Gospodine Munjiću, izvolite, imate reč.

Dame i gospodo, gospođo ministre, kada sam  poslednji put govorio o jednom amandmanu, rekao sam da se na ovaj set zakona o pravosuđu, a posebno sada, na ovaj zakon o sedištima sudova, digao veliki oblak prašine, koji preti da zaseni neke krucijalne stvari, neke esencijalne stvari iz ove oblasti, a to su – zakon o uređenju sudova, zatim, lustracija sudija, reizbor sudija, odnosno opšti izbor, reizbor sudija, zatim, Visoki savet pravosuđa i neke druge stvari koje su veoma značajne u ovoj oblasti.
Podsetiću vas da su osnovni principi koji važe u ovoj oblasti – samostalnost i nezavisnost sudija, nepristrasnost, stalnost sudijske funkcije itd. Bez posebnog objašnjenja šta bi koji od ovih principa značio, to smo u poslednje vreme puno objašnjavali i o tome se zaista dosta čulo, ja bih hteo da kažem da su se danas i ovih dana pojavili neki čudni naslovi i u našoj dnevnoj štampi.
Evo, podsetio bih na jedan od tih naslova u današnjoj štampi – ''Počela tiha pobuna sudija u Srbiji''. Vrlo je jak naslov, a mogu vam reći da nije bez razloga. Podsetiću vas na jednu od izjava koje smo čuli. Predsednik Društva sudija Dragana Boljević kaže – Društvo sudija neće učestvovati u reizboru sudija, jer je on neustavan. Pazite, to kaže predsednik udruženja, Društva sudija. Dalje kaže – mi ćemo se obratiti i Ustavnom sudu i Evropskom sudu u Strazburu, kako bi donošenje ovog zakona i reizbora bilo sprečeno. To, doslovce, kaže danas predsednik Društva sudija Srbije.
Šta znače, u stvari, ove izjave predsednika Društva sudija Srbije? Kakvo će biti ubuduće naše sudstvo? Kako će to sudije suditi, koga će štititi? Da li je ovo, u stvari, poruka građanima Srbije da, možda, treba da se učlane u jednu stranku – da bi sudije bile nepristrasne, da bi sudije bile nezavisne, da bi bile samostalne? Zaista, treba razmisliti o ovome.
Sledeća izjava na koju bi vas podsetio, da kažem, nova izjava, to je izjava predsednika Vrhovnog suda Srbije gospođe Vide Petrović Škero. Ona doslovce kaže: "Ovo će predstavljati čistku sudija. Opštim izborom sudija krše se principi i uvodi nemir u sudstvo".
Predsednik VSS kaže da se ovim zakonima uvodi nemir u sudstvo. Ovde posebno treba imati u vidu da je ovo izjava predsednika najviše sudske instance u zemlji, da je ovo izjava koja ima posebnu pravnopolitičku snagu i da ovo može predstavljati poziv na svojevrstan bojkot, ili neposlušnost, na neki način, sudija. Time se ponovo dovode u pitanje osnovni principi – samostalnost, nezavisnost, nepristrasnost i stalnost sudijske funkcije.
Dalje, podsetio bih i na izjavu gospodina državnog sekretara, koji kaže: "Tačno je da reizbor sudija ne može da predstavlja garanciju za stvaranje dobrog kadra i da će bez kvalitetnih merila predstavljati čistku sudija". Je li tako? "Zato smo i zvali Društvo, da bismo što kvalitetnije uradili posao, međutim, uradićemo i bez njih". To je, doslovce, vaša izjava. Šta sada znači ova izjava?
Ja mislim da je ovom izjavom poslata jasna poruka svim sudijama u Srbiji da će do reizbora doći, da će doći do njihove lustracije i da će doći do čistke sudija. Državni sekretar nam u svojoj izjavi i kaže – doći će do čistke sudija.
Tako, gospodo, mislim da ovi poslanici iz pozicije koji su podneli amandmane treba da se zamisle i nad ovim izjavama, posebno nad ovom poslednjom izjavom državnog sekretara. Kao da je ovo izjava određenog glasnogovornika, koji kaže da će do lustracije doći, da će doći, ovim reizborom, i do čistke sudija. Na kraju, on to i doslovce kaže – doći će do čistke sudija. Je li tako? To je, možda, i poruka poslanicima iz pozicije koji su podneli ove amandmane
Jasno je da sad dolazi do izražaja i vidovitost, na neki način, i veličina poruke gospodina Krasića od malopre – da bi trebalo uvesti da se određeni amandmani podnose pod šifrom. Međutim, mislim da je ova poruka malo kasno došla, jer se zna ko je podneo i šta je podneo.
Građani Srbije od ovih poslanika pozicije koji su podneli amandmane očekuju da za svoje amandmane glasaju. Nema tu ni crno, ni belo, jednostavno, građani očekuju da oni glasaju za svoje amandmane, tako da mislim da će oni to učiniti i nadam se da ova izjava prethodnika od malopre i ide u tom pravcu. Jer, ukoliko ne glasate za svoje amandmane, ne vidim blažu reč, biće to svojevrsna izdaja građana Srbije, izdaja građana koji od vas očekuju da za svoje amandmane glasate. Vi ste podneli te amandmane, ljudi su to čuli i očekuju da za te amandmane i glasate i jasno je da nemate kud.
Podsećam vas, povodom ovoga, setite se izdaje koju je počinio Juda Iskariotski. Kada je hteo da izda Isusa, ovaj mu je, znajući za izdaju, ponudio hleb i so, ali on je već dva milenijuma izdajnik. Pomislite na ovo. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Munjiću.

