Gospođo predsednice Skupštine, dame i gospodo poslanici, bez obzira što mi stvarno imponuje energija koju pokazuje gospođa Malović, upravo sam hteo da kažem da mi je jako žao što niste tu.
Pre, čini mi se, tri dana, zamolio sam gospođu Malović da prespava i da u međuvremenu povuče ovaj zakon iz procedure. Očigledno da od toga nije bilo ništa. Još uvek raspravljamo o zakonu, ili gospođa Malović nije imala dovoljno vremena da spava.
Ponoviću sada malo detaljnije argumente koje sam izneo pre neki dan. Postoje dobri zakoni i postoje manje dobri zakoni. Lično, mislim da je ovaj zakon veoma štetan, po državu, naravno. Pokušaću to da obrazložim.
Pre svega, jedan od motiva, koliko sam razumeo, da se od 138 sudova zadrži 34, bile su primedbe na rad tzv. malih sudova, gde je neko ustanovio da je veliki stepen korumpiranosti, da ima nestručnih kadrova, da ima, da kažem, lenjih sudija. Verujem da je to ustanovljeno, međutim, mislim da bi i gospođa Malović, kao sadašnji ministar, i bilo koji drugi ministar imali opštu podršku Skupštine da stanu na put tim i takvim sudijama. To se ne čini ovakvim zakonom. Svakog meseca neko opljačka poneku poštu u Srbiji. Jedan od načina da se pljačke spreče jeste da zatvorimo pošte. Tada sigurno neće biti pljačke. Tako je i ovde. Da bismo se rešili korumpiranih ili nesposobnih sudija, mi ćemo da zatvorimo sudove. Nisam siguran da je to ispravan način.
Već sam izneo tezu o sprženoj zemlji. Činjenica je da, kada jednom malom mestu ukinete sud, vi ste istog trenutka najurili iz tog mesta ne samo sudije, koje moraju da pređu u neko veće mesto da bi radili, sa svojim porodicama, naravno, nego ste istovremeno najurili advokate iz tog mesta; niko kome će da sudi sudija iz Sremske Mitrovice u, na primer, Inđiji, neće uzeti advokate iz Inđije. Uzeće advokate iz Sremske Mitrovice. To je potpuno logično.
Vremenom će sve manje mladih ljudi imati potrebu da ostaje u takvom mestu i vi takva mesta, praktično, pravite mrtvim. Još im zatvorite srednju školu, eventualno im ukinite bolnicu, i sasvim je izvesno da će za deset godina 99% stanovništva Srbije živeti u ova 34 grada koji su sada dobili osnovne sudove, ili koji su imali tu sreću da se zadrže srednje škole.
Naveo sam primer Ušća. To je jedan gradić 60 km od Kraljeva, gde sam imao prilike da razgovaram s meštanima pre jedno dve-tri godine; njima je ukinuta srednja škola, deca putuju svakog dana 60 km do Kraljeva i, naravno, posledica toga je da se broj stanovnika prepolovio za deset godina, sa tendencijom, kad i oni stariji, već u godinama, prirodno odu, da se mesto potpuno ugasi. Naravno, ne mislim da mora nužno da ostane 138 sudova. Srbija ima 186 opština, ako se ne varam, ne mora svaka opština da ima sud, ali treba naći neku meru u svemu. Ne možete čitave prostore, recimo, ja sam podneo amandman na raspored sudova u Sremu, ne može ceo Srem da se svede na jedan sud u Sremskoj Mitrovici.
Moj amandman je nešto malo širi od amandmana gospodina Ratkovića, predložio sam da se zadrže sudovi i u Rumi, i u Inđiji, i u Staroj Pazovi, i u Šidu. Dobro, ne mora, ne postoji sud u Irigu, nema suda u Pećincima, u redu je, to su ipak manje opštine. Ne kažem, možda ne mora svih pet sudova da ostane, ali hajde neka ostane dva-tri.
Zato, mislim da se na jedan staloženiji način preispitaju odredbe ovog zakona, da se ostavi jedan veći broj, svakako, znatno veći broj od 34 suda, kažem, ne mora 138, i onda ne bi bila ovakva reakcija, da na zakon od 19 članova imamo 124 amandmana, od toga, 30 amandmana iz partija na vlasti. Pri tome, što je jako čudno, ja se ne sećam takvog slučaja, praktično, svi slobodno mogu da podrže sve amandmane.
