Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Radovan Radovanović.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Gospođica Jovanović. Izvolite.

Neophodno je vaše prisustvo, gospođo Malović, pošto ću da pokrenem jednu veoma važnu temu. Izvinjavam se, tiče se vas lično i jednog velikog problema koji danas postoji u Beogradu, u državi, a u pitanju je protest 1.000 radnika "Robnih kuća Beograd", koji su danas doputovali iz svih krajeva Srbije u Beograd. Upravo sam primila delegaciju sastavljenu od deset radnika ili radnica "Robnih kuća Beograd" i sa njima razgovarala. One su odlučne, kao i njihove kolege, u nameri da radi ostvarenja svojih prava, pošto nisu uspeli preko nadležnih državnih organa, predsednika Republike Borisa Tadića, predstavki koje su vama uputili, preko Agencije za privatizaciju, danas otpočnu štrajk glađu.
One su odlučne i uporne u namerama da brane ono što su čitavog života radile i zaradile i u šta su, kroz stvaranje te tzv. društvene imovine, ulagale svoj rad, i njihove kolege, u "Robne kuće Beograd". Veoma je neprijatno, zaista; vidno potresena celom situacijom ispratila sam ih iz zgrade Narodne skupštine, jer ne možete nekome da kažete, nezahvalno je – otpočni štrajk glađu i tako ostvaruj svoja prava. Međutim, one su, kao majke, kao bake i kao žene koje su provele više od dve-tri decenije u "Robnim kućama Beograd", prinuđene da to urade, kao prošle godine.
Moram da vas podsetim da su 27. oktobra prošle godine, kada su štrajkovale glađu, zamoljene od Borisa Tadića lično i od Dragana Đilasa, za koga su mi rekle da je čak i plakao tog dana, pustio neku krokodilsku suzu, da pomere šatore ispred zgrade Predsedništva, koje će danas verovatno opet da instaliraju, zato što brukaju predsednika države, da ne brinu ništa, da će trgovinski sudovi i nadležni organi da rade svoj posao.
Međutim, gospođo Malović, iako je 29. oktobra prošle godine izvršena prodaja "Robnih kuća Beograd" "Verano motorsu", odnosno Radomiru Živaniću, izvesnom Baji Plavom, država nije završila svoj posao, i Agencija za privatizaciju i ministar Mlađan Dinkić svoje obaveze prema radnicima "Robnih kuća".
Koristim priliku, povodom ovog amandmana kolege Radovanovića, da istaknem kakvo je srpsko pravosuđe i koliko je teško da se ostvari pravda, koliko su smešna sva ta izvršna rešenja koja su dolazila iz trgovinskih sudova iz Beograda i iz Kragujevca, koliko su različita u istom sporu za te zaposlene iz "Robnih kuća".
Dakle, oni traže da se njihovi zahtevi do kraja ispune i kažu, pošto se obraćaju lično Borisu Tadiću, a pominju i vas, da su predsednik Trgovinskog suda, postupajući sudija Natalija Pejić-Kordić, ministarka pravde, to ste vi, ministar ekonomije, pa su ga crnim slovima podebljali i podvukli jer je on glavni u celom ovom slučaju, i Branko Karan, stečajni upravnik, koji je dobio 50 miliona dinara za menadžerski posao godine, kako su ga proglasili prošle godine kada su Baji Plavom prodati objekti, odnosno kompanija "Robnih kuća", pošto je kompanija AD, vi znate da je preduzeće AD ostalo kao posebno pravno lice, kao i direktor projekta Dragi Stevanović... kako bi se, kako oni kažu, definitivno bruka, sramota i blamaža stečajnog postupka nad kompanijom i preduzećem "Robnih kuća Beograd" konačno razrešili, što traje sedam godina, a stečajna masa se nekontrolisano i bespovratno topi.
Oni kažu da su u taj protest uključeni svi radnici "Robnih kuća Beograd", koji su doputovali autobusima danas i, kao što rekoh, nalaze se ispred zgrade Vlade Republike Srbije. Zahteve upućuju vašem premijeru Mirku Cvetkoviću, koji je juče poručio da u 2009. godini neće da se živi gore nego u 2008. Kakva je to poruka? Čujem da je jutros tu njegovu izjavu peglala Diana Dragutinović, koja je rekla: živeće se bolje. Zar nije bila poruka vaše predizborne kampanje: Srbijo, život ne može da čeka, živeće se mnogo bolje, veće plate, penzije?
Premijer jedne države, to niko nikada u istoriji srpskog parlamentarizma... ne znam da li postoji premijer na celoj kugli zemaljskoj koji je mogao da da takvu izjavu. Prvo je nenormalno da tako nešto izjavi zbog svog političkog rejtinga. On je to izjavio, pa ste jutros poslali u "Kažiprst" B92 Dianu Dragutinović da pokuša to nekako da ispravi.