Određujem pauzu do 15 časova.

(Posle pauze, u 15.05)

Po Poslovniku, gospodin Šormaz, izvolite.

Javljam se na osnovu čl. 225. i 226. i želim da postavim pitanje Vladi Republike Srbije, ali ću na kraju, poslednjom rečenicom, postaviti pitanje.
Na osnovu jučerašnjih izjava, danas su one veoma aktuelne, gospodina Dačića, npr., koji je rekao da ne želimo da se vratimo u vreme hiperinflacije – blago nama, svim građanima Srbije, SPS će nas braniti od hiperinflacije u narednom periodu i da ne može da dođe do kraha privrede.
Želim da vas sve ovde podsetim da smo, kada smo pre skoro dva meseca, kao poslanici DSS-a, upozoravali da će svetska ekonomska kriza zahvatiti i Srbiju, nazvani populistima, da je rečeno da širimo paniku, a neki ministri u Vladi, čak i potpredsednici Vlade, govorili su da će ta ekonomska kriza zaobići Srbiju.
Sada ide takva izjava, koju mi nikada nismo rekli, da čak može doći do kraha privrede 2009. godine. Naravno, mi to nismo mogli da izgovorimo, jer u DSS-u znaju svoj posao, pa da smo izvršna vlast u zemlji, sigurno ne bi došlo do kraha privrede. Pošto ste na vlasti vi koji jeste, ne čude me izjave tipa – nećemo biti gladni, imaćemo šta da obučemo i – može da dođe do kraha privrede.
S druge strane, predsednik Tadić kaže da predstoje teški dani Srbiji i da je najvažniji zadatak odbrana radnih mesta. Jeste da se radi o predsedniku Republike, ali moram reći da je on opet, u političkom životu, otkrio toplu vodu. Valjda je zadržavanje postojećih radnih mesta nešto što je minimum svakog političara koji se bori za dobro u svojoj zemlji. Valjda je povećanje broja zaposlenih to što treba da se uradi.
Šta znači – odbrana radnih mesta je najvažniji zadatak? To je najobičnija izjava, upravo populistička, napravljena na osnovu marketinških istraživanja koje govore da se građani Srbije najviše plaše gubitka radnog mesta. To je nova obmana u nizu obmana koje izgovara Boris Tadić, kao što je bila ona od 200.000 radnih mesta. Sada, umesto 200.000 novih radnih mesta, imamo odbranu postojećih radnih mesta. Znači, nema ništa od obećanja koje je bilo – 200.000 radnih mesta.
(Predsednik: Vreme.)
Evo, poslednja rečenica, pitanje za predsednika Vlade Republike Srbije. Koje mere Vlada Republike Srbije priprema za odbranu radnih mesta i koliko će, po proceni Vlade Republike Srbije, od obećanih novih 200.000 radnih mesta u kampanji u maju 2008, biti ostvareno u 2009. godini?
Očekujem brzo taj odgovor, u skladu sa Poslovnikom, u roku od osam dana, i postavljaću svaki dan pitanje, dok ne dobijem odgovor na njega. Zahvaljujem.

