Dame i gospodo narodni poslanici, u smislu odredaba člana 226. Poslovnika Narodne skupštine postavljam pitanje, odnosno tražim objašnjenje i obaveštenje od predsednika Republike da li se danas na administrativnoj granici sa AP Kosovom i Metohijom vijori srpska zastave ili ne. To je broj jedan. Tražim obaveštenje da li na administrativnoj granici ima ijedan carinik, ijedan policajac srpske nacionalnosti, odnosno pripadnik srpskih snaga bezbednosti.
Tražim obaveštenje od predsednika Tadića da li će ovih dana otići u Prizren, gde je bila srpska prestonica, i da li će otići u sedište srpske patrijaršije Peć i sa sobom povesti prognane Srbe sa Kosova i Metohije, koji su prognani od strane Šiptara i "natovaca", i tako dokazati da je Kosovo i Metohija kolevka srpske državnosti i kulture, o čemu svedoči činjenica da je tamo najveća gustina srpskih srednjovekovnih manastira i drugih spomenika kulture, a što je sve potvrđeno Londonskim sporazumom iz 1912. godine.
Uzimajući u obzir ovakvo činjenično stanje mi mislimo da treba prvo da idemo na Kosovo, a ne u Evropsku uniju. Srbiji je preče Kosovo od Evropske unije. A i oni koji hoće u Evropsku uniju samo se deklarativno izjašnjavaju kako idu u EU, ali nažalost, njih Evropska unija neće.
Vlada Srbije više ne može biti ravnodušna prema ovakvom stanju kakvo je na Kosovu i Metohiji. Ne može biti ravnodušna, s obzirom na to da je KiM okupirano od strane neprijatelja.
Ko garantuje Srbiji, tražim odgovor od gospodina Borisa Tadića, da je Kosovo pod državnim suverenitetom Republike Srbije i njenih organa bezbednosti?
Tražim obaveštenje od predsednika Republike da li će doći u Narodnu skupštinu Republike Srbije da odgovori na brojna pitanja koja su od vitalnog značaja za državu Srbiju i njene građane. Neka malo i on protegne noge; ako ne može da ode na Kosovo, može bar preći pešački prelaz koji se nalazi između zgrade Predsedništva, gde on vlada, i Narodne skupštine.
Da li predsednik Republike gospodin Boris Tadić zna da u Beogradu živi oko 80.000 pripadnika albanske nacionalne manjine, da ovde normalno žive i da im je obezbeđena bezbednost i sigurnost?
Da li će gospodin Tadić i njegova vlada uspeti da povedu Srbe na Kosovo i Metohiju i da im obezbede siguran i bezbedan život na toj teritoriji, kao srpskoj kolevci svih mogućih kulturnih i istorijskih spomenika koje sam prethodno naveo? Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Gospođo Čomić, s obzirom na to da vi sada predsedavate, imam nameru da se pozovem na članove 27. i 104. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, ali bih, pre bilo kakvog upuštanja u obrazlaganje onoga što sam naumio da kažem, zamolio da mi kažete, ne morate da mi odgovarate, da li smem da citiram neku odredbu Ustava Republike Srbije, jer od te odredbe Ustava koju imam nameru da citiram zavisi dalji tok mog obrazlaganja.
Shvatio sam da mogu da citiram. Mnogo vam hvala. Moram da vas pohvalim, za razliku od predsednika Narodne skupštine, ona mi je izrekla dve opomene zato što sam citirao odredbu Ustava Republike Srbije, te vas molim da se u danu za glasanje konstatuje da je Slavica Đukić-Dejanović grubo prekršila Poslovnik i Ustav Republike Srbije. Inače, mnogo mi je drago što ste vi shvatili da je Ustav Republike Srbije svetinja za sve one koji rade.