Dovoljno je, na primer, da svi podrže amandman gospođe Radović i mi svi ostali možemo da odustanemo od amandmana, ili, što je za mene još logičnije, da se zakon povuče iz procedure, da se napravi bolji predlog zakona, možda s istom koncepcijom smanjenja broja sudova, ali bolje odrađen. Onda, verovatno, niko ne bi imao problema da za takav zakon glasa.
Mene, doduše, brine još jedna stvar. Tragajući za motivima za tako drastično smanjenje broja sudova, sa 138 na 34 osnovna suda, bojim se, mada me je gospođa Malović neki dan uveravala da nije tako, da je jedan od motiva taj što se 34 predsednika sudova mnogo lakše kontroliše nego 138 predsednika sudova i da se iza toga krije jedna jako loša namera vlasti – da kontroliše sudove.
Toliko godina sam, pre svega, dugo sam godina u opoziciji, doduše, moja stranka je bila i na vlasti, ali uvek sam se zalagao da budemo pravna država i za odvojenost pravosuđa od izvršnih organa vlasti. Valjda se svi za to zalažemo. Ali, pravljenjem malog broja sudova, s malim brojem predsednika sudova, ti predsednici sudova postaju nužno važni i nužno moraju biti pod kontrolom vlasti, jer će zavisiti od nje.
Još i to da kažem da, o tome sam govorio i prošli put, ekonomski motiv ne postoji, uopšte. Dakle, ekonomsku logiku uopšte ne vidim. Za mene je cena sudstva u Srbiji, ukupno uzev, direktno proporcionalna broju predmeta, ne broju sudija, pomoćnih radnika i tako dalje. Broj predmeta je, statistički, uvek jednak. Neki će sud jedne godine imati 100 ili 1.000 manje, pa onda 1.000 više, ali, na nivou Srbije, to je statistički jednaka veličina i ona košta onoliko koliko košta suđenje, počevši od onih, da kažem, banalnih suđenja, za banalne saobraćajne prekršaje, do najsloženijih i najkomplikovanijih suđenja. Možete vi to obavljati u tri suda, u 303 suda, to je uvek toliko i toliko će da košta.
Pitanje je samo da li ćete sudije, advokate, sve pomoćno osoblje, preseliti, ne znam, iz Rače u Kragujevac, iz Inđije u Mitrovicu, ili nećete. Gde će oni živeti i gde ćete ih plaćati? Ali, opet ćete ih plaćati, da ne kažem da ćete to malo što uštedite na nekim kurirskim, krajnje pomoćnim poslovima u sudstvu, toliko, ako ne i mnogo više, potrošiti na putne troškove i dnevnice sudija koji, ne znam da li neko o tome razmišlja, treba, u osam časova radnog vremena, da otputuju, da sude i da se vrate. Nisam uveren kolika će biti efikasnost takvog posla.
Zato vas, gospođo ministar, još jedanput molim da povučete ovaj zakon iz procedure. Mislim da je to i za vas, i za vladajuću većinu, i za opoziciju najkorisnije, pa da iziđete pred ovu skupštinu s jednim mnogo suvislijim predlogom, predlogom koji može imati u osnovi istu ideju, koja sama po sebi nije loša, ali koji će, u realizaciji te ideje, biti bez ovih repova o kojima sam govorio. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, primili smo vest da je preminuo patrijarh ruski, gospodin Aleksej, i u vaše i u svoje ime poslala sam ruskoj Dumi telegram sledeće sadržine: "S velikim žaljenjem sam primila vest o smrti patrijarha ruskog, gospodina Alekseja. Njegova ličnost, kao čoveka i kao patrijarha Ruske pravoslavne crkve, predstavlja oličenje borbe za bolji svet svih ljudi na zemlji, bez obzira na pol, rasu ili veroispovest. Njegovom smrću, pravoslavni svet, ali i pravoslavlje u celini, gubi ličnost koja je svojom aktivnošću, kao patrijarh Rusije, ostavila neizbrisiv trag, koji će pamtiti generacije koje dolaze, ne samo u Rusiji, već i generacije širom sveta. Gospodine Grizlov, primite, u ime Narodne skupštine Republike Srbije i u moje lično ime, izraze najiskrenijeg saučešća."

Ko se javio za reč?