Htela sam da vas obavestim da ćemo raditi duže od 18 časova, u skladu sa članom 85. Poslovnika, i da zamolim šefove poslaničkih grupa da u 18 časova, zasedanje će trajati, imamo jedan dogovor vezan za naše aktivnosti, poslovničke i poslaničke, u narednim danima.

(Vjerica Radeta, s mesta: Do kada večeras?)

Dogovorićemo se i o tome na sastanku. Zato i molim da u 18 časova šefovi poslaničkih grupa ili njihovi zamenici budu na sastanku kod mene, da se dogovorimo.

Na član 5, amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Izvolite, gospodine Krasiću.

Građani Srbije treba da znaju, ovo smo sad dobili, ovo je Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, 884 strane. Ovo treba da se pročita, verovatno, pa onda da se vidi šta to nije dobro, pa da se napišu amandmani, ako uopšte ima potrebe da se pišu amandmani. Bilo bi dobro kada bi ti amandmani bili kovertirani, šifrovani i anonimni. Na bazi ovoga, treba da se sprovede diskusija i onda ovo treba da bude definicija života u Republici Srbiji za 2009. godinu.
Nije teško da se zaključi da onaj ko je napisao ovo za nekoliko dana ima nekih problema. Još većih problema će imati onaj ko može ovo smisleno da razmotri, da napiše amandmane, a najviše problema će imati građani Republike Srbije.
Sada da krenemo s ovim amandmanom na član 5. To je član koji se odnosi na privredne sudove. Da vas podsetim, 2001-2002. godine bila je ozbiljna diskusija u ovoj sali kada se donosio jedan zakon koji je, takođe, uređivao organizaciju sudova i tada je bila velika dilema da li i dalje treba da bude naziv – privredni sudovi, ili trgovinski. Pobedio je – trgovinski, i sad oni koji su pobedili, baš kažem – pobedili, zato što često imamo prilike da čujemo s ove leve strane – šta hoćete vi iz SRS-a, mi smo pobedili. Znači, pobednici su pobedili kada su privredne sudove preimenovali u trgovinske i oni su ponovo pobedili sada, jer su trgovinske ponovo vratili na privredne. Znači, oni u svim varijantama pobeđuju. Problem je samo što se Srbija smanjuje i svi u Srbiji gube. To što gube, ovi pobeđuju.
Ovde je napisan jedan amandman. Ovaj amandman je s mojim imenom i prezimenom. Mora javnost da zna da amandmane piše Poslanička grupa, pa se to podeli poslanicima, tako da je meni zapao ovaj amandman. On je sličan kao na član 2, kada je takav isti amandman zapao gospodinu Martinoviću.
Interesantna stvar, odgovor Vlade je bio sasvim solidan povodom odbijanja i njegovog i mog amandmana. Međutim, potkrala se samo jedna mala greška, ne kod podnosioca amandmana, nego kod predlagača zakona. Sada Martinović tumači kako je moguće odbraniti neodbranjivo. Problem nije samo terminološke prirode, da li reči "teritorija i područje" predstavljaju sinonime za nešto. Moram da vam skrenem pažnju da su ljudi iz Poslaničke grupe SRS-a koji su radili ovo, to dobro uradili, ali je grešku napravila Vlada. Greška je napravljena u članu 1. Predloga zakona.
Sada da vidite kako iz te greške kasnije ispada da mogu da budu i pogrešni amandmani, a greška se sastoji u sledećem.
Član 1. Predloga zakona glasi: ''Ovim zakonom osnivaju se prekršajni, osnovni, viši, privredni i apelacioni sudovi, određuju njihova sedišta i područja na kojima vrše nadležnost''...