Sada se radnici "Robnih kuća Beograd" sa pravom bune, došli su da vam založe svoje živote, te krhke žene koje su ispijene, koje su iznemogle, koje su dosta bolesne i istrošene, da štrajkuju glađu ispred zgrade Predsedništva od danas. Naglašavaju da neće da odustanu; ako treba, danima će tu da ostanu jer ih je država prevarila.
Kako ih je prevarila? Gospođo Malović, vi ste ministar pravde, u vašoj radnoj biografiji su vas hvalili, pa su rekli kako ste radili na raznim projektima mnogih zakona, da li je moguće da se taj zakon o izvršnom postupku tako različito primenjuje i Zakon o stečaju, koji je prošle ili pretprošle godine sa izmenama i dopunama usvojen ovde u Skupštini, da se kamate na glavnicu duga različito obračunavaju za pet-šest hiljada radnika?
Ako je neko imao glavnicu, to je bila obaveza države posle prodaje "Robnih kuća" izvesnom Baji Plavom, Živaniću, da se isplate te zaostale zarade, od 26 do 54 zarade u periodu od 1996. godine, kako je moguće da neko dobije izvršno rešenje, prvo, bez pravne pouke? Šta su znale te jadne žene? One su to sada meni rekle. Nisu pravnici i tek su post festum, poučene od svojih advokata, došle do saznanja da uopšte nije trebalo da potpišu takva rešenja. Negde je to bilo rešenje Trgovinskog suda, negde obaveštenje, što je takođe u neskladu sa zakonom, da im se zakine toliki novac, pa su te zarade na iste glavnice bile toliko različite, od 100.000 do 1.000.0000 ili 1.200.000.
Gospođo Malović, ovde imam neke pojedinačne slučajeve; pošto dolazim direktno sa ovih razgovora, sada moram sve ovo da pregledam dodatno i da se danas javim još nekoliko puta, i ja i kolega Stevanović, koji je član Odbora za privatizaciju ispred naše poslaničke grupe. Ozbiljno ćemo da razmatramo ovo pitanje i da tražimo od predsednika Narodne skupštine da naloži predsedniku Odbora za privatizaciju i predsedniku Odbora za rad i socijalna pitanja da ovo hitno bude uvršteno kao tačka dnevnog reda.
Mnoge smo mafije i kriminalne aktivnosti pokrenuli. Očigledno je da je ova mafija "Robnih kuća" mafija u Agenciji kod stečajnog upravnika. Moram da nagovestim, dame i gospodo narodni poslanici, da je stečaj proglašen 2002. godine, kada je predsednik Upravnog odbora "Robnih kuća Beograd" bio Bojan Stanojević. Vi znate kakav je kriminalac u pitanju i kako je i sa kim on krenuo da pregovara o prodaji. Vrlo dobro znate da je, bez obzira na to što je to prošle godine bio poduhvat godine, cena mogla da bude mnogo veća, čak i do 500.000.000 evra, a prodata je za 200.000.000 manje.
Sada se rekonstruišu objekti "Robnih kuća Beograd", u centru Kragujevca, Nišu i u drugim gradovima u Srbiji, a radnici su ostavljeni bez njihovih prava. Njihovi zahtevi su vrlo jasni i svi su zakonski utemeljeni. Pošto grupe advokata i pravnih stručnjaka rade u svim gradovima Srbije, jer su ljudi morali da traže pravnu zaštitu preko nadležnog suda, a sud ne reaguje, kao što je slučaj jedne gospođe koja se stalno sa Trgovinskog suda iz Kragujevca vraća na Četvrti opštinski sud u Beogradu; onda oni kažu – to su zahtevi koji su upućeni danas.
Uz onaj šok koji su preživeli juče svi građani Srbije, a naročito strah naših sunarodnika na Kosovu i Metohiji, a uz takvu diletantsku izjavu premijera Cvetkovića, mislim, gospođo Malović, da za vas – jeste da teče ova rasprava, izvinite, ovo se tiče trgovinskih sudova u Srbiji, tiče se i Republičkog javnog tužioca Slobodana Radovanovića, kome su se takođe radnici obraćali – danas nema prečeg posla.
Ako vama kažem, a činjenica je da su oni došli i da će da prenoće ispred zgrade Predsedništva, da su sada ispred Vlade Srbije, da toliki broj ljudi ima eksplicitne zahteve, onda je neprimereno da mi samo pričamo o tome, a da se danas uopšte ne reaguje. Na prevaranta Dinkića i na njegove obmane oni više ne računaju. Zakinuta im je kamata, i to je pravo pitanje...