Gospođa Radeta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što krenem da govorim o amandmanu, moram da se obratim vama, gospođo Đukić-Dejanović, lično, zato što ste još jedanput u toku dana pokazali da imate različite aršine u odnosu na poslaničke grupe.
Ponovo podsećam da ste danas, na iniciranje jedne poslaničke grupe, protivposlovnički zakazali sednicu jednog odbora. Ne pominjem ni koja poslanička grupa, ni koji odbor je u pitanju, jer sam to već govorila, ali ste bez ikakvog komentara ostavili zahtev kolege Ljube Kragovića da se što pre pribavi mišljenje Zakonodavnog odbora o pitanju – da li je propratni akt upravni akt, da li je to akt koji je bitan za odlučivanje?
Problem koji je izneo kolega Ljuba Kragović, o kom smo govorili i juče, a odnosi se na popunjavanje odborničkih mesta sa liste SRS-a u opštini Leposavić, takođe je vrlo urgentan, vezan je rokovima i trebalo je da postupite, bar, isto kao što ste postupili u onom prvom slučaju, pogotovo što ste ovde imali prisutnog predsednika Zakonodavnog odbora. Trebalo je da zatražite od predsednika Zakonodavnog odbora da zakaže sednicu i da da to mišljenje o RIK-u.
Inače, kao diplomirani pravnik, tvrdim i znam da je taj propratni akt, koji je poslužio kao alibi delu RIK-a da ne popuni odbornička mesta odbornicima s liste SRS-a u opštini Leposavić, potpuno nevažan papir, koji uopšte nije morao da postoji. Evo, kolega Kragović ulazi i može da čuje ovo što nameravam da kažem.
Dakle, taj papir na kojem piše: u prilogu vam dostavljamo to i to, nešto je što nema nikakve veze s predmetom u postupku. Dokumentaciju koja je dostavljena RIK-u mogao je slobodno da donese i golub pismonoša. Bitno je da je ta dokumentacija potpuna i da su postojali i postoje uslovi da se sa liste SRS-a popune odbornička mesta u opštini Leposavić.
Toliko, pre svega, radi javnosti, a zaista očekujem da ćete ubuduće imati isti odnos prema svim poslaničkim grupama. Da li smo mi vama simpatični, ili nismo, to je potpuno nebitno, bitno je da vi morate da se ponašate u skladu s Poslovnikom i da imate ista merila prema svakom narodnom poslaniku i prema svakoj poslaničkoj grupi.
Kada je u pitanju amandman kolege Zorana Šamija, a prethodno Vlatka Ratkovića, koji su u jednom delu isti, u suštini, odnose se na istu teritoriju suda, ovde imamo pravi primer onog o čemu sam govorila kada sam govorila o jednom od prethodnih amandmana.
Pitali smo se ovih dana šta je bio kriterijum Vlade Republike Srbije ne da odredi ovakvu mrežu sudova, to je posebna priča, govoriću i o tome, nego kojim kriterijumima se Vlada rukovodila kada je, od 130 amandmana, 19 usvojila, a ostale nije? U čemu je razlika između amandmana bilo kog kolege čiji amandman nije usvojen i nekoga čiji je amandman usvojen?
Da li ste, recimo, gospođo Malović, usvojili amandmane Nenada Konstantinovića i Srđana Milivojevića zato što imate više simpatija prema "otporašima" nego, recimo, prema Vlatku Ratkoviću, čiji amandman niste usvojili, ili je to možda zato što gospodin Srđan Milivojević već nekoliko dana izigrava vašeg ''bodigarda'' u ovom parlamentu? Zaista, nijedno zdravorazumsko obrazloženje nismo mogli da nađemo.
Vlatko Ratković i njegov amandman su primer za ono što sam već nekoliko puta govorila. Ovo je poruka, pre svega, građanima Rume, naravno, i svima koji nas prate. Vlatko Ratković je, kao narodni poslanik iz Rume, tražio da u Rumi postoji osnovni sud. Amandman do sada nije prihvaćen, a da li će biti u danu za glasanje, videćemo.
Ako amandman ne bude prihvaćen, da li će kolega Vlatko Ratković glasati za ovaj zakon ili neće? Da li je on izašao ovde da obrazloži taj svoj amandman da bi građani Rume čuli kako se Vlatko Ratković zalaže za interese svojih sugrađana, ili je to istinski mislio? Ako je istinski ovde predstavljao građane Rume i ako mu ovako bitan amandman ne bude usvojen, on mora da glasa protiv zakona. Ne postoji nijedno drugo obrazloženje.