Da krenemo redom. Član 114. stav 4, to je tekst zakletve koju je predsednik Republike Srbije položio u Narodnoj skupštini pred 250 narodnih poslanika, a stvara se prezumpcija da je on to položio pred sedam i po miliona građana Republike Srbije. Ja bih zamolio građane Republike Srbije da shvate u šta se zakleo. Tekst zakletve glasi: "Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo, kao i ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, poštovanju i odbrani Ustava i zakona, očuvanju mira i blagostanja svih građana Republike Srbije i da ću savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje dužnosti".
Skrećem vam pažnju, ova zakletva je ustavna norma. Ako neko prekrši ustavnu normu, on trpi neku sankciju. Sankcija koja ide za nepoštovanje ove odredbe člana 114. stav 4. Ustava Republike Srbije jeste da se razreši predsednik Republike dužnosti, pošto je prethodno povređen Ustav.
Da ne bi bilo zabune, neću da čitam preambulu Ustava Republike Srbije, ali ću vam pročitati nešto što se odnosi na autonomne pokrajine, to je član 182. stav 2, da budemo načisto, da ne bude da neko ovde izmišlja itd. "Republika Srbija ima AP Vojvodinu i AP Kosovo i Metohiju. Suštinska autonomija AP Kosovo i Metohija urediće se posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviđenom za promenu Ustava".
Molim vas, zar u uslovima teške, rovovske diplomatske borbe koju vodi Vlada na čelu sa Borisom Tadićem prioritet ili nulti položaj nije bio zakon o suštinskoj autonomiji na Kosovu i Metohiji? Ne, nulta tačka je bio set pravosudnih zakona koji će početi da se primenjuju.

Tri minuta i trideset sekundi. Citirali ste odredbe Ustava. Nemam nadležnost da objašnjavam ili da procenjujem da li je ili nije prekršena bilo koja odredba Ustava.
Reč ima narodni poslanik Jadranko Vuković. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članovima 225. i 226. Na kraju ću, gospođo Čomić, tražiti objašnjenje u vezi sa ovim o čemu ću vam govoriti. Naravno, tema je Euleks i ovo o čemu danas govorimo.
Dame i gospodo narodni poslanici, prvo ću vas podsetiti na sporazum od 18. jula 2005. godine kada je vaša vladajuća većina potpisala Sporazum o tranzitu NATO kroz našu zemlju, gde američki vojnici uživaju potpuni imunitet. Znači, mogu da gaze, biju, siluju, a ove grube reči koristim jer se to događalo u Italiji i Makedoniji. Znači, to je bila prva faza ka okupaciji dela naše teritorije. To vas samo podsećam.
Sledeća stvar, podsećam vas takođe na to da međunarodne sporazume (vi kažete nije još sporazum, a idemo ka sporazumu, odnosno idete vi) zaključuje država Srbija, a samo je Skupština, ovde je gospodin Ilić istakao, možda niste obratili pažnju, mislim i gospodin Todorović, ovlašćena da ratifikuje takve sporazume i da odlučuje o pitanjima odbrane naše otadžbine. Da li se slažete da je ugrožena naša otadžbina, odnosno deo njene teritorije?
Drugo, pre zaključenja i prihvatanja sporazuma mora se pribaviti zvanični stav Skupštine Srbije i Vlade Srbije. Da li imamo zvanični stav šta smo mi rekli o tome? Oni ljudi uđoše dole. Pričamo srpski da se svi razumemo. Kaže neko u prepodnevnoj raspravi – mi ćemo vama to omogućiti. Koja je svrha rasprave, oni ljudi su dole ušli.
Sledeće, podsećam, Rezolucija 1244 od 9. jula 1999. godine, dame i gospodo narodni poslanici, jedini je pravni okvir za prisustvo međunarodnih vojnih snaga na teritoriji onda SRJ, pa SCG, pa Srbije, odnosno na teritoriji Kosova i Metohije kao sastavnog dela naše države. Prema tački 12) navedene rezolucije, Srbija je u obavezi da obezbedi neometan pristup Kosovu i Metohiji humanitarnim organizacijama, radi pomoći. Pitam vas, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, da li je Euleks humanitarna organizacija? To je prvo pitanje.