Sada ovaj deo svog izlaganja hoću da iskoristim da tražim zvanično obaveštenje od Vlade i od resornog ministra Diane Dragutinović kako se na glavnicu bilo kog duga u Srbiji, po bilo kom osnovu, obračunavaju kamate?
Da li to neko od vas u sali zna, ako imate neko dugovanje, dugujete recimo za porez, dugujete bilo šta državi, kako se obračunava kamata? Reći ću vam, to je potpuna nepoznanica za sve građane Srbije. Neko kaže da je to 0,02 % dnevno, pa to ide kumulativno, pa i kolege odobravaju, a neko kaže da nije.
Sve i da jeste, to nije u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima koji je na snazi i sa onim što banke obračunavaju vama na dugove koje imate. To je mnogo veći iznos i to se ne uklapa ni u onu prosečnu, kako je nazivaju ovi iz Narodne banke Srbije - eskontnu, kamatnu stopu na godišnjem nivou, koja je valjda 24-25%. Mislim da je tako otprilike. U svakom slučaju, mnogo su veće kamate za ta dugovanja.
Ako od vas država traži da vi platite toliko na ime kamate za neplaćeni porez, za bilo šta, izvinite, molim vas, kako je moguće da onda radnici "Robnih kuća" dobiju ovakva rešenja i da im se kamata na glavnicu računa od momenta kada je Bojan Stanojević sa kriminalcem Dinkićem i Karanom uveo stečaj u "Robne kuće Beograd"? To je nemoguće. Oni otvoreno sumnjaju da je po osnovu obračuna kamata iz ove stečajne mase, opet ponavljam, vi to znate, ali zbog kolega poslanika - postoje dva pravna lica: kompanija AD i preduzeće "Robnih kuća", iz ovog drugog, dakle, koje nije prodato.
Objasnite mi to, gospođo Malović, zašto tako neprimereno dugo posle prodaje ovog dela kompanije tom Baji Plavom sada traje godinu dana stečaj. Zašto nije mogao da se završi za kraće vreme? Zato što je cilj Dinkića i ovog njegovog vajnog menadžera, u stvari kriminalca i lopova, Karana, da izvuče još više para za sebe.
Ko je bio menadžer u ovom poslu?
Lično sam svedok toga. Bili su ljudi, znači, dva dana pred štrajk glađu ispred zgrade Predsedništva prošle godine, čini mi se oko 25. oktobra, dolazili su i doneli su mi spisak i rekli su: ovo je sve što je imovina i što su zgrade, objekti "Robnih kuća". U međuvremenu, samo da vam kažem, kako se desila ova prodaja, izgubila su se tri magacina iz ove stečajne mase ovog preduzeća. Nema ih nigde, nigde se ne vode. Dakle, oni su rekli, od trenutka kada kompanija bude prodata, a nemoguće je da se proda za manje od 300.000.000 ... Oni su pre toga obišli sve ambasade, pa i ambasadu Grčke, jer je tog dana rečeno da je u pitanju konzorcijum ove kompanije sa nekom grčkom kompanijom, i ambasade Indije i nekih zapadnih zemalja. Dakle, svojim štrajkom i svojom dugogodišnjom upornošću radnici "Robnih kuća Beograd" su u stvari bili menadžeri u poslu privatizacije. Mi smo, kolega Jojić, moja malenkost i drugi, sećate se možda ako ste tada pratili skupštinsko zasedanje, deset dana uzastopno sa ove govornice samo pričali o kompaniji "Robne kuće".
U pitanju je velika pljačka, jer ako su građani Srbije mislili, a verujte mi, dok danas nisu došli radnici i dok mi nisu doneli ovu dokumentaciju, da je sve završeno onog trenutka kada je Živaniću iz "Verano motorsa", Baji Plavom, prodata kompanija, očigledno je da nije, jer onaj deo što je ostao, kako bi to žargonski rekli, ispumpava u nečije džepove. U čije? U džep Mlađana Dinkića i ovog njegovog menadžera Karana.
Oni su sada pokrenuli tužbu pred svim nadležnim sudovima u Srbiji pojedinačno, 3.700 radnika, a biće još takvih pojedinačnih tužbi, prigovor su podneli, a na kraju i ušli u sudski spor i obratili se predsedniku Trgovinskog suda u Beogradu zbog nepravilno isplaćenih novčanih sredstava iz stečajne mase. Ako je ta kamata primenjivana od slučaja do slučaja, a ne znam ni kolika je ukupna stečajna masa, znači, u pitanju su desetine ili stotine miliona dinara ili više desetina miliona evra koje sada neko uzima, a uskraćuje radnike za njihova prava.