Ukoliko kolega Vlatko Ratković bude glasao za ovaj zakon, a ne bude mu u danu za glasanje usvojen amandman, onda je on danas na najgrublji mogući način prevario građane Rume koje ovde predstavlja.
Narodni poslanik može odavde da kaže šta god hoće, da ne budem pogrešno protumačena, dakle, nikakvih ograničenja nema, to je stav SRS-a, ali nije korektno izaći ovde i reći da predstavljate jednu grupu građana i da u ime te grupe građana nešto insistirate, tražite, to ne dobijete i opet glasate za to što vam nije usvojeno. U najmanju ruku, to nema logike. Ili, ako se desi da u danu za glasanje bude usvojen amandman Vlatka Ratkovića, onda to može da se protumači kao njegov uslov za glasanje za zakon.
U svakom slučaju, skrećem pažnju kolegama narodnim poslanicima da u danu za glasanje posebno vodimo računa o ovom amandmanu, da bismo mogli da obavestimo građane Srbije, u ovom slučaju građane Rume, na primeru amandmana Vlatka Ratkovića, da li poslanici DS-a istinski zastupaju interese građana koje ovde predstavljaju ili se ponašaju onako kako bi ti građani hteli da čuju, a kada se glasa, onda se pritisne dugme suprotno od onoga što se na ovom mestu govorilo.
I amandman gospodina Ratkovića, i amandman gospodina Šamija, rekla sam već, odnose se u jednom delu na istu teritoriju suda, ali je našoj poslaničkoj grupi prihvatljiviji amandman gospodina Šamija, jer taj amandman, za razliku od ovog koji je predložio Vlatko Ratković, predlaže opštinske sudove, pored Sremske Mitrovice, i u Inđiji, Staroj Pazovi, Šidu i Rumi.
Dakle, ako ne bude ovaj amandman usvojen, onda bi bilo dobro da bude usvojen bar ovaj amandman gde se predlaže, pored Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici, i osnivanje opštinskog suda u Rumi. Stvarno, imam utisak, gospođo ministar, da niste nijedanput obišli Srbiju; da jeste, mislim da biste znali kako se ide od, recimo, Stare Pazove do Sremske Mitrovice, i da vam ne bi palo na pamet da to bude teritorija jednog suda. Pored svega što ste naveli ovde kao razlog, ljudi, recimo, iz Stare Pazove, za Sremsku Mitrovicu moraju da plaćaju čak i putarinu. Vi nam ovde objašnjavate danas da nema nikakvih dodatnih troškova, da nijedan građanin neće morati da putuje iz sedišta svoje opštine. Već više puta smo rekli da to nije tačno i dokazali vam to, naravno.
Miloš Aligrudić je malopre nastavio ono što sam pre njega započela, ovu smešnu stranu obrazloženja Vlade Republike Srbije na svaki amandman. Bez obzira na koju teritoriju se odnosi, obrazloženje ide – amandman se ne prihvata, kao u slučaju amandmana Milice Radović, i to nekoliko puta, pa posle toga – Miloša Aligrudića, pa onda opet Milice Radović.
Došli smo na 14. stranu obrazloženja, izveštaja Vlade, do jednog velikog obrazloženja na amandman Milice Radović. Inače, da podsetim da smo danas više puta rekli da bi bilo najbolje da se ovaj amandman usvoji, jer ovaj amandman predviđa postojanje 138 osnovnih sudova.
Šta kaže Vlada? ''Vlada ne prihvata amandman. Predloženim amandmanom predviđeno je osnivanje 138 osnovnih sudova, što je u potpunosti identično sa rešenjem iz važećeg zakona, prema kome postoji 138 opštinskih sudova.''
Vi nama, gospođo ministar, niste dokazali da je problem u funkcionisanju sudova taj što danas u Srbiji ima 138 opštinskih sudova. Niste nas ubedili da je to razlog lošeg funkcionisanja pravosuđa i niste nas ubedili da je to razlog kriminala i korupcije u pravosuđu. Niste nas ubedili da 138 opštinskih sudova u Srbiji znači, samo po sebi, loše pravosuđe.