Sledeće, na osnovu svega ovoga, gospođo Čomić, tražim objašnjenje od Vlade Srbije...
(Predsedavajuća: Tri minuta i trideset sekundi.)
... da li prihvatanje Euleksa od strane predsednika Srbije i Vlade Srbije predstavlja prvi korak priznanja nezavisnosti Kosova i Metohija od strane naše države? Mislim da. Hvala vam, dame i gospodo.

Reč ima narodni poslanik Milan Stanimirović. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Poštovana gospođo Čomić, poštovane kolege narodni poslanici, reklamiram član 103. Poslovnika o radu Narodne skupštine – govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu. U obrazloženju zašto ovo reklamiram mogu vam reći da već danima, nedeljama, pa čak i mesecima prisustvujemo flagrantnoj zloupotrebi Poslovnika o radu Narodne skupštine gde se o svemu govori, osim o temama koje su na dnevnom redu.
Zaista, kao da prisustvujemo jednoj predstavi teatra apsurda i kao da svi treba da patimo od kolektivne amnezije pa da zaboravimo kako smo došli uopšte kao narod, kao nacija, kao država, kao građani u ovakvu situaciju u kojoj se sada nalazimo. Političari moraju uvek da vide korak više i korak dalje od svojih savremenika. Nažalost, to nije bila situacija u našoj državi u proteklih dvadesetak godina. Moraju da se bave političkim principima. Strast je loš saveznik u politici, osim ako se ne radi o strasti za opšte dobro, odgovornosti i razboritosti kojima treba, tim političkim principima, svi da se vodimo, na dobrobit svoje države i naroda. Da smo shvatili pad Berlinskog zida i monopolarni svet koji je tada nastupio, poruke Džejmsa Bejkera iz Sjedinjenih Američkih Država koje su tada podržavale jedinstvenu Jugoslaviju, posetu Žaka Delora koji je nudio tadašnjih pet milijardi ekija tadašnjoj Jugoslaviji da se inkorporira u tadašnju Evropsku zajednicu, danas ne bismo govorili o ovako teškim temama i o borbi za državni i nacionalni suverenitet na Kosovu i Metohiji.
Neki su i tada videli ne samo korak, nego mnogo više ispred i govorili su, otprilike, ovu rečenicu, parafraziraću je: gospodo, čuvajte se, nekada se nešto što se predstavlja kao najveći nacionalni interes pretvori u najveću nacionalnu izdaju. Nisam srećan što mogu da konstatujem da je tada taj čovek bio u pravu. Politika jeste veština mogućeg, ali je i veština da učinimo mogućim ono što je potrebno za sopstveni narod i za sopstvenu državu.
Narodnjačkoj koaliciji se obraćam takođe, kao i Srpskoj radikalnoj stranci, i kažem im – otiđite upravo među taj narod. Kad počnem da im pričam o dostojanstvenom ulasku u Evropu, oni mi kažu samo jednu rečenicu – prazna vreća ne stoji uspravno. Kad im pričam o tome kako ne možemo biti crna rupa u regionu i u Evropi, koja jedina neće da se integriše u Evropsku uniju, oni kažu – znam, sine, ne možeš sam protiv sela. Slušajte malo i taj narod, kad se već zovete narodnjaci, kad se zovete narodnjačka stranka i, verujte, nećete pogrešiti.
"Šta još treba da se dogodi pa da shvatimo šta nam se dogodilo?"
