Dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o Predlogu zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava čini se da nemamo kome da se obraćamo, jer predstavnik Vlade ne želi da čuje argumente koje mi narodni poslanici danima iznosimo ovde u parlamentu, a koji se svakodnevno čuju u javnosti, pre svega u stručnoj javnosti. Mediji su preplavljeni izjavama, strahovima pojedinih sudija, sudskih udruženja, Društva sudija, Vrhovnog suda Srbije, svi su uplašeni onim što ih čeka od ovog tzv. seta pravosudnih zakona.
Nama se ovde priča priča kako je ovo neki najhitniji mogući posao, kako će reforma u pravosuđu da se desi kada ovi zakoni budu usvojeni, a stupaju na snagu tek za više od godinu dana, odnosno 1. januara 2010. godine. Daj Bože da nikad ne stupe na snagu i verujemo, zaista, i da neće, jer ovim zakonima ne dobijamo ništa pozitivno u oblasti pravosuđa. Dobijamo mnogo novih otkaza, mnogo problema, odnosno, građani u malim mestima imaće mnogo problema; da bi ostvarili neka svoja prava kod nadležnih sudova biće izloženi dodatnim troškovima, putovanjima, gubljenju vremena. Sudije, tužioci, zaposleni u sudskoj upravi ostaće bez posla, Srbija će morati izdvajati neka nova sredstva za izgradnju i proširivanje zgrada sudova u sedištima gde se ti sudovi planiraju.
Dakle, mnogo, mnogo problema, govorićemo o tome više po narednim amandmanima.
Ali, ono što je zaista bolno u Predlogu ovog zakona, posle onog što se juče desilo na KiM, posle razmeštanja misije Euleks, sve mi se čini da je ceo ovaj set zakona napravljen da bi se zapravo okupacija Kosova i Metohije provukla i kroz ove zakone i da je to jedini razlog zbog čega se vama mnogo žuri sa usvajanjem ovih zakona.
Amandman koji je podneo kolega Milentijević odnosi se na član 7. stav 1. tačka 2). Član 7. govori o odeljenjima višeg prekršajnog suda i kaže da je odeljenje u Nišu predviđeno za područje prekršajnih sudova u Vranju, Zaječaru, Leskovcu, Kosovskoj Mitrovici, Negotinu, Nišu, Pirotu, Preševu i Prokuplju. Naravno da je ovo potpuno besmisleno, van pameti. Zamislite, viši prekršajni sud. Nije to ni apelacioni sud, ni vrhovni sud, to je viši prekršajni sud i on odeljenjem u Nišu obuhvata sedam-osam opština, da ne gubim vreme da to brojim. Naravno da je ceo ovaj član i kompletna mreža svih, pogotovo ovih prekršajnih, sudova nešto za šta niko u ovoj sali ne može da kaže nijednu pozitivnu reč.
Ono što je najstrašnije u ovome jeste da je i za Kosovsku Mitrovicu nadležno odeljenje u Nišu.
Kolega Milentijević je predložio da se to briše, a da se doda novi stav koji bi predvideo da odeljenje višeg prekršajnog suda u Kosovskoj Mitrovici bude za područje Kosova i Metohije. Kaže Vlada, ne može to tako, šta će nama sudovi na Kosovu i Metohiji; amandman se ne prihvata iz razloga što neki pametnjaković u Vladi smatra da je celishodnije rešenje da odeljenje višeg prekršajnog suda u Nišu bude nadležno i za područje prekršajnog suda u Kosovskoj Mitrovici.
Ovakvo izrugivanje narodnim poslanicima, Srbima na Kosovu i Metohiji zaista je neprimereno bilo kojoj vladi, makar ona bila i vlada Borisa Tadića. Šta to znači – Vlada misli da je celishodnije? Vlada mora nas da ubedi. Zaista je besmisleno da samo kaže da je celishodnije ili nije celishodnije. Vlada nije ni pokušala, ne da nas nije ubedila, nije ni pokušala da nas ubedi kako je to celishodnije, šta to zaista znači u životu svih građana na Kosovu i Metohiji, ali pre svega Srba na Kosovu i Metohiji, jer su Srbi u najvećem broju proterani sa Kosova i Metohije, jer su Srbi u najvećem broju u kolektivnim centrima, jer Srbi sa Kosova i Metohije ne mogu tamo da se vrate i država Srbija ne da ne vodi računa o tome, nego ih još dublje gura u ponor i, naravno, ozvaničavanjem misije Euleks zapravo ozvaničava okupaciju Kosova i Metohije.