Prema tome, gospođo Malović, pošto su ovo izuzetno ozbiljne stvari i pošto će očigledno...
(Predsednik: Vreme.)
Evo, završavam. Pošto je očigledno taj štrajk... Ne bih volela, naravno, pošto je hladno napolju i videla sam i sama, opet vam kažem, vrlo sam se potresla u tom razgovoru zbog onoga što sam čula od njih pojedinačno; to su i supruge, i majke i bake, vredne i marljive žene, koje će danas opet da razapnu šatore ispred zgrade Predsedništva. Ako i dođe Đilas i počne da plače, i da izađe i sam Boris Tadić (ako je danas tu, a ne znamo ni gde je predsednik države u situaciji kada se razmešta Euleks i kada se ovakve stvari dešavaju), ovi ljudi neće da odustanu.
Neko mora da vam pokaže zube. Ljudi moraju da budu organizovani, jer da su to uradili radnici 2001. godine, doduše, radila je neka motka, kada ste otpustili 15.000 radnika i poslali..
(Predsednik: Vreme.)
.. mnogo bi bolje bilo.
Mi podržavamo apsolutno, naša poslanička grupa, i u toku dana i narednih dana, koliko oni budu istrajavali u svojim zahtevima, iznosićemo sve ove podatke o kriminalnim radnjama i o pljačkanju stečajne mase, onoga što je preostalo od "Robnih kuća Beograd". Hvala vam i izvinite zbog prekoračenja.

Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fremond.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospodine Pastor, da li želite reč? A, gospodin Varga. Narodni poslanik Laslo Varga ima reč.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanici SVM su podneli šest amandmana  na Predlog zakona o sedištima sudova i područjima sudova i javnih tužilaštava. Ovo je naš poslednji amandman. Suština svih naših amandmana je, sa jedne strane, da opstane prekršajni sud u Bačkoj Topoli, a sa druge strane, da opstanu osnovni sudovi u Bačkoj Topoli, Senti, Bečeju.
Više puta smo izlazili za govornicu i govorili smo o svakom našem amandmanu. Izneli smo bezbroj argumenata. Mislim da smo čak uspeli i ministarku ubediti da smo bili u pravu kada smo predložili ove amandmane. Nažalost, ima neko iznad ministarke ko jednostavno ne dozvoljava prihvatanje ovog amandmana, ali možda ćemo o tome jednom drugom prilikom.
Nisam imao nameru da se javim ni po ovom amandmanu, ali su se poslednjih dana, pre svega od strane nekih poslanika vladajuće koalicije, pojavili neki pokušaji obmane javnosti. Zbog toga sam se javio za reč po ovom amandmanu, da pokušam malo neke stvari da razjasnim.
Radi se o dve grupe pokušaja obmane. Jedna grupa se odnosi na odluke, na neke zaključke koje su organi AP Vojvodine donosili kada je već trajala rasprava u Narodnoj skupštini, a drugi deo se odnosi na pitanje evropskih integracija.
Što se tiče odluke Izvršnog veća AP Vojvodine, pojavile su se dve neistine u javnosti. Jedna neistina se odnosi na suštinu odluke Izvršnog veća AP Vojvodine. Radi se o tome da su se pojavile tvrdnje da je Izvršno veće podržalo ovaj predlog zakona u ovoj formi u kojoj se nalazi u Narodnoj skupštini. To nije istina. Naime, Izvršno veće je podržalo Predlog zakona, ali u izmenjenoj formi, i to u formi da opstane sud u Senti, što je jedna veoma velika razlika u odnosu na prvobitan Predlog zakona.
Druga neistina se odnosi na ulogu ili na ponašanje predstavnika SVM pri donošenju odluka AP Vojvodine, odnosno Izvršnog veća. Pojavile su se tvrdnje da su naši predstavnici podržali onaj predlog, odnosno onu odluku AP Vojvodine koja, doduše u izmenjenoj formi, podržava ovaj predlog zakona. To nije tačno. Naime, predstavnici SVM na toj sednici na kojoj je Izvršno veće donosilo ovu odluku nisu podržali taj predlog, koji je inače usvojilo Izvršno veće. Dakle, ta odluka Izvršnog veća je doneta glasovima one stranke koja čini većinu u Izvršnom veću. Ponavljam, mi za to nismo glasali.
