihvatio je amandman s ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman s ispravkom pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 3, amandman je podneo narodni poslanik Dejan Radenković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 3, amandman s ispravkom podneo je narodni poslanik Miroslav Petković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman s ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković.

Miroslav Petković

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Ministarstva pravde, samo da vas podsetim da smo ovu sednicu počeli 5. novembra, pre mesec dana, i, ako se ne varam, danas je 18. radni dan po ovom dnevnom redu. Uostalom, kada je javna rasprava izostala pre dolaženja ovih zakona u Skupštinu Srbije, nije zgoreg da se mi ovde potrudimo da ispravimo mnoge zakonske predloge koji su na dnevnom redu.
To je, u priličnoj meri, poslanicima DSS-a pošlo za rukom, što se tiče prethodnih zakona. Ukazivali smo u načelnoj raspravi da je nedostatak javne rasprave o ovim zakonima ostavio trag na kvalitet zakona.
Naime, jedan okrugli sto u februaru, jedan u septembru, zaista, nisu bili dovoljni da se svi ovi zakoni sagledaju na pravi način. Takođe, imali smo priliku da vidimo predloge ovih zakona na sajtu Ministarstva pravde. Onda je jedan od veoma bitnih zakona iz ovog seta pravosudnih zakona povučen sa tog sajta Ministarstva pravde, da bi nakon nekoliko dana došao skroz izmenjen koncept, s ovim predlogom da se, od 138 trenutno postojećih sudova u Srbiji, taj broj smanji na 34.
Takođe smo ukazivali i na sve primedbe Venecijanske komisije na set pravosudnih zakona. Ne možemo se ponašati, kada su u pitanju pojedini zakoni, na način da čujemo od predstavnika Ministarstva pravde da, kada je u pitanju Državno veće tužilaca, a to je bio izričit zahtev Venecijanske komisije, neke odredbe budu takve kakve su u zakonu i da su zbog toga prihvaćene, a da se preko nekih drugih, na koje smo mi ukazivali, jednostavno, preletelo i nisu uvažene.
Ono što je činjenica, jeste da svi efekti ovog zakona nisu na najbolji mogući način sagledani, da nije urađena detaljna analiza potrebnih uslova i sredstava koja su neophodna da ovi zakoni budu primenljivi u praksi. Takođe smo isticali da se na ovaj način ne postiže racionalnija mreža sudova, da je ovo velika opasnost, pre svega, zbog pražnjenja rubnih područja u Republici Srbiji, da je ovo bitno političko pitanje. Ukoliko amandman gospođe Milice Radović, poslanice DSS, ne bude prihvaćen, imaćemo ogromne probleme u narednoj godini. Nisam siguran da će od 1. januara 2010. godine ovaj koncept zaživeti. Nešto mi govori da ćemo iduće godine imati priliku da raspravljamo o izmenama i dopunama ovog zakona.
Činjenica je da smo na ovaj predlog zakona, kao narodni poslanici, bez obzira na to da li su to poslanici vladajuće većine, ili opozicioni poslanici, uložili ogroman broj amandmana i, kao što je rečeno u načelnoj raspravi, ovaj zakon nije moguće propratiti kroz amandmane. Pokušali smo da obrazlažemo naše namere, naše predloge, amandmane, koje smo zaista pisali iz najbolje namere.
Ovaj problem se može prevazići usvajanjem samo jednog amandmana, koji će zadržati postojeću mrežu sudova i omogućiti da svi građani Republike Srbije mogu da obavljaju sve što treba da obavljaju u sudovima u svojim opštinama, i zbog dostupnosti pravde, i zbog racionalizacije troškova, i zbog svega ostalog, a to ću vam u narednih nekoliko minuta i dokazati.
Takođe smo predlagali, u razgovorima s predstavnicima Ministarstva, da broj apelacionih sudova bude promenjen. Ako krenemo sa konceptom da svaki narodni poslanik traži za svoj grad, za svoju opštinu, i opštinski sud, i okružni sud, i apelacioni sud, to nije dobro, ali mislimo da je ovaj predlog sa četiri apelaciona suda mogao da bude proširen, bar, još nekim odeljenjima.
Dokazali smo u načelnoj raspravi da bi bilo dobro da postoji odeljenje Apelacionog suda i u Čačku i u Zaječaru i u još nekim gradovima, upravo zbog dostupnosti pravde, zbog smanjivanja troškova i efikasnijeg funkcionisanja samog pravosuđa. Ono što je najbitnije, da građani Srbije mogu, sve što treba da završe u sudovima, da urade na jednostavniji način.