Malopre sam čitala jedan deo iz ove Bi-bi-sijeve agencijske vesti, naslov je "Objasnićemo Euleks" i onda kaže: "Misija Evropske unije Euleks počela je da deluje na Kosovu posle višemesečnog odlaganja prouzrokovanog dilemama i sporenjima oko njenog mandata".
Pitam vas, gospodo iz vladajuće koalicije, pitam Borisa Tadića i pitam Vladu Republike Srbije: ko je otklonio ove dileme; na koji način su otklonjene ove dileme; kako su to otklonjene dileme koje su očigledno postojale i postoje među Srbima na Kosovu i Metohiji i među svim patriotama u Srbiji?
Govorio je kolega Milentijević o 75.000 ili 77.000 potpisa, potpuno je svejedno koliko ih je, ali su vezani za peticiju, za koju ste vi, gospođo Đukić-Dejanović, juče rekli da ste vi to primili. Niko ne spori, primljeno je to i u Vladi Republike Srbije, primljena je i krivična prijava protiv Mlađana Dinkića, pa je nema. Mi pitamo šta je po tome urađeno.
Vi ste nama juče rekli da ste stavili na dnevni red Predlog rezolucije o Kosovu i Metohiji, predlog 108 narodnih poslanika SRS, DSS i NS. Kako ste vi to stavili na dnevni red? Da li vi mislite da smo mi debili? Vi ste stavili na dnevni red u dogovoru sa skupštinskom većinom da izglasaju da to ne ide po hitnom postupku. Gde je u međuvremenu? Mi danima ovde raspravljamo o bitnim i o manje bitnim stvarima.
Rezolucije o Kosovu i Metohiji, kao najznačajnije u ovom momentu u Srbiji, nema zato što vi to niste želeli, zato što ministar Bogdanović, sada ministar u Vladi Srbije, a ranije ministar u šiptarskoj vladi, nije želeo komunikaciju sa narodnim poslanicima i poslaničkim grupama. On je tu komunikaciju na izvestan način ostvario. Evo kako, podsetiću ukratko: u svim medijima je rekao da će da razgovara pojedinačno sa predstavnicima poslaničkih grupa, jer nije bilo moguće da razgovara sa kompletnom opozicijom, pa nam je ponudio neki papirić koji bi trebalo da predstavlja rezoluciju, na kojem Euleksa nema ni u naznakama, koji je neka opšta priča koja ništa ne rešava i nikoga ne obavezuje.
Kada smo stavili pojedinačno primedbe, i poslanici SRS, i NS i DSS, ministar je morao da otputuje negde, pa nije mogao pet-šest dana da se viđa sa narodnim poslanicima i rekao je da će se javiti posle toga. Nikada se više nije javio, nikada više nije došao da razgovara sa predstavnicima poslaničkih grupa zato što smo svi jasno stavili do znanja da u toj rezoluciji mora da stoji da Euleks ne može i ne sme da se razmešta na teritoriji Kosova i Metohije.
Dakle, još tada ste vi svi znali, i vi gospođo Đukić-Dejanović i sve kolege u skupštinskoj većini, o Borisu i Vladi da ne govorim, svi ste znali šta planirate. Sada se svi pravite naivni i pokušavate da objasnite građanima Srbije i Srbima na Kosovu i Metohiji da je divno i krasno to što su dobili misiju Euleks, odnosno što je deo Srbije okupiran.
Isto kao što pokušavate da nam objasnite kako je najdivnija stvar na svetu ova ekonomska kriza u svetu, jer će to pozitivno da se odrazi na Srbiju, pa će da pohrle svi investitori u Srbiju. Kao što pokušavate da objasnite građanima Srbije da niko ne dobija otkaze, da niko nije gladan, da svi primaju velike plate, da svi primaju velike penzije, kao da im pričate o nekom drugom.