To je rekao Brana Petrović, a i ja postavljam danas i sebi i vama ovo pitanje. Odluka Saveta bezbednosti UN, predsedničko saopštenje koje su podržali i Rusija i Kina itd. – Euleks je statusno neutralan i u skladu sa Rezolucijom 1244. Sudije, tužioci, carinici, policajci ne ganjaju naše policajce i carinike. Od 11. juna 1999. godine mi tamo nemamo ni svog poreznika, ni policajca, ni vojnika, ni carinika, gospodo. Od 11. juna 1999. Nemojte da varate ovaj narod da smo mi sada izgubili Kosovo i Metohiju i da ćemo ga ulaskom Euleksa izgubiti i dalje.
Uzimam za sebe pravo da se ponovo javim, pošto nisam stigao da kažem kompletnu argumentaciju. Kao odgovorni ljudi, koji žele da rade na dobrobit svog naroda i države, treba da se ponašamo u ovom parlamentu i bilo gde da se nalazimo, jer imamo odgovornost za svaku javnu reč i za svoju delatnost u ovom parlamentu i među narodom među kojim se krećemo.

Nema povrede člana 103, ali nema ni pune primene člana 103. Narodnim poslanicima koji žele da koriste svoje pravo da govore o povredi Poslovnika to pravo je neprikosnoveno. Ono što pravi problem tokom sednice jeste način na koji se to koristi i tome služi poštovanje Poslovnika po drugim osnovama.
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 104. Kad već hoćemo da razgovaramo kao ljudi i da razgovaramo o činjenicama, hajde da se podsetimo nekih stvari.
Sećamo se svi januara 2007. godine i predizborne kampanje, dolaska Borisa Tadića iz Amerike i njegovog obraćanja u Knez Mihailovoj ulici građanima Srbije na jednom predizbornom događaju. On je tada izjavio: "Budimo realni, Kosovo je nezavisno i to je realnost". To je potpuno tačno, možete sada da tvrdite, za vas ništa nije tačno, ali to je nesporna činjenica, snimile su sve televizije.
Hajde da navedem drugu činjenicu, možda ni ovo nije tačno. Sletanje na skopski aerodrom i susret sa Agimom Čekuom, kaže "bila magla", a znate ko se u magli sreće. Ali, postoji tu jedna stvar – ako su i sleteli, sticajem okolnosti, na isti aerodrom, kako je moguće da Boris Tadić izjavi: "Pozdravio sam se sa vojnikom, ja sam političar"? Pozdravio se sa ratnim zločincem koji je izvršio ratne zločine prvo u Hrvatskoj, a posle toga i na Kosovu i Metohiji! To su nesporne stvari.
Zbog čega vi zastupate ovaj stav? Pa, to je potpuno normalno. Sadašnji ministar za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije takođe je bio ministar u vladi nezavisnog Kosova, gospodin Novaković, pardon, Bogdanović, mi smo to iznosili onda kada ste birali ministre...
Vama je smešno što sam ja pogrešio. Vama suština uopšte ne znači ništa. Potpuno sam siguran da za vas neće biti nikakve promene što se tiče Kosova i Metohije.
Vi ćete, isto kao i do sada, sarađivati i sa Tačijem, i sa Agimom Čekuom i sa vladom Kosova i Metohije, jer od vas to traži isti gazda, kao što traži i od njih. Vi se ponašate i postupate isključivo na osnovu naloga koji vam postavljaju EU i SAD. Između vas i ovih koji predstavljaju novu državu Kosovo i Metohija nema nikakve razlike.
Vi kritikujete onu prethodnu vlast, a ja vam postavljam pitanje – s kim ste sada u koaliciji? Zašto niste bar zadržali to iz 1990. godine? Bar su tada ušle Ujedinjene nacije i do juče su bile Ujedinjene nacije, a sad je Euleks. Postavljam vam pitanje - na osnovu kojih zakona će raditi Euleks? To što vi pričate da će biti statusno neutralan je obmana srpske javnosti, svi zvaničnici i u EU i u svetu tvrde da će Euleks raditi na osnovu plana Martija Ahtisarija i na osnovu zakona države Kosovo.

Reč ima narodni poslanik Milan Veselinović. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100 stav 1.