Drugi deo obmana se odnosi na potrebu usklađivanja zakona, u ovom slučaju ovog zakona, sa nekim standardima Evropske unije. Mislim da je to potrebno demantovati ili pokušati opovrgnuti. Naime, nažalost radi se ponovo, i to ne prvi put, ali možda u ovoj formi prvi put, o zloupotrebi evropskih integracija. Pošto nam predstoji dugačak put do ulaska u Evropsku uniju, nije dobro da se na ovaj način stvara presedan kada je reč o evropskim integracijama. Želim da vam skrenem pažnju na jednu veoma važnu činjenicu, koja inače važi za sve zemlje koje su postale članice EU, a to je da kako se pojedine zemlje približavaju EU tako se podrška evropskim integracijama smanjuje i nije dobro da vlast bilo koje zemlje čini još dodatne korake koji idu u pravcu daljeg opadanja podrške evropskim integracijama.
Nažalost, mnoge moje kolege su govorile o tome da se ovaj zakon donosi zato što je neko iz Evropske unije naložio i ta tvrdnja se pojavila i kod nekih poslanika u vladajućoj koaliciji. Još jednom želim da tu činjenicu demantujem. Naime, niko iz Evropske unije nije tražio da se broj sudova sa 138 smanji na 34. U onom izveštaju o napretku koji je više puta citiran stoji samo da je zadatak Narodne skupštine, odnosno vladajuće većine, da obezbedi nezavisnost, odgovornost i efikasnost sudskog sistema. Samo toliko stoji u tom izveštaju, a ni u kom slučaju da se na ovako drastičan način smanjuje broj osnovnih sudova.
Sa druge strane, što je možda još veći problem, o tome smo već govorili, ali želim još jednom da ponovim, ovim zakonom se stvaraju prepreke na putu ka evropskim integracijama. Naime, jedna od najvažnijih vrednosti EU je poštovanje prava pripadnika nacionalnih manjina. To je postala vrednost EU, jedna od osnovnih vrednosti. Činjenica je da se generalno smanjuje broj sudova sa 138 na 34, dakle opstaje jedna četvrtina, a da se na područjima na kojima manjine žive u značajnom broju, dakle, na kojima čine apsolutnu ili relativnu većinu, broj sudova smanjuje sa 14 na dva, dakle opstaje jedna sedmina. Tvrdim da je to kršenje prava pripadnika nacionalnih manjina. Možda biste ukinuli i osnovni sud u Subotici i u Novom Pazaru, da ste mogli, ali mislim da bi to bilo malo previše i za predlagača ovog zakona.
Sve u svemu, želeo bih da se vratim na još jedno pitanje, a to je pitanje o kojem smo govorili već jednom – pitanje kontrole mandata od strane političkih partija. Srbiji će se desiti isto sa ovom novom mrežom sudova. Iz godine u godinu će se ovaj problem pojavljivati u izveštaju o napretku ka Evropskoj uniji, na isti način kako se pojavljuje problem kontrole mandata od strane političkih partija. Sve dok se ne ukine ta kontrola i, ako nekim slučajem ovaj zakon bude usvojen, sve dok se ne formira sudski sistem koji ne krši pravo pripadnika nacionalnih manjina, taj problem će se pojavljivati u godišnjem izveštaju. Ponavljam, biće prepreka na putu ka približavanju Evropskoj uniji.
Iz svih ovih razloga još jednom apelujemo na Ministarstvo da povuče ovaj predlog, da razmotri sve amandmane koji su podneti na ovaj predloga zakona. Smatramo da ne bi bilo potrebno usvojiti samo naše amandmane, nego i neke druge i da se tako u nekoj dorađenoj ili izmenjenoj formi ovaj predlog zakona vrati u Narodnu skupštinu i da nam na taj način, poslanicima SVM, omogućite da glasamo o svim ostalim predlozima koji se inače nalaze na dnevnom redu sednice koja je u toku. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Varga. Narodni poslanik Filip Stojanović želi da govori po Poslovniku. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, javljam se po članu 226. i tražim obaveštenje od Vlade Republike Srbije i Ministarstva za Kosovo i Metohiju.
Deveti decembar 2008. godine je dan kada je misija Euleks protivpravno instalirana na celokupnoj našoj teritoriji Kosova i Metohije. Pitam Vladu Srbije, da bi javnost Srbije bila upoznata, šta se to dešavalo iza zatvorenih vrata, vezano za pregovore najvišeg državnog vrha Srbije, odnosno predsednika Tadića i ministra Jeremića?
Kao što ste informisani, misija Euleks je 9. decembra 2008. godine preuzela i sprovodi Ahtisarijev plan na celokupnoj teritoriji Kosova i Metohije, uz saglasnost celog državnog vrha. Sada je svima jasno da vladajuća većina u ovom domu zamajava celokupnu javnost Srbije nekim zakonima koji će se sprovoditi tek 2010. godine, a za to vreme misija Euleks se mirno raspoređuje, bez ikakvih problema.
