Gospođo Đukić-Dejanović, mislim da bar nekada treba da reagujete kada narodni poslanici iz LDP-a ovako drsko napadaju Ustav Republike Srbije i referendum na kome je taj Ustav donet zato što je vaša dužnost da zaštite dostojanstvo Narodne skupštine i narodne poslanike izabrane nakon donošenja novog Ustava Republike Srbije.
Može vama, gospođo Popović, da se sviđa ili ne sviđa ovaj Ustav, ali on postoji, donet je referendumom, na kome ste mogli da vidite da se prvi put na jednom mestu na kome se glasa pojavila i Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle. Priznajem manjkavost u vezi sa javnom raspravom, ali to što govorite o referendumu u nekoj zavijenoj formi, što bi trebalo da znači da svi mi treba da sumnjamo u rezultate referenduma zato što vi iz LDP-a tako govorite, to nije odnos narodnog poslanika prema Ustavu Republike Srbije i to nije odnos onoga ko zahteva da bude poštovan, ko je na osnovu tog Ustava i zakona proisteklih iz njega izašao na izbore, samim tim priznao Ustav, samim tim opredelio svoj stav prema Ustavu Republike Srbije.
Naravno, ima onih koji ne slušaju šta se govori, nego gledaju ko govori. Ali, to su obično ljudi koji ne umeju da procene šta je bitno, a šta nije.
Dakle, govorim o tome da jedna poslanička grupa grubo vređajući Ustav svoje države dovodi u pitanje svoje postojanje na načelima tog Ustava.
Zato vas molim, gospođo Đukić-Dejanović, da ne pričate o receptima sa svojom koleginicom uvek kada se neko od nas pojavi za govornicom ili kada se pojavi neko kome ne smete da prigovorite. Molim vas da sednicu vodite na način kako je to propisao Poslovnik, da one koji ometaju atmosferu, koji posle kmeče kada njima neko dobacuje dok govore opomenete. Meni to ništa ne znači i ne smeta, samo što ovde ima i muzički obrazovanih ljudi, koji bi mogli ovo da uobliče u neku muzičku formu, pa da barem bude zabavno, a ovako, niti ste u ritmu, niti počinjete i završavate u isto vreme.
Stvar o kojoj govorim veoma je ozbiljna. U Narodnoj skupštini Republike Srbije narodni poslanik ima pravo da izgovori šta god hoće za ovom govornicom, on za to ne može da bude kažnjen. Ne tražim nikakvu kaznu za gospođu Popović, njeno je pravo da govori ono što misli, ali napadati Ustav Republike Srbije dovodeći u sumnju način na koji je donet, znači lažiran, govoriti o tome da je Ustav lažiran, to ne priliči niti dolikuje jednom narodnom poslaniku, posebno kada u to umešate da će doći do retroaktivnosti sudija po izboru, iako sudije sude po zakonu, a ne po izboru. Dakle...
(Predsednik: Vreme.)
... još jednom, zbog dostojanstva Skupštine, meni to ne znači mnogo, pripadam grupi političara, grupi građana koji su aktivno učestvovali u donošenju Ustava. Ne branim ga zato što sam ja bio za njega, nego ga branim zato što se bolji Ustav nije pojavio i zato što se niko od onih koji ga kritikuju ne usuđuje da se upusti u postupak za njegovu promenu. Hvala. (Sve vreme trajanja govora narodnog poslanika Tomislava Nikolića narodni poslanici SRS lupali su o klupe.)

Gospodine Nikoliću, poslanik ima pravo na verbalnu i političku slobodu. Ako bih komentarisala kazivanje svakog poslanika onda bih vrlo kompromitovala efikasnost rada parlamenta i vama je to dobro poznato. Osim toga, nije bilo poziva na rušenje ustavnog poretka, što bi svakako moralo da izazove moju reakciju.

Ponovo po Poslovniku, izvolite.

Zaista sam prvi put čuo da vi neke stvari dopuštate kako ne biste kompromitovali efikasnost rada Narodne skupštine. Evo, vi kao ugledan profesor fakulteta, ne mislim tu da prozovem da mi to objasnite kao lekar, nego kao čovek koji je veoma obrazovan, samo mi recite kako biste vi to štiteći dostojanstvo Narodne skupštine kompromitovali efikasnost rada parlamenta. Da li to znači da postoji neka mera, neki stepenik koji ne želite da pređete, da ćete dozvoljavati mnogo toga da bi postojala efikasnost u radu parlamenta?
Upozoravam vas, po Poslovniku, Narodna skupština vam nije dala pravo da Skupštinu vodite tako da razmišljate na sednici o efikasnosti nego o dostojanstvu, o integritetu narodnih poslanika, o poštovanju Poslovnika, pa tek potom, kada su svi uslovi ispunjeni, da brinete i o efikasnosti. Inače, zaista sam primetio da ste spremni na mnoge poteze da biste nekakvu efikasnost parlamenta obezbedili. Vidim da ste danas zadovoljni i da nije kompromitovana efikasnost parlamenta. To što ste kompromitovali neke ljude koji će za neki dan da se postide svega onoga što su govorili u toku ovih mesec dana, to vama ništa ne znači. Vi ste vladajuća koalicija koja opstaje. Ne kažem zahvaljujući kome, ali oni se već sami javljaju.