Znači, predlagač je u članu 1. pogrešio i napisao ''područja''. Ovi ljudi koji su radili amandmane za SRS su verovali da je to ispravno, pa su na član 5. napisali amandman kojim su tražili da se reč "teritorija" zameni rečju: "područje" u odgovarajućem padežu. Onda Vlada kaže – ne prihvatamo taj amandman, jer termin ''područje'' određuje teritoriju gde već postoji nadležnost nekog suda, gde je kod privrednih sudova, kao prvostepenih, primerenije da se upotrebljava reč "teritorija".
Tu ste u pravu, uže posmatrano. Međutim, šta je ustavni osnov za ovaj zakon? To je član 134. Ustava Republike Srbije. U tom članu govori se – osnivanje, organizacija, sastav, uređenje. Kada se kaže reč "područje", onda se ne misli samo na teritoriju, nego se misli i na nadležnost. Dakle, iz pogrešne upotrebe reči "područje" u 1. članu Predloga zakona, došlo je do pisanja amandmana koji se odnosi na ovaj član
5, gde su privredni sudovi u pitanju. Da je kojim slučajem u 1. članu bilo reči: "teritorija", onda bi u 5. to moralo da se protegne. To je da biste samo shvatili da neko ne zaključi da se piše svašta u amandmanima.
Mi imamo razne grupe amandmana, imamo najbolje amandmane, a to su oni amandmani – član taj i taj briše se. To su najbolji amandmani, jer oni na najbolji način pokazuju kakva je promena potrebna kada je u pitanju Predlog zakona koji dolazi od ove vlade. To znači da ništa ne treba prihvatiti, jer sve što se predlaže od strane ove vlade biće upropašćeno. Postojeće stanje će biti upropašćeno, ukoliko se usvoji takav zakon. To možemo da cenimo i na bazi iskustva. Koga zmija ujede, on se i guštera plaši.
Nas su zmije izujedale sa DS-om i znamo da je, kada oni predlože neku epohalnu promenu, to minus. Tako je nama demokratija dala i tu vrstu primitivizma da se glasa iz Bodruma i taj prostakluk da se glasa iz Soluna i da nam se predlaže zakon o radnim odnosima, o radu, iz 1848. godine, kada je bio onaj ministar Pucvalc.
Mi moramo da budemo oprezni i upozoravamo građane kada DS sprovodi neku reformu – budite oprezni.
Čuli ste, primitivno je bilo ''privredni sudovi'', moderno je bilo ''trgovinski sudovi'', plus za DS. Sada se vraća ponovo na privredne sudove, opet plus za DS, samo zato što dolazi s njihove strane i što ima popriličnu količinu medijske podrške, poput one koju smo imali sinoć kada je tri puta repriziran isti prilog o čuvenom govoru predsednika Tadića u Subotici. Jeste da je žurka bila uspešna, videli smo sve učesnike žurke, i Savu Miloševića itd., to su vaši članovi. Čim su u prvom redu, znači da se njima ponosite, slikate ih itd. Nemam ništa protiv, to je čisto unutrašnja stvar, ali imam potrebu i obavezu da obavestim građane.
Sada ćemo trgovinske da menjamo u privredne, videćete, 2010. godine vraćamo ponovo na staro, na trgovinske. Da neka razlika između ta dva pojma postoji, postoji, ne radi se o sinonimima, da znate, ali to ćete sledeći put da nam obrazlažete.
Ovaj amandman, sa gledišta onoga što je napisano u članu 1. i sa gledišta metodologije koju primenjujete kada su u pitanju, ako mogu tako da kažem, oni prvostepeni sudovi, nije problematičan. Međutim, s obzirom na to da smo već nekoliko dana proveli u razmatranju te vrste organizacije osnovnih i viših sudova i to vezivali za neku teritoriju, moram da vam skrenem pažnju da ste zaboravili na nekoliko vrlo važnih ustavnih odredaba.
Sudski sistem u Republici Srbiji mora da bude jedinstven. Ne postoji mogućnost da pričate o različitim nivoima sudova. Zašto? Ako kažete da postoji republički, ne znamo kakvi su ovi drugi.