Nekoliko puta sam za ovom govornicom tražio od predsednika Skupštine Srbije da zakaže sednicu Skupštine na kojoj bi se vodila rasprava o Kosovu i Metohiji. Odbili ste da raspravljamo o Predlogu rezolucije koji je podnela grupa poslanika, koju su potpisali poslanici SRS. Srpski narod na Kosovu i Metohiji je prevaren od strane Vlade Srbije i državnog vrha. Odlaskom UNMIK-a srpski narod više nema adekvatno obezbeđenje i ostavljen je na milost i nemilost svetskim dželatima. Dolaskom misije Euleks, to je sada nova država na prostoru države Srbije, zvana Kosovo, pod patronatom Amerike.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, evo kako Vlada Srbije obmanjuje građane Srbije, vodi tajne pregovore sa članicama EU o raspoređivanju Euleksa na celokupnoj teritoriji Kosova i Metohije; imamo dokaze i papire, gde gospodin Zanijeri kaže: "Ja redovno kontaktiram sa Vladom Srbije, jer je ona prihvatila sve aranžmane za Euleks, dok je Priština sve odbila, ali se nadamo da će i Priština, ohrabrena Ban Ki Munom, biti spremna na saradnju sa EU i NATO-om".
Gospodo poslanici, nadam se da će Srbija ponovo stati na svoje noge uspravno i ponosno, jer se istorija i vreme ponavljaju, a bliži se i 2012. godina, kada će Srbiju obasjati sunce sa istoka. Ali, ne sa ovom i ovakvom vladom, nego sa vladom SRS, na čelu sa dr Vojislavom Šešeljem. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Gordana Paunović-Milosavljević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se ne samo da podržim amandman gospodina Lasla Varge, koji je već obrazložio, i njegovih poslanika iz Saveza vojvođanskih Mađara, nego da kažem da uglavnom podržavam sve ostale amandmane.
Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava je predlog zakona koji menja postojeću organizacionu strukturu sudova i tužilaštava. Ovaj predlog zakona nije realan, ne uvažava stvarnost države Srbije i njenih građana, pa su narodni poslanici, većinom iz opozicije, ali i iz pozicije, kao i pripadnici nacionalnih manjina (kao što je ovaj amandman), uložili amandmane, od kojih je 37 na član 3. kojim se predviđa da 138 opštinskih sudova bude reorganizovano u 34 osnovna suda koji će imati svoje sudske jedinice.
Članom 9. se predlaže da u državi Srbiji postoje 34 osnovna javna tužilaštva i na ovaj član Predloga zakona podneto je deset amandmana.
Postoje mnogobrojni argumenti i razlozi protiv ovakve koncepcije ukidanja sudova i javnih tužilaštava. Argumente realnosti, kao što su: tradicija, razuđenost, broj predmeta, udaljenost, teritorijalni raspored stanovništva i potreba da se preko sudova i tužilaštava traži zaštita ljudskih prava i interesa i da sud i tužilaštvo budu dostupni građaninu i da efikasno vrše svoju sudsku vlast, predlagač zakona nije uopšte uzeo u obzir. Cilj je bila reforma pravosuđa, kakva-takva, ali po svaku cenu, i to što pre, iako ovaj zakon treba da zaživi tek januara 2010. godine.
Srpska radikalna stranka ne može da podrži ovakav nelogičan i loš, a u mnogim članovima i protivustavan zakon. Ako nemate drugog rešenja, vi što pre povucite ovaj zakon.
Većina će najverovatnije ovaj zakon da izglasa, pa će on i zaživeti, možda, 2010. godine, ali ćete tada videti koje će primedbe, prigovore, pritužbe i poteškoće da imaju građani u ostvarivanju pravde i činjenice da sudovi i tužilaštva moraju da budu pristupačni građaninu da bi on mogao da ostvari, odnosno da zaštiti neko svoje pravo.
U ovom predlogu zakona nema pouzdanih dokaza o tome da je svim građanima na ravnopravnoj osnovi omogućen pristup. Država Srbija bi trebalo da pokaže više razumevanja za opštine u kojima žive pripadnici nacionalnih manjina. Vlast mora da izađe u susret ovakvim zahtevima i pokaže da je država svih njenih građana i da posebno vodi računa o nacionalnim manjinama.
Narodni poslanici su u ovim amandmanima izneli ozbiljne primedbe i traže da Ministarstvo pravde ozbiljno shvati značaj navedenih primedaba. Da li ćete vi usvojiti ili ne ovaj amandman, kao i sve ostale? Očigledno je da nećete, jer vi imate svoj cilj, a to je da reorganizujete ovu mrežu sudova.