Zahvaljujem. Gospodin Aligrudić ima reč, po Poslovniku.

Član 104. Bez obzira na to kako ko reagovao na izjave i izlazak za govornicu pojedinih poslanika, moram da se složim sa prethodnim govornikom. Naime, jedno je kritikovati Ustav Republike Srbije; to se može činiti svakog dana, svakog dana neko može da iznosi kritike na račun odredaba tog ustava, nekoherentnosti, eventualno, tih odredaba, nečega što nije dobro napisano ili može zagovarati izmenu tog Ustava. To je legitimno. Možda je to čak u nekim situacijama i društveno poželjno.
Međutim, ono što nije dobro kada se čuje, to je neprekidno izražavanje sumnje u legitimnu i legalno okončanu proceduru donošenja jednog akta kao što je Ustav Republike Srbije. To nije dobro. To ne može da se radi, odnosno može da se radi, ali se to svakako ne očekuje od nekoga ko je izabran kao narodni predstavnik u ovom domu. Ta sumnja se mogla izraziti jednom u određeno vreme, na odgovarajući način, a nakon toga sve diskusije prestaju.
Čini mi se kao da nekim ljudima nije dovoljna sva ova muka što je na nama i koju imamo, nego valjda na to treba dodati još nešto. Kao da sve ovo što nam se danas dešava i sva ova nerazumevanja među nama koja postoje oko krupnih stvari nisu dovoljna muka za sve nas koji živimo u Srbiji, nego valjda sada treba na to dodati još nešto, pa da cirkus bude kompletan.
Nemam ništa protiv toga i protiv slobode govora. Kažem, može se i ovo izreći. Ne mislim ja da kažem predsednici Narodne skupštine da je nešto pogrešila kada nije opomenula Juditu Popović zbog ovoga. Ne mislim. Verovatno je ni ja ne bih opomenuo. Pozvao sam se na član 104. smatrajući da je ono što je gospođa Judita Popović izgovorila mene povredilo. Ne mislim samo na sebe, nego mislim na one koje mi ovde reprezentujemo, građane Srbije; ako nikog drugog, bar onaj deo koji je na referendumu glasao za ovaj Ustav, a verujte mi, svi to znaju, to nije mali broj građana Srbije.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Jadranko Vuković, po Poslovniku. Izvolite, a onda ćete vi, gospođo Judita.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 104. Prosto, morao sam da reagujem i izvinjavam se što smo prekinuli ovu raspravu, ceo dan ova poslanička grupa ili grupa građana, koju predvodi gospodin Nikolić, dobacuje kolegama - koliko ste para primili da danas radi Skupština? To je prosto neverovatno. Mi smo juče vodili raspravu po Poslovniku zbog Kosova i Metohije, pričali o Euleksu, ali zar nije normalno da parlament radi? Obrušio se pre nekoliko dana na G17, izgleda, tu se smirila situacija. Sada verovatno... ne znam koliko vas ima, gospođo, vi niste u vlasti, iz LDP-a.
Znači, gospođo Slavice, pitam vas, ne znam da li vi znate o čemu se radi, ako može gospodin Nikolić da kaže za ovom govornicom o kakvim se novcima radi da bismo mi radili ovde, da vidimo ko je dobio, šta je dobio. Znači, prolaze kolege, evo ih ovde, i vaš Gojko Radić – što ne bojkotujete, koliko ste para primili? Kažite za ovom govornicom ko je primio, šta je primio. Stvarno ne znam o čemu se radi, zato sam reagovao. Hvala i toliko.

Najpre gospođa Judita Popović, izvolite.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, hvala bogu, u Srbiji još uvek postoji sloboda mišljenja i sloboda govora. Dakle, treba da razlučimo neke stvari; s jedne strane, imamo te slobode, a sa druge strane imamo poštovanje zakona i Ustava. Prema tome, izrazila sam svoje mišljenje u jednom slobodnom govoru za ovom govornicom. To je jedna stvar. S druge strane, kao građanin ove države poštujem zakone i poštujem Ustav koji je trenutno na snazi, dakle Ustav iz 2006. godine. Ne samo što ga poštujem kao građanin, poštuje ga i LDP; mi se obraćamo Ustavnom sudu kada tražimo da se ceni ustavnost određenih zakona, odluka itd. Prema tome, ako te dve stvari razlučimo onda postaje sve jednostavno.
Svako ima pravo da se ljuti, da bude pogođen, povređen i uvređen zbog reči koje su izgovorene za ovom skupštinskom govornicom. Ukoliko neko smatra da sam ga lično uvredila time što sam rekla za ovom skupštinskom govornicom, eto, izvinjavam se, zaista mi je žao jer nije mi navika i nije mi namera da bilo koga vređam kada govorim za ovom govornicom. Prema tome, izvinjavam se.

Zahvaljujem. Gospodine Nikoliću, izvolite, imate reč. Replika.