Moram da vam skrenem pažnju da se odlukama sudova na teritoriji Republike Srbije u pogledu mesne nadležnosti ne pridaje toliki značaj. Zašto? Zato što odluke sudova važe na celoj teritoriji Republike Srbije. Naravno, ukoliko je doneo nadležni sud, povodom pitanja iz sudske nadležnosti, ta presuda važi na celoj teritoriji Republike Srbije.
Ko garantuje poštovanje izvršivosti tih odluka na celoj teritoriji Republike Srbije? Ustav Republike Srbije. Ko, konkretno? Sudska vlast. Ako ona ne može, onda je dužna izvršna vlast, zato što se u izvršnoj vlasti nalazi nešto što najviše odgovara apsolutnoj vlasti sa kojom je izjednačen pojam suverenosti.
Ovo vam pričam zbog nekih odredaba na koje namerno neću da skrenem pažnju, da ne biste protumačili da sada neko diže temperaturu. Tiče se Kosova i Metohije. Kod privrednih sudova, imate Privredni sud u Nišu koji je nadležan za celu teritoriju Kosova i Metohije. Zapamtite to, privredni sporovi.
Zapamtite, posle ovog vašeg tajnog pregovaranja, suprotno volji i želji narodnih poslanika u Narodnoj skupštini, i to prilično velikog broja narodnih poslanika, koji sigurno, ako se uzme u obzir kakvi su bili rezultati glasanja, ovde predstavljaju većinu građana Republike Srbije. U novim uslovima, kada ste ovako zagrlili Euleks, kako će naše odluke da se sprovode na teritoriji KiM-a?
Još samo da vas podsetim da će Srbi na KiM-u imati tri materijalna zakonodavstva, tri različita sistema koji će se primenjivati na njih. Da li u takvim uslovima možemo pričati o suverenitetu i da li možemo pričati o tome da su Tadić, Jeremić, Bogdanović, Šutanovac, Radujko, pošto vam je on bio zadužen za KiM, vi ste ga onako, radi reda, tamo stavili u neko javno preduzeće, ali on je vodio one poprilično tajne pregovore i razgovore, jer je bio ta logistika za završavanje tih poslova.
Vodite računa. Nije dovoljno samo da budete lepi, pametni, lepo obučeni, da se lepo smeškate, da znate kako treba da se prekrste ruke, kakva frizurica treba da bude, da li je u modi brada, da li nije u modi brada. Država je ozbiljna stvar, isuviše ozbiljna stvar da bi na način kako vi razgovarate u Subotici mogla da se vodi i da se čuva.
Zapamtite jednu stvar. Preuzeli ste vlast. Morate istu količinu vlasti i da predate nekom ko dođe posle vas. Namerno kažem – istu količinu vlasti, ne vezujem za teritoriju, jer biste počeli odmah da skačete, ali u demokratskom svetu, a to je sigurno Francuska, predsednici se hvale time da su na kraju mandata očuvali svaki pedalj koji su dobili kada im je krenuo mandat. Vodite računa. Vodite računa šta radite, jer država nije igračka i država se ne brani medijski. Država se i ne uništava medijski. Vodite računa da ne pređete crtu.
Poruka svim građanima koji prate ovaj prenos, a pratite ovaj prenos, jer samo ovde može da se čuje velika količina istine o životu koji se vodi danas i koji će biti sutra – branite svoja radna mesta. Slobodno se pozivajte na rečenicu Borisa Tadića. On je rekao – odbrana radnog mesta je svetinja. Odbrana radnog mesta nema alternativu, kako se to nekada pričalo. Kako rekoše demokrate – EU nema alternativu, bez obzira na to što otima Kosovo, ali nema alternativu. Prava reč je – radno mesto nema alternativu. Sudije, čuvajte vaša radna mesta, to vam je rekao predsednik Tadić. Tužioci, čuvajte svoja radna mesta, rekao je Boris Tadić.