Dakle, ovo je argument koji nikako ne možemo da prihvatimo. Vi kažete, ovakvo rešenje nije u skladu sa Predlogom zakona o uređenju sudova, koji predviđa obrazovanje sudskih jedinica izvan sedišta osnovnih sudova. Naravno da nije u skladu s tim. Mi vam to i kažemo. Mi hoćemo da ne bude u skladu s tim, jer amandmanom tražimo drugačije rešenje. Vi nama pišete obrazloženja kao da su narodni poslanici debili.
Kažite nam nešto novo, kažite nam nešto u šta ćete da nas ubedite, ili ćete da nam kažete ovo što ste rekli na kraju, što je jedna velika neistina i što su, u većini slučajeva, kolege koje su govorile navele kao razlog zbog čega misle da treba zadržati sudove u njihovim opštinama. To je poslednja i pretposlednja rečenica: ''Prilikom utvrđivanja broja osnovnih sudova i područja njihove nadležnosti, pored priliva predmeta, vodilo se računa da u svakom gradu i upravnom okrugu u Republici Srbiji bude najmanje jedan osnovni sud''.
Da li ovo, gospodo, kolege pravnici, ima ijedan pravnički razlog za ovakvu mrežu sudova? Zaista je neverovatno.
Šta dalje kažete? I ovde nas Vlada laže, kaže – pored toga, kao kriterijum za obrazovanje osnovnog suda uzeti su i kriterijumi geografske udaljenosti i razvijenosti putne mreže.
Mi vam pet dana pričamo, upravo, između ostalog, geografska udaljenost je razlog za podnošenje 130 amandmana. Nerazvijenost putne mreže je razlog za podnošenje 130 amandmana, upravo ono što mi ovde pričamo, pričamo i pričamo, za šta građani Srbije znaju da je tako i za šta imamo njihovu podršku, i kroz telefonske pozive, i kroz telegrame i pisma koja dobijamo u prostorije SRS-a.
Kažete, zbog svega navedenog, amandman se ne prihvata, budući da je u potpunoj suprotnosti s intencijom predlagača u pogledu reforme pravosuđa i uspostavljanju potpuno nove mreže pravosudnih organa.
Pa, amandman valjda i jeste takav da bude u....
(Predsednik: Vreme.)
...suprotnosti s onim što želi Vlada, jer da mislimo kao Vlada, ne bismo podnosili amandmane.
Isteklo mi je vreme, izvinjavam se, samo još jednu rečenicu. Kada je u pitanju Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, gospođo Malović, radi se o tome da je opšte mišljenje da ovaj zakon morate povući iz procedure. To je opšte mišljenje narodnih poslanika, stručne javnosti, građana Srbije, medija. Dakle, na svakom koraku vas pozivaju da povučete ovaj predlog zakona. Čemu takva tvrdoglavost, zaista nam je nejasno.

O amandmanu, gospodin Srđan Miković.

Samo bih htela da vam kažem da je gospodin Kragović pitanje, zapravo, uputio Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo, ali ne smeta, mi ćemo i našem Zakonodavnom odboru, nakon ove vaše diskusije, uputiti pitanje. Izvolite.

Poštovana gospođo predsednice, poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, trenutno govorimo o amandmanu na tačku 30. člana 3. Predloga zakona koji je podneo gospodin Zoran Šami. Na istu tačku podneo je amandman i gospodin Vlatko Ratković.
Samo bih ukazao na jednu veliku razliku amandmana gospodina Šamija, u odnosu na Predlog zakona i na predloženi amandman gospodina Vlatka Ratkovića. Ukoliko bismo, eventualno, usvojili amandman gospodina Zorana Šamija, a vidim da je i Poslanička grupa SRS-a bliža da se pozitivno odredi prema tom amandmanu, moram da ukažem da bi u toj situaciji građani Iriga ostali bez suda koji bi pokrivao njihovu teritoriju. Isto tako, i Irig i Pećinci bi ostali bez sudskih jedinica.
Znači, građani Iriga i građani Pećinaca ne bi bili u prilici da ostvaruju svoja prava pred sudom na mestima gde danas ostvaruju svoja prava.
Žao mi je što se gospodin Vitomir Plužarević, narodni poslanik SRS-a iz Vrdnika, nije javio za reč, da kaže da li je u redu da njegov Vrdnik i njegov Irig ne budu tretirani ovim amandmanom i da se ne zna gde bi Irižani ostvarivali svoja prava.