Ponoviću još jednom činjenice koje su više puta ponavljane sa ove govornice, radi građana Srbije. Ovaj zakon ima samo 19 članova, na koje su, rekla sam na početku, uložena 122 amandmana. Vlada Srbije je usvojila samo 13 amandmana, a 109 nije. To govori da nijedan poslanik u ovom uvaženom domu nije zadovoljan načinom na koji Vlada Republike Srbije misli da uredi mrežu sudova i tužilaštava. Koncepcija mreže sudova i tužilaštava u Srbiji je vrlo opasna i po državu štetna.
Još jednom naglašavam da nije bilo nikakvog razloga da se nazivi opštinskih i okružnih sudova ukidaju i da se daju nazivi osnovni i viši sudovi. Da li sam u pravu, i većina poslanika, vreme će pokazati. Poslanici SRS na vreme upozoravaju da ovaj zakon nije dobar kako za građane Srbije, tako i za pravosuđe u Srbiji. Ukoliko Srbija pretenduje da bude pravna država, ona mora da poštuje Ustav i zakone.
Ukidanjem postojećeg statusa opštinskih sudova u Bačkoj Palanci, Bačkoj Topoli i Bečeju, i tužilaštva, gubi se dosadašnja samostalnost u okviru postupka racionalizacije mreže sudova u Vojvodini, za šta nema zakonskog osnova, niti državnog opravdanja.
Navedeni opšti kriterijumi Ministarstva, kao što su teritorija i geografsko područje, blizina velikih saobraćajnica, višenacionalno stanovništvo, njegova brojnost, kao i specifičnost ove opštine, radi vođenja sudskih postupaka na više jezika, broj i složenost predmeta u obradi, tradiciji sudova od 150 godina, postojanje neprekidnog rada suda u Bačkoj Topoli, garantuju i zakonski osnov za to da ove sudove u Bačkoj Topoli, Senti i Bečeju ne treba ukinuti.
Razlog koji Ministarstvo navodi jeste racionalizacija, ali SRS smatra da to nije nimalo racionalno.
Meni, a i mnogobrojnim poslanicima nije jasan koncept koji je predlagač zakona imao na umu kada je ovaj predlog zakona uputio u Skupštinu. Ako je cilj racionalizacija mreže sudova i tužilaštava, ako je cilj smanjenje troškova, to se sigurno neće postići ovim zakonom.
U kontekstu ovoga moram da istaknem izjavu Pitera Fejta koji je izjavio da Kosovo ima ustav, da će ubrzo imati ustavni sud i zakone koje će usvojiti kosovske institucije. Fejt je naglasio da je misija Euleksa projekat nezavisnosti Kosova i postizanje ciljeva koji su ranije postavljeni. Ne samo da je Vlada iza zatvorenih vrata uvela Euleks na mala vrata, kako je definisano u Ahtisarijevom planu, nego je Vlada pristala da se povedu razgovori o statusnom stanju Kosova i utemeljenju nezavisnosti Kosova. Hvala.

Gospodin Dragan Stevanović, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, rekao bih nekoliko reči uopšteno o ovom i o svim ostalim amandmanima koji su podneti na Predlog ovog zakona. Svakako bih, gospođo ministre, ponovo svoje izlaganje počeo pitanjem u čijem interesu je usvajanje ovog zakona. Nadam se da ćete naći za shodno do kraja diskusije da nam kažete, mislim da ne bi bilo loše, tek da vas podsetim.
S obzirom na indiferentan odnos Vlade prema svim amandmanima koji su podneti na tekst ovog zakona i jednu vrlo labavu reakciju na reakciju javnosti, i sudske i obične javnosti u Srbiji, donosim zaključak da će zakon ipak morati da se donese na temeljima neprincipijelnosti.
Sasvim je svejedno ko će biti neprincipijelan, da li Vlada zbog činjenice da će prihvatiti neke amandmane poslanika od kojih većina zavisi, ili će neprincipijelni biti poslanici koji su se "žalili" na tekst ovog zakona, koji su podnosili amandmane, ali će protiv svoje volje i nezadovoljni ovim zakonom glasati za ovaj zakon. Znači, sa čije strane će doći neprincipijelnost, sasvim je svejedno. Ako se na tim temeljima usvoji zakon, možete da zamislite kakva će primena toga biti.