Na član 5, amandman je podneo narodni poslanik Zoran Nikolić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Da)

Miloš Radulović ima reč.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministre, poslanik Zoran Nikolić, ispred DSS-a, podneo je amandman na sedište privrednih sudova. Konkretno, da se u članu 5. tačka 2. brišu reči: "Bogatić, Vladimirci, Koceljeva, Krupanj, Ljubovija, Mali Zvornik, Loznica i Šabac", i da se, posle tačke 16, doda nova tačka 17, koja glasi: "Privredni sud u Šapcu, za teritoriju opština Bogatić, Vladimirci, Koceljeva, Krupanj, Ljubovija, Mali Zvornik i za gradove Loznica i Šabac".
DSS smatra da je trebalo da se primeni jedna analogija koju ste već primenili za osnovne sudove, a to znači da u sedištima okruga postoje i privredni sudovi, pogotovo za velike okruge kao što je Mačvanski okrug, gde imamo šest opština i dva grada. Kada kažem - dva grada, mislim na Loznicu i Šabac, gde postoji veliki broj privrednih subjekata i, u interesu normalnog poslovanja tih privrednih subjekata, smatram da je, pre svega, ekonomski opravdano i preko potrebno da ovaj okrug ima i privredni sud.
Iz kojih razloga? Zato što u ovom okrugu postoji veliki broj privrednih subjekata i njima treba omogućiti, s obzirom na veličinu teritorije koju pokriva ovaj okrug, da im lakše bude dostupan sud kome će da se obrate i s kojim treba da imaju komunikaciju, pa je za sve ove privredne subjekte preko potrebno bilo da se uvaži ovaj amandman, da Mačvanski okrug ima privredni sud, ne jedinicu privrednog suda, nego privredni sud.
Mi smo više puta do sada čuli priču od predstavnika vlasti, a i poslanika vladajuće koalicije da je smanjenje mreže sudova u interesu racionalizacije i smanjenja troškova, ali, kao što sam već u jednom od prethodnih izlaganja rekao, smatram da uvođenje jedinice Privrednog suda Valjevo za teritoriju Mačvanskog okruga nije, pre svega, racionalno, a ne postoji ni ekonomska opravdanost, o političkoj dimenziji ovog problema i da ne pričamo. Jer, upravo iz razloga što je sedište Privrednog suda u sasvim drugom okrugu, zbog veličine okruga, broja privrednika koji su upućeni na taj privredni sud, smatram da obrazloženje koje je Vlada dala ne stoji i da je preko potrebno, pogotovo, ponavljam još jednom, jer je ovo jedan od retkih okruga, ako ne i jedini, koji ima dva grada, da Mačvanski okrug ima privredni sud, ne jedinicu Privrednog suda iz Valjeva, iz Kolubarskog okruga, nego da je potrebno da ima privredni sud.
Znamo da je Mačvanski okrug okrug koji ima veliki broj privrednih subjekata i jedan je od jačih okruga što se tiče privrede i, uopšte, privrednog okruženja. Postoji veliki broj privrednih subjekata koji su usmereni kako na naše unutrašnje tržište u okviru Republike Srbije, tako i na spoljnotrgovinsko tržište. Prosto, za sve te privredne subjekte je preko potrebno da Mačvanski okrug ima sedište i da ima ne jedinicu, nego privredni sud.
Mislim da su ovi razlozi sasvim opravdani i očekujem da će i poslanici iz Mačvanskog okruga, bez obzira na stranačku pripadnost, da li su u vlasti ili u opoziciji, da podrže ovaj predlog, jer od njih to očekuju svi oni koji se bave nekim poslom, koji su u privredi, i narodni poslanici treba da pruže podršku ovom predlogu amandmana koji je podneo gospodin Zoran Nikolić, da Mačvanski okrug ima privredni sud, ne jedinicu, sa sedištem u Šapcu.
Računam da će, s obzirom na to da smo izneli niz primedaba, a to se ogleda i u broju amandmana koje su, kako opozicija, tako i pripadnici vladajućih stranaka, dali na kompletnu mrežu sudova, poslanici kako opozicionih stranaka, tako i vladajuće koalicije, da podrže ovaj predlog i da u danu za glasanje daju podršku ovom amandmanu, kojim se daje pravo Mačvanskom okrugu i svim privrednicima iz tog okruga da Mačvanski okrug ima svoj privredni sud. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Martinović. Izvolite.