Činjenica je da se nije vodilo računa o nekim kriterijumima koji su ovde pominjani od strane predstavnice Ministarstva, gospođe Malović, vezanim za saobraćajnu infrastrukturu, za veličinu opština, za broj stanovnika i broj predmeta, jer nije naša ideja da sad upoređujemo pojedine opštine koje treba da dobiju svoje sudove na račun nekih kojima treba ukinuti te sudove zato što imaju manji broj predmeta, ili manji broj stanovnika. To nije ozbiljan koncept i jedino rešenje za ovo je da se ne menja postojeća mreža.
Da vam dokažem, poštovani predstavnici Ministarstva, da smo zaista ozbiljno pristupili ovom problemu, poslanička grupa DSS-a je imala u vidu Izveštaj o radu Vrhovnog suda Srbije, sa prikazom rada sudova opšte nadležnosti. Takođe smo dobro proučili i upravne okruge u Srbiji, njihovu veličinu, njihov broj i trenutnu mrežu sudova, kako to sada funkcioniše. Proučavali smo najzastupljenije etničke zajednice po opštinama, još od 2002. godine, prema popisu, i tu imamo argumente koji idu u korist ovoga o čemu vam sada govorim.
Površina opština u kilometrima, broj naselja, broj stanovnika, po popisu, čak, iz 1991. godine, pa i 2002. godine, takođe, argumenti koje iznosi DSS, apsolutno stoje. Izveštaj o radu opštinskih sudova, najbolji koeficijent ažurnosti, najgori koeficijent ažurnosti, kvalitet rada, procenat ukinutih odluka, najveći prosečni priliv predmeta, najmanji prosečni priliv predmeta, takođe, izveštaj o radu okružnih sudova za prvih šest meseci u 2008. godini, prosečni priliv u okružnim sudovima u 2007. godini, prosečni priliv u opštinskim sudovima za 2007. godinu.
Izveštaj Vrhovnog suda za period od januara do decembra 2007. godine – koliko je predmeta primljeno, koliko je rešeno, bez obzira na to da li u građanskom odeljenju, krivičnom, izvršnom. Veličina opština, mogu vam pokazati, kasnije ću reći kako su pojedine opštine s malim brojem stanovnika, koje svakako spadaju u najveće opštine po svojoj površini, ostale bez sudova.
U ovom materijalu je pregled svih 138 sudova u Republici Srbiji, sa popisom novih predmeta, koliko je ukupno rešeno, koliko je nerešeno, u istrazi, krivici, parnici, vanparnici, u izvršenjima. Ako krenemo sada da čitamo te podatke, mislim da ovde možemo ostati veoma dugo.
Vreme nam, nažalost, to ne dozvoljava, ali ću pokušati još jednom da vas podsetim i da zamolim predstavnike Ministarstva pravde da prihvate amandman DSS-a koji je podnela Milica Radović i na taj način ćemo mnoge probleme prevazići.
Na ovaj zakon sam, kao i svi narodni poslanici DSS-a, uložio amandman kojim tražim da se zadrži postojeća mreža u Moravičkom i Šumadijskom okrugu. Mnogi od nas su govorili o pojedinim sudovima iz ovih okruga. Ono što je ideja, jeste da u Moravičkom okrugu to budu opštinski sudovi u Čačku, u Gornjem Milanovcu, Guči i Ivanjici.
Neki narodni poslanici su ovde govorili da se pojedini sudovi koji postoje 100, 150 ili 200 godina, ovim predlogom zakona, ukidaju. Najbolji primer za to jeste Gornji Milanovac. U Gornjem Milanovcu, prvo je napravljeno Načelstvo, koje je posle preraslo u sud, pa se oko njega stvaralo naselje. To je Sud sa velikom tradicijom. Građani Gornjeg Milanovca najbolje znaju koliko znači opštinski sud u njihovom gradu, koji će ovim zakonom biti ukinut.
Isto važi i za Opštinski sud u Guči. Govorilo se o infrastrukturnim objektima, o kvalitetu pojedinih zgrada, o prostoru koji poseduju pojedine opštine, šta će se dogoditi s njima. Bili smo u poziciji da u proteklih nekoliko godina renoviramo neke zgrade u tim opštinama i ti sudovi, zaista, izgledaju sjajno.
Šta će se sada u njima dešavati? Da li će to dobiti prostor pojedine političke stranke koje će imati svoje kancelarije u njima, to ćemo videti, ali mislim da se o tom elementu uopšte nije vodilo računa.