Mislim da ste pokazali "hrabrost" ulazeći na ovakav način u proceduru sa zakonom gde se ozbiljno dovodi u pitanje mogućnost njegovog usvajanja. Mislim da ste objektivno mogli da prihvatite amandmane, ako nikoga drugog, barem amandmane onih koji su govorili ovde u ime manjina. To vam niko drugi ne bi zamerio u Skupštini, čak ni ovi čijim se principima vodite, Evropska unija, mislim da je to u skladu sa njihovim standardima. Mislim da biste čak mogli to i da prihvatite. Ne bih voleo da se to desi u momentu kada niko od opozicije (ili neki drugi poslanici) ne bude u situaciji, u mogućnosti da reaguje na takvu eventualnu odluku, da to bude opet u kontekstu ove neprincipijelnosti o kojoj sam govorio na početku.
Vidite, gospođo ministre, moj kolega Martinović je malopre rekao da postoje zakoni koji se donose da bude bolje, da bude lošije, a ja lično mislim da postoji jedna treća varijanta, a to je da se donesu zakoni da sve ostane isto, odnosno da se ništa ne promeni. To vam je kao sa ljudima, imate dobre ljude i imate loše ljude, ali znate koji su najgori – najgori su mediokriteti, to su oni koji su između jednih i drugih. Ti mediokriteti se trude ceo svoj život da balon od sumpora predstave kao balon od sapunice. To mogu da rade sve dok taj balon od sumpora ne pukne. Tako će biti i sa ovim zakonom kad se bude, ne daj bože, primenjivao u praksi, mislim da će sve svoje nedostatke pokazati u praksi i na terenu.
Lično mislim, gospođo ministre, da nosioci promena koje promovišete kroz ovaj set pravosudnih zakona ne mogu da budu oni koji su pravosuđe doveli u položaj u kome pravosuđe jeste. Vi ste mandat za reforme u pravosuđu dobili 2000. godine, utemeljen na nezadovoljstvu kumuliranom prethodnih deset godina. Dobili ste mandat da pravite promene. Čini mi se da ste vi jedan od vladinih činovnika koji su prisutni u sferi pravosuđa od 2000. godine; rekli ste da ste radili u kabinetu gospodina Batića, koji je tada bio ministar, pa evo do danas. Ne samo da u pravosuđu nije došlo do promena, pravosuđe je potpuno ruinirano, destruisano i sad ti isti ljudi koji su samo bili na različitim pozicijama i mestima nude i obećavaju građanima promene kroz set pravosudnih zakona, na koji je došlo ovoliko amandmana, između ostalog.
Stvarno sam u dilemi ko nas laže, Vlada ili vladini nameštenici. Pogledajte stav gospođe Verice Barać o Predlogu zakona koji je danas na dnevnom redu. Najstrašnija varka je, ipak, reforma pravosuđa, koja će potpuno legalizovati još veću politizaciju sudstva. Vlada neće da je se reši zato što je to zvanični stav Vlade. Voleo bih kad bi je Vlada zbog toga otkačila, ali to je stav Vlade i mi objektivno imamo problem s tim, ali o tome ćemo još pričati, nadam se, do kraja dana. Znači, evo kakav stav imaju vladini nameštenici o vašim namerama da reformišete pravosuđe. Zašto bismo mi imali drugačiji stav ili eventualno dovodili u sumnju činjenicu da ovo nije dobro i da ništa dobro neće doneti?
Ja sam sinoć, gospođo ministre, gledao gospodina Homena, koji je bio na televiziji u jednoj emisiji. Znate kakav je utisak ostavio? Ostavio je utisak državnog sekretara, ali vlade u senci, jer je sve ono što je rekao ličilo na neki politički govor određenih političara, odnosno opozicionih stranaka u kampanjama. Naveo je stotinu problema u pravosuđu, evidentiranih naročito u periodu od 2000. do 2008. godine, ponavljam, za isti period u kome ste vi zajedno sa njim i svima ostalima u Srbiji na vlasti i definišete put pravosudnog sistema u ovoj državi.
Izneo je niz činjenica o nerešenim slučajevima, lošim presudama, o sprezi, o korupciji u sudstvu, sve ono što objektivno tišti.
Ja bih u tom kontekstu, pošto više nemam vremena, samo da vam kažem, ja sam takođe sa gospođicom Jovanović bio prisutan na razgovoru sa radnicima "Robnih kuća Beograd". Da ova moja priča koju sam pričao ne bi bila neutemeljena, ovo je sudska presuda, i to izvršna presuda, doneta 10. 4. 2002. godine i njom je obuhvaćeno 400 radnika. Za tih 400 radnika ovom presudom predviđa se isplata razlike zarade, pazite, za period od 1995. do 2000. godine. Ovi radnici do dana današnjeg nisu ostvarili svoje pravo definisano ovom presudom. Vi ste to trpeli osam godina i sada ubeđujete narod u Srbiji da ćete doneti reforme pravosuđa. To je nemoguće.