Nisam hteo da se javljam povodom nekih ranijih amandmana koji su bili podneti. Smatram da je vrlo važno da, ukoliko se podnose amandmani, ne ostaju čitave teritorije nepokrivene, jer dešavalo nam se da se podnetim amandmanima, ukoliko budu usvojeni, zaborave teritorije opština Žitište, Sečanj, Gadžin Han, Doljevac, a koliko znam, amandman gospodina Milana Lapčevića, kojim se građani Ražnja onemogućavaju da ostvaruju svoja prava pred sudskom jedinicom, podržan je od strane Poslaničke grupe SRS-a.
Nisam video da je gospodin Milojković Vlada iz SRS-a osporio tako nešto. Zaboravljaju se teritorije Nove Crnje, Malog Iđoša. U svakom slučaju, zaboravlja se teritorija Ivanjice.
Smatram da je jako važno, ukoliko razgovaramo ozbiljno o modalitetima kako da unapredimo predloženi zakonski tekst, da to uradimo maksimalno savesno, da nam se ne desi da, u slučaju usvajanja nekog amandmana, dođemo u situaciju da veliki broj građana u pojedinim opštinama bude onemogućen da ostvaruje svoja prava. Hvala.

Pre vas se javila gospođa Radeta, ali, izvolite.

Gospodine Mikoviću, moj savet vam je da budete malo manje pametni. DSS nije podnosio amandmane kojima bi menjao status koji su do sada imali, pominjali ste Sečanj, Žitište, Irig, itd. Oni ni do sada nisu imali sudove, imali su svoje sudske jedinice.
Mi ovde pričamo o osnovnim sudovima. Zato je taj amandman tako napisan. Kada budemo hteli da vas konsultujemo kako ćemo da pišemo amandmane, mi ćemo to, svakako, učiniti. Ali, za početak, molim vas da budete manje pametni.

Reč ima gospođa Vjerica Radeta. Izvolite.

Zaista je iznenađujuće na koji način je kolega Miković pokušao da odbrani predlog Vlade Republike Srbije. Mi ovde već nekoliko dana pričamo o Predlogu ovog zakona u pojedinostima. Moram da priznam da ste vi jedan od retkih, od desetak poslanika DS-a, koji sedite ovde i koji, pretpostavljam, pratite ovo o čemu narodni poslanici govore.
Mislim da je svakome jasno da mi, zapravo, insistiramo da stanje, kada je u pitanju mreža sudova, odnosno pravosudnih organa, treba da ostane nepromenjeno u ovom momentu, da Vlada povuče Predlog zakona, pa da se ozbiljno sedne i sačini jedan ozbiljan predlog. Vama, verovatno, nije prijalo to što smo prozivali, odnosno objašnjavali građanima Srbije na kojih način ih predstavljaju poslanici iz DS-a, da jedno pričaju tamo, njima, to prenesu ovde, ponekad javno, a glasaju potpuno suprotno interesima građana Srbije. Vi ste ovde pokušali da nabrojite, navodno, neke sudove, neka mesta, koji bi ostali bez sudske zaštite kada bi se usvojili neki amandmani.
Pretpostavljam da imate, zapravo bi trebalo da imate uticaja na Vladu Republike Srbije, jer ste vi ti koji ste ih birali i vi možete da ih razrešite, da menjate ministre, itd, pa bi bolje bilo da porazgovarate sa gospođom Malović, da joj objasnite, da je ubedite da povuče ovaj predlog zakona, da ne pravi haos u sudskom pravosuđu.
Ubeđena sam da ste i vi svesni, uostalom, čuli ste vašeg kolegu Vlatka Ratkovića, koji ispriča šta ispriča i ode. Inače, rasprava mu je bila odlična i argumentovana. Ali, izašao je iz sale, zato što očigledno nije mogao više da razgovara, jer je očekivao da će ministar bar njemu, kao stranački kolega, da prihvati amandman.
Dakle, nemojte da zloupotrebljavate činjenicu da ste sada nabrojali nekoliko sudova, da ostavite utisak nekoga ko je pratio šta se ovde radi, pa ste sada ispričali koliko ...
(Predsednik: Vreme.)
... bi, prihvatanjem ovih amandmana, opštinskih sedišta ostalo bez sudske zaštite. Najbolji način i najbolji predlog je, još jednom, povucite ovaj zakon ili, u najgorem slučaju, prihvatite amandman Milice Radović.

Reč ima gospodin Radovanović, povodom Poslovnika.