Zna narod, znaju ljudi kako žive i kako jedva sastavljaju kraj s krajem i kako im je na grbači najgora od svih vlada u novijoj srpskoj istoriji. Sve to građani Srbije znaju.
Da se vratimo na ovaj amandman, na pitanje Euleksa, na pitanje Rezolucije 1244 i na pitanje onima koji su juče tvrdili da je Euleks nešto što je legalno, da vidimo kada je (možda smo mi prespavali neki zimski san pa nismo u toku) u Savetu bezbednosti promenjeno ono što je predviđeno u tački 5) Rezolucije 1244, koju je usvojio Savet bezbednosti na svom 4011. sastanku, 10. juna 1999. godine, gde piše – odlučuje se da na Kosovu, pod okriljem UN, bude izvršeno razmeštanje međunarodnih civilnih i bezbedonosnih snaga sa odgovarajućom opremom i potrebnim osobljem i pozdravlja saglasnost SRJ sa takvim prisustvom. U Aneksu 2 Rezolucije Saveta bezbednosti UN stav 1. tačka 3. stoji – raspoređivanje na Kosovu, pod pokroviteljstvom UN, efikasnog međunarodnog civilnog i bezbedonosnog prisustva, sposobnog da garantuje postizanje zajedničkih ciljeva, koje će delovati ako se tako odluči u skladu sa glavom 7. Povelje.
Kada su, dame i gospodo, Ujedinjene nacije i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija promenili Revoluciju 1244? Da li vi pisma Ban Ki Muna u nekom dopisivanju sa Vukom Jeremićem, ili ne znam sa kim, smatrate odlukama Saveta bezbednosti UN? Mi ne mislimo tako. Mi mislimo i, nažalost, moramo to građanima Srbije i Srbima sa Kosova i Metohije da kažemo, da ih je Vlada Republike Srbije izdala, da ih je predsednik Srbije izdao, da su ih predali na milost i nemilost onima koji su priznali nezavisno Kosovo. To je, nažalost, istina.
Vi možete da se mrštite, da mrmljate i da reagujete. Uvek ste tako radili kada smo mi imali snage da građanima saopštimo ono što jesu činjenice, ono što jeste istina, ali za vrlo kratko vreme i vi sami ste postajali svesni toga, mada verujem da ste i sada svesni. Vi mislite – skinuli smo jednu brigu s vrata, ubedićemo građane, Srbe na Kosovu i Metohiji da je Euleks nešto najbolje za njih, a to što tamo neće ko imati ni da primenjuje ove propise, ni kome da ih primenjuje, to nije vaša briga.
Raspoređivanje oko 1400 međunarodnih službenika, policajaca, tužilaca, sudija i carinika počelo je, kaže u ovoj agencijskoj vesti, bez problema na celom Kosovu. Dakle, ne govori se o AP Kosovo i Metohija, govori se o Kosovu. To je upravo ono što mi pokušavamo da vam kažemo.
Ono što smo juče čuli, što su takođe bile agencijske vesti, jeste najava da će predstavnici misije Euleks, izvinjavam se zbog vremena, brzo završavam, da će predstavnici misije Euleks, sudije, primenjivati šiptarske zakone, da će primenjivati šiptarski ustav.
Sve to čeka Srbe na Kosovu i Metohiji. Nije ni čudo što vi niste prihvatili ovaj amandman. Vi znate da vam viši sud za prekršaje na Kosovu i Metohiji ne treba, jer će tamo da se radi po šiptarskim zakonima, a ne po zakonima donetim u ovom parlamentu. Tamo će sudije dobiti otkaze, umesto da ste se organizovali i da je Vlada izdvojila sredstva da svakom Srbinu, svakoj porodici koja živi na Kosovu i Metohiji isplaćuje na ime zarade, na ime izdržavanja porodice izvestan iznos sa kojim može da se živi čak i ako ne rade i ako nisu zaposleni. Očuvanje Kosova i Metohije za Srbiju ne sme i ne može biti skupo. Em su ljudi pod okupacijom, em nemaju od čega da žive.
Vi mislite, postigli ste veliku pobedu. Nažalost, deo Srbije je pod okupacijom zahvaljujući Borisu Tadiću i njegovoj vlasti.