Ono što je vrlo ilustrativno i može da bude interesantno, jeste problem Suda u Ivanjici. Opština Ivanjica pripada Moravičkom okrugu. Po dosadašnjem uređenju, ona je bila vezana za Užice.
Podsetiću vas, u par rečenica, da je to bila jedna od najvećih opština u Srbiji, sa površinom od 1090 km­2, da je to veoma razuđena opština, gde su pojedina sela, kao što je Ostatija, udaljena i 60 km od centra. Sada je predviđeno da Ivanjica bude odeljenje Osnovnog suda u Požegi, sedište policije u Čačku, Okružni sud u Užicu, Privredni sud za Ivanjičane – u Čačku. Mislim da će ovim predlogom zakona, ukoliko on bude usvojen, građani Ivanjice, zaista, imati mnogo problema. Apelacioni sud je u Beogradu. Pored Čačka, pored Kragujevca, ljudi koji žive 60 km od centra Ivanjice, putovaće stotine kilometara do Beograda, da bi ostvarili neka svoja prava.
Ne želim da iskoristim ovo vreme da čitam sve podatke koje sam dobio, bilo od predsednika sudova iz ovih gradova, bilo od građana koji žive u ovim opštinama, jer mislim da to nije potrebno. Svako ko je dobronameran, shvata da postoji ogromna potreba da se zadrži ovakvo rešenje.
Što se tiče Šumadijskog okruga, takođe, ogroman problem vezan je i za Raču, i za Topolu, i za Batočinu, za sva mesta u kojima sada funkcionišu ovi sudovi. Ukoliko se usvoji ovaj zakon, mislim da će, pre svega, Ministarstvo pravde, zaposleni u pravosuđu i građani Srbije imati izuzetno velike probleme, koje neće moći da otklone u narednih nekoliko godina, dok se ne shvati da je ovaj koncept bio zaista promašen, da se njime ne postiže nikakva racionalizacija, da neće doći ni do kakve uštede. Verovatno je ideja bila da se promeni neko dosadašnje stanje, pravda je spora ali dostižna, i da ste ovim zakonom pokušali da promovišete načelo da pravda treba da bude brža i dostižna. Siguran sam
Da će, nakon usvajanja ovog zakona, ukoliko prođe u Skupštini Srbije, u danu za glasanje, pravda biti i sporija i nedostižna.
Još jednom vas pozivam, još uvek nije kasno, povucite ovaj zakon iz procedure, dajte da još jednom razgovaramo i s predstavnicima pravosudnih organa, sa Društvom sudija, sa svim relevantnim faktorima i značajnim institucijama u ovoj zemlji koje su ponudile određena rešenja i određene odgovore. Ništa nećemo izgubiti time što ćemo ponovo razmotriti ovaj predlog zakona i naći najbolje rešenje.
Mislim da na ovaj način stvaramo probleme koje, očigledno, u ovom trenutku niko iz Ministarstva pravde nije u stanju da sagleda, inače se ne bi ovakav zakon našao pred narodnim poslanicima u Skupštini. Hvala najlepše.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima poslanik Mirko Munjić.       

Mirko Munjić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, ovoliki broj amandmana podnetih na Predlog ovog zakona od strane opozicije, prvenstveno, ali i određeni broj amandmana koje je podnela pozicija, trebalo bi predlagaču da kažu neke stvari. Prvenstveno, da sam koncept ovog zakona nije dobar. Iz tih razloga i iz razloga koje smo čuli tokom proteklih dana, trebalo bi ovaj predlog zakona povući iz skupštinske procedure. Međutim, ja bih govorio, na početku, o jednom drugom aspektu, za koji smatram da se pomalo zapostavlja, a to je sledeće.
O čemu se radi? Ovoliki broj amandmana podnetih od strane opozicije i pozicije podigao je jedan veliki oblak prašine. Imam utisak da taj oblak želi, na neki način, da zaseni, da zatamni nešto o čemu se u ovom momentu ne razmišlja i ne priča dovoljno, odnosno pričalo se proteklih dana kada je tema bio set ostalih pravosudnih zakona, a sada se ne priča.
Oblak koji se podigao oko ovoliko amandmana želi da zaseni, u stvari, lustraciju sudija, način izbora, odnosno reizbor sudija, želi da zaseni zakon o uređenju sudova, ostale zakone iz oblasti pravosuđa koji su bili na dnevnom redu proteklih dana.
Mislim da se ovde radi, na neki način, o nametnutim zakonima. Neko je ove zakone nametnuo vama, vi ih na neki način namećete nama, a nakon njihovog usvajanja, oni će biti nametnuti sudovima i građanima Srbije.
U amandmanu koji je podneo kolega Petković traži se brisanje tačke 33), dodavanje novih, kojima se, faktički, uspostavlja ranije stanje u pogledu opštinskih sudova na nivou Moravičkog i Šumadijskog okruga. Treba zadržati postojeće opštinske sudove, iz više razloga.
Ja ću se, na početku, fokusirati na opštinske sudove, dosadašnje, u Moravičkom okrugu, pošto su mi oni najbliži, mada razlozi koje ću reći za ove sudove važe i za sve ostale opštinske sudove, kao što smo to videli i proteklih dana iz izlaganja opozicionih poslanika, a i poslanika pozicije.
Fokusiraću se na Opštinski sud u Gornjem Milanovcu, za koji smatram da, kao i ostali opštinski sudovi, treba da ostane i opstane, iz više razloga, mada prvi razlog koji ću pomenuti za ovaj opštinski sud, možda, ne stoji za sve ostale. Ne kažem da je ovaj razlog najvažniji, ali je jedan od jako važnih.
O čemu se radi? Opštinski sud u Gornjem Milanovcu u ovoj godini slavi 200 godina svog postojanja. Još 1808. godine uspostavljen je tzv. Rudnički magistrat, da bi 16 godina kasnije, 1824. godine, Miloš Obrenović u Brusnici, današnjem Gornjem Milanovcu, takođe, uspostavio magistrat. Posle toga, sudovi iz okolnih gradova premeštaju se, takođe, ukazom kneza Miloša Obrenovića, u Gornji Milanovac, a 1856. godine, knez Aleksandar Karađorđević, takođe, okolne sudove premešta u Gornji Milanovac.
Dakle, Turci su imali sluha da su ovi sudovi potrebni tadašnjoj raji.
Mislim da jedan od ovih argumenata koje sam istakao stoji i da ovaj sud, između ostalog, iz ovog razloga, pored ostalih koje ću tek pomenuti, treba da ostane kao opštinski sud.
Drugi elemenat o kom ću pričati jeste pokrivenost teritorije. Opštinski sud u Gornjem Milanovcu pokriva teritoriju od 836 kilometara kvadratnih. Tu je oko 50.000 stanovnika. Prečnik Gornjeg Milanovca, opštine Gornji Milanovac, negde je oko 110 km. Postoje 63 naseljena mesta i najveća udaljenost naseljenog mesta od sedišta Opštinskog suda je 65 km.
Dakle, preseljenjem Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu u Osnovni sud Čačak, koji je od Gornjeg Milanovca udaljen 25 km, vidimo da će klijenti, svedoci, veštaci i svi ostali morati, od najudaljenijeg mesta na teritoriji opštine Gornji Milanovac, do sedišta Opštinskog suda, morati da idu oko 100 km. Tu se povećavaju i troškovi.
Sledeći element o kojem ću nešto reći jeste analiza prosečnog priliva predmeta. Za period od tri godine, 2005, 2006, 2007, ukupan priliv po svim materijalima za poslednje tri godine iznosi 48.174 predmeta.
Dakle, godišnji priliv je negde oko 15.058 predmeta. Mnogi od ovih argumenata, posebno vezanih za prostor i za prosečni priliv predmeta stoje i za ostale sudove u Moravičkom okrugu, a to su sudovi u Ivanjici i Guči, idu u prilog činjenici da ovi sudovi ne treba da budu ukinuti.
Sve su ovo razlozi principijelne prirode i nikako ih ne treba povezivati s nekim slučajevima koji postoje gotovo u svim sudovima, a koji su vezani za nesamostalnost pojedinih sudija, za uticaj pojedinih lokalnih ili vanlokalnih tajkuna na suđenje i na sudije, kao i na uticaj izvršne na sudsku vlast. Zato se vrlo često mora reći, a to smo saznali i u kontaktima s pojedinim građanima ovih opština, da su ljudi pomalo nezadovoljni radom pojedinih sudija, međutim, toga ima svuda, to su pojedinačni slučajevi, iz razloga besa, revolta i tako dalje.
Pojedinim od ovih ljudi ne mogu se lako objasniti ovi argumenti za opstanak, odnosno ostanak ovih sudova. Tako, na primer, može li da shvati argumente za opstanak suda u Gornjem Milanovcu, koji slavi 200 godina, izvesni Miodrag Bajić, koji svoju pravdu pred ovim sudom i pred sudom u Čačku traži poslednjih 14 godina, koji, možda, opravdano sumnja da se na njegov predmet vrši uticaj od strane pojedinih tajkuna, u čijem predmetu je učestvovalo do sada 20 sudija, u 160 ročišta, gde su troškovi predmeta višestruko porasli, gde se imovina za 14 godina istopila, po njegovom pričanju, za oko 500.000 evra? Takvom čoveku je tešku objasniti ove argumente o opstanku ovog suda. Međutim, to ne treba mešati s onim argumentima koji govore u prilog opstanka, odnosno ostanka ovog i drugih sudova.
Zaista, nijednom sudu ne treba da služi na čast da bude u bilo kom slučaju pristrasan, kao i da podlegne uticaju izvršne vlasti ili lokalnih moćnika.
Što se tiče smanjenja korupcije i uticaja lokalnih tajkuna na sudije, što je jedan od razloga koji ste pomenuli, siguran sam da svima onima koji su na neki način nezadovoljni ovim sudom neće biti od koristi kada se njegovo sedište prenese, prebaci na Opštinski sud u Čačku. Normalno je da i tamo, kao i u ostalim sudovima, ima pojedinačnih slučajeva uticaja pojedinih tajkuna i izvršne vlasti na rad ovih sudija.
Doći će i on i ostali u Osnovni sud u Čačku, ili Okružni sud u Čačku, a to najbolje može da zna, opet, izvesni Tomović Milenko, koji je, nakon otkaza ugovora o radu, takođe, godinama tražio svoju pravdu u sudu u većem mestu, u Čačku. Jedan sud donosi jednu odluku. Zatim, drugi sud ukida tu odluku i donosi drugu odluku. Ponovo se vraća.
Ovaj sud donosi odluku u njegovu korist, pa se ponovo vraća na sud koji donosi odluku na njegovu štetu, da bi na kraju došlo do Vrhovnog suda i tu je kraj. Neko je izvršio uticaj i čovek je izgubio spor. Niko ne zna kako je bilo njemu i njegovoj porodici za sve ove godine dok je tražio pravdu.
Izbor sudija, ukidanje sudova i sve ove stvari koje se događaju u pravosuđu, ne ulivaju poverenje da će sudstvo biti samostalno i nezavisno. Moram da kažem da sve ovo puca po leđima sirotinje i obespravljenih. Ovi još ćute i trpe. Do kada će to da bude, videćemo.
A vide građani Srbije, gledajući prenos Skupštine na Drugom kanalu RTS-a, kako i vi, predstavnici ovih koji svakodnevno osiromašuju, koje isteruju s posla, kupuju budzašto preduzeća koja su oni sticali godinama, oni koji prodadoše sve što se u ovoj zemlji moglo prodati, oni koji im obećavaju šarene laže pred izbore, na primer, 1000 evra besplatnih akcija, oni koji sateraše mnoge čestite ljude u kontejnere da tamo potraže svoj spas, oni koji sebi dadoše milione plata, a sirotinja nema od čega da živi, vide oni da vi, kao predstavnici ovih, pokušavate da u Skupštini Srbije ne dozvolite da se čuje istina.
Još im ukinite sudove, pa im posle ukinite škole i, na kraju, crkve, i tu je kraj.
Neće to proći. Siguran sam. Oslušnite malo glas naroda. Znate li šta ćete čuti? Narod se ućutao. Vi vrlo dobro znate šta znači kada se srpski narod ućuti.
Gospođo ministre, mi smo nekada na Pravnom fakultetu izučavali i pokušavali da nešto dokučimo iz Sokratove odbrane. Pogledajte ponekad odbranu dr Vojislava Šešelja, koju on demonstrira u Haškom tribunalu.
Bez lažne skromnosti, videćete da mu slavni Sokrat, sa svojom odbranom, nije ni do kolena. Videćete još kako snagom svoje volje, kako snagom svojih čeličnih, kristalno jasnih argumenata, braneći hrabre dobrovoljce SRS-a, dokazuje celom svetu, a posebno onima koji se nešto stalno nekome izvinjavaju, da mi nismo genocidan narod. Videćete još nešto nezabeleženo u istoriji krivično-pravne teorije i prakse, a to je da okrivljenom, po saslušanju svedoka Tužilaštva, svedoci odbrane gotovo da i nisu potrebni. To je nezapamćeno, jer je on svoju nevinost i nevinost srpskog naroda dokazao već u ovom delu postupka.
Svi oni koji su doprineli da se takav čovek već šest godina nalazi tamo, svi oni koji su hteli da mu zabiju nož u leđa, videće iduće godine kada se, Bogu hvala, on vrati u Srbiju, kako izgleda transformacija iz odbrane u napad. On je tu najjači